Radio România Internațional

Author: Marija Nenadić-Zurka

  • Evropska unija podržava Republiku Moldaviju

    Evropska unija podržava Republiku Moldaviju

    Ove godine, Evropska unija će izdvojiti 60 miliona evra, u okviru Evropskog mirovnog fonda, za jačanje odbrambenih sposobnosti Republike Moldavije, bivše sovjetske države rumunskog govornog područja koja se nalazi u susedstvu Rumunije i Ukrajine. Saopštenje je dao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji je boravio u Kišinjevu, tri godine nakon što je Republika Moldavija podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Zahtev je podnet istog dana kada i Gruzija i tri dana posle Ukrajine, u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu. Administracija Republike Moldavije, države koja želi da se pridruži bloku Evropske unije do 2030. godine, pokušava da uspostavi bliže odnose sa Evropskom unijom, posebno u pitanjima bezbednosti i odbrane.

    Antonio Košta je precizirao da je u okviru Evropskog mirovnog fonda, kreiranog za podršku odbrambenim sposobnostima različitih zemalja, Republika Moldavija drugi korisnik, sa skoro 37 miliona evra izdvojenih do danas. Antonio Košta je pohvalio napore vlasti u Kišinjevu da ojačaju evropski put protiv „onih koji nastoje da potkopaju put ka napretku, prosperitetu i stabilnosti energetskim ucenama, lažnim vestima i hibridnim napadima“. Takođe je rekao da je upotreba energije kao oružja neprihvatljiva, a Evropska unija i njene države članice će nastaviti da podržavaju Republiku Moldaviju u postizanju potpune nezavisnosti od bilo koje vrste energije ili dobavljača iz Rusije. „Ono što se dešava u Ukrajini je vezano za celokupnu bezbednost Evropske unije, ne samo za naše partnere na Istoku, ne samo za Moldaviju“, rekao je briselski zvaničnik.

    U Kišinjevu se predsednik Evropskog saveta Antonio Košta sastao sa šeficom države Majom Sandu. Predsednica je naglasila značaj evropske podrške bezbednosti regiona u aktuelnom međunarodnom kontekstu, obeleženom hibridnim pretnjama, sajber napadima i kampanjama dezinformacija. Maja Sandu je ponovila posvećenost Republike Moldavije jačanju nacionalne bezbednosti i njenoj integraciji u Evropsku uniju, ističući da Unija podržava Moldaviju u vremenima krize. U maju prošle godine, Moldavija je zaključila bezbednosno i odbrambeno partnerstvo sa Evropskom unijom, postavši prva država koja je postigla takav sporazum sa blokom zajednice. Proevropska vlada Republike Moldavije osudila je invaziju Rusije na Ukrajinu 2022. godine, a odnosi između vlasti u Kišinjevu i Moskvi su se značajno pogoršali. Moldavske vlasti saopštile su da su ruski dronovi narušili vazdušni prostor njihove zemlje i govorile su i o otkriću ostataka dronova na njihovoj teritoriji.

  • Vesti – 03.03.2025

    Vesti – 03.03.2025

    Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan izjavio je da će bezbednosne garancije koje će biti dodeljene Ukrajini, u stvari, biti za ceo istočni bok, od Baltičkog do Crnog mora, i da to ne bi bilo moguće bez podrške Sjedinjenih Američkih Država. On je u nedelju, na kraju neformalnog samita lidera u Londonu, naveo da je sastanak bio koordinacioni sastanak u cilju organizovanja Evropskog saveta 6. marta i sastanka, 7. marta, sa liderima zemalja koje nisu deo Evropske unije, a koji žele pristup rešenju rata u Ukrajini koji će obezbediti siguran mir. Prema rečima rumunskog šefa države, lideri okupljeni u Londonu dogovorili su se da zadrže finansijsku i vojnu podršku Ukrajini.

    Evropska unija će ove godine Republici Moldaviji izdvojiti dodatnu pomoć od 60 miliona evra za jačanje njenih odbrambenih sposobnosti, najavio je u Kišinjevu predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta. On je precizirao da je u okviru Evropskog mirovnog fonda, kreiranog za podršku odbrambenim sposobnostima različitih zemalja, Republika Moldavija drugi korisnik, sa skoro 137 miliona evra izdvojenih do danas. Šef Evropskog saveta posetio je u ponedeljak Kišinjev, povodom tri godine od kada je Republika Moldavija podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Tokom vikenda, vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilie Boložan takođe je boravio u Kišinjevu. On je uverio da će Bukurešt tražiti, na evropskom nivou, više finansijske podrške, ekspertize i projekata za Republiku Moldaviju. Osim toga, Boložan je naveo da će rumunska vlada nastaviti da ograničava cenu za veliki deo struje koju Republika Moldavija kupuje od Rumunije.

    Procenjeni broj glasačkih listića potrebnih za biračka mesta u inostranstvu na rumunskim predsedničkim izborima je 3.600.000, za svaki krug glasanja, navodi se u obraćanju koje je Ministarstvo spoljnih poslova uputilo Centralnom izbornom birou. Prvi krug predsedničkih izbora zakazan je za 4., a drugi za 18. maj.

    Vlada Rumunije namerava da ove nedelje usvoji odluku o smanjenju broja državnih sekretara, javili su vladini izvori. Razgovori na ovu temu završeni su u vladajućoj koaliciji Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR), a sada kabinet na čelu sa socijaldemokratom Marčelom Čolakuom razmatra usvajanje ovog normativnog akta koji predviđa samo 54 državna sekretara. Izvori su precizirali i da će ministarstva koja trenutno imaju 6 ili 7 državnih sekretara ostati sa najviše 4, a svaki od njih će biti validiran na sastanku koalicije. Takođe, državni sekretari koji će ostati i koji su u upravnim odborima državnih preduzeća moraće da biraju između ta dva mesta. Ovo drugo je zahtev Evropske komisije, koja želi da se u odbore direktora imenuju profesionalci, a ne političari. I ove nedelje, Čolaku će nastaviti razgovore sa ministrima o postizanju prekretnica u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost. Apsorpcija evropskih fondova, kroz ovaj plan, nailazi na niz problema, a rumunski premijer želi da zna u kojoj su fazi projekti koji su u toku.

    Evropsko javno tužilaštvo, koje predvodi rumunska tužiteljka Laura Kodruca Koveši, obradilo je preko 6.500 žalbi u 2024. godini, što je duplo više u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje izveštaj te institucije. Sve istrage koje su u toku ukupno predstavljaju preko 2.600 slučajeva, a ukupna šteta se procenjuje na skoro 25 milijardi evra. Polovina štete odnosi se na prekogranične prevare sa PDV-om, a na drugom mestu je prevara evropskih fondova. Izveštaj takođe pokazuje da je institucija prošle godine zamrznula sredstva u vrednosti od skoro milijardu evra. Više od 70% prijava mogućih zločina sačinio je privatni sektor, 27% nacionalni organi, a samo 1,7% je stiglo iz evropskih institucija. Bivša šefica Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije u Rumuniji, Koveši je pozvala na promenu veličine Evropskog javnog tužilaštva kako bi se pozabavilo otkrivenom realnošću.

