Author: Marija Nenadić-Zurka

Očekuje se da će vlada Bukurešta ove nedelje doneti odluku u vezi sa nastavkom sadašnje šeme kompenzacije za tarife za električnu energiju i prirodni gas za kućne potrošače. Ministar energetike Sebastijan Burduža se, međutim, založio za bolje usmeravanje ove podrške ka onim ugroženim potrošačima za koje plaćanje komunalija predstavlja preveliko opterećenje. Odluka Izvršne vlasti će se sprovesti kroz hitnu uredbu.

Narodna banka Rumunije povećala je prognozu inflacije za kraj ove godine na 3,8%, sa prethodnih 3,5%, navodi se u najnovijem kvartalnom izveštaju te institucije. Za kraj 2026. godine Narodna banka Rumunije predviđa godišnju stopu inflacije od 3,1%. Guverner Mugur Isaresku je objasnio da će od prvog kvartala ove godine, uključujući i kao uticaj mera konsolidacije budžeta, Rumunija ući u period deficita tražnje – pozitivnog elementa iz perspektive evolucije inflacije, koji bi, međutim, mogao uticati na privredni rast. On je istakao da je veoma važno da u kombinaciji sa fiskalnom i monetarnom politikom ova novonastala situacija ne dovede do recesije. Isaresku je takođe ukazao da će lej ove godine verovatno blago depresirati, pa čak i premašiti prag od 5 leja za jedan evro. Guverner NBR je, međutim, naglasio da će, kada se prevaziđu unutrašnje političke tenzije, lej ostati sidro stabilnosti, a Narodna banka će omogućiti veću fleksibilnost kursa.

Lideri glavnih evropskih sila sastali su se u ponedeljak u Parizu, na hitnom sastanku, kako bi razgovarali o evropskoj bezbednosti i ratu u Ukrajini. Učestvovali su premijeri Nemačke, Velike Britanije, Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske, predsednik Evropskog saveta, predsednik Evropske komisije i generalni sekretar NATO-a, saopštilo je francusko predsedništvo. Današnje diskusije bi se kasnije mogle proširiti i na druge formate, sa ciljem da se okupe svi partneri zainteresovani za mir i bezbednost u Evropi. Sastanak u Parizu odvija se u posebno delikatnom trenutku u odnosima Evropske unije i Sjedinjenih Amerićkih Država, nakon inicijativa koje su poslednjih dana preduzeli predsednik Sjedinjenih Amerićkih Država Donald Tramp i njegov tim da pregovaraju o miru na starom kontinentu direktno sa Vladimirom Putinom, pri čemu su evropske zemlje i Ukrajina isključene iz donošenja odluka, podseća dopisnik Radija Rumunije. S druge strane, američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da će Ukrajina i Evropa biti uključene u „prave pregovore” za mir. Kako prenosi Rojters, Rubioova izjava sugeriše da je sastanak predstavnika Sjedinjenih Amerićkih Država i Rusije, koji će se održati narednih dana u Saudijskoj Arabiji, samo degustacija, da Vašington vidi da li je Moskva zaista voljna da pregovara. Rusko-američki pregovori počeće u utorak u prestonici Saudijske Arabije Rijadu, napominje Bi-Bi-Si.

Zahtev za izglasavanje nepoverenja koalicionoj vladi u Bukureštu, koju predvodi socijaldemokrata Marčel Čolaku, neće danas biti podnet parlamentu, najavio je predsednik opozicione stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna Đorđe Simion. U poruci objavljenoj na Fejsbuku, on je naveo da očekuje da se svi opozicioni parlamentarci, uključujući i one iz Unije Spasimo Rumuniju i Partije mladih, pridruže naporima. Lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) je rekao i da od njih očekuje reakciju do petka. Zahtev za izglasavanje nepoverenja, koji je potpisalo 125 izabranih predstavnika SOS Rumunije i Alijanse za ujedinjenje Rumuna, trebalo je danas da bude podnet parlamentu. U vreme prikupljanja potpisa, predsednica Unije Spasimo Rumuniju (USR) Elena Laskoni savetovala je svojim kolegama da ne podržavaju inicijativu, s obrazloženjem da su u Rumuniji potrebni mir i stabilnost.

Triler o izbornom procesu pape “Konklava” i drama o sudbini jednog imigranta “Brutalist” veliki su dobitnici u nedelju na dodeli nagrada britanske filmske industrije BAFTA, uspevši da osvoje po četiri nagrade, prenosi Rojters. ‘Konklava’ je osvojila nagradu za najbolji film, ali i pobedila u kategorijama najboljeg britanskog filma, adaptiranog scenarija i montaže. ‘Brutalist’, film o mađarskom imigrantu, arhitekti, koji je preživeo holokaust, koji napušta Evropu na kraju Drugog svetskog rata da bi pokušao da obnovi svoj život i karijeru u Sjedinjenim Državama, smatran je jednim od favorita za najbolji film. Film je osvojio nagradu za najbolju režiju za Brejdija Korbeta i nagradu za najboljeg glumca za Adriena Brodija. ‘Brutalist’ je takođe osvojio nagradu za najbolju sliku i originalnu muziku. Jedno od velikih iznenađenja 78. gala BAFTA-e bila je pobeda Majki Medison u kategoriji rezervisanoj za najbolje ženske uloge, sa filmom ‘Anora’ u kojem igra ulogu egzotične plesačice u ljubavnoj vezi sa sinom ruskog oligarha.

Odlazeći predsednik Rumunije Klaus Johanis završio je svoj mandat u sredu u podne svečanošću u Predsedničkoj palati u Bukureštu. On je u ponedeljak najavio ostavku usred pokretanja postupka njegove suspenzije u Parlamentu. Dva mandata na koja je Klaus Johanis imao pravo trebalo je da isteknu 21. decembra prošle godine, ali je on ostao na funkciji nakon što je Ustavni sud poništio predsedničke izbore zbog sumnje u nepravilnosti. Nezadovoljni odlukom ustavnih sudija, desetine hiljada Rumuna protestovalo je na ulicama. Politički analitičari smatraju da će se, ostavkom Klausa Johanisa, tenzije u društvu nakupljene poslednjih meseci smanjiti. 65-godišnji etnički Nemac, bivši profesor fizike i bivši gradonačelnik grada Sibinja (u centru), Klaus Johanis napušta predsedničku fotelju sa izuzetno niskim rejtingom. Privremenu funkciju, od srede, preuzims predsednik Senata Ilije Boložan, koji je ranije sebe suspendovao sa mesta šefa Senata i predsednika Nacionalne liberalne partije (PNL). On će biti privremeni predsednik do maja, kada će biti održani predsednički izbori, 4. i 18. u mesecu. On će imati skoro sve prerogative šefa države, sa nekoliko izuzetaka: neće imati pravo da se obraća parlamentu, raspušta zakonodavnu vlast i organizuje referendum.

„Da bismo nastavili razvoj Rumunije, moramo nadoknaditi nedostatke koje imamo u implementaciji Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Godine 2025. i 2026. definišu – izjavio je premijer Marčel Čolaku, koji je u sredu predsedavao sastankom Međuministarskog koordinacionog odbora Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Kako se navodi u saopštenju izvršne vlasti, Vlada će pažljivo pratiti poštovanje rokova neophodnih za privlačenje evropskih sredstava iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, s obzirom na ponovne pregovore sa Evropskom komisijom o pretpostavljenim ciljevima i prekretnicama. Događaju u Bukureštu prisustvovala je generalna direktorka SG RECOVER (Task Force for Recovery and Resilience u okviru Generalnog sekretarijata Evropske komisije), Selin Gauer. Zvaničnica je navela da je potrebna promena pristupa u 18 meseci koliko Rumunija još ima na raspolaganju, kako bi obezbedila da može da privuče sredstva koja su joj dodeljena kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost iz budžeta Unije. „Evropska zvaničnica je izrazila punu spremnost da podrži rumunsku stranu u ovim koracima, podsećajući da, iako je postignut napredak, još uvek postoje ciljevi i prekretnice koje nisu postignute, i uverila je da će status implementacije biti procenjen objektivno i transparentno na nivou Evropske komisije“, navodi se u saopštenju.

Ministar odbrane Anđel Tilvar sastao se u sredu, u vojnoj bazi Mihail Kogalničanu, u okrugu Konstanca (jugoistok), sa svojom španskom koleginicom Margaritom Robles Fernandez, koja boravi u poseti Rumuniji. Zvaničnici su izrazili zahvalnost za nivo saradnje između vojski dve zemlje, koji u poslednje vreme doživljava uzlazni trend, kako u bilateralnim tako i u savezničkim formatima, u kontekstu strateškog partnerstva Rumunije i Španije. Ministri su razgovarali i o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji, konsolidaciji savezničkog stava na istočnom krilu Alijanse i multinacionalnim strukturama čiji su deo, kao i o razvoju bezbednosne situacije u crnomorskom regionu. „Čvrsta posvećenost Španije bezbednosti Rumunije, koja se ogleda kroz njeno aktivno učešće u misijama NATO-a u našoj zemlji, jasan je dokaz kohezije i snage našeg saveza“, izjavio je Anđel Tilvar.

Na teritoriji Rumunije odvija se kompleksna vojna vežba Steadfast Dart 2025 u kojoj učestvuju odredi iz Velike Britanije, Italije, Francuske, Turske i Španije. Vežba će se završiti 21. februara i biće testirano operativno raspoređivanje Savezničkih snaga za reagovanje u zoni budnosti NATO Jugoistok, sa fokusom na planiranje-izvođenje aktivnosti pre krize sa ciljem jačanja savezničkih snaga lociranih u Rumuniji i Bugarskoj. Steadfast Dart 2025 odvija se istovremeno u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj i pokazuje kako bi Alijansa postupila u slučaju aktiviranja člana 4 – konsultovanje država članica u slučaju pretnje. Rumunija učestvuje u ovoj vežbi koja simulira odgovor NATO trupa na mogući scenario munjevitog napada sa snagama od približno 1.150 vojnika i vojne opreme. Vežba okuplja oko 10.000 vojnih lica iz devet savezničkih zemalja i okuplja 17 vojnih brodova, 20 aviona i preko 1.500 vojnih kopnenih vozila.

Rumunija je 2024. godine, zajedno sa drugim evropskim državama, bila na meti „sabotažnih“ akcija koje su specifične za ruski arsenal hibridnih tehnika – tvrdi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) u svom izveštaju o aktivnostima za prošlu godinu. Svrha ovih napada – precizira bukureštanska Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma – bila je testiranje odbrane zemalja NATO-a i pronalaženje slabosti u infrastrukturi. Prema Direkciji za istragu organizovanog kriminala i terorizma, od 2022. godine dogodilo se najmanje 50 incidenata u 13 zemalja Evrope, što bi moglo biti rusko hibridno poslovanje. To uključuje slučajeve špijunaže, diverzije, vandalizma, sajber napada, kampanja dezinformacija i napada na podvodnu infrastrukturu u Baltičkom moru. Rumunski tužioci takođe pokazuju da je Rusija promenila svoju taktiku u pokretanju hibridnih napada – više ne šalje agente u države NATO-a, već nasumično regrutuje izvođače u četovima na aplikaciji Telegram u zamenu za sume novca. S druge strane, Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma navodi da Rumunija nije suočena sa terorističkim pretnjama.

Romsilva će biti reorganizovana, od centralne strukture naniže, čak i ako to u velikoj meri zabrinjava one koji će izgubiti beneficije, izjavio je u sredu ministar životne sredine Mirčea Feket posle sastanka koji je imao sa sindikalcima šumarstva. Prema rečima ministra, neravnopravnosti unutar Romsilve biće otklonjene predlozima za izmenu statusa šumarskih kadrova, kao i Odlukom Vlade kojom je direkcija organizovana. Članovi Saveza šumarskih sindikata “Silva” protestovali su u sredu ispred resornog ministarstva, nezadovoljni medijskom kampanjom koju je ministar za životnu sredinu pokrenuo protiv Nacionalne agencije za šumarstvo (RNP) – Romsilva. Glavni zahtevi demonstranata su: depolitizacija struktura gazdovanja šumama i njihova profesionalizacija, izuzeće gazdovanