Author: Eugen Coroianu

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je u sredu globalnu pandemiju korona virusa. Predsednik organizacije Adhanon Gebrejesus je rekao da je veoma zabrinut zbog “alarmantnog nivoa neaktivnosti” medjunarodne zajednice prema alarmantnom stepenu širenja ovog virusa. On je upozorio na mogućnost da narednih dana ili nedelja poveća broj pogodjenih zemalja. Prethodno je Evropska komisija izjavila da će osnovati fond u iznosu od 25 milijardi evra, izuzev već postojećih resursi, da bi se smanjili efekti ekonomske krize izazvane evolucijom pandemije. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da su lideri Evropske unije saglasni da doprinesu fondovima za suzbijanje ove krize.

U Rumuniji, skoro 500 osoba je u institucionalizovanom karantinu, i testirani su da bi se utvrdilo da li su se zarazili virusom Kovid-19. Preko 11.600 osoba je u auto-izolaciji kod kuće i pod medicinskim nadzorom. Do sad, na nacionalnom nivou, potvrđeno je 44 slučaja zaraze korona virusom. Distribucija lekova i sanitarnog materijal koji se koriste u borbi protiv korona virusa u inostranstvu obustavljena je u narednih 6 meseci, a kulturni i zabavni događaji u kojima bi učestvovalo više od 100 ljudi, u zatvorenom prostoru, obustavljeni su do 31. marta. Do 22. marta obustavljaju se predavanja u pred-univerzitetskom obrazovanju, a na univerzitetima do 31. marta, s mogućnošću produženja, kako bi se sprečilo širenje korona virusa. Takođe je odobreno obustavljanje drumskog prevoza putnika za sve rute do i iz Italije do 31. marta. Od 12. marta do kraja meseca, vazdušni i železnički saobraćaj do i iz Italije je obustavljen. Vojska će poslati vojno medicinsko osoblje da podrži proveduru epidemiološke trijaže na graničnim prelazima na južnoj, zapadnoj i severozapadnoj granici Rumunije. Rumunski državljani koji stižu u zemlju preko kopnenih graničnih tačaka, a dolaze iz Italije, Kine, Irana ili Južne Koreje prelaze u institucionalizovani karantin ili u izolaciju kod kuće.

Predsednica Evropske komisije, Ursula van der Lejen, je u izjavi koju je održala nakon vanredne video-konferencije sa liderima bloka zajednice, je potvrdila da će se iznos fonda od 25 milijardi evra namenjen suzbijanju pandemije korona virusa, dobiti dodatcima iz strukturalnih fondova“ Evropske Unije. Svetska Zdravstvena Organizacija, UNICEF i Crveni Krst tvrde da bi nastavak rada škola moglo pomoći u borbi protiv širenja novog korona virusa putem edukacije dece o preventivnim merama. U Italiji, zemlji koja je najviše pogođena korona virusom u Evropi i koja je pod karantinom, od Kovida-19 je preminulo preko 820 osoba, a zaraženo je preko 12.460. Na svetskom nivou, preminulo je više od 4.200 ljudi, a zabeleženo je više od 118.000 slučajeva zaraze.

U Rumuniji, godišnja stopa inflacije opala je na 3,05% u februaru ove godine, sa 3,6% u januaru, iako su se hrana (4,9%), neprehrambena roba (2,04%) i usluge (3,84%) poskupele, pokazuju podaci koje je u sredu objavio Nacionalni Institut za Statistiku (INS). Potrošačke cene u februaru 2020. godine u odnosu na januar porasle su za 0.25%. Prosečna stopa potrošačkih cena u poslednjih 12 meseci (mart 2019-februar 2020), u poređenju sa prethodnih 12 meseci (mart 2018 — februar 2019) je 3,8%. S druge strane, Nacionalna Banka Rumunije smanjila je prognozu inflacije za 2020. godinu na 3%, sa 3,1% koliko je bila prethodna procena.

Rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku, učestvovao je u sredu na ceremoniji obeležavanja 30 godina ponovnog dobijanja nezavisnosti Litvanije. U utorak, u Vilnijusu, ministar je bio prisutan na sastanku ministara spoljnih poslova država Bukureštanskog formata 9 (B9), na kojem je naglasio potrebu nastavka procesa prilagođavanja NATO. U ovom kontekstu, osvrnuo se na položaj odvraćanja i odbrane, ističući potrebu za jačanjem savezničkog prisustva na istočnom boku, na koherentan način, uključujući i jugo-istočnu stranu, u području Crnog Mora. Bogdan Auresku je takođe pomenuo obavezu Rumunije da održi 2% od bruto društvenog proizvoda za budžet odbrane i nacionalne napore za sticanje savremenih vojnih sposobnosti. Istovremeno, on je potvrdio podršku Rumunije u ulozi NATO-a u borbi protiv terorizma, rekavši da terorizam ostaje pretnja sa globalnim posledicama, te da zahteva ozbiljnu koordonaciju akcija na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Format B9 je posebno korisna platforma za produbljivanje dijaloga i saradnje između saveznika koji se nalaze na istočnom boku NATO-a.

Vršilac dužnosti ministra finansija, Florin Kacu, potvrdio je da Rumunija ima neophodna fiskalnba sredstva za suočavanje sa izazovima koje predstavlja širenje korona virusa. U sredu, nakon sastanka sa predsednikom, Klausom Johanisom, i vršiocem dužnosti premijera, Ludovikom Orbanom, ministar je rekao da postoje i potrebni resursi za plaćanje svih troškova iz budžeta. Šef države je, u sredu, predsedavao prvim sastankom mešuinstitucionalne radne grupe za procenu ekonomskog, finansijskog i budžetskog uticaja na Rumuniju, nastalog efektima Kovid-19. Cilj je identigikovati i ekonomske rizike i mere potrebne za njihovo smanjivanje. Klaus Johanis je rekao da svet očekuje ekonomsku recesiju“, nakon što se završi kriza korona virusa i da je u pripremi plan mera.