    Rumunija i Poljska su suočene sa savremenim pretnjama, koje uglavnom dolaze izvan istočnih granica, gde ruski agresorski rat protiv Ukrajine podriva međunarodni poredak zasnovan na osnovnim pravilima i principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu, navodi Ministarstvo spoljnih poslova, u kontekstu proslave Dana rumunsko-poljske solidarnosti. Prema Ministarstvu spoljnh poslova, ovaj dan, koji je zajednički uspostavljen 2023. godine, istovremeno je i simbol trajnih veza koje ujedinjuju rumunski i poljski narod, i značajan pokazatelj kontinuiranog interesovanja i želje dve zemlje da konsoliduju i razviju čvrsto i sveobuhvatno zajedničko strateško partnerstvo. Za obeležavanje godišnjice potpisivanja istorijskog dokumenta „Konvencija o odbrambenom savezu između Kraljevine Rumunije i Republike Poljske” 1921. godine izabran je datum 3. mart.

    Ambasada Rumunije u Pakistanu otvorila je počasni konzulat u Pešavaru, koji pokriva severozapadno područje te azijske zemlje. Ova značajna prekretnica označava novo poglavlje u konsolidaciji diplomatskih, ekonomskih i kulturnih veza između dve zemlje – navodi se u saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici rumunskog diplomatskog predstavništva u Islamabadu. Pakistan je jedna od zemalja iz kojih radnici stalno dolaze u Rumuniju, kako bi nadoknadili nedostatak lokalne radne snage. Pešavar je jedan od najstarijih gradova u Južnoj Aziji, koji ima ogroman strateški značaj. Smešten duž istorijskih trgovačkih puteva, uključujući legendarni Put svile, grad je dugo služio kao komercijalni i kulturni most između civilizacija. Danas Pešavar nastavlja da igra vitalnu ulogu u regionalnoj trgovini.

    Za pravoslavne hrišćane (većina u Rumuniji) i grkokatolike danas počinje Vaskršnji post, sedmonedeljni period pripreme za praznik Vaskrsenja Gospodnjeg koji se obeležava 20. aprila. Vernici koji poste biraju da se uzdržavaju od životinjske hrane, kao što su meso, mleko, jaja, kao i od zabave. Tokom Velikog posta postoje samo dva dana ishrane ribom: 25. marta – Blagovesti, i na Cvetnu nedelju, 13. aprila. Na poslednjem popisu stanovništva i stanova u Rumuniji, iz 2021. godine, versku pripadnost izjasnilo je 16,397 miliona ljudi od ukupnog broja stanovnika. 85,3% njih su pravoslavci. 0,7% Rumuna se izjašnjava kao grkokatolici.

  • Zatvor iz Ajuda

    Zatvor iz Ajuda

    Tužnu slavu gradu Ajudu, sa oko 22.000 stanovnika, daje tamošnji zatvor. Jedan od velikih političkih pritvorskih centara tokom komunističkog režima, ono što se dogodilo u Ajudu privuklo je pažnju Rumuna nakon 1989. Posle 35 godina, istorija zatvora Ajud, koju je napisao istoričar Dragoš Ursu iz Nacionalnog muzeja Ujedinjenja u Alba Juliji, predstavlja važni izdavački poduhvat.

    „Protivljenje rumunskog društva komunizmu, komunističkom režimu koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata, bilo je, pre svega, političke prirode. To je zato što su rumunsko društvo, političke partije, ono što mi generalno nazivamo građanskim društvom, Rumuni u celini, videli komunizam kao neprijatelja koji je ugrožavao samo postojanje rumunske demokratije i rumunske države. Bio je to režim koji je nametnuo sovjetski okupator, sa nelegitimnim i zločinačkim režimom. Dakle, pre svega, opozicija komunističkom režimu je bila političke prirode i to je protivnike režima dovelo u zatvor, u nišane Sekuritatee i komunističke represije, i tako su završili u Ajudu. Prevaspitavanje je oblik političke konfrontacije između režima i zatvorenika jer se režim prema zatvorenicima odnosi ne samo kao prema licima lišenim slobode u administrativnom pritvoru, već i kao prema narodnim neprijateljima. Morali su biti dodatno potisnuti u pritvoru, podvrgnuti režimu dehumanizacije kroz proces političkog prevaspitavanja, političkog restrukturiranja i psihološkog prevaspitavanja.”

    Populacija zatvorenika u zatvoru Ajud bila je raznolika, ali je bio poznat kao zatvor legionara. Dragoš Ursu.

    „Kvantitativno, Ajud je možda najveći zatvor, ako govorimo u smislu kapaciteta zadržavanja. 3.600 do 4.000 ljudi moglo je da bude tamo u bilo kom trenutku, a tokom komunističkog pritvora, oko 14.000 zatvorenika je prošlo kroz Ajud. A u pogledu, recimo, kvalitativnog, pre svega, 1948. godine, kada je izvršena kategorizacija, podela zatvora, Ajud je bio rezervisan za zatvorenike koje nazivamo intelektualcima, tačnije intelektualnim profesijama: državnim službenicima, ljudima slobodnih profesija i intelektualcima, generalno uz konfesionalce posle Drugog svetskog rata. A što se tiče politike, recimo, političkog pedigrea, da, Ajud je poznat kao <zatvor legionara>, onih sa legionarskom političkom prošlošću, ali to se dešava posebno u periodu prevaspitanja. Za sve vreme pritvora nije bilo baš tako, činili su prilično relativnu većinu. U Ajudu su očigledno bili zatvoreni i pripadnici drugih političkih grupa, liberali, članovi seljačke partije, oficiri bivše kraljevske vojske, seljaci koji su se protivili kolektivizaciji, članovi ili oni koji su se borili u planinama u oružanom otporu“.

    Zajedno sa Piteštijem, Gerlom i Kanalom, u Ajudu se odvijalo i takozvano prevaspitanje, jedan od ekstremnih oblika brutalnosti sa kojima se prema ljudima odnosio režim koji je tvrdio da je najveći ljubitelj ljudi. Međutim, Dragoš Ursu je takođe uočio razlike između tipova prevaspitanja.

    „Možemo da vidimo Pitešti u ogledalu, fenomen prevaspitavanja u Piteštiju, koji se zatim proteže na Gerlu i Kanal, fenomen nasilnog prevaspitanja u obliku ekstremnog nasilja. Umesto toga, u Ajudu govorimo o kasnom prevaspitavanju posle drugog represivnog talasa, represivnog talasa koji je pokrenut posle revolucije u Mađarskoj, u kojoj režim radije koristi sredstva i instrumente koji se odnose na psihološko prevaspitavanje, psihološki rat i kulturno prevaspitavanje. Dakle, ne koristi direktno i otvoreno nasilje, torturu, i to iz vrlo praktičnih razloga: zatvorenici koji su postali predmet prevaspitavanja su ljudi koji su došli posle 10, neki 15 godina pritvora, bili su fizički, psihički i moralno iscrpljeni. Dakle, svaki minimalni oblik torture, fizičkog nasilja bi ih eliminisao, oni bi podlegli prevaspitavanju i time proces više ne bi postigao svoj cilj. I to je ono što odlučno razlikuje Ajud. Ako je u Piteštiju bila nasilna redukcija, Ajud je više prevaspitavanje u psihološkom, ideološkom i kulturnom registru kojim režim pokušava da privuče zatvorenike na svoju stranu, odnosno da ih natera da razotkriju sopstvenu političku prošlost. Na taj način su se moralno kompromitovali pred samim sobom lično i pred svojim sugrađanima, tako da se, ako dođe do puštanja na slobodu, više ne bi mogli politički ponovo aktivirati, da više ne mogu da nastave političko delovanje“.

    Kakvo je nasleđe Ajuda u kolektivnom sećanju? Dragoš Ursu.

    „Prevaspitavanje u Piteštiju, kroz ekstremno nasilje, brutalnost i oruđe bestijalnosti koje ponekad prevazilazi našu maštu, oslobodilo je žrtve. Jer, pred ekstremnim nasiljem, ljudska priroda uglavnom popušta. A onda, čak i na nivou memorijalizma, od sećanja onih koji su preživeli, oni koji koriste ovu reč, nekako nepravedno sa naše strane danas, bivaju moralno abolirani upravo zato što ekstremno nasilje to opravdava. S druge strane, kod Ajuda, upravo zbog toga što je prevaspitavanje bilo više psihološko, ovo je narušilo jedinstvo pamćenja. I vidimo kako se memorijalisti, preživeli, raspravljaju, prenose osećaj krivice onih koji su nekako stali na stranu režima. Ovo stavlja prevaspitanje u Ajudu u drugi registar. I, nekako, sa ove tačke gledišta, možemo reći da je režim uspeo da poseje seme nepoverenja i napetosti među zatvorenicima, zatim u prevaspitanju, pa na nivou memorijalizma, u one koji su preživeli i ispisali redove. Što u Piteštiju nije slučaj jer je tamo sećanje mnogo ujedinjenije i zatvorenici se razumeju jer su prošli kroz ekstremno nasilje. S druge strane, Ajud je nekako drugačiji“.

    Zatvor Ajud sada ima monografiju koja vraća u sadašnjost vreme i mesto nehumanosti u kojima je komunistički režim briljirao.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 02.03.2025

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 02.03.2025

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 01.03.2025

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 01.03.2025

  • Hargita, Evropska gastronomska regija

    Hargita, Evropska gastronomska regija

    Okrug Hargita dobio je priznanje „Gastronomski region Evrope“ za 2027. godinu od Međunarodnog instituta za gastronomiju, kulturu, umetnost i turizam. Žiri iz sedam zemalja pohvalio je ovu oblast zbog impresivnih pejzaža, bogate kulinarske tradicije i posvećenosti održivoj poljoprivredi i biodiverzitetu. Pored divlje prirode, Hargita ima i mnoge istorijske atrakcije, kao što su utvrđene crkve i srednjovekovne tvrđave. Za početak, saznajemo od Mezeja Žolta, menadžera projekta u Visit Harghita, o oblicima turizma koje možemo praktikovati u ovoj oblasti.

    „Pozivam vas da krenete u mali virtuelni obilazak okruga Hargita, porodične destinacije, koja je nedavno nagrađena titulom gastronomske regije Evrope 2027. godine. Okrug Hargita ima veliki turistički potencijal, poznate turističke gradove i rekreativna područja, uključujući banjska odmarališta Baile Tušnad, Borsec, Laku Rošu, Izvorul Murešului ili prirodne rezervate i spomenike prirode Prirodno jezero Sfanta Ana, Prirodno jezero Keile Bikazului, Poiana Narćiselor, zaštićeno područje planina Kalimani. Zatim, imamo kulturne i ekumenske ciljeve kao što su crkva Šumuleu Čuka, važno hodočasničko središte za katolike, utvrđena crkva Daržu, koja je uvrštena u nasleđe Uneska, dvorci Lazarea ili zamak Miko. Ne zaboravimo na mofetu, blato, treset i solane. Mineralne vode možete pronaći u bilo kom delu okruga u koji odete, u preko 2.000 izvora. Neki od njih su flaširani, ali jedinstveno iskustvo je okusiti vodu upravo tamo, dok ona izbija iz zemlje.”

    U prirodnom ambijentu, tradicije i običaji su ostali živi, prenoseći se s generacije na generaciju. Ovo se može videti posećivanjem zanatlija, učešćem u lokalnim manifestacijama ili kročenjem u muzeje.

    „Narodna umetnost i muzika su važni u svakodnevnom životu. Tradicionalne večeri, seoske manifestacije i različiti festivali odlična su prilika za odavanje počasti ili upoznavanje folklornog umetničkog izraza. Narodna odeća je, zauzvrat, izvor lokalnog ponosa i divljenja, a muzeji okruga ih detaljno predstavljaju. U nekim slučajevima muzeji su našli svoje mesto u monumentalnim građevinama. Tako se Sekeljski muzej Čuka u Mierkurea Čuc nalazi u tvrđavi Miko, a muzej Haz Rezo u Odorheju Sekujesku preselio se u vilu Haberštumpf“.

    Okrug Hargita se izdvaja ne samo po svojim kulturnim aktivnostima. Mezej Žolt, menadžer projekta Visit Harghita, kaže da će se turisti koji više vole da prate turističke rute kroz planine osećati zaista divno.

    „Postoji mnogo obeleženih staza na planini Hargita, Hašmaš, Kalimani ili na planini Čuk. Ako na ove planine stignete zimi, naći ćete ski centre koji nude razne mogućnosti za ljubitelje zimskih sportova. Najlepše i najpopularnije su Hargita-Bai i Hargita Madaraš, Bučin, Čumani, Baile Homorod, Versag, ali više informacija možete pronaći u podmeniju „Ski Harghita“ na sajtu Visit Harghita. U okrugu imamo preko 100 turističkih programa. Istaknuo bih staze za bob, od kojih je velika većina sertifikovana za porodicu, na sledeći način: Ski Gimeš u Lunka de Sus, sa stazom za bob za sve sezone, ukupno 1.800 metara. Bob Varšag sa skoro 1.500 metara staze za bob. Oxygen Bob, u Pasul Pangaraci, sa stazom od 1.260 metara, staza za bob je duga skoro kilometar, od Lakul Rošua, pravo u šumi. Slična staza vas očekuje u Lobogo Bobu, u Baile Homorodu. Staza za bob u Toprici je najduža u Rumuniji, sa dužinom od preko 1.900 metara, a letnja staza za bob u Borseku duga je skoro 1.500 metara i otvorena je u sezoni proleće-jesen“.

    U Hargiti ćete naći dva poznata i posebna jezera. Od njih, jezero Sfanta Ana je formirano u vulkanskom krateru i jedinstveno je u Evropi.

    „Još jedna lepota je Laku Rošu, koje je nastalo nakon klizišta, blokirajući put reke. Do danas se vide tragovi poplavljene šume. Poseban doživljaj može biti poseta klisurama Vargišului. Ovde avantura uključuje niz pešačkih mostova koji prolaze kroz vodu, preko stena ili se penju do krečnjačkih pećina. Priroda je takođe bila velikodušna kada su nastala brda Praid, gde su se naslage soli akumulirale u dovoljno velikim količinama da bi se mogle eksploatisati. Tako je nastao rudnik soli Praid, gde se pod zemljom nalazi ceo svet. U neposrednoj blizini solane nastao je kanjon soli gde su i planine od soli“.

    Gastronomija okruga Hargita je prava vizit karta. Možete se prepustiti međunarodnim receptima, ali tradicionalna jela su ta koja će vas osvojiti, kako saznajemo od Mezei Žolta, menadžera projekta u Visit Harghita.

    „Ukusi koji mogu da pomiluju vaše nepce dok lutate ovim okrugom su bogati i teški, srdačni i dimljeni, topli i slatki. Bilo da je reč o supi od kiselog kupusa ili paprikašu ili gulašu, svako je samo polovina celine koja se može upotpuniti samo voćnom rakijom. Ljudi su shvatili da kvalitetni proizvodi, posebno oni koji se pripremaju u malim domaćinstvima, imaju vrednost. Tako su izgradili brend oko ideje proizvoda Sekelja: kozonak, šljivovica ili zanatsko pivo, ali i sirevi, džemovi, med i domaći sirupi. A, oko njih su i povoda za slavlje i veselje, kao što su Festival Kotlića u Borseku, Festival sira s palentom, Festival krompira u Mierkura Čuku, Dani šljive ili Festival punjenog kupusa. Udruženje za razvoj između zajednica Hargita, Visit Harghita, pokrenula je kandidaturu 2023. godine, a žiri Međunarodnog instituta za gastronomiju, kulturu, umetnost i turizam, nakon posete u oktobru 2024. godine, upoznao se sa lokalnim gastronomskim vrednostima, inicijativama zajednice i strategijama zasnovanim na održivom turizmu. Predsedniku Saveta okruga Hargita svečano je dodeljena titula Gastronomske regije Evrope. Pripreme za 2027. godinu su već počele, a organizatori imaju za cilj da okrug Hargita ponosno predstavlja svoju kulinarsku i kulturnu baštinu pod nazivom Gastronomska regija Evrope.“

    Hargita će biti promovisana na međunarodnom nivou, ne samo kao turistička destinacija, već i kao uspešan model u pogledu održivog razvoja i zaštite kulinarskog nasleđa.

  • Ekonomske projekcije za Rumuniju

    Ekonomske projekcije za Rumuniju

    Rumunija više ne vodi na rang-listi po najvišoj prosečnoj godišnjoj stopi inflacije zabeleženoj u Evropskoj uniji, ali ostaje među prve 3, prenosi Evropski statistički zavod. Posle deset meseci u kojima je naša zemlja bila neželjeni lider na ovoj rang listi, u januaru 2025. godine na prvo mesto se popela Mađarska, sa 5,7%, a slede Rumunija sa 5,3% i Hrvatska sa 5%. Prosečna stopa promene potrošačkih cena izračunata je za poslednjih 12 meseci i u ovom slučaju upoređuje nivo zabeležen u periodu februar 2024 – januar 2025. godine sa onim u periodu februar 2023 – januar 2024. U Evropskoj uniji je ovaj pokazatelj porastao prošlog meseca na 2,8%, sa 2,7% u decembru 2024. godine, dok je u januaru 2024. godine povećan na 2,5% od prošle godine. Evropska centralna banka je postavila ciljni nivo inflacije od 2%, što smatra zdravim za privredni rast u bloku.

    U Rumuniji je, prema podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku, godišnja stopa inflacije u januaru 2025. godine pala na 4,95% sa 5,14% u decembru, pošto su cene hrane porasle za 4,54%, neprehrambene za 4,60%, a usluge za 6,54%. Prošle nedelje Narodna banka Rumunije je revidirala naviše, sa 3,5% na 3,8%, prognozu inflacije za kraj ove godine. Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku rekao je da će inflacija u prvoj polovini ove godine imati fluktuirajuću putanju, nakon čega će nastaviti blagi opadajući trend, ali da neće pasti ispod 3,5% do prvog kvartala 2026. On je ukazao da će Rumunija ući u period rasta tražnje, od deficita tražnje, sa stanovišta pozitivnog uticaja. Mugur Isaresku:

    “Zemlja ulazi u period deficita tražnje, pa da vidimo kako to funkcioniše. Bitno je da, u kombinaciji sa fiskalnom politikom, monetarnom politikom, ova nova situacija ne vodi u recesiju. Ako se ekonomski rast zasniva uglavnom na investicijama, a posebno na apsorpciji novca zajednice, verujemo da se to može izbeći i da možemo da imamo opadajuću inflaciju – ne veliki rast. To je beznačajan rast.”

    Guverner Narodne banke Rumunije je takođe objasnio da je budući razvoj inflacije i dalje obeležen rizicima i neizvesnostima, kako unutrašnjim tako i eksternim. Među unutrašnjim uzrocima koji utiču na inflaciju, Isaresku je označio izbornu godinu koju su obeležile političke i društvene tenzije, a među spoljnim je naveo mogući trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, za koji je rekao da bi mogao imati značajne negativne efekte na Rumuniju. U tom kontekstu, Mugur Isaresku je cenio odluku rumunske izvršne vlasti da proglasi apsorpciju evropskih fondova nultim prioritetom i naglasio da je revitalizacija investicija važna. Za kraj 2026. godine Narodna banka Rumunije predviđa godišnju stopu inflacije od 3,1%.

  • Vesti – 24.02.2025

    Vesti – 24.02.2025

    Danas se navršava tri godine od ruske invazije na Ukrajinu, a predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta Ursula fon der Lajen i Antonio Kosta, kanadski premijer Džastin Trudo, španski premijer Pedro Sančez, kao i lideri baltičkih i nordijskih zemalja nalaze se u Kijevu da potvrde svoju podršku novoj poziciji Ukrajine, u trenutku kada Sjedinjene Američke Države menjaju kurs. U video poruci učesnicima, vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan izjavio je da je bezbednost Ukrajine od suštinskog značaja i za Rumuniju i za ceo evropski kontinent, a podrška Kijevu mora da se nastavi. On je istakao da je neophodno da se Ukrajina i Evropska unija uključe u mirovne pregovore i da je Rumunija spremna da koordinira sa svim evropskim, američkim i savezničkim partnerima da doprinese što bržem pronalaženju puta ka pravednom i trajnom miru. Sličnu poruku poslao je i rumunski premijer Marčel Čolaku, prema kojem Rumunija mora u Ujedinjenim nacijama da podrži i američku rezoluciju o okončanju rata u Ukrajini i evropsku. Takođe danas, francuski predsednik Emanuel Makron boravi u Vašingtonu na razgovorima sa Donaldom Trampom, kako bi ga ubedio da u razgovorima sa predstavnicima Moskve vodi računa o bezbednosti Evropljana. U Bukureštu je fasada Palate parlamenta osvetljena bojama ukrajinske zastave, a minut ćutanja održan je na plenarnoj sednici doma Poslanika za građane Ukrajine koji su izgubili živote u ratu.

    Tužioci Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije u Rumuniji u ponedeljak su izvršili preko 40 pretresa u luci Konstanca (jugoistočna, na Crnom moru) – obavestili su pravosudni izvori. Prema njihovim rečima, ciljana su dela davanja i uzimanja mita. Izvori su naveli da će na meti slučaja, između ostalih, biti šefovi i funkcioneri iz Luke Konstanca, a vrednost mita iznosila bi preko 6 miliona evra.

    Stalna izborna uprava Rumunije saopštila je da je do ponedeljka za predsedničke izbore 4. maja primljena 3.151 prijava za glasanje putem pošte i 1.735 prijava za glasanje na biračkom mestu van zemlje. Zahtevi rumunskih birača sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu registrovani su na portalu www.votstrainatate.ro od pokretanja postupka, tačnije 20. januara. Rok za upis u birački spisak kao birač u inostranstvu dopisnim putem je 20. mart, 23.59 časova, a rok za upis kao birač u inostranstvu na biračkom mestu je 4. mart u 23.59 časova. Kako se navodi na sajtu Stalne izborne uprave, najviše zahteva za glasanje putem pošte registrovano je do danas u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Španiji. Podsećamo, prvi krug glasanja održaće se 4., a drugi 18. maja. Prošlog decembra, Ustavni sud Rumunije je poništio tekuće izbore za najvišu funkciju u državi i odlučio da ih ponovi u celosti, navodeći spoljno mešanje.

    Senat u Bukureštu će ove nedelje raspravljati o nacrtu zakona kojim se stvaraju uslovi u kojima vojska može da obara strane dronove koji neovlašćeno ulaze u rumunski vazdušni prostor. Glas senatora je odlučujući, a onda zakon mora da proglasi vršilac dužnosti predsednika Ilije Boložan da bi se primenile zakonske izmene. Inicijativa Ministarstva narodne odbrane dolazi u kontekstu zakonodavnog vakuuma i intenzivnih manipulativnih pritisaka preko društvenih mreža. Rumunska vojska i jedinice savezničkih i partnerskih država mogu koristiti vazdušna i kopnena sredstva za uništavanje dronova koji ilegalno ulaze u zemlju. Utvrđuje se i pravni osnov za vojne akcije koje se odvijaju bez potrebe za uvođenjem vanrednog stanja. Takođe se predviđa, između ostalog, da se u ograničenom vremenskom periodu ovlašćenja nekih struktura rumunske vojske mogu preneti na komandanta NATO-a.

    Rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu učestvovao je u ponedeljak na sastanku sa kolegama iz drugih zemalja članica Evropske unije – Savetom za spoljne poslove (FAC), koji se održava u Briselu. Kako se navodi u saopštenju za javnost koje je poslala bukureštanska diplomatija, na dnevnom redu sastanka su bili ruska agresija na Ukrajinu, situacija na Bliskom istoku i Demokratskoj Republici Kongo, a u okviru aktuelne tačke biće reči o dešavanjima u Gruziji. Razgovori o agresiji Rusije na Ukrajinu odvijaju se u kontekstu obeležavanja tri godine od izbijanja rata i fokusirani su na najnovija dešavanja, kao i na nastavak višedimenzionalne podrške Evropske unije Ukrajini, posebno vojne, uključujući i u kontekstu međunarodne dinamike po pitanju mira u Ukrajini, navodi citirani izvor. Razgovori o Bliskom istoku su bili fokusirani na nedavna dešavanja u Izraelu i Pojasu Gaze, važnost nastavka sprovođenja sporazuma o prekidu vatre između Izraela i islamističkog pokreta Hamas i humanitarnu situaciju u regionu.

    Parlamentarne stranke u Rumuniji pozvane su u sredu na konsultacije sa privremenim predsednikom Ilieom Bolojanom da pripreme stav Bukurešta na vanrednom sastanku Evropskog saveta 6. marta. Glavne teme razgovora biće vezane za podršku Ukrajini i pripremu zajedničke odbrambene strategije Evropske unije, nakon što je američka administracija na čelu sa Donaldom Trampom saopštila da želi da smanji svoje vojno prisustvo u Evropi. Konsultacijama će, po procentima dobijenim na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima, prisustvovati Socijaldemokratska partija, zatim Unija za ujedinjenje Rumuna, Nacionalna liberalna partija, Unija Spasimo Rumuniju, SOS Rumunija, Demokratski savez Mađara u Rumuniji, Partija mladih i parlamentarna grupa nacionalnih manjina. Svaka grupa će imati jedan sat za diskusiju.

    Opština Ploješti (južna Rumunija, nedaleko od Bukurešta) je na ivici sanitarne krize, nakon što nedelju dana nije sakupljan otpad. Gradonačelnik Mihaj Politeanu poslao je zvanično pismo vladinim zvaničnicima i zatražio hitno uspostavljanje stanja pripravnosti. U dokumentu se traži pomoć Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva životne sredine da odmah odblokiraju procedure za izdavanje ekološke dozvole i preduzmu zakonske i administrativne mere protiv rukovodstva preduzeća zaduženog za odvoz smeća. Ugovor je istekao 15. januara, a sanitarni operater nema licencu od kraja prošle godine. Gradonačelnik napominje da opština nije bila zadovoljna kvalitetom usluga i da novi sanitarni operater nije mogao da počne sa radom jer je potpisan dodatni akt o produženju ugovora sa starim operaterom – nezakonito, kaže on. U ovim uslovima, Agencija za zaštitu životne sredine Prahova nije izdala ekološku dozvolu za novog operatera sanitacije. Gradska skupština Ploešti podnela je krivičnu prijavu u vezi sa tim. Prema poslednjem popisu stanovništva, od 2021. godine, Ploešti ima preko 180 hiljada stanovnika.

    Rumunski reditelj Radu Žude nagrađen je Srebrnim medvedom za najbolji scenario na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu. Odlikovanje mu je dodeljeno za film ‘Kontinental 25’. Film govori o ženskoj izvršiteljici koja prolazi kroz moralnu krizu.

  • Rušenje verskog nasleđa Bukurešta

    Rušenje verskog nasleđa Bukurešta

    Istorija verskog nasleđa Bukurešta u 20. veku, posebno u njegovoj drugoj polovini, bila je jedan od smrtnih udaraca koje je naneo komunistički režim. Gubici baštine bili su veliki i nenadoknadivi, uključujući i čuveni manastir Vakarešti, najveći pravoslavni manastir u jugoistočnoj Evropi, koji je bez oklevanja srušen. Većina priča o verskom nasleđu izgubljenom između 1950-ih i 1980-ih otkriva stav prezira i arogancije koji su režim i njegovi aktivisti imali prema prošlosti Rumunije. Istoričarka Speranca Diakonesku radila je u Kancelariji za nacionalnu kulturnu baštinu opštine Bukurešt. Godine 1997, intervjuisana od strane Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, pokazala je kako se režim odnosio prema verskom nasleđu koje ga je iritiralo.

    „Stvari su išle uzlaznom krivom, ali je postojao kontinuitet u smislu da su rušenja počela na početku režima, a usput su se intenzivirala. Shodno tome, sa izgradnjom raznih novih delova prestonice, faze izgradnje uključivale su i rušenje važnih, istorijskih i arhitektonskih lokaliteta koji nisu bili zaštićeni. I ovo od početka. Bila je to crkva u Stežaruluju na Dvorskom trgu, koja je pala kada je izgrađena Sala Palate i ceo stambeni kompleks. To je bila i politika tokom 50-ih i 60-ih godina. Ali onda su se rušile jedna, dve, do veoma velikih razmera kada je napravljena gradnja na velikoj površini, područje Građanskog centra, gradnja na području ne samo velikom, već i oblasti sa istorijskom tradicijom Bukurešta. Područje je obuhvatalo mnogo crkava, mnogo starih kuća i u to vreme gubitak istorijskog i arhitektonskog nasleđa grada Bukurešta bio je veoma veliki“.

    Vrhunac prezira dostignut je osamdesetih godina prošlog veka kada je počela takozvana urbanistička sistematizacija Bukurešta. Tada je versko nasleđe koje se nalazi u novom građanskom centru koji je Nikolae Čaušesku gradio iznad starog Bukurešta srušeno ili premešteno. Speranca Diakonesku se prisetila i slučaja Pantelimonove crkve, koja se nalazi na ostrvu na istočnoj ivici Bukurešta, srušene 1986. godine.

    „Bilo je arheoloških iskopavanja, čišćenja lokaliteta, spašavanja važnih delova nasleđa i pravog rušenja. Ovo bi bile faze. Problem je bio u tome što je tu bio nadgrobni spomenik Aleksandra Gike i nekoliko ramova, crkveni natpis iz 1752. godine, nadgrobni spomenik iz 18. veka, dovratnik, stub Pantelimonove crkve, kameni i drveni svećnjak, okrečen i pozlaćen, što je bilo nešto posebno i mislim da je unikatno, iz 1752. godine. Nalazio se kod nadgrobnog spomenika kneza Aleksandra Drugog Gike. Sve su bile veoma lepo izrađene i u prilično dobrom stanju očuvanosti“.

    Prezir prema nasleđu bio je široko rasprostranjen, od onih koji donose odluke do jednostavnih radnika. Speranca Diakonesku.

    „Podižući nadgrobni spomenik, pronašli su sarkofag Aleksandra Gike. A onda se desilo nešto čudno i neprijatno. Odlučili su da izvrše arheološka istraživanja ovog leša, koji je bio veoma dobro balzamovan, u olovnom i drvenom kovčegu. Kroz špijunku u olovnom kovčegu videlo se da je telo prilično očuvano. Karbonizovan, ali dobro očuvan. I onda se otvori olovni kovčeg, otvori drveni kovčeg i počeše da mere, skidaju mu košulju, skidaju mu pojas da vide da li ima zlatni medaljon ili ima nešto zlatno ispod pojasa. Bio je prisutan ceo odbor. Bili su veoma ogorčeni što ima samo jedan krst i prsten. On je bio pretendent na tron Ujedinjenih kneževina, bio je ličnost, kako je mogao da ima tako malo? Ono što je sigurno jeste da je odlučeno da se olovni kovčeg odnese u muzej, jer je to bio muzejski eksponat, a ono što je ostalo od jadnog vladara strpano je u plastičnu kesu i ostavljeno u žbunju. Da je počeo lagano da smrdi. I morali smo da se, zajedno sa koleginicom, svim silama borimo da mu napravimo jeftin kovčeg, od nekih bednih dasaka, i iskopamo mu grob. Istina, u tome nam je pomogao i sveštenik, koji je bio spreman da ustupi jedan od prostora u crkvenom parku. Uradili smo i neku vrstu ponovnog sahranjivanja. Ne nužno zato što me je savest pekla, ali mi se činilo toliko nepravednim da ova ličnost naše istorije pretrpi tako nešto da sam se osećala obaveznom da mu napravim pomen“.

    U drugoj polovini 20. veka, versko nasleđe Bukurešta je uništeno bukvalno, a ne samo figurativno. A ono što se tada dogodilo ostalo je samo u dokumentima.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 23.02.2025

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 23.02.2025

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 22.02.2025

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 22.02.2025

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 21.02.2025

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 21.02.2025

  • Vesti – 21.02.2025

    Vesti – 21.02.2025

    Približno 240 miliona evra iznosi budžet koji je odobrila rumunska vlada za pripremu, organizaciju i sprovođenje predsedničkih izbora 4. i 18. maja. Novac dolazi iz Budžetskog rezervnog fonda kojim raspolaže Vlada, predviđenog Državnim budžetom za 2025. godinu – navodi se u saopštenju Izvršne vlasti. Kabinet je utvrdio i mere za pravilno organizovanje i sprovođenje izbora. Podsećamo da će predsednički izbori u maju biti organizovani nakon što je u decembru prošle godine Ustavni sud Rumunije poništio tekuće izbore za najvišu funkciju u državi i odlučio da ih ponovi u celosti, navodeći spoljno mešanje u izborni proces.

    Rumunski premijer Marsel Čolaku sastao se u ponedeljak u Briselu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Ponovno pregovaranje o Nacionalnom planu za oporavak i otpornost i globalna i regionalna bezbednosna situacija su teme razgovora tokom sastanka. Cilj Bukurešta je da se dogovori sa zvaničnicima Evropske komisije da ponovo pregovaraju o nekim ciljevima i prekretnicama iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, kako bi Rumunija mogla u potpunosti da apsorbuje sredstva koja su joj dodeljena kroz evropski mehanizam. Po mišljenju premijera Čolakua, u okviru Nacionalnog plana oporavka i otpornosti postoji niz aspekata koji zahtevaju prilagođavanje aktuelnoj realnosti. Istovremeno, šef izvršne vlasti smatra da su 2025. i 2026. odlučujuće godine u kojima Rumunija može u potpunosti imati koristi od finansiranja iz ovog plana.

    Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan učestvovao je u ponedeljak, u onlajn formatu, na samitu „Strategija odbrane i bezbednosti jedinstva. Akcioni plan“, organizovan u susednoj Ukrajini, na koju su izvršile invaziju ruske trupe – obaveštava administracija predsednika u Bukureštu. Boložan je u sredu učestvovao na skupu u Parizu o situaciji u Ukrajini i bezbednosnim izazovima u Evropi. Vršilac dužnosti predsednika je naveo da je na sastanku u francuskoj prestonici zaključeno da je najbolja formula za rešavanje krize saradnja evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi došlo do prekida vatre i pravednog mira, koji se ne može postići bez učešća Ukrajine i Evropske unije u pregovorima.

    Premijer Marčel Čolaku najavio je u četvrtak da će 1.800 državnih službenika i pod ugovorom biti eliminisano iz institucija koje su podređene i koje koordinira Vlada. On je naveo da je to masovno smanjenje njihovog broja, za 13,5%. Biće to najveće smanjenje operativnih troškova u istoriji rumunske Vlade – istakao je i premijer.

    Predstavnici Rumunskog udruženja proizvođača automobila predložili su vlastima novi oblik programa Rabla, koji više ne bi uključivao varijante Classic i Plus. Prema mišljenju Udruženja, veća vrednost ekobonusa mogla bi da podstakne stanovništvo da kupuje više električnih automobila, a ako se ekobonus finansira iz iznosa dobijenih iz zelenih sertifikata, verovatno bi njegova vrednost bila važnija nego da se finansira iz državnog budžeta. Prošle godine smanjenje eko-bonusa za električna vozila sa 10.000 na 5.000 evra izazvalo je pad tržišta za oko 32%.

    Rumunija zadržava svoj cilj da udvostruči proizvodnju električne energije do 2030. godine i da postane veliki izvoznik u regionu – kaže ministar energetike Sebastijan Burduža u objavi na svojoj Fejsbuk stranici. Za ovo je, naglašava, potrebna pametna energetska tranzicija koja koristi sve resurse. Rumunija ima izbalansiran i raznolik energetski miks, kakav danas ima malo zemalja u Evropi i svetu – navodi ministar Burduža.

    Holandska policija saopštila je da je uhapsila četvrtog osumnjičenog, 26-godišnjeg muškarca, za koga se veruje da je povezan sa krađom rumunskih artefakata iz muzeja Drents u Asenu. Policija je navela i da ukradeni predmeti još nisu pronađeni. Dana 25. januara ukradena su četiri vredna arheološka dela, izrađena od zlata, iz rumunske riznice, izložena u Muzeju Drents. Muzej je bio domaćin izložbe “Dakija! Kraljevstvo zlata i srebra”, koja je trebalo da bude završena dan pre pljačke.

    Rumunski fudbalski šampion FCSB plasirao se u osminu finala Lige Evrope, pošto je u četvrtak uveče u Nacionalnoj areni u Bukureštu eliminisao grčki tim PAOK Solun, čiji je trener Rumun Razvan Lučesku. FCSB je pobedio solunski PAOK sa 4-1: u prvoj utakmici, u Grčkoj, rezultat je bio 2-1, a u Bukureštu je rumunski šampion pobedio 2-0, pred preko 50 hiljada gledalaca. FCSB će prvu utakmicu osmine finala igrati na svom terenu 6. marta, a revanš 13. marta. Igraće protiv Olimpik Liona ili Ajntrahta iz Frankfurta. U Nionu (Švajcarska) danas je žreb osmine finala.

  • Restrukturiranje u državnim institucijama

    Restrukturiranje u državnim institucijama

    Počinje najveće smanjenje operativnih troškova u istoriji Vlade, najavio je u Bukureštu premijer Marčel Čolaku. On je na sastanku Izvršnog odbora naveo da će nekoliko javnih institucija biti spojeno ili ukinuto, uz smanjenje kadrovske šeme, uključujući i mesta državnih sekretara. Biće ukinuto oko 1.800 državnih i ugovornih službeničkih mesta u 32 institucije koje su podređene i koje koordinira izvršna vlast, rekao je premijer Čolaku i objasnio da ovaj signal čeka i javno mnjenje, a posebno poslovno okruženje. Marčel Čolaku:

    „Ukidamo i spajamo uprave i institucije. Smanjujemo broj zaposlenih i ukidamo mesta zvaničnika. Ukupno, govorimo o masovnom smanjenju radnih mesta za 13,5%“.

    Što se tiče onih institucija koje imaju organizacionu šemu koju je odobrio Vrhovn savet nacionalne odbrane, šef kabineta premijera Radu Oprea je objasnio da će uslediti odluke Vlade o usvajanju organizacionih šema, za njihovu organizaciju i funkcionisanje. Kada je reč o slobodnim radnim mestima, kako je rekao, predviđeno je da se oslobode oni za koje važi odluka Višeg kasacionog suda i pravde o zabrani kumulacije penzije sa zaradom. Najava premijera Marčela Čolakua o smanjenju broja mesta u vladinim institucijama usledila je nakon što je na sednici Vlade 10. januara zatražio od ministara da daju predloge za restrukturiranje mesta u administraciji i državnim preduzećima. Predlozi za smanjenje osoblja, koje je premijer Čolaku proglasio prioritetnim, deo su proračuna budžeta za 2025. godinu. Slične mere je preduzeo i parlament. Predstavnički dom je početkom februara izglasao smanjenje broja pozicija za 240, a Senat je odlučio da ukine 178 radnih mesta.

    Prema stručnjacima, međutim, nije jasno kakav će uticaj restrukturiranja imati na javnu potrošnju. Broj radnih mesta u javnim institucijama i organima vlasti u Rumuniji u januaru je iznosio 1,3 miliona. Država je 2020. godine zapošljavala 1,25 miliona ljudi, 2021. godine 1,26 miliona, 2022. godine 1,28 miliona, a 2023. godine 1,29 miliona. Najveći deo ovih godina državno zapošljavanje je bilo blokirano, dozvoljeno samo kroz izuzeće ministara i premijera. Podsetimo i da je Vlada na čelu sa Marčelom Čolakuom krajem prošle godine donela uredbu kojom su zamrznute plate zaposlenih u javnom sektoru i javne penzije. Takođe, u ime budžetskih ušteda, ukinuti su i poreski podsticaji u IT, građevinarstvu ili poljoprivredi, smanjen je poreski prag za mikro preduzeća za polovinu, a porez na dividende povećan na 10%.

  • Kampulung Moldovenesk, priroda i tradicija

    Kampulung Moldovenesk, priroda i tradicija

    Bukovina je jedno od najtraženijih turističkih područja u Rumuniji. Ovde se možete zaustaviti u letovalištu Kampulung Moldovenesk od nacionalnog interesa. Nudi savršen spoj tradicije, kulture i prirode, zanimljiva je destinacija za svakog turista. Nakon istraživanja turističkih atrakcija grada, možete krenuti na brojne pešačke staze, koje vode do planinskih vrhova u planinama Rarau i Đumalau, idealnim za ljubitelje prirode i sporta na otvorenom. Saznajemo od Mihaele Aksanti, inspektorke u Turističkom informativnom centru u Kampulung Moldovenesku, odakle potiče i naziv naše destinacije:

    „Okružena šumovitim vrhovima, u centru rumunske Bukovine, opština Kampulung Moldovenesk danas se prostire na 14 km. Odatle potiče naziv „Dugo Polje“, u istoimenoj depresiji na srednjem toku reke Moldavije. Turisti koji stižu u grad u podnožju Raraua svakako bi trebalo da se zaustave u Muzeju umetnosti drveta. Jedini je koji čuva etnografsku zbirku ove vrste u Rumuniji i među retkima u Evropi posvećen isključivo predmetima od drveta. Treba pomenuti i privatne kolekcije: etnografsku zbirku Joan Gramada i kolekciju drvenih kašika Joan Cuguj. U ovim zbirkama naš turista će otkriti kako je drvo vekovima pratilo naše živote, kako je šuma ljudima pružala utočište, hranu, bogatstvo, pa čak i identitet. Takođe iz kulturnog nasleđa možete posetiti crkve u našem gradu, manastir Rarau i Sihastrija Raului. Od crkava bih izdvojila Crkvu u Kapul Satuluju, koja je prva crkva brvnara na ovim prostorima, podignuta 1855-1858. Takođe, ukoliko žele da se odmore u centru grada, turisti će otkriti Centralni park, sa prelepom arteškom fontanom, sagrađenom 1898. godine, povodom 50. godišnjice vladavine austrijskog cara Franca Jozefa I. Mogu da vide i spomenik Dragoša Voda i bizon, ali i zgradu nekadašnje gradske kuće, izgrađene 1863. godine, nakon blagoslova cara Franca Jozefa I, koja je u to vreme bila opštinska palata“.

    Na samo nekoliko kilometara od centra grada, turisti će otkriti magični pejzaž masiva Rarau:

    „Ovo predstavlja epicentar turizma na području cele Bukovine. Odakle god da se pogleda, on je kao impozantna tvrđava, u kojoj se uzdižu karaule Pietrelor Doamnej. Po svojoj lepoti i veličini podjednako su poznate i klisure Moara Drakuluj, najlepše u celoj Bukovini. Jedno od mesta za koje verujemo da ostavlja turiste bez teksta je Svetovna šuma Slatioara. Takođe ima nadimak Drvena katedrala Rarau. To je zaštićeno područje koje se prostire na 1064 hektara i uvršteno je na Uneskovu listu svetske baštine od 2017. godine. Ovde će turisti naći vekovna stabla stara oko 200-300 godina, sa visinom preko 50 metara i prečnikom od najmanje 1 metar. Brdski biciklizam, paraglajding, planinarenje, terenska vožnja, penjanje, čak i vožnja ATV-om samo su neke od aktivnosti posvećenih onima koji žele da spoje vežbanje sa odmorom i što više uživaju u prirodi i svežem vazduhu. Što se tiče ljubitelja zimskih sportova, na raspolaganju im je i ski staza Rarau, dužine 2.850 metara, sa razlikom u nivou od 455 metara i srednjeg stepena težine. Širina staze je 30 metara u startnoj i 80 metara u ciljnoj zoni. Ima gondolu i sve što vam je potrebno da ljubitelji zimskih sportova budu zadovoljni.”

    Tokom godine, Gradska kuća Kampulung Moldovenesk, preko Turističkog informativnog centra, organizuje nekoliko događaja. Sajam narodnih zanatlija se organizuje u okviru Međunarodnog festivala folklora Bukovinski susreti i festivala Drumul Lemnului. Ovde su pozvani narodni zanatlije iz okoline Bukovine. Oni predstavljaju široj javnosti umetnost farbanja jaja, umetnost rezbarenja, tkanja, izrade narodnih nošnji ili pletenja.  Ali možete sresti i zanatlije u njihovim radionicama, kaže Mihaela Aksanti, inspektor u Turističkom informativnom centru u Kampulung Moldovenesk:

    „U gradu turisti mogu da dođu do jednog od naših najpoznatijih zanatlija, gospodina Aristotela Erhana. On je narodni zanatlija koji održava tradiciju pravljenja rumunskog roga. Priča o rogu počinje u davna vremena. Korišćen je da se stanovništvo upozori na opasnost. Svake godine gospodin Stelu luta okolnim šumama, tražeći zvučno drvo za izradu ovih instrumenata. Kako kaže, iz želje da po običaju oda počast svojim precima, naučio je da ih pravi okupljajući oko sebe mnoštvo drugih ukućana, veštih da im daju glas. On kaže da je centar mehura tačka kroz koju se može gledati u apsolutno. Instrumentalisti iz Bukovine postali su živa legenda, snažan dokaz prenošenja milenijumskih tradicija sa generacije na generaciju“.

    Kalendar događaja je veoma dobro zacrtan. Iz godine u godinu održavaju se festivali koji čuvaju svoju tradiciju, privlačeći hiljade turista. Među njima se izdvaja Međunarodni festival folklora Bukovinski susreti.

    „Godišnje okuplja oko 500 umetnika iz inostranstva i preko 1.500 umetnika amatera iz okruga, a manifestacija okuplja ukupno preko 11.000 učesnika. Izvodi se uz učešće četiri zemlje, u kojima žive nekadašnji stanovnici Bukovine: Poljska, Ukrajina, Rumunija, Mađarska i Republika Moldavija kao gost. Imamo i Bucovina Ultra Rocks, takmičenje u planinskom trčanju, koje je ove godine deo Europe Trail Kupa. To je jedno od najvećih takmičenja u planinskom trčanju u Rumuniji, sa rutama koje prelaze naše prirodne rezervate i amblematična mesta kao što su Pietrele Doamnei, Cheile Moara Dracului, masive Rarau i Đumalau. U jesen, u oktobru, imamo festival Drumul Lemnului i Sajam mleka, događaje koji slave i promovišu stara zanimanja stanovnika Kampulunga“.

    Godišnje opštinu Kampulung Moldovenesk u preko 200 smeštajnih objekata poseti preko 80 hiljada turista, a velika većina stranih turista je iz evropskih zemalja.