Author: Dragana Diamandi

Premijer Rumunije Marčel Čolaku rekao je u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, da Vlada u Bukurešta želi da nastavi partnerstvo koje već ima sa kompanijama iz Emirata. Na ovaj način Luka Konstanca konsoliduje svoje strateške i logističke kapacitete u perspektivi procesa oporavka i rekonstrukcije Ukrajine, izjavio je šef rumunske izvršne vlasti. Pored toga, rumunski ministar saobraćaja Sorin Grindeanu najavio je da će 15. maja biti svečano otvoren novi terminal u luci Konstanca, zajednički projekat koji su sprovele lučka kompanija iz Dubaija i administracija luke Konstanca, vredan 82 miliona evra. On je naveo da je Rumunija zainteresovana za privlačenje novih finansijskih sredstava za povećanje kapaciteta luke kako bi se vreme utovara/ istovara brodova umanjilo i poboljšao protok brodova u lučkim basenima. Izjave dolaze u kontekstu razgovora koje je rumunska delegacija imala u petak sa menadžmentom kompanije Dubai Ports, na kraju posete Bliskom istoku.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis boraviće u zvaničnoj poseti Republici Koreji od 22. do 24. aprila, na poziv svog kolege Jun Sukjula. Republika Koreja je prva zemlja u azijsko-pacifičkom regionu sa kojom je Rumunija 2008. godine podigla odnose na nivo strateškog partnerstva. Povodom predstojeće posete predsednika Johanisa Seulu, ovo Partnerstvo će biti konsolidovano kroz dokument koji će utvrditi pravce saradnje u narednih 10 godina. Biće potpisana relevantna dokumenta u oblasti odbrane, nuklearne energije, investicija i spoljne trgovine, saradnje u vanrednim situacijama i upravljanja katastrofama, saradnje u oblasti kulture, masovnih medija, omladine i sporta. U Republici Koreji predsednik Rumunije će imati sastanke i sa predstavnicima rumunske zajednice i poslovnog okruženja i posetiće izložbu tradicionalne rumunske umetnosti.

Napad u petak u blizini grada Isfahana u Iranu, koji je navodno izveden dronovima i koji se pripisuje Izraelu, zabrinjava međunarodnu zajednicu koja traži od obe zemlje da prekinu sukob. Sa svoje strane, Iran je minimizirao uticaj eksplozija, nije direktno optužio Izrael i obećao da neće odgovarati vojno. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je da iranska nuklearna postrojenja u regionu Isfahana nisu pretrpjela nikakvu štetu i ponovila je poziv na uzdržanost. „Moramo učiniti sve što je moguće da sve strane zaustave eskalaciju u ovom regionu“, izjavila je, sa svoje strane, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Grupa G7 je najavila da će preduzeti diplomatske napore da ublaži tenzije između Izraela i Irana. Teheran je prošle subote pokrenuo napad dronovima i projektilima na Izrael u znak odmazde za bombardovanje – koje se pripisuje Izraelu – na iranski konzulat u Damasku 1. aprila, u kojem je ubijeno sedam pripadnika Revolucionarne garde, ideološke vojske Islamske Republike. Izrael je zapretio da će odgovoriti na iranski napad.

Ministri spoljnih poslova zemalja G7 obećali su u petak da će „pojačati sredstva protivvazdušne odbrane Ukrajine“ protiv ruskih napada, prenosi AFP. U završnom saopštenju objavljenom na kraju trodnevnog sastanka na italijanskom ostrvu Kapri, oni kažu da ispituju “sve moguće opcije” da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za pomoć Kijevu uoči samita šefova država i vlada G7. , koji bi trebalo da se održi sredinom juna takođe u Italiji. Ranije je Kijev upozorio da G7 mora da promeni strategiju ako želi da Ukrajina izdrži sve destruktivnije ruske vazdušne udare. Rusija poriče da je ciljala civile u svojim vazdušnim napadima i kaže da je energetski sistem legitimna meta, medjutim stotine civila je ubijeno u vazdušnim napadima.