U Rumuniji je potvrdjeno 9 slučajeva zaraze korona virusom, a tri od njih su već izlečena. Na nacionalnom nivou više od 20 osoba je u karantinu, a preko 12.000 u kućnoj izolaciji. Inficiranje troje rumuna korona virusom potvrdjeno je i u Italiji u regionima Lombardija, Treviso i Emilija-Romana. Vršilac dužnosti premijera Rumunije, Ludovik Orban, ponovio je danas apel za rumune koji se nalaze u zemljama snažno pogodjenim novim virusom da izbegnu bilo koje nepotrebno putovanje, precizirajući da im neće biti zabranjen ulazak u zemlju povodom Uskršnjih praznika, ali će biti smešteni u karantin, ili u bolnici ili kod kuće. Sa druge strane, ministri zdravlja Evropske unije naglasili su danas u Briselu značaj koordinacije, saradnje i razmene informacija izmedju članica komunitarnog bloka, da bi se unitarno reagovalo za ograničavanje širenja epidemije. Prisutan na skupu u Briselu, rumunski ministar Viktor Kostake izjavio je da vlasti u Bukureštu ostaju i dalje oprezne u vezi moguće eskalacije epidemije u Evropi, u tesnoj saradnji sa zemljama članicama i evropskim i medjunarodnim ustanovama. Slučajevi zaraze korona virusom zabeleženi su do sada u preko 85 zemalja, a na svetskom nivou ima otprilike 100.000 zaraženih osoba i više od 3.400 smrtnih slučajeva.

Rukovodstvo Parlamenta Rumunije utvrdiće iduće nedelje datum glasanja za novu vladu liberalnog mandatara Florina Kacua. Zajednička sednica može biti sazvana najkasnije idućeg petka. Ove nedelje saslušani su predloženi ministri, a devetoro je dobilo povoljne ocene. Da bi bila izglasana vlada Florina Kacua potrebna su 233 glasa. Podsećamo da prva liberalna vlada predvodjena premijerom Ludovikom Orbanom oborena je izglasavanjem nepoverenja. Imenovan po drugi put za mandatara, Orban je podneo ostavku na mandat, usled odluke Ustavnog suda.

Nacionalna kampanija pošumljavanja “Šuma kao zemlja” pokrenuta je danas u županiji Dambovica, na jugu Rumunije. U okviru kampanije je do sada pokrenuto 13.000 akcija sadnje stabala u svim zonama zemlje. Potrebno je znatno povećanje pošumljene površine Rumunije, a ova kampanija je dobar početak, naglasio je šef države Klaus Johanis. On je istakao da se u svim nedavnim studijima tvrdi da najefikasnija mera protiv zagrevanja je sadnja stabala. Evropska komisija je 12. februara uputila pismo Rumuniji u kojem je poziva da odgovorno primeni Pravilnik Evropske unije o drvetu, koji zabranjuje preduzećima u ovoj oblasti da proizvedu i uvedu na komunitarno tržište proizvode dobijene preradom ilegalno posečenog drveta. Tri ekološke nevladine organizacije su prošle godine podnele žalbe Evropskoj komisiji zbog uništenja desetina hiljada hektara viševekovnih i primarnih šuma. Prema Federaciji sindikata šumarstva Silva, šest šumara je ubijeno zadnjih godina, 650 je pretučeno, napadnuto sekirima i noževima ili upucano kada su otrkili osobe koje su ilegalno sekle šumu.

Vršilac dužnosti ministra odbrane Rumunije Nikolaje Čuka, učestvovao je u sredu i četvrtak u Zagrebu na formalnom zasedanju ministara odbrane zemalja Evropske unije. Oni su razmatrali bezbednosnu situaciju u susedstvu Evrope, posebno u Siriji, imali razmenu mišljenja o operativnim prioritetima Unije u oblasti bezbednosti i odbrane i razgovarali o strateškoj izmeni Stalne Strukturalne saradnje (PESCO). Rumunski zvaničnik je ponovio podršku Bukurešta zalaganjima Evropske unije na Balkanu, u centralno-južnom delu Sredozemnog mora i na afričkom kontinentu, u naporima za konsolidaciju bezbednosti i stabilnosti u Afričkom rogu, Centralnoafričkoj Republici, Maliju i regionu Sahel. Bogdan Auresku je zajedno sa kolegama iz Hrvastke, Estonije, Litvanije, Holandije i Poljske potpisao Memorandum o sporazumevanju o saradnji u okviru projekta PESKO, namenjen formiranju ekipa za hitnu reakciju i uzajamnu asistenciju u slučaju kibernetskih napada.

Vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Rumunije Bogdan Auresku bio je prisutan danas u Zagrebu, na vanrednom skupu Saveta za spoljne poslove (CAE), na kojem je vršena razmena mišljenja o nedavnim evolucijama na temu Sirija/ Turska. Bogdan Auresku je ponovio apel na neposrednu deskalaciju situacije u sirijskom regionu Idlib i na primenu trajnog obustavljanja vatre. Evropski ministri su usvojili zajedničku deklaraciju u kojoj su naglasili neophodnost da se neposredno obustavi vatra u Idlibu, da se garantuje zaštita civila i dozvoli neograničeno pružanje humanitarne pomoći. Rumunski zvaničnik je izrazio solidarnost sa pogodjenim zemljama, pretežno sa Grčkom, i naglasio važnost poštovanja sporazuma o obustavi vatre na severo-zapadu Sirije, koji je sklopljen 2016. izmedju Evropske unije i Turske. Sporazum bi trebalo da stavi kraj borbama u regionu Idlib, koji je poslednje uporište snaga režima Bašara al-Asada, koje imaju podršku Rusije. U ovim borbama otprilike 500 civila je ubijeno i oko milion ljudi raseljeno prema granici sa Turskom.

Tri od šest osoba kojima je u Rumuniji dijagnostikovan koronavirus proglašeni su izlečenim, saopštile su vlasti. Jedna osoba je otpuštena, a dve ostaju u bolnici pod medecinskim nadzorom do otpuštanja. Preostala tri slučaja se nalaze u medicinskim centrima specijalizovanim za lečenje zaraznih bolesti u Temišvaru (zapad), Klužu (severozapad) i Jašiju (istok), a njihovo stanje je stabilno. Na navionalnom nivou se nalazi 35 osoba u karantinu, a preko 11.700 je izolovano u sopstvenom domu, pod medicinskim nadzorom. S druge strane, dvojica rumunskih državljana inficirani virusom Kovid-19 i hospitalizovani u bolnici u Japanu, proglašeni su izlečenim i biće otpušteni iz bolnice. U svetu, Velika Britanija je odlučila da izmeni zakon da bi olakašala pristup bolovanju, u Francuskoj se bolest proširila na sve regione, a u Izraelu će biti nametnut karantin od 14 dana za sve osobe koje dolaze iz više zapadno-evropskih zemalja. Dok je Mađarska, sused Rumunije, najavila prve infekcije koronavirusom, u Italiji — trećoj državi po ugroženosti, nakon Kine i Južne Koreje — sve škole i univerziteti biće zatvoreni do 15. marta. U stvari, 13 država je bilo primorano da zatvori svoje obrazovne ustanove, time pogodivši preko 290 miliona učenika, što je situacija bez presedana. U kontinentalnoj Kini, gde se čini da se situacija stabilizovala, broj smrtnih slučajeva premašio je 3.000. Kovid-19 prisutan je u preko 80 zemalja i teritorija. Broj slučajeva kontaminacije u svetu prelazi 95. 000, a broj mrtvih je oko 3.300.

Specijalizovane komisije parlamenta Rumunije podržale su u četvrtak nominacije, za kabinet Florina Kacua, na mesto ministra spoljnih poslova, Bogdana Aureskua, zatim za unutrašnje poslove Marčela Velu, za evropske fondove Marčela Baloša i za ekonomiju Virđila Popeskua. U ranijim saslušavanjima, pozitivno mišljenje su dobili kandidati za ministarstva Transporta, Infrastrukture i Komunikacije, Sporta, Odbrane, Poljoprivrede i Zaštite životne sredine, a negativno mišljenje su dobili kandidati za ministarstva Rada, Zdravlja, Obrazovanja, Kulture, Finansija, Razvoja i Pravde. Ova mišljenja su savetodavna, a glasanje o postavljanju vlade se očekuje sledeće nedelje. Jedina izmena u odnosu na kabinet Ludovika Orbana jeste u Ministarstvu finansija, gde je predložen Lučijan Ovidiju Hejuš, imajući u vidu da je bivši ministar imenovan za premijera. Imenovanje Kacua od strane predsednika države, Klausa Johanisa, usledilo je nakon što je Ustavni Sud Rumunije proglasio neustavnim imenovanje vršioca dužnosti premijera, liebrala Ludovika Orbana, nakon što je isti bio smenjen sa funkcije premijera izglasavanjem o nepoverenju.

Gradonačelnik Kluž-Napoke (severo-zapad), Emil Bok, najavio je u četvrtak da će se grad prijaviti ove godine na takmičenje Evropska prestonica inovacija“ koju je, 2019. godine, osvojio grad Nant (Francuska). Odluka je doneta nakon što je evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i omladinu, Marija Gabrijel, pokrenula ovo takmičenje prilikom učešća na konferenciji StartUpCity Kluž-Napoka“. Na konkurs mogu da se prijave evropski gradovi sa više od 100.000 stanovnika, a nagrada je u vrednosti od milion evra. Evropska komesarka sastala se i sa vršiocem dužnosti ministra obrazovanja u Rumuniji, Monikom Anisije, koja je istakla centralnu ulogu koju ima obrazovanje u inicijativama koje je nedavno pokrenula Evropska Komisija — Evropski ekološki pakt i Socijalna Evropa za pravednu tranziciju. Takođe je naglasila i potrebu da Evropska komisija dodeli odgovarajuća finansijska sredstva kako bi školska infrastruktura bila održivija. Marija Gabrijel je spomenula da su istraživanje i obrazovanje ključni elementi za stvaranje inovativnih ekosistema, u partnerstvu sa poslovnim okruženjem“.

Tragedija iz bukureštanskog kluba Kolektiv je rezultat lančanih kriminalnih aktivnosti, a stav okrivljenih ne potiče od nedostatka pravnog obrazovanja, već od pohlepe, neodgovornosti i ignorisanja zakona, pokazuje se u obrazloženju odluke kojom je sud u Bukureštu odredio teške presude u ovom slučaju. Prema mišljenju sudija, kasniji stav nekih od optuženih ukazuju na cinizam, lošu veru i nepoštovanje ogromnih patnji žrtava. Štaviše, sudije kažu da su optuženi uzeli stav negiranja i da su prebacivali krivicu na druga lica i državne institucije. U požaru koji je izbio u klubu Kolektiv u oktobru 2015. godine, preminle su 64 osobe, a nekoliko stotina je povređeno. U ovom slučaju osuđeni su bivši gradonačelnik sektora u kojem se dogodila tragedija, tri vlasnika kluba i vlasnici firme vatrometa — koji su i proizveli požar, dva pirotehničara i dva vatrogasca koja su pregledala klub Kolektiv bez preduzimanja zakonskih mera u pogledu poštovanja pravila. Kazne se kreću od tri i po godine, do dvanaest godina i osam meseci. Presuda nija konačna.

