Tokom posete Rumuniji, u okviru evropske turneje, izvršni potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne, odgovoran za prosperitet i industrijsku strategiju, obećao je podršku važnim sektorima domaće industrije, od proizvodnje akumulatora do proizvodnje čelika. On je najavio da će Evropska komisija sledećeg meseca objaviti strateški plan koji će pojednostaviti regulatorni okvir u oblasti reindustrijalizacije i obuhvatiti sva pitanja sektora baterija, uključujući dekarbonizaciju i konkurentnost kompanija. On je, zajedno sa ministrom privrede Bogdanom Ivanom, posetio rumunsku fabriku „Prime Batteries Technologi”, koja proizvodi litijum-jonske akumulatore poslednje generacije i prilagođene sisteme za skladištenje energije. Evropski zvaničnik sastao se sa zvaničnicima u Bukureštu, a posetio je i Nacionalni institut za istraživanje i razvoj vazduhoplovstva, glavni istraživački centar u oblasti vazduhoplovnih nauka u zemlji. U tom kontekstu, on je ocenio da je Rumunija jedna od industrijski najrazvijenijih država u Evropi i da će podržati nastavak ovog procesa. „Rumunija nam je potrebna u ovim trenucima ekonomske neizvesnosti i reindustrijalizacije“ – ocenio je evropski zvaničnik. Ministar Bogdan Ivan je sa svoje strane istakao značaj ove posete, kao jasnu poruku da Unija podržava Rumuniju da postane ključni igrač u novim industrijama. Bogdan Ivan: „Kada govorimo o industrijskom razvoju Evrope i smanjenju zavisnosti od drugih kontinenata, govorimo o maksimalnom korišćenju resursa koje ovde imamo, a Rumunija ima ogromne resurse kritičnih materijala. S druge strane, ima izuzetno važan geostrateški položaj”. Ministar je dodao da će akcenat biti stavljen na komplementarne projekte između država članica Unije, izbegavanje unutrašnje konkurencije i usklađivanje nacionalnih ciljeva sa evropskom vizijom. Procenjuje se da će se vrednost globalnog tržišta akumulatora udvostručiti u narednim godinama, zbog povećane potražnje za litijum-jonskim akumulatorima, koje se smatraju najefikasnijim rešenjima za skladištenje energije za automobilsku i energetsku industriju. Trenutno je Evropa značajno zavisna od uvoza retkih metala i proizvodi mnogo manje akumulatora nego što je potrebno tržištu. Da bi smanjila ovu zavisnost, Evropska unija ima za cilj da postane drugi najveći proizvođač akumulatora u svetu, posle Kine. Kada je reč o industriji čelika u Rumuniji, evropski zvaničnik je ocenio da je to esencijalni sektor za akumulatore, automobile i eolijnaksu energiju pa će to biti prioritetna tema u njegovoj sledećoj poseti Bukureštu.
Author: Dragana Diamandi
-
Vesti – 10.01.2025
Premijer Rumunije Marčel Čolaku rekao je danas da Vlada mora da usvoji budžet za 2025 godinu najkasnije do 27. januara i pozvao ministre da izvrše sve potrebne kalkulacije, koje takođe moraju uključiti predloge za smanjenje radnih mesta, kako u centralnoj administraciji, tako i na nivou podređenih državnih preduzeća. Prethodno je ministar finansija Tančos Barna dao uveravanja da će nacrt budžeta za 2025. poštovati ograničenje deficita od 7 odsto BDP-a, prema dogovoru sa Evropskom komisijom. On je za 2025. procenio privredni rast od 2,5 odsto i inflaciju od 5 odsto. Međutim, sindikati i privatni sektor osporavaju fiskalno-budžetske mere koje je usvojila vlada krajem prošle godine. Hitna uredba sadrži, između ostalog, mere štednje koje pogađaju zaposlene u javnom sektoru, penzionere i sektore kao što su IT, građevinarstvo i HoReKa.
Ukidanje američkih viza za rumunske državljane danas je zvanično zabeleženo u Odeljenju za unutrašnju bezbednost u Vašingtonu. Tehnički detalji kao i datum aktiviranja programa bezviznog režima biće naknadno objavljeni. Rumunija je postati 43. učesnica američkog programa ukidanja viza. Prema rečima rumunskog ambasadora u Vašingtonu Andreja Murarua, Rumuni koji putuju u SAD kao turisti ili poslovno više neće morati da daju intervjue u američkom konzulatu u Bukureštu i i neće plaćati takse za vizu, već će im samo biti potrebno elektronsko ovlašćenje. Oni koji žele i dalje će moći da podnesu zahtev za američku vizu koja važi 10 godina i omogućava maksimalni boravak do 6 meseci. Rumuni koji žele da studiraju i rade u SAD moraju da podnesu zahtev za vize.
Evropska komisija zvanično je refundirala Rumuniji iznos od 1,12 milijardi evra, saopštila je Agencija za plaćanja i intervencije u poljoprivredi (APIA). Novac dolazi iz Evropskog poljoprivrednog garantnog fonda i predstavlja ekvivalent sredstava koja je Agencija za plaćanje (APIA) koristila iz budžeta u oktobru i novembru prošle godine. Ova sredstva su poljoprivrednicima dodeljena unapred, kako bi mogli da izvrše određena plaćanja, uključujući i promociju poljoprivrednih proizvoda.
Oko 2000 ljudi protestovalo je u petak ispred zgrade Parlamenta u Bukureštu zbog odluke Ustavnog suda (CCR) od 6. decembra o poništenju predsedničkih izbora u Rumuniji. Demonstranti kažu da ova odluka krši volju biračkog tela i pozvali su na nastavak izbornog procesa. Oni su izašli na ulice na predlog bivšeg nezavisnog kandidata Kalina Đorđeskua, proruskog ekstremiste, koji je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji. Vlasti tvrde da je protest nezakonit. Podsećamo, Ustavni sud je poništio rezultate izbora nakon što je Vrhovni savet odbrane otkrio strano hibridno mešanje u izborni proces i dokaze o neprijavljenom finansiranju kampanje Kalina Đorđeskua. Nova koaliciona Vlada PSD-PNL-UDMR odlučila je da se predsednički izbori održe 4. i 18. maja.
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu upozorava rumunske državljane koji putuju u Italiju da je trenutno saobraćaj pogođen štrajkovima na nacionalnom nivou. Železnički saobraćaj je u prekidu do ponoći, osigurano je samo nekoliko vozova koji povezuju aerodrome većih gradova i one koji prolaze kroz celo poluostrvo. U severnoj Italiji odvija se štrajk osoblja na tri aerodroma. Takodje u Italiji u svim gradovima, tokom prepodneva lokalni prevoz je prekinut na četiri sata. U štrajku su i profesori preduniverzitetskog obrazovanja. Strajkači zahtevaju poboljšanje uslova rada i reviziju politike zarada. S druge strane, krajem ove nedelje u Belgiji će zaposleni u javnom prevozu i prosveti održati demonstracije, u kontekstu u kome se zagovara narušavanje funkcija javnog prevoza u Briselu.
Vlasti Los Anđelesa saopštile su da je oko deset hiljada kuća i drugih zgrada uništeno ili oštećeno u razornim požarima koji su zahvatili američki grad i okolinu, podstaknuti jakim vetrom. Vile poznatih ličnosti kao što su Paris Hilton, Entoni Hopkins, Bili Kristal ili Leticija Helidej pretvorile su se u pepeo. Najmanje 10 osoba je nastradalo. Evakuacija je naredjena za više od 170 hiljada ljudi ,dok je plamen gutao brdo za brdom, stižući do kultnih oblasti poput Holivudskog Bulevara slavnih. Guverner Kalifornije je naredio rasporedjivanje Nacionalne garda usred izveštaja o pljačkama. Ovo je jedna od najgorih prirodnih katastrofa u istoriji grada na Zapadnoj obali, drugog po veličini u SAD. Požar bi takođe mogao da bude najskuplji ikada zabeležen, a šteta se procenjuje na desetine milijardi dolara.
Potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne obećao je tokom dvodnevne posete Bukureštu da će podržati industrijski razvoj Rumunije i istakao strateški značaj ovog sektora. U tom kontekstu, posetio je rumunsku fabriku „Prime Batteries Technologi“, koja proizvodi najsavremenije litijum-jonske baterije i prilagođene sisteme za skladištenje energije. Takođe je posetio Nacionalni institut za istraživanje i razvoj vazduhoplovstva, glavni istraživački centar u oblasti vazduhoplovnih nauka u zemlji.
-
Vesti – 09.01.2025
Stranke vladajuće koalicije u Rumuniji Socijaldemikratska stranka, Nacionalno-liberalna partija i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (PSD, PNL, UDMR) kao i predstavnici nacionalnih manjina dogovorili su se da se prvi krug predsedničkih izbora održi 4. maja, a drugi 18. Koalicija je takođe potvrdila je da je bivši predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Krin Antonesku predsednički kandidat koalicije. U međuvremenu, Apelacioni sud u Bukureštu objavio je svoje obrazloženje za odbijanje 31. decembra, tužbe Centralnog izbornog biroa o poništenju izbornog procesa za imenovanje šefa države od strane Ustavnog suda.
Tokom posete Rumuniji, Stefane Sezurne, izvršni potpredsednik Evropske komisije, odgovoran za prosperitet i industrijsku strategiju, posetio je danas rumunsku kompaniju, dobavljača najsavremenijih litijum-jonskih baterija i prilagođenih sistema za skladištenja energije za mnoštvo sektora i kompanije širom Evrope. Poseta je prilika da se istakne nezamenljiva uloga koju imaju baterije u dekarbonizaciji lanaca snabdevanja u Evropi. Stefane Sezure je takođe razgovarao o izazovima sa kojima se suočava sektor baterija, kao io odgovoru Evrope u tom pogledu. Zvaničnik je svoju posetu završio obilaskom Nacionalnog institutu za istraživanje i razvoj vazduhoplovstva, glavnog istraživačkog centra u oblasti vazduhoplovnog inženjerstva u Rumuniji. Ovo će biti prilika da se razgovara o nelojalnoj konkurenciji koju Kina sprovodi na tržištu dronova i sve relevantnijoj upotrebi tehnologija bespilotnih letelica u civilnim i vojnim aplikacijama. Evropski zvaničnik se u sredu sastao sa ministrom ekonomije, digitalizacije, preduzetništva i turizma Bogdanom-Grujom Ivanom, kao i premijerom Marčelom Čolakuom i predsednikom Senata Iliom Boložanom.
Približno 15.000 rumunskih i savezničkih vojnika učestvovaće u prvoj polovini godine u multinacionalnim obukama koje će se održati na vojnim poligonima i objektima u Rumuniji, u okviru vežbi Daćija 25 (Dacia 25) i Daćijan Spring 25 (Dacian Spring 25), saopštilo je u sredu Ministarstvo odbrane. U Vežba Dacian Spring 25 Francuska će po prvi put, okvirna nacija NATO borbene grupe u Sinkuu, rasporediti strukturu multinacionalne brigade koja se sastoji od oko 4.000 francuskih vojnika i borbene opreme. Vežba Dačija 25 predstavlja veliku operativna i taktičku obuku, koja obezbeđuje neophodan okvir za integraciju nacionalnih i savezničkih snaga kroz povezivanje sa drugim multinacionalnim vežbama koje planira Vrhovna komanda saveznička snaga u Evropi. Ovi treninzi pokazuju jedinstvo i solidarnost saveznika, kao i sposobnost NATO struktura i američkog strateškog partnera da brzo intervenišu u podršci Rumuniji. Glavni cilj vežbi je povećanje kapaciteta odbrane i odvraćanja, poboljšanje koordinacije i vremena reagovanja, kao i jačanje vojne interoperabilnosti i mobilnosti.
Evropska komisija proglasila pobednike programa DiscoverEU za 2024. Za pobednike je proglašeno 35.762 mladih Evropljana, uključujući Rumune, od ukupno 135.000 prijavljenih. Osvojene propusnice nude mogućnost jednomesečnog putovanja, uglavnom vozom, u periodu mart 2025. – maj 2026. Svaki dobitnik može da se odluči za određene destinacije u Evropi ili da bude inspirisan rutom DiscoverEU, koja povezuje različite kulturne destinacije. To uključuje evropske prestonice kulture, UNESCO lokacije ili mesta evropske baštine. Skoro 300.000 mladih je do sada koristilo ovaj program.
Sindikalne organizacije sistema odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti najavile su u sredu uveče pokretanje zajedničkih protestnih akcija. Ucesnici će se 17. januara okupiti kod zgrade Parlamenta, a zatim krenuti u protesnu setnju ka Ministarstvu finansija, Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Vladi. Zahtevi imaju za cilj isplatu bonusa za rad policajaca, zatvorskih čuvara i vojnih lica subotom, nedeljom, državnim praznicima i drugim danima koji su zakonom proglašeni neradnim, kao i usklađivanje vojnih penzija sa prosečnom godišnjom stopom inflacijome. Podsećamo, izvršna vlast je krajem godine usvojila niz mera za smanjenje budžetskih rashoda, koje osporava većina državnih službenika.
U Rumuniji je brzina drugi najčešći uzrok teških saobraćajnih nesreća, posle neregularnih pešačkih prelaza. Policija je počela da postavlja fiksne kamere za kontrolu brzine na desetine puteva širom zemlje. Uređaji će konstantno kontrolisati brzinu, a vozači koji prekorače dozvoljenu brzinu dobiće, putem pošte kaznu na kućnu adresu. Ovakvi uređaji već postoje na autoputevima A1 i A2, kao i na državnom putu DN2.
Rumunske teniserke Anka Todoni i Gabrijela Rusle plasirale su se u glavni žreb prvog ovogodišnjeg grend slem turnira u Melburnu Todoni je u poslednjoj rundi kvalifikacija savladala Amerikanku Varvaru Gračevu, a Ruse Amerikanku Eminu Bektaš. Još tri Rumunke, Sorana Kirstea, Žaklin Kristijan i Irina Begu, direktno su ušle u glavni žreb Australijan opena.
-
Rumunija i bezbednost na putevima (09.01.2025)
Broj poginulih u saobraćajnim nesrećama neznatno se smanjio u 2023. u poređenju sa 2022. Međutim, Rumunija i dalje ima veliki broj žrtava na putevima. Prema podacima objavljenih u Biltenu o bezbednosti na putevima koji je pripremila rumunska policija, 2023. godine život je izgubilo 1.500 osoba, većinom su bili pešaci. Takođe, oko 3.500 ljudi je teško povređeno. Većina od oko 4.500 teških saobraćajnih nesreća dogodila se u ruralnim područjima. U više od polovine slučajeva krivica je bila na vozačima, a najčešći uzroci teških saobraćajnih nezgoda su neprilagođavanje brzine uslovima na putu, ali i prekršaji biciklista. Drugim rečima, neregularno kretanje pešaka i prevelika brzina vozača su dva najčešća uzroka teških saobraćajnih nezgoda u Rumuniji. Kako bi smanjila njihov broj, Saobraćajna policija je već počela da prati saobraćaj putem novog sistema nadzora – „e-SIGUR“. Funkcionalan, za sada, samo na autoputevima A1 Bukurešt-Pitešti i A2 Bukurešt-Konstanca, kao i na DN2 – E85, u okrugu Vranča (istok), sistem koristi radarske uređaje tipa pištolj, sa video kamerom, montiranom na tronožac, vidljiv na putevima. Snimke analizira policija, a ako se utvrdi kršenje saobraćajnog zakona, onda će vozač kaznu dobiti kod kuće, poštom, bez zaustavljanja u saobraćaju. Upozorenje amaterima: povećanje bruto minimalne zarade u privredi je odredilo i povećanje kaznenog boda, tako da najmanja kontravencionalna kazna počinje od 405 leja (oko 80 evra) i može dostići preko 20.000 leja (oko 4 hiljada evra )! Takođe treba znati da se, po zakonu, primena protivpravnih sankcija vrši postepeno, pa na osnovu provera izvršenih u bazi podataka, vozač koji ranije nije kažnjavan može dobiti samo opomenu, dok drugi može biti strože kažnjen. Rad sistema „e-SIGUR“ neće biti samo na navedenim putevima. Policija je saopštila da će postavljanje fiksnih radara biti nastavljeno u fazama na desetine puteva u područjima sa visokim stepenom opasnosti na putevima širom zemlje. Prema zakonu na osnovu kojeg se postavlja „e-SIGUR“, cilj je da se do 2030. godine, broj poginlih smanji za 50% u odnosu na 2019. godinu i za 50% broj teško povređenih u saobraćajnim nesrećama.
-
Zlatni globus za Sebastijana Stana 08.01.2025
Odličan početak godine za američkog glumca rumunskog porekla Sebastijana Stana:, u nedelju uveče, osvojio je na 82. dodeli Zlatnih globusa, nagradu za najboljeg glumca u komediji ili muzičkom filmu. Informacija se pojavila na nalogu društvene mreže X posvećen ovim nagradama, koje dodeljuje Holivudsko udruženje inostranih novinara. Sebastijan Stan je osvojio Zlatni globus za ulogu u filmu ‘Drugačiji čovek’, reditelja Arona Šimberga, a takmičio se u ovoj kategoriji sa glumcima Džesi Ajzenberg, Hju Grant, Gabrijel Label, Džesi Plemons i Glen Pauel. To je prvi Zlatni globus koji je osvojio Sebastijan Stan nakon nominacije 2023. godine za ulogu u TV mini seriji ‘Pam & Tommi’. Za svoj nastup u dugometražnom filmu „Drugačiji čovek“ nagrađen je Srebrnim medvedom na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu 2024. U ovom filmu američko-rumunska zvezda igra ulogu ambicioznog glumca, koji boluje od tumora lica, koji se podvrgava radikalnoj kozmetičkoj proceduri kako bi drastično promenio svoj izgled, ali se njegovo novo lice iz snova brzo pretvara u noćnu moru. Nakon što je podvrgnut eksperimentalnom tretmanu kako bi promenio svoj izgled i lažirao svoju smrt da bi započeo novi život, Edvard, njegov lik, ponovo je primoran da se suoči sa demonima svoje prošlosti kada prijatelj režira predstavu zasnovanu na njegovoj priči: nepriznavanje sebe u novom izgledu uspeva da dobije ulogu da tumači sopstvenu priču. Stvari se još više komplikuju susretom sa Osvaldom, koji takođe boluje od iste bolesti, ali je srećan u svom telu i rešen da živi svoj život a da mu bolest ne bude prepreka. U svom govoru na svečanoj dodeli nagrada, američko-rumunski glumac govorio je o prihvatanju i zaustavljanju neznanja i nelagodnosti u vezi sa invaliditetom. Sebastijan Sten je pomenuo i svoju majku i svoju zemlju porekla, Rumuniju, koju su njih dvoje napustili 80-ih, najsurovijim godinama ceausističke diktature, u potrazi za boljim životom. Sebastijan Sten je imao nominaciju i za film „Šegrt” u kojem je igrao Donalda Trampa, ali je u toj kategoriji nagradu dobio Ejdrijen Brodi, zahvaljujući ulozi u filmu „Brutalist”. Godine 2024. nagradu ove kategorije osvojio je glumac Pol Đamati, za ulogu u filmu ‘The Holdovers’. Zlatni globus, prvi put dodeljen 1944. godine, nagrađuje najbolje predstave i produkcije u filmskoj i televizijskoj industriji, grupisane u 27 kategorija.
-
Vesti – 08.01.2025
Lideri vladajuće koalicije u Bukureštu sastali su se danas da razgovaraju o datumu održavanja predsedničkih izbora i zajedničkom kandidatu alijanse PSD-PNL-UDMR. Očekuju se i rasprave o državnom budžetu za 2025. godinu, koji nadležni žele da usvoje do kraja ovog meseca. Ministar finansija Tančos Barna rekao je da će nacrt budžeta poštovati limit deficita od 7 odsto BDP-a, bez novih povećanja poreza, ali kroz rigorozniju kontrolu javne potrošnje. S druge strane, sindikati su pozvali ombudsmana da podnese žalbu Ustavnom sudu na član hitne uredbe koji predviđa zamrzavanje indeksacije penzija. Uredba, koja je stupila na snagu 1. januara, predviđa i zamrzavanje plata, ukidanje nekih poreskih olakšica i ograničavanje određenih beneficija.
Austrijski OMV zaključio je ugovor sa nemačkom komunalnom grupom Uniper o snadbevanju prirodnim gasom u okviru rumunskog projekta „Neptun Deep” u Crnom moru, počevši od 2027. godine, prenosi Rojters. Sporazum dolazi nakon što je Rusija 1. januara prekinula isporuku gasa preko Ukrajine, kao i šireg obustavljanja kupovine energenata od strane Evropske unije od Rusije zbog invazije na Ukrajinu. “Neptun Deep” sadrži oko 100 milijardi kubnih metara povratnog gasa, što ga čini jednim od najznačajnijih nalazišta prirodnog gasa u EU. OMV i rumunski državni proizvođač Romgaz poseduju “Neptun Deep” u jednakim razmerama. Ukupne rezerve gasa u vodama Rumunije u Crnom moru iznose oko 200 milijardi kubnih metara.
Rumuni će od marta moći da putuju u SAD bez viza, a biće potrebna notifikacija na platformi ESTA – elektronskog sistema za odobravanje putovanja, izjavio je u sredu ministar inostranih poslova Emil Hurezeanu. Uključivanje Rumunije u Program za ukidanje viza biće zvanično obeleženo u petak, 10. januara, događajem organizovanim u Vašingtonu. Američki sekretar za unutrašnju bezbednost Alehandro Majorkas i ambasador Rumunije u Vašingtonu Andrej Muraru sastaće se kako bi zabeležili pristupanje Rumunije američkom programu za ukidanje viza. Tehnički detalji i datum stupanja na snagu novog režima putovanja biće naknadno saopšteni. Državljani Rumunije više neće morati da obavljaju intervjue u američkom konzulatu, a putna dozvola koja zamenjuje postojeće vize važiće dve godine, uz neograničen broj ulazaka u Sjedinjene Države. Ovlašćenje se može koristiti za posete do 90 dana, a cena je 21 američki dolar – navodi se u saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici rumunske ambasade u Vašingtonu.
Liberalizacija energetskog tržišta od 1. aprila, uz odgovarajuću pripremu dok još ima vremena, jedina je opcija za Rumuniju – tvrdi predsednik nevladine organizacije Inteligentna energija (NGO Asociaţia Energia Inteligentă) Dumitru Kiselica. Prema njegovom mišljenju, najveći izazov godine je vezan za činjenicu da 31. marta ističe aktuelna šema ograničenja i kompenzacije cena prirodnog gasa i struje. Kiselica smatra da produženje ove mere podrazumeva velike izdatke za državni budžet, uz isplatu naknada dobavljačima. Pored toga, on pominje posvećenost Rumunije Evropskoj uniji za liberalizaciju tržišta, ceneći da će mogući nastavak plafona dovesti do smanjenja sredstava zajednice, što Bukurešt ne može sebi da priušti.
Rumunska policija postavlja, početkom ove godine, fiksne kamere za kontrolu brzine na desetine puteva u Rumuniji. One će svakodnevno snimati, a vozači koji prekorače brzinu dobiće kaznu na kućnu adresu. Cilj je da se poveća bezbednost na putevima i smanji broj nezgoda, s obzirom da je brzina drugi najčešći uzrok teških nezgoda, posle neregularnih pešačkih prelaza. Povećanje minimalne bruto zarade odredilo je i povećanje kazne. Tako da, najmanja kazna iznosi 405 leja (oko 80 evra) i može da dostigne preko 20.000 leja (ekvivalent približno 4 hiljade evra).
Bugarske vlasti nastavile su danas popravke na mostu Đurđu-Ruse, između Rumunije i Bugarske, koje su obustavljene tokom zimskih praznika. Saobraćaj se odvija jednom trakom, uz naizmenično propuštanje vozila. Popravka mosta „Prijateljstva” počela je u julu prošle godine i očekuje se da će biti završena na leto sledeće godine.
Američki glumac rumunskog porekla Sebastijan Sten nedavno je osvojio Zlatni globus za ulogu u filmu ‘Drugačiji čovek’ (A Different Man“), reditelja Arona Šimberga. U ovoj kategoriji takmičio se sa glumcima Džesi Ajzenbergom, Hju Grantom, Gabrijelom Labelom, Džesi Plemonsom i Glenom Pauelom. U filmu ‘Drugačiji čovek’ Sebastijan Sten igra ambicioznog glumca sa oboljenjem neurofibromatoze koji kroz eksperimentalnu proceduru postaje potpuno transformisan. Prvi put dodeljeni 1944. godine, Zlatni globusi nagrađuju najbolje predstave i produkcije u filmskoj i televizijskoj industriji, grupisane u 27 kategorija.
Rumunske teniserke Anka Todoni i Gabrijela Ruse plasirale su se danas u Melburnu u poslednje kolo kvalifikacija za glavni zdreb Australijan opena, prvi grend slem u godini, koji počinje u ponedeljak, 12. januara. Anka Todoni je sa 6-3, 6-2 pobedila Špankinju Lejru Romeru Gormaz, a Gabrijela Ruse je pobedila Nemicu Anu-Lenu Fridsam sa 3-6, 6-3, 6-4. Tri Rumunke će direktno ući u glavni žreb singla na Australijan openu – Sorana Kirstea, Žaklin Kristijan i Irina Begu.
-
Reč koja NE gradi
Otprilike polovina mladih u Evropskoj uniji izložena je zlostavljanju na internetu. To je rezultat izveštaja Eurostata iz 2023. godine, koji pokazuje da je 49% mladih Evropljana starosti od 16 do 29 godina naišlo na onlajn poruke koje se smatraju neprijateljskim prema određenim grupama ili pojedincima.
To je izuzetno ranjiv period života, obeležen formiranjem identiteta, jačanjem samopoštovanja, razvojem društvenih odnosa, zbog čega negativna iskustva imaju intenzivniji psihološki uticaj.Na vrhu je, prema ovom izveštaju, Estonija sa 69% mladih ljudi starosne grupe od 16 do 29 godina koji su bili izloženi takvim porukama u online okruženju. Slede Danska – 69%, Finska – 68%, Francuska – 65% i Slovačka – 65%. Prema Eurostatu, 12 od 23 zemlje za koje postoje podaci zabelezile su stopu iznad 50%. Najmanju stopu imaju: Hrvatska – 24%, Rumunija – 27% i Bugarska – 31%.
U većini slučajeva govor mržnje je bio povezan sa političkim ili društvenim mišljenjima, sa prosekom od 35 odsto u EU, ističe Euronjuz, koji je predstavio ovaj izveštaj Eurostata. Ova kategorija je bila najveća u Estoniji (60%), Finskoj (56%) i Danskoj (49%).
Neprijateljske poruke usmerene na LGBTQ+ zajednicu pogađale su u proseku 32% mladih u EU. Takodje najveći procenat zabeležen je u Estoniji (46%), Slovačkoj i Portugalu (44%). Pored toga, 30% mladih iz EU naišlo je na poruke rasne mržnje, a najviše su pogođene Holandija i Portugal, sa po 45%.Nora Enake je psiholog i tokom vremena je radila sa različitim starosnim grupama na temu emocionalnog zlostavljanja, bilo onlajn ili ne. Uopšteno govoreći, maltretiranje putem interneta izaziva širok spektar emocionalnih problema. Pitali smo Noru Enake kako utiče zlostavljanje na internetu na samopoštovanje i mentalno zdravlje mladih:
,,Samopoštovanje je ukupna procena sopstvene vrednosti. Samopoštovanje utiče na naš odnos prema sebi. Ako sebe posmatramo kroz lupu na mreži, naši prijatelji će tamo funkcionisati kao društveno ogledalo u koje gledamo da bismo stekli predstavu o tome kako nas drugi vide. Rizik koji se javlja je da nas ne poznaju svi sa kojima komuniciramo, ne žele svi naše blagostanje, ne procenjuju nas svi ispravno. Postoji toliko mnogo varijabli u onlajn interakcijama da je teško proceniti šta tacno čini ovo okruženje neprikladnim za razvoj.”
Reč je, na neki način, o onlajn ogledalu sačinjenom od mnogo krhotina, od kojih svaka predstavlja drugu osobu, sa jedinstvenim karakterom i ličnošću, koja se ogleda u nama. Govorimo o imaginarnom svetu koji tvrdoglavo želi da pređe u stvarnost zbunjenog, tragajućeg mladića. To je izuzetno opasna igra koju nam nudi onlajn svet, nepoznati rat koji se, kaže Nora Enače, prevodi u razne znakove:
Kako odraslima postaje sve teže da ograniče vreme svojoj deci koje provode ispred monitora/ekrana, šteta uzrokovana zlostavljanjem na mreži verovatno se više ne može izbeći, ali se može lečiti. Često je dovoljan samo jedan negativan komentar da se unutrašnji svet mlade osobe uruši. Psihološki, međutim, postoji rešenje, uverava nas naša sagovornica Nora Enake:
„Trauma izazvana negativnim iskustvima na mreži može izazvati, na primer, socijalnu fobiju. Sesije savetovanja uključuju intervencije usmerene na kognitivno restrukturiranje, trening mentalne relaksacije, samokontrolu, izlaganje razvoju socijalnih veština ili razvojnu analizu“.
I, da, psihoterapija je dobra, ali zdrava interakcija u stvarnom svetu izgleda da je bolja!
-
Vesti – 03.01.2025
Zaposleni u poljoprivredi i rumunskoj prehrambenoj industriji biće na gubitku, a kompenzacija smanjenja plata dovešće do poskupljenja hrane – upozorava Sindalimenta, nacionalni savez sindikata u ovoj oblasti, nakon što je vlada usvojila uredbu o smanjenju budžetskih izdataka. Predstavnici prehrambene industrije ističu da će ukidanje poreskih olakšica u njihovoj delatnosti i u poljoprivredi značiti značajno smanjenje plata zaposlenih, koji će posao tražiti u drugim, bolje plaćenim sektorima. Da ne bi ostali bez kadrova, poslodavci će morati da im nadoknade gubitak zarada, što će se brzo odraziti na cenu proizvoda u prodavnicama i koje će na kraju osetiti svi potrošači. U Federacije ističu da će značajno povećanje cena rumunskih prehrambenih proizvoda znatno otežati prodaju u odnosu na slične uvozne proizvode, koji će imati niže cijene. Osim toga, ukidanje poreskih olakšica dovešće do bankrota preduzeća koja neće izdržati uticaj i, implicitno, do povećanja broja nezaposlenih, uz dodatne budžetske izdatke.
Ministar energetike Sebastijan Burduža izjavio je da Rumunija izvozi električnu energiju i prirodni gas u Republiku Moldaviju na komercijalnoj osnovi i tek nakon što podmiri nacionalne potrebe. On je napomenuo da je Nuklearelektrika potpisala ugovor o isporuci energije susednoj državi i da se o tome razgovara sa OMV Petrom i Energetskim kompleksom Oltenija (jug). Ukupno tehnički kapacitet izvoza električne energije iz Rumunije u Republiku Moldaviju je 430 megavata – rekao je Burduža. U sektoru prirodnog gasa, Kišinjev može da pokrije sve svoje domaće potrebe iz Rumunije, objasnio je ministar. Ova pojašnjenja dolaze u kontekstu u kojem su isporuke ruskog gasa Evropi, preko Ukrajine, zemlje koju su napale ruske trupe, prestale 1. januara, kada je istekao ugovor o tranzitu između dve zemlje. Republika Moldavija je znatan deo snabdevanja energijom dobijala preko elektrane Cuciurgan, u promoskovskom separatističkom regionu Pridnjestrovlja, koja radi isključivo na ruski gas.
Od 1. januara Rumunija i Bugarska, članice EU već 18 godina, postale su punopravne člance Šengena, kontrole na kopnenim granicama su takođe ukinute. Proširenje zone bez granica na 29 članica dolazi nakon što su dve zemlje uspele da postanu delimično uključene u zonu slobodnog kretanja u martu 2024. godine, kada su ukinute carinske kontrole na aerodromima i lukama. Trenutak punopravnog članstva u Šengen na graničnom prelazu Đurđu-Ruse obeležili su rumunski i bugarski ministri unutrašnjih poslova Katalin Predoju i Atanas Ilkov. Ministar Predoju je tom prilikom rekao da je to istorijski trenutak, koji označava punu i neopozivu integraciju Rumunije u EU, trenutak sa posebnim praktičnim posledicama za svakog građanina Rumunije, za rumunske kompanije. Za bezbedan prelaz primenjivaće se metod analize rizika u narednih šest meseci – neka vozila će biti odabrana za provere, ali ovaj proces neće uticati na glavni protok putnika i vozila.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis obavio je 22 zvanična putovanja privatnim avionom 2024. godine u 11 zemalja Evrope, Azije i Severne Amerike, 7 manje nego 2023. godine – prenose bukureštanski mediji. Broj letova za ove posete bio je samo 51, u poređenju sa 90 u 2023. Predsednička administracija je iznajmila avione za ova putovanja samo od dve privatne kompanije, od kojih je jedna bila rumunska. Ukupan iznos plaćen za službena putovanja predsednika Johanisa ostaje nepoznat. Predsednička administracija odbija da objavi ove podatke, iako je premijer Marčel Čolaku u oktobru 2024. najavio da će skinuti tajnost. Prema mišljenju stručnjaka, predsednikova najskuplja putovanja bila su poseta Južnoj Koreji u aprilu i tri putovanja u SAD u maju, julu i septembru.
Predsednički izbori u Rumuniji mogli bi da se održe 23. marta 2025. godine, prvi krug glasanja, a 6. aprila odlučujući krug – najavljuju mediji iz Bukurešta, pozivajući se na političke izvore u okviru vladine koalicije PSD-PNL-UDMR. Organizovan na vreme, 24. novembra 2024. godine, prvi krug je poništio Ustavni sud (CCR), koji je, na osnovu dokumenata koje je dostavio Vrhovni savet za nacionalnu odbranu (CSAT), pozvao na tzv mešanje. U drugom krugu, zakazanom za 8. decembar, trebalo je da se takmiče nezavisni nacionalista Kalin Đorđesku, optužen za veze sa Putinističkom Rusijom, i liderka USR (u opoziciji) Elena Laskoni. U dijaspori, gde su biračka mesta za odlučujući krug otvorena 6. decembra, desetine hiljada Rumuna je već glasalo do trenutka kada je Vrhovni savet odlučio da poništi prvi krug. Troškovi tih poništenih izbora bili bi skoro 1,4 milijarde leja (ekvivalentno oko 280 milijardi evra). Aktuelnom predsedniku Klausu Johanisu je 21. decembra istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat koji mu je dodeljen Ustavom, ali mu je mandat produžen do izbora novog šefa države.
Rumunija je domaćin brojnih koncerata i muzičkih festivala 2025 Najvažnije ime koje će ove godine stići u našu zemlju je pevač Džastin Timberlejk, prisutan na festivalu Electric Castle, koji će se održati od 16. do 20. jula u Klužu. Mateo Bočeli, sin poznatog tenora Andrea Bočelija, nastupiće u junu u Rumuniji. Violinista i dirigent Andre Rieu vraća se u Rumuniju ove godine. U novembru će održati četiri koncerta u Kluž-Napoki. Još jedno značajno prisustvo biće Til Lindeman, pevač grupe Ramštajn. Umetnik će u Rumuniju doneti turneju „Meine Velt”, koja je do sada doživela veliki uspeh. Istovremeno, između ostalih se očekuje i nastup Ričarda Klajdermana, Gipsi Kingsa, Džoa Satrijanija i Stiv Vaja, Prokonzula, Irine Rajms ili Holografa. Untold, Beach, Please!, Summer Well i Folk You su samo neki od festivala koji će se takođe održati ove godine.