Tri aviona F-16 Fighting Falcon koje je Rumunija kupila od Norveške sletela su u petak u 71. vazduhoplovnu bazu „General Emanoil Jonesku“ u Kampiju Turzij (centralna Rumunija), koja će biti raspoređena u 48. lovačku eskadrilu. Kako se navodi u saopštenju ministarstva odbrane, nabavka nove serije aviona i pratećeg paketa roba i usluga obezbediće povećanje bezbednosti Rumunije izvođenjem odbrane nacionalnog vazdušnog prostora i NATO-a, u mirnodopskim i kriznim situacijama. „Postepenim dolaskom, tokom ove i naredne godine, 32 višenamenska aviona F-16 Fighting Falcon, koji će opremiti još dve eskadrile Ratnog vazduhoplovstva, Rumunija jača svoje sposobnosti PVO na nivou koji je prilagođen bezbednostim izazovima u regionu“, rekao je ministar Angel Tilvar.

Proslava, 23. aprila, Dana Kopnene vojske Rumunije obeležava se od ovog vikenda u svim značajnijim vojnim jedinicama u zemlji kroz programe i kulturno-obrazovne manifestacije evokativnog i naučnog karaktera, kao i sportska i aplikativna vojna takmičenja. Njima se dodaju izložbe knjiga, koncerti vojne muzike, projekcije dokumentarnih filmova, kao i vojne svečanosti kod spomenika posvećenih vojnim herojima. Dan Kopnene vojske Rumunije, 23. april, poklapa se sa hrišćanskim praznikom Svetog velikomučenika Đorđa, Pobednika, duhovnog pokrovitelja i zaštitnika kopnenih snaga vojske Rumunije.

Ženska rukometna reprezentacija Rumunije igraće u Grupu B, zajedno sa selekcijama Crne Gore, Češke i Srbije, na Evropskom prvenstvu u rukometu – EHF EURO 2024,prema žrebu održanom u četvrtak uveče u Beču. 16. takmičenje održaće se od 28. novembra do 15. decembra u Austriji, Mađarskoj i Švajcarskoj. Rumunija je 14 puta učestvovala na Evropskom prvenstvu za žene, osvojivši samo jednu medalju, bronzanu, 2010. S druge strane, prema prognozi, koju je objavila istraživačka kompanija Nilsen Grejsnout Rumunska delegacija na Letnjim olimpijskim igrama u Parizu (26. jul – 11. avgust) osvojiće deset medalja, od kojih dve zlatne, tri srebrne i pet bronzanih, navodi Rojterst. Takodje, prema predvidjanjima Rumunija bi trebala da zauzima 25. mesto u virtuelnoj hijerarhiji prema ukupnom broju medalja. Prema rang-listi Grejsnouta, delegacija Sjedinjenih Država će dominirati na Igrama u Parizu. Rumunija je do sada kvalifikovala 80 sportista za Olimpijske igre u atletici, plivanju, boksu, kajak-kanuu, veslanju, umetničkoj gimnastici, ritmičkoj gimnastici, vaterpolu, stonom tenisu, rvanju i dizanju tegova.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis rekao je da želi da što pre reši probleme koje rumunski građani i dalje imaju na aerodromima nekih evropskih zemalja, uprkos tome što je Rumunija ušla u Šengen sa vazdušnim granicama. Saopštenje je dato uoči Evropskog samita u Briselu, gde se u izveštaju koji je zatražio Savet pominje potreba za totalnom integracijom Rumunije i Bugarske u šengenski prostor, kao merom koja će podstaći jedinstveno tržište. Na dnevnom redu Saveta je situacija u Ukrajini, zemlji kojoj je potrebna veća vojna pomoć i koja se suočava sa problemima energetske infrastrukture, nakon ruskih bombardovanja. Evropski lideri će razgovarati i o napetoj situaciji na Bliskom istoku, izazvanoj krizom u Gazi i tenzijama između Izraela i Irana.

Rumunija je među vodećim zemljama u Evropskoj uniji u kojima je povećano interesovanje za glasanje na ovogodisnjim izborima za Evropski parlament. Prema najnovijem istraživanju Evrobarometra, namera za glasanje dostigla je 74 odsto, nakon što je porasla za 19 odsto u odnosu na glasanje pre pet godina. Podaci pokazuju da Rumuni i dalje imaju pozitivnu sliku o Evropskom parlamentu. Nešto više od 50% Rumuna kaže da je za njih lično veoma važno da glasaju na evropskim izborima, 40 odsto kaže da za njih glasanje ima prosečan značaj, a samo 5 odsto da izbori imaju mali značaj. Istovremeno, Rumuni su veći optimisti od proseka EU, jer veruju da će njihov životni standard porasti u narednih pet godina, a takođe su optimističniji od proseka EU kada je reč o privrednoj situaciji Rumunije u narednoj godini

Premijer Rumunije Marčel Čolaku boravi u dvodnevnoj radnoj poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima. On je imao sastanke sa predstavnicima relevantnih kompanija koje globalno ulažu u tehnologiju, energetiku, poljoprivredu, zdravstvo, IT industriju i komunikacije, jer Bukurešt namerava da proširi ekonomsku saradnju sa ovom državom. Rumunija i rumunske kompanije imaju niz prednosti koje proizilaze kako iz geografskog položaja tako i iz pripadnosti EU, prednosti koje donosioci odluka mogu da iskoriste za privlačenje značajnih investicija poslovnih grupa iz Emirata i za realizaciju zajedničkih projekata. Pored ekonomske koordinacije, poseta Abu Daniju ima i važnu političku dimenziju. Predviđeno je da se premijer sastane sa šeikom Mohamedom bin Zajedom al Nahjanom, predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata i šefom Emirata Abu Dabija, sa drugim visokim zvaničnicima, kao i sa pripadnicima rumunske zajednice. Na dnevnom redu posete je i plenarni sastanak delegacija tokom kojeg će biti razmenjena bilateralna dokumenta u oblastima od zajedničkog interesa. U prvom delu svoje turneje u oblasti Persijskog zaliva, premijer Marčel Čolaku je u sredu u Kataru razgovarao o ekonomskim temama. On je naveo da želi da Rumunija postane ulazna kapija ulaganja ove države u Evropsku uniju.

Tužioci Evropskog javnog tužilaštva izvršili su više pretresa u okrugu Botošani, na severoistoku Rumunije, u okviru istrage o prevari od 160.000 evra iz evropskih fondava. Pretresi su obavljeni i u sedištu Zavoda za zapošljavanje okruga Botošani, ali i u kancelarijama pet organizacija koje su dobile evropski novac. U okviru istrage policija je saslušala 20. osoba. Osumnjičeni se terete da su u periodu od 2018. do 2021. godine dobili više grantova za projekte namenje mladima za povećanje mogućnosti zapošljavanja, ali da nijedan projekat nije realizovan. Novac je dodeljen iz budžeta Evropskog socijalnog fonda.

Ministarka kulture Rumunije Raluka Turkan učestvovao je na otvaranju radionice mozaika u okviru Nove galerije Rumunskog Instituta za kulturu Instituta u Veneciji, projekta u okviru čuvenog Bijenala. Ona je istakla da ovaj prostor značajno proširuje kulturno prisustvo Rumunije u tom gradu i doprinosi međunarodnom umetničkom dijalogu. Radionica okuplja umetnike iz Rumunije i Republike Moldavije, tokom sedam meseci Bijenala. „Pre svega kao Rumunka, a potom i kao ministarka kulture, ponosan sam na našu zemlju da ima priliku da poseduje dva izložbena prostora na Venecijanskom Bijenalu umetnosti: prostor koji ima od 1938. godine Giardini della Biennale i Novu galeriji, sada pretvorena u umetnički radni prostor“, navela je Raluka Turkan. Ministarka je dodala da ove godine tema Bijenala „Stranci svuda“ podseća da se ljudi, iako različiti, ujedinjuju kroz kreativnost i umetnost i tako prevazilaze geografske i kulturne granice. Tu istinu, prema rečima ministarke kulture, ilustruje izložba „Šta je rad“ koja predstavlja Rumuniju na ovogodišnjem Bijenalu umetnosti.
Sindikat zaposlenih u Nacionalnoj kancelariji trgovinskog registra (SAONRC) stupa u japanski štrajk u četvrtak, na nacionalnom nivou. Oni zahtevaju od Vlade da preduzme hitne korake za povećanje plata za 15 i navode da zaposleni u toj javnoj instituciji (ONRC) imaju najmanje plate u pravosudju. Sindikat optužuje nejednakost u platama i diskriminaciju zaposlenih u ONRC-u u poređenju sa drugim kategorijama zaposlenih u sektoru pravosuđa. Japanski štrajk će trajati do 22. aprila. Od 23. do 25. aprila skupovi će se održati na nacionalnom nivou u svim županijama, a 26. aprila zakazan je protest ispred sedišta Ministarstva pravde. Od avgusta, najavljuju sindikalci ONRC-a, nameravaju da pokrenu kolektivni radni spor.

Interventne ekipe nastavile su danas akcije traganja i spasavanja u stambenoj zgradi u opštini Krajova (jugozapadna Rumunija), gde je u sredu uveče došlo do eksplozije, usled čega je jedna žena poginula pod ruševinama, a tri povredjene osobe prevezene su u bolnicu. Iz Inspektorata za vanredne situacije saopštavaju da za sada nije poznato da li pod ruševinama ima ljudi i zato se proveravaju sve osobe koje su tamo navodno živele. Eksplozija se dogodila u jednospratnoj stambenoj zgradi, a jedan deo sprata se urušio usled eksplozije. Iz zgrade je evakuisano oko 50 ljudi. Uzrok eksplozije tek treba da se utvrdi

Rumunija će nastaviti da podržava Ukrajinu na svim nivoima, sve dok je to potrebno, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis na samitu Inicijative tri mora, održanom u glavnom gradu Litvanije. On je imao bilateralni sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, kome je dao uveravanja da će nastaviti da podržava Ukrajinu u borbu protiv Rusije. Johanis je naglasio da bi, bez pomoći Rumunije ukrajinskom izvozu žitarica, „bilo velikih problema ne samo u Ukrajini, već i tamo gde se ti poljoprivredni proizvodi izvoze“. On je govorio i o budućem bezbednosnom sporazumu Rumunije i Ukrajine koji je u izradi i koji će stvoriti bolji okvir za saradnju dve zemlje. Sličan dokument potpisao je i ukrajinski predsednik sa letonskim kolegom, među kojima je i obaveza baltičke države da pomogne Ukrajini u vojnoj oblasti sa ekvivalentom od 0,25% bruto domaćeg proizvoda. Na samitu u Viljnusu Johanis se osvrnuo i na projekte putnih i železničkih veza Crnog i Baltičkog mora, za koje je rekao da su od “posebnog značaja za Rumuniju”.

Samit lidera Svetskog kongresa Ukrajinaca, koji organizuje Unija Ukrajinaca u Rumuniji u partnerstvu sa Svetskim kongresom Ukrajinaca, održava se u petak u Palati Parlamenta u Bukureštu. Manifestacija traje do 15. aprila. Kao referenca za ukrajinsku dijasporu, sastanak ima za cilj da utvrdi glavne pravce i prioritete za naredne godine Svetskog kongresa Ukrajinaca, u kontekstu novih izazova bez presedana za ukrajinski narod. Organizatori u saopštenju preciziraju i da se razgovori odnose i na nastavak podrške Ukrajini – humanitarne, političke, vojne, finansijske i obrazovne – izuzetno neophodne u kontekstu rata koji je Vladimir Putin započeo 24. februara 2022. godine. Prisustvuju, između ostalih, zvaničnici i diplomate iz Rumunije i Ukrajine, predstavnici ukrajinskih organizacija iz preko 70 zemalja, ličnosti akademskog okruženja i članovi ukrajinske zajednice u Rumuniji.

Ministarka unutrašnjih poslova Savezne Republike Nemačke Nensi Fezer dolazi u zvaničnu posetu Rumuniji, u utrak. Ona će imati sastanak sa svojim kolegom Katalinom Predojuom. Kako se navodi u saopšenju nemačke ambasade u Bukureštu, teme razgovora su evropska politika, bezbednosna i migraciona politika. Nensi Fezer će zajedno sa rumunskim kolegino posetiti i komandni centar Granične policije, potom će se sastati i sa predstavnicima nemačke manjine. Na kraju posete planiran je zajednički sastanak sa zamenikom nemačke manjine Ovidijuom Gancom i sa zamenikom jevrejske manjine Silviju Vekslerom.

Rumunska teniserka Ana Bogdan će večeras, u prvom singl meču susreta rumunske i ukrajinske selekcije, u Fernandina Biču (Florida, SAD), u kvalifikacijama za Kup Bili Džin King igrati protiv Lesije Ćurenko. Zatim, u drugom singl meču, Žaklin Kristijan sastaje se sa Elinom Svitolinom. U subotu će Ana Bogdan odmeriti snage sa Svitolinom, a poslednji singl duel je izmedju Žaklin Kristijan i Lesije Ćurenko. U dublu ukrajinske bliznakinje Ljudmila i Nadija Kičenok igraju protiv mlade Mare Gae i Anke Todoni. Rumunija i Ukrajina su se do sada sastajale četiri puta, a Rumunija vodi sa 3-1. Reprezentacija Rumunije je u novembru u Kraljevu pobedila Srbiju sa 4-0 u plej-ofu za ostanak u Svetskoj grupi takmičenja, dok je Ukrajina u Viljnusu pobedila Litvaniju sa 3-1.

U Rumuniji je više od 15 političkih partija i koalicija i sedam nezavisnih registrovalo svoje kandidate za izbore za Evropski parlament u Centralnoj izbornoj kancelariji u zakonom predviđenom roku. Među njima su izborni savez PSD-PNL (sastavljen od vladajućih partija), Savez ujedinjene desnice USR (Unija spasite Rumuniju) – PMP (Partija narodnog pokreta) -Snaga desnice, Alijansa AUR, S.O.S. Rumunija i UDMR (Demokratski savez Madjara u Rumuniji). Rok za podnošenje lista kandidata za izbore za Evropski parlament i njihovih dosijea istekao je 10. aprila. Evropski parlamentarni izbori održaće se 9. juna zajedno sa lokalnim.

Danas se u Ateneumu u Bukureštu otvara izložba fotografija „Festivalske priče”, umetničke inicijative koja promoviše Međunarodni festival „Đorđe Enesku” iz nove perspektive. Tako se kroz 48 fotografija gledaocima nudi vizuelno putovanje u srce jednog od najpriznatijih festivala klasične muzike u svetu. Festival je pokrenut 1958. godine u znak sećanja na velikog rumunskog kompozitora i virtuoznog violiniste Džordža Eneskua i organizuje se jednom u dve godine. Vremenom su na Festivalu učestvovali prestižni orkestri i muzičari iz celog sveta, nastupajuci u koncertnoj dvorani Ateneuma i u Sali Radia. Sledeće izdanje festivala „Đorđe Enesku” će se održati 2025.

International Classical Music Awards dodelio je rumunskoj operskoj pevačici sopranu Aidi Pasku u petak u Valensiji nagradu “Mladi umetnik godine”. Bukureštanska nacionalna opera u saopštenju za javnost navodi da je Aida Pasku jedan od najsjajnijih glasova svoje generacije, koja je svojim izuzetnim nastupima impresirala javnost i postala referentno ime u svetu savremene klasične muzike. International Classical Music Awards je jedan od najvažnijih događajima u ovoj oblasti širom sveta, koji se često naziva i „Oskar klasične muzike“.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku prisustvovao je u četvrtak multinacionalnoj vežbi „Morski stit 24“ u organizaciji Pomorskih snaga Rumunije. Više od 2.200 vojnika i 135 pomorskih i rečnih plovila, aviona i vozila učestvuje do 21. aprila u obuci na Crnom moru, u priobalnom području, kao i u delti Dunava, u ovoj vežbi u kojoj će učestvovati i vojnici iz Bugarske učestvuju, Francuska, Gruzija, Grčka, Italija, Velika Britanija, Republika Moldavija, Holandija, Poljska, Portugal, Turska i SAD. Obuka se sastoji od misija borbe protiv nelegalnih aktivnosti na moru i reci, pomorske i rečne kontrole, traganja i spašavanja na moru, pružanja pomoći brodu u teškoćama i obezbjeđivanja sigurnosti na nivou kritične infrastrukture. „Sea Shield 24“ je najkompleksniji obuka koji su Rumunske pomorske snage sprovele 2024. godine i doprinosi promociji inicijativa i interesa Rumunije na regionalnom i međunarodnom nivou, kao i povećanju nivoa interoperabilnosti između snaga koje učestvuju.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis imao je bilateralni sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim na marginama Samita Inicijative tri mora u Viljnusu, Litvanija. Johanis je ponovio čvrstu podršku koju Rumunija pruža Ukrajini na svim relevantnim nivoima, kao i rešenost da se ojača prekogranična saradnja u oblasti energetske bezbednosti. Na sastanku u glavnom gradu Litvanije, lideri država učesnica analiziraće budući razvoj i prilagodjavanje Inicijateve u složenom regionalnom kontekstu. Klaus Johanis će se tokom sastanka zalagati za dalju efikasnost Inicijative i ostvarivanja konkretnih rezultata, posebno u pogledu unapređenja regionalne strateške povezanosti na osovini Sever-Jug. Takođe, predsednik Rumunije će se osvrnuti na perspektivu stimulisanja povezivanja sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom, koje imaju status partnerskih država Inicijative, kao rezultat odluka donetih na Samitu koji je održan u Bukureštu, prošle godine. Inicijativa Tri mora nudi platformu za saradnju između država članica EU i država koje nisu članice EU, sa prednostima koje uključuju povećanje kvaliteta života građana i stimulisanje mogućnosti za višesmernu saradnju. Na prethodnom izdanju, koje je održano prošle godine u Bukureštu, usvojena je Zajednička deklaracija, koja je predstavljala važan orijentir za budućnost i razvoj Inicijative, posebno u pogledu prekograničnih interkonekcija u oblasti saobraćajne infrastrukture, energetike i digitalizacije, ali i u vezi sa konsolidacijom i diversifikacijom finansijskih instrumenata Inicijative.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku prisustvovao je, u četvrtak multinacionalnoj vežbi “Morski štit 24” (Sea Shield 24) na fregati „Regina Maria” . Više od 2.200 vojnika i 135 pomorskih i rečnih plovila, aviona i vozila učestvuje od 8. do 21. aprila u obuci na Crnom moru, u priobalnom području, kao i u delti Dunava u okviru multinacionalne vežbe „Morski Štit 24’’. U vežbi učestvuje 12 zemalja: Bugarska, Francuska, Gruzija, Grčka, Italija, Velika Britanija, Republika Moldavija, Kraljevina Holandija, Poljska, Portugal, Turska i Sjedinjene Američke Države. Cilj vežbe je priprema za borbu protiv nelegalnih aktivnosti na moru i reci, pomorske i rečne kontrole, traganja i spašavanja na moru, pružanja pomoći brodu u teškoćama i obezbjeđivanja sigurnosti kritične infrastrukture. Multinacionalna vežba „Sea Shield 24” je najkompleksnija obuka koji su Rumunske pomorske snage izvele 2024. godine i doprinosi promociji inicijativa i interesa Rumunije na regionalnom i međunarodnom nivou, kao i povećanju nivoa interoperabilnosti između zemalja učesnica. Prvo izdanje multinacionalne vežbe „Morski štit“ održano je 2015. godine.

Evropska komisija dodelila je rumunskom Ateneumu u Bukureštu „Oznaku evropskog nasleđa“, za značajnu ulogu koju je ovo zdanje odigralo u istoriji i kulturi kontinenta. Odlikovanje je dodelio žiri sastavljen od nezavisnih stručnjaka iz cele Evrope. Da bi dobili „Oznaku evropskog nasleđa“, lokaliteti moraju da ispune tri kriterijuma: da pokažu svoj evropski značaj, da sa svojom evropskom dimenzijom upoznaju javnost i pokažu svoj operativni kapacitet za obavljanje ovih aktivnosti. Ateneum u Bukureštu sagradilo je istoimeno društvo krajem 19. veka da bi ugostilo javnu biblioteku, konferencije, koncerte klasične muzike, izložbe i druge kulturno-umetničke aktivnosti, u okviru svoje misije promocije kulture.

Guvernerka Narodne banke Republike Moldavije (BNM) Anka Dragu rekla je da Kišinjevska berza ima dobre šanse za razvoj, a republika može biti interesantno tržište za strane kompanije koje su već u Rumuniji. Anka Dragu boravila je u Bukureštu, gde je razgovarala sa predstavnicima Bukureštanske berze (BVB), Uprave za finansijski nadzor (ASF) i Narodne banke Rumunije (BNR). Reč je o mogućnosti dvostrukog listiranja kompanija iz Republike Moldavije na berzama u inostranstvu i o mehanizmima trgovanja akcijama i drugim finansijskim instrumentima. Podsećamo, Anka Dragu ima dvojno državljanstvo, Rumunije i Republike Moldavije, i predsedavala je Senatom u Bukureštu skoro godinu dana.

Godišnja stopa inflacije u Rumuniji smanjena u martu na 6,6 odsto, sa 7,2 odsto u februaru, što je drugo uzastopno usporavanje indeksa. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, objavljenim u četvrtak, prehrambeni proizvodi poskupeli su za 2,81 odsto, neprehrambeni za 8,06 odsto, a usluge za 10,2 odsto. Poskupele su poštanske usluge, usluge vodovoda i kanalizacije, kozmetičke i medicinske usluge. Najviše cene zabeležene su kod svežeg i konzervisanog voća, ribe i ribljih konzervi, sireva, kafe, kakaoa, vina i piva. Među neprehrambenim proizvodima, deterdženti su zabeležili najveće poskupljene za skoro 25 odsto, a slede lekovi sa preko 23 odsto.

Radovi na izgradnji prekograničnog mosta između Rumunije i Ukrajine, preko reke Tise, napreduju veoma dobrim tempom, tako da će ovaj projekat biti završen u novembru – obavestio je u četvrtak administrator okruga Maramureš ( severna Rumunija), Gabriel Bogdan Štecko. „Investiciji vredna preko 40 miliona evra, iz evropskih fondova, veoma je znacajna za istorijski deo Maramureša i za celu našu županiju. Kada bude završen, most preko Tise otvoriće put novim međunarodnim trgovinskim razmenama, što će pozitivno uticati na privredu okruga“ – rekao je Stecko. Lokacija mosta preko Tise je duga 1,2 kilometra, od republičkog puta, i obuhvata pristup graničnom prelazu, carini, objektima i opremi neophodnom za komercijalni saobraćaj.

Ministarstvo odbrane organizovalo je u sredu, u Bukureštu, manifestaciju „RUMUNIJA – NATO, 20 godina“, povodom obeležavanja dve decenije članstva zemlje u Alijansi. Učestvovali su ministri odbrane zemalja NATO-a i načelnici generalštaba ili ambasadori zemalja Severnoatlantske alijanse, zajedno sa rumunskim zvaničnicima. Rumunija je zvanično pristupila Alijansi 29. marta 2004. godine nakon predaje ratifikacionih dokumenata, a 2. aprila iste godine u sedištu NATO-a podignuta je rumunska zastava na jarbol.

Novi zakon o migraciji i azilu prošao je u sredu glasanje u Evropskom parlamentu. To je jedan od najvažnijih zakona sadašnjeg zakonodavnog tela, s obzirom na činjenicu da je migracija porasla poslednjih godina, posebno iz severne Afrike. Najvažniji elementi koje donosi nova uredba su efikasniji sistem trijaže tražilaca azila, zajednička evropska baza podataka i mehanizam solidarnosti između država članica.

U Rumuniji sa Parkinsonovom bolešću živi više od 70.000 ljudi Doktori kažu da, iako je ova bolest neizlečiva, rano otkrivanje simptoma i adekvatna terapija pomažu da se ograniči uticaj ove bolesti na kvalitet života obolelih. Svetski dan Parkinsonove bolesti, koji se obeležava svake godine 11. aprila, prilika je da lekari podsete da se bolest obično javlja posle 60-65 godina, češće kod muškaraca, ali može da nastupi i ranije od 50-te godine kod 10-20% slučajeva. Najčešće manifestacije su drhtanje, ukočenost mišića i smanjen obim pokreta. U Rumuniji postoji mreža medicinskih centara specijalizovanih za lečenje Parkinsonove bolesti, drugog po učestalosti neurološkog poremećaja, nakon Alchajmerove.