Deca su u 2018. godini bila starosna grupa sa najvećim rizikom siromaštva i socijalne isključenosti u gotovo polovini zemalja članica Evropske Unije. Procenat se kreće od 13,1% u Sloveniji i 13,2% u Češkoj do 38,1% u Rumuniji i 33,7% u Bugarskoj — podaci su koje je u četvrtak objacio Evropski statistički ured (Eurostat). 23,4% dece je u Evropskoj Uniji bilo u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, u poređenju sa 22,1% odraslih (18-64) i 18,4% starijih osoba (preko 65 godina). Najveće razlike zabeležene su u Francuskoj, Rumuniji i Slovačkoj, gde je stopa bila veća za više od pet procentnih poena kod dece u odnosu na celokupno stanovništvo.

Šest zemalja članica Evropske Unije, uključujući i Rumuniju, potpisalo je u Zagrebu sporazum o uzajamnoj pomoći u sajber bezbednosti, na marginama neformalnog sastanka ministara odbrane. Projekat, kojim koordinira Litvanija, ima za cilj stavaranje multinacionalnih mreža za reakciju i stvaranje ekipa stručnjaka iz drćava zajednice s ciljem sajber odbrane. Postale potpisnice su Hrvatska, Poljska, Estonija i Holandija. U 2017. godini, 25 država članica Evropske Unije pridružilo se Stalnoj Strukturiranoj Saradnji (PESCO), inicijativa koja omogućava državama da bliže sarađuju na jačanju vojnih kapaciteta, postavljajući temelje takozvanoj Evropskoj odbrambenoj uniji“. Ovo se tiče konkretnih projekata, uključujući stvaranje medicinske jedinice, logističkog centra i razvoj zajedničkih standarda za vojnu radio komunikaciju.

Turska će otvoriti svoju granicu sa Sirijom za izbeglice koje kreću u Evropu, ako se ne zaustavi trenutno nasilje, upozorio je u četvrtak turski ministar unutrašnjih poslova. On je dodao da je tri i po miliona ljudi u sirijskoj regiji Idlibe i na granici sa Turskom sada u teškoj situaciji i dodao je da je u četvrtak raspoređeno 1 000 policajaca na granici sa Grčkom, kako bi se zaustavio povratak migranata na tursku teritoriju. Nakon prošlonedeljne odluke Ankare da dozvoli izbeglicama da krenu u pravcu Evrope, Grčka je preduzela hitne mere, pojačavši svoje snage duž granice i suspendujući postupak davanja azila. Prema vladi iz Atine, u poslednjih pet dana sprečeno je 35.000 pokušaja ilegalnog prelaska u Grčku. S druge strane, bugarski ministar odbrane najavio je da je vojska spremna da pošalje trupe na granicu sa Turskom u slučaju talasa migranata. On je dodao da je moguće da će se upotrebiti fizička sila, uključujući vodene topove, suzavac i parališuće bombe, poput onih koje koristi Grčka. Međutim, trenutno nema napetosti, a Turska ne dozboljava migrantima da pređu u Bugarsku.

Evropska Komisija je predložila, u sredu, Savetu da otvori postupak prekomernog deficita u slučaju Rumunije i usvojila je preporuku da Rumunija okonča ovu situaciju najkasnije 2022. godine. Izveštaj koji je prošlog meseca usvojio izvršni organ Evropske Unije pokazuje da Rumunija ne ispunjava kriterijum deficita definisan u ugovoru (najviše 3% bruto društevnog proizvoda) i da je otvaranje ovog postupka prekomernog deficita samim tim opravdano. Prema zimskim prognozama Komisije, deficit vlade u Rumuniji je dostigao 4% bruto društvenog proizvoda u 2019. godini, a povećaće se na 4,9% u 2020. i na 6,9% u 2021. godini. Zakon penzija je glavni faktor za predviđanje brzog rasta vladinog deficita i rizika za fiskalnu održivost“, pokazuje se u izveštaju. Vršilac dužnosti ministra finansija, Florin Kacu, izjavio je da Rumunija ima plan da smanji deficit, koji je održiv i verodostojan i u potpunosti prihvaćen od strane Evropske Komisije.

U Bukureštu se, do četvrtka, nastavljaju u parlamentarnim odborima saslušanja ministara predloženih za kabinet Florina Kacua. u Sredu su pozitivno mišljenje dobili kandidati za ministarstva Transporta i Sporta, a negativno mišljenje su dobili predloženi za ministarstva Rada, Zdravstva, Obrazovanja i Kulture. U utorak su ministri Odbrane, Poljoprivrede i Zaštite životne sredine dobili pozitivno mišljenje, dok su oni koji su imenovani za finansije, razvoj i pravosuđe dobili negativno. Mišljenja su konsultativna, a glasanje za postavljanje vlade će biti održano sledeće nedelje. Jedina izmena u odnosu na kabinet Ludovika Orbana se nalazi u ministarstvu finansija, gde je predložen Lučijan Ovidiju Hejuš, s obzirom da je bivši ministar imenovan za premijera. Florin Kacu je bio imenovan od strane predsednika, Klausa Johanisa, nakon što je Ustavni Sud Rumunije proglasio neustavnim imenovanje vršioca dužnosti premijera, liberala Ludovika Orbana, s obzirom da je sa iste funkcije bio razrešen izglasavanjem o nepoverenju.

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, primio je u sredu, u Bukureštu, evropsku nagradu Kudenhove-Kalergi“ za 2020. godinu, koju dodeljuje princ Nikolaus von Lihtenštajn, predsednik Evropskog Udruženja Kudenhove-Kalergi. Događaju je prisustvovao i Donald Tusk, bivši predsednik Evropskog Saveta. Šef rumunske države je dobio ovo priznanje za posebne zasluge kao političara koji, posvetivši se evropskim vrednostima, odlučujuće doprinosi jačanju integracije Rumunije u zajednicu evropskih država“. Nagrada Kudenhove-Kalergi“ jedna je od najprestižnijih odlikovanja koje se svake druge godine dodeljuje ličnostima koje su doprinele projektu ujedinjene i mirne Evrope, a dodeljuje ih Evropsko Udruženje Kudenhove-Kalergi, osnovano 1978. godine u znak sećanja na velikog evropskog vizionara, grofa Ričarda von Kudenhove-Kalergi. Kudenhove-Kalergi je razvio ideju o ujedinjenoj Evropi ubrzo nakon Prvog svetskog rata, kao protivtežu totalitarnim idejama fašizma, nacional-socijalizma i komunizma. Među ličnostima koje su dobile ovo priznanje nalazi se i bivši hrišćansko-demokratski predsednik Rumunije, Emil Konstantinesku.

U Rumuniji su u sredu potvrđena dva nova slučaja infekcije koronavirusom — u Temišvaru (zapad) i u Sučavi (sever), čime je ukupan broj dostigao 6. Od ostalih 4 zaraženih, 2 sada imaju negativne testove, a 2 je u stabilnom stanju. Na nacionalnom nivou, u institucionalizovanom karantinu nalazi se 35 osoba, a više od 10 000 je u izolaciji kod kuće i pod medicinskim nadzorom. Nacionalni Komitet za Vanredne i Specijalne Situacije uspostavio je nekoliko strogih pravila karantina za osobe koje dolaze sa područja rizika u Rumuniju. Novi koronavirus se sad širi mnogo brže van Kine nego u zemlji porekla epidemije. U više od 70 zemalja potvrđeno je oko 92. 000 slučajeva. Izlečeno je oko 48.000 pacijenata, a preminulo je skoro 31. 000. Svetska banka je u utorak objavila hitan plan od 12 milijardi dolara kako bi pomogla zemljama da preduzmu mere kako bi se epidemija koronavirusa (Kovid-19) držala pod kontrolom, da bi se spasili životi i da bi se smanjio njegov uticaj na ekonomiju.

U Rumuniji su se u sredu obeležile 43 godine od zemljotresa koji se dogodio 4. marta 1977. godine, jačine 7,2 Rihterove skale. U zemljotresu, najvećem koji je ikad pogodio Rumuniju, preminulo je 1.570 osoba, većina u Bukureštu, i nanete su materijalne štete procenjene na više od dve milijarde dolara. Oko 230.000 domova je uništeno ili teško oštećeno, a stotine ekonomskih zajednica je postalo nefunkcionalno. Zemljotres je proizveo ekonomsku i socijalnu krizu koju, prema istoričarima, komunistička diktatura tog vremena nije uspela da prebrodi sve do njenog pada, 1989. godine. Stručnjaci upozoracaju da u zemljotresu sličnom onom iz 1977. godine, u ovom trenutku bi se srušile na stotine zgrada u Bukureštu.

Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu saopštilo je da su, u utorak, tri državljana Rumunije, među kojima je i jedan maloletnik, vraćena avionom iz Jemena, preko Jordana i Turske. Mere repatrijacije deo su stalnih zahteva za pomoć i konzularnu zaštitu koje Ministarstvo spoljnih poslova odobrilo građanima Rumunije u posebnim situacijama. Ministarstvo spoljnih poslova podseća da je izdato upozorenje za putovanje u Jemen koje je na maksimalnom nivou, odnosno Velika opasnost — napustite područje ili zemlju odmah!“. Ministarstvo takođe ponavlja čvrste preporuke upućene građanima Rumunije koji se nalaze u konfliktnim zonama da odmah napuste to područje i kontaktiraju diplomatske misije Rumunije, kako bi najavili svoje prisustvo u regionu i time imali konzuralnu pomoć i zaštitu.

Evropska komisija je usvojila, u sredu, predlog o dostizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine. Da bi ovaj predlog postao evropski zakon, dokument treba da odobre Evropski Parlament i Savet. U decembru 2019. godine, Evropska Komisija predstavila je Evropski ekološki pakt, dokument za obezbeđivanje održivosti evropske ekonomije pretvaranje klimatskih i ekoloških izazova u mogućnosti u svim obloastima politike i garantovanjem tranzicije koja je ravnopravna za sve i pogodna za uključivanje svih.

Evropska komesarka Marija Gabriel, odgovorna za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade, u četvrtak će službeno posetiti Kluž-Napoku (severozapad). Zvaničnica će prisustvovati uvodnom zasedanju na konferenciji StartupCity Kluž-Napoka“ i sastaće se sa predstavnicima Mreže Evropskih Prestonica Omladine i inicijative City Science“, kao i sa gradonačelnicima uključenici u inicijativu StartupCities“. Na kraju posete, evropska komesarka Marija Gabrijel i gradonačelnik Kluž-Napoke, Emil Bok, održaće dijalog sa građanima na temu Horizont Evropa: izazovi i perspektive“.

U Bukureštu se, počevši od utorka, tokom naredna tri dana, održavaju saslušanja u parlamentarnim odborima predloženih ministara za kabinet liberalnog mandatara Florina Kacu. Do sada su 3 ministra dobila pozitivna i 3 negativna mišljenja. Ali mišljenja su samo savetodavna. Jedina promena u odnosu na vladu Ludovika Orbana je u Ministarstvu finansija, gde je predložen Lučan Ovidiu Heiuš, u uslovima u kojima je bivši ministar predložen za premijera. Lider Unije sapsite Rumuniju (USR) (desnog centra) Dan Barna rekao je da nema izričite zahteve liberala da glasa za ili protiv nove Vlade. Predsednik Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) Kelemen Hunor kaže da do sada njegova formacija nije donela odluku dali će podržati liberale ili ne.Socijaldemokratska partija (PSD) i Pro Rumunija kažu da će njihovi poslanici biti prisutni na sednici za postavljanje vlade, ali da će glasati protiv. Partija narodnog pokreta (PMP) odlučila je da će glasati za vladu Florina Kacua. Predsednik Klaus Johanis je imenovao za mandatara nove Vlade Florina Kacua nakon što je Ustavni sud okvalifikovao neustavnim imenovanje Ludovika Orbana, lidera liberala za ovu funkciju nakon što je smenjen izglasavanjem nepoverenja vladi.

U Rumuniji je u utorak potvrđen četvrti slučaj infekcije koronavirusom. Reč je o 47-godišnjem muškarcu iz Temišvara, koji je putovao avionom sa ženom koja je nosila virus. Bezsimptomatski je i primljen je u bolnicu. Od ostala 3 pacijenta, jedan se oporavio a dva su u stabilnom stanju. Pod karantinom se nalazi 37 osoba, a je monitorizovano 9.700 kod kuće. Nacionalni komitet za specijalne vanredne situacije uspostavio je nekoliko strogih pravila karantina za osobe koje se vraćaju u Rumuniju iz područja rizika. Novi koronavirus se sada širi mnogo brže izvan Kine nego u ovoj zemlji porekla. U više od 70 zemalja potvrđeno je oko 92.000 slučajeva. Izlečeno je 48.000 pacijenata, a preko 3.100 je umrlo. Zemlje G7, koje grupišu najrazvijenije ekonomije, i njihove centralne banke potvrdile su u utorak opredijeljenost za korištenje svih odgovarajućih instrumenata, uključujući oporezivanje, za rešavanje rizika povezanih sa širenjem koronavirusa u svetu.

Iran je razvio svoju obogaćenu zalihu obogačenog uranijuma znatno iznad granice utvrđene nuklearnim sporazumom iz 2015. sa glavnim silama i ne dozvoljava inspektorima pristup dva sumnjiva kompleksa, objavila je u utorak Međunarodna agencija za atomsku energiju. Zalihe uranijuma dostigle su preko 1.020 kilograma, pet puta više od dozvoljene količine, navodi Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) u svom tromesečnom izveštaju, a citirala ga je novinska agencija DPA. Međutim, iako je psihološki prag od jedne tone prekoračen, ovaj iznos predstavlja samo jednu desetinu zaliha Teherana pre nego što je stupio na snagu takozvani Zajednički sveobuhvatni akcioni plan. Generalni direktor IAEA poziva Iran da odmah sarađuje u potpunosti, uključujući i pružanje pristupa tim kompleksima. Prošle godine Iran je počeo da krši nekoliko odredbi nuklearnog sporazuma, nakon što su se SAD povukle iz ovog sporazuma i ponovo uvele ekonomske sankcije protiv Teherana.

Fabrika Dačija u Mioveniju (južna Rumunija), u vlasništvu francuskog proizvođača Reno, objavila je u utorak informacije o svom prvom 100% električnom automobilu. Nazvano Proleće, deo je mini segmenta sa 5 vrata i 4 sedišta i biće dostupan od 2021. Standardna verzija ima za cilj domet od oko 200 km. Prema podacima, Dačija Spring će imati tamno sivo kućište, sa fluorescentnim narandžastim ukrasnim elementima, bočnim štitnicima i štitnicima integrisanim u prednje i zadnje šipke. U Rumuniji, automobile proizvodi i američki gigant Ford u Krajovi.

Mandatar za formiranje nove vlade Rumunije Florin Kacu dostavio je danas Parlamentu spisak sa imenima ministara koje predlaže, nakon što ih je Izvršni Biro vladajuće Nacionalne liberalne stranke (PNL) odobrio. Jedino novo ime u sastavu kabineta je Lučijan Hejuš, predložen za ministra za finansije, portfelj koji je pripao mandataru Florinu Kacuu. Mandatar tvrdi da će počev od ponedeljka voditi pregovore sa parlamentarnim strankama o formiranju većine i od socijaldemokrata zahteva da ne odugovlače kalendar inauguracije nove vlade. Socijaldemokrate kažu, medjutim, da predstavljanje spiska sa imenima ministara bez dijaloga sa parlamentarnim formacijama da bi se formirala većina jasno pokazuje da liberali žele prevremene izbore. Slične stavove su izrazili i predstavnici desno-centrističke Unije Spasite Rumuniju (USR), Alijanse liberala i demokrata (ALDE), Demokratskog saveza madjara u Rumuniji (UDMR) i levo-centrističke Pro Rumunije. Partija Narodnog pokreta (PMP)- desno centrističke orijentacije, izjavila je da će doći na konsultacije sa liberalima. Šef rumunske države Klaus Johanis imenovao je Florina Kacua za mandatara nove vlade, pošto je, u ponedeljak, Ustavni sud okvalifikovao kao neustavnim imenovanje lidera liberala, ujedno i vršioca dužnosti premijera Ludovika Orbana za mandatara. Njegov kabinet je raspušten početkom februara inicijativom za izglasavanje nepoverenja.

U Rumuniji je potvrdjeno da su još dve osobe zaražene korona virusom, odnosno žena iz Temišvara i muškarac iz Maramureša, koji su sada hospitalizovani u dva lokalna centra za karantin. U Rumuniji u ovom trenutku ima tri slučaja zaraze korona virusom, a prvi inficirani muškarac, koji se nalazi u jednoj bukureštanskoj bolnici, dobro se oseća. On će biti ponovo testiran u narednim danima. Svi pacijenti su na neki ili drugi način imali veze sa Italijom- evropskom zemljom najpogodjenijom novim virusom. Vršilac dužnosti ministra zdravlja Viktor Kostake dao je uveravanja da otprilike 85 odsto pacijenata zaraženih korona virusom ima lak ili srednji oblik bolesti. Prema kominikeu Grupe za stratešku komunikaciju, u Rumuniji u karantinu je 47 osoba, a više od 8.300 je u kućnoj izolaciji. U istim kominikeu se još ističe da i dvojica rumunskih državljana zaraženih korona virusom na kruzeru “Diamond Princess”, koji je u karantinu u luci Jokohama, a hospitalizovani su u Japanu, su u dobrom stanju.

Svetska zdravstvena organizacija korigovala je danas stepen rizika širenja i efekata korona virusa na globalnom nivou sa povišenog na veoma visok. Generalni direktor Organizacije, Tedros Adanom Gebrejesus, naglasio je da povećanje broja slučajeva i pogodjenih zemalja u zadnjim danima je jasno zabrinjavajuće. On je rekao da 24 slučaja zaraze korona virusom (COVID-19) “izvožena” su iz Italije u 14 zemalja, a 97 slučajeva “izvoženo” iz Irana u 11 država, dok bilans novih infekcija u Kini, odnosno 329 slučajeva u zadnja 24 časa, dostigao je najniži nivo u zadnjem mesecu. Korona virus se širio po Evropi, te su u Holandiji i Severnoj Irskoj zabeleženi su prvi slučajevi oboljenja kod osoba koje su se vratile iz Italije, a u Francuskoj i Nemačkoj dijagnosticirani su novi slučajevi. U Japanu zatvorene su sve javne školske ustanove, a u Saudijskoj Arabiji zabranjen je ulazak novih hodočasnika u Meku. Zabrinutost izazivaju i situacije u Južnoj Koreji i Iranu. Na svetskom nivou, korona virusom zaraženo je preko 80.000 ljudi, skoro 3.000 osoba je umrlo, većina njih u Kini, a pogodjeno je više od 50 zemalja. Port parol Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), Geri Rajs, ocenjuje da će naglo širenje virusa imati negativan efekat po rast svetske privrede, a medjunarodna ustanova će korigovati nadole svoje prognoze. Američka investiciona banka Goldman Sachs upozorila je da bi ozbiljna pandemija korona virusa mogla baciti SAD u recesiju. Na berzama, koje su suočene sa najtežom nedeljom posle finansijske krize iz 2008. godine, zabeleženi su novi padovi. Pokazatelj cena Njujorške berze- Dow Jones- zabeležio je najveći pad u istoriji. I glavne evropske berze u Parizu, Londonu, Frankfurtu, Madridu i Amsterdamu su juče zatvorile pri znatnom padu.

Ambasadori zemalja članica NATO-a okupili su se danas radi konsultacija o evoluciji situacije u Siriji, na zahtev Turske, na bazi članka 4 Ugovora Severo-atlantske alijanse, saopštio je generalni sekretar Jens Stoltenberg. Skup je održan pošto su desetine turskih vojnika poginule u siriijskoj provinciji Idlib (na severo-zapadu zemlje), u napadima koje je Ankara pripisala Damasku. Prema članku 4, svaka saveznička zemlja može zahtevati konsultacije u situaciji u kojoj smatra da postoji pretnja svom teritorijalnom integritetu, nezavisnosti, političkoj nezavisnosti ili bezbednosti. Generalni sekretar NATO osudio je “ćorave vazdušne napade sirijskog režima i njegovog ruskog saveznika” u Idlibu i uputio apel na opuštanje. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan imao je u petak telefonski razgovor sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom sa kojim se dogovorio da se sastanu “što brže moguće”, da bi razmotrili situaciju. Od danas, takodje, Turska je počela da dozvoli sirijskim izbeglicama da krenu ka Evropi, u pokušaju da, kako ocenjuju novinske agencije, forsira evropljane da vrše pritiske na Siriju i njenu saveznicu Rusiju.

Prvi slučaj koronavirusa u Rumuniji potvrđen je u sredu veče. Ministar zdravlja, Viktor Kostake, rekao je da je reč o muškarcu iz jednog mesta u županiji Gorž (jug), koji je stupio u kontakt sa italijanskim državljaninom iz Riminija, koji je bio u oblasti Gorž u periodu od 18. do 22. februara. Stanje zaraženog Rumuna je dobro, bez ikakvih simptoma. Stigao je u bolnicu u Bukureštu, gde će ostati potpuno izolovan od ostalih pacijenata. U oblasti gde se nalazila zaražena osoba uvedene su karantinske mere. U zemlji, gotovo 100 osoba je u karantinu u specijalnim centrima, a preko 7 100 je izolovano kod kuće. S obzirom da na severu Italije, evropske zemlje koja je najviše pogođena koronavirusom, živi bitna zajednica Rumuna – oko 300 000, sve osobe koje dolaze iz te oblasti u Rumuniju, u zavisnosti od mesta u kom su bili, biće smešteni u karantin ili u izolaciju u sopstvenom domu, u periodu od 14 dana. Vlasti su za građane napravili zelenu telefonsku liniju.

U Bukureštu, imenovani premijer, liberal Florin Kacu, najavio je da će pokušati da okupi parlamentarnu većinu koja bi podržala njegov predlog kabineta. Vršilac dužnosti premijera, lider Nacionalne Liberalne Stranke (PNL), Ludovik Orba, najavio je da će se u petak održati sednica upravnih odbora stranke, na kojem će biti potvrđena lista ministara i program vlade. Glavna opoziciona stranka, Socijaldemokratska stranka, najavila je da neće glasati za vladu na čelu sa Florinom Kacuom. Lider Unije Spasite Rumuniju (USR), koja je treća stranka po snazi u parlamentu, Dan Barna, izjavio je da je moguće da će njegova stranka biti deo izvršne vlasti koju predvodi Florin Kacu, ukoliko se usvoje njihovi uslovi, među kojima se nalazi i uslov oko organizacije lokalnih izbora u dva kruga glasanja. Lider Pro Rumunije, bivši premijer Viktor Ponta, najavio je da neće glasati za kabinet Nacionalne Liberalne Stranke (PNL), koji, prema njegovom mišljenju, nema parlamentarnu podršku koja bi mu omogućila da dobro upravlja.

Rumunija je, po prvi put u istoriji, u četvrtak uzela zajam u negativnim kamatnim stopama, rekao je na otvaranju sastanka vlade vršilac dužnosti ministra finansija Florin Kacu. Reč je o oko 150 miliona evra od banaka, sa kamatnom stopom od -0,11% godišnje, izdavanjem dikontiranih državnih trezorskih sertifikata, sa rokom dospeća od 5 meseci. Investitori imaju poverenja u Rumuniju, naglasio je Kacu. U četvrtak vlada je takođe odobrila Memorandum o
organizacije javne informativne kampanje o koronavirusu, u partnerstvu sa Rumunskim
Crvenim Krstom. Cilj je borba protiv lažnih vesti i pružanje tačnih i potpunih
informacija.

Rumunija rizikuje nemogućnost da podrži budžetski deficit i povećanje penzija i plata. Ovo je jedan od zaključaka Evropske Komisije, koja je objavila 27 izveštaja u kojima analizira glavne socio-ekonomske izazove sa kojima se suočava svaka od država članica Unije. Izveštaj o Rumuniji takođe napominje da postoji vioski rizik da zemlja neće moći da podrži visok javni deficit u kombinaciji sa većim troškovima za penzije. Ovoj realnosti dodaje se i demografsko smanjenje, koje se ogleda u znatnom smanjenju radne snage uopšte, a naročito kvalifikovane radne snage, a ta činjenica ograničava potencijal za rast zemlje. Pored toga, politike za učenje i razvoj novih veština nisu bile efikasne i nisu zadovoljile potrebe tržišta rada. Prema izveštaju, glavni izvor neravnoteže bio je taj što su plate rasle mnogo brže od produktivnosti rada. U dokumentu se takođe napominje da, iako je u poslednje tri godine privredni rast prosečno iznosio 5%, u Rumuniji raste nejednakost, siromaštvo je i dalje veliko, a razlike u razvoju između regiona je u stalnom porastu.

Novi koronavirus nastavlja da se širi po svetu. U četvrtak su Danska i Estonija objavile prve slučajeve zaraze. U sredu, po prvi put, broj slučajeva koronavirusa izvan Kine je premašio broj prijavljenih u Kini, prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji. Virus je stigao u skoro 50 zemalja i teritorija van kontinentalne Kine, sa preko 3 500 zabeleženih infekcija i preko 57 preminulih, obaveštava CNN. Iranske vlasti su u četvrtak odlučile, nakon zatvaranja škola, da obustave predavanje na univerzitetima i bilo kakve sportske i kulturne događaje, kao i da ograniče verske skupove zbog širenja zaraze. Ukupan broj pozitivno tesitranih osoba u Iranu je preko 240, od kojih je preko 25 preminulo. Generalni direktor Svetske Zdravstvene Organizacije, Tedors, Adanom,
Gebrejesus, izjavio je u četvrtak da je epidemija dostigla odlučujuću tačku,
pozivajući drćave da brzo reaguju kako bi suzbile ovaj veoma opasan virus.
On je skrenio pažnju na epidemije u Iranu, Italiji i Južnoj Koreji, gde se vidi
šta može da uradi ovaj novi virus. Do sad, ukupan broj smrtnih slučajeva u Kini
je premašio 2. 700, a broj potvrđenih slučajeva je preko 79. 000.

Dugometražni film Ivana Grozna“, rediteljke Ivane Mladenović, uvršten je u selekciju tri prestižna festivala – FEST Belgrade Serbia, CPH:DOX Danska i Vilnius International Film Festival, Litvanija. Ivana Grozna“ je nekonvencionalna priča o ljudima i mestima, o pripadnosti i čežnji, ispričana humorom i nežnošću. Srpska glumica koja živi i radi u Rumuniji odlučuje da provede leto u Kladovu, rodnom mestu, okružena porodicom i prijateljima. Glavnu ulogu igraju rediteljka Ivana Mladenović, a u distribuciji se nalaze i njeni roditelji, brat i baka. Scenario i režiju potpisuje Ivana Mladenović, a ko-scenarista je Adrijan Škjop. Film, drugi dokumentarni film u režiji glumice i scenaristkinje Ivane Mladenović – rođene u Srbiji, ali živi u Rumuniji – bile prikazan u rumunskim bioskopima 13. marta. Nakon što je nagrađen specijalnom nagradom žirija u sekciji Cineasti del Presente iz Lakorna 2019, film je osvojio i trofej Golden Pran za najbolji dugometražni film na Zagrebačkom filmskom festivalu. Njen prvi dugometražni film, Vojnici. Priča iz Ferentarija“ – čija se radnja odvija u ozloglašenom naselju u Bukureštu – takođe je nagrađen brojnim nagradama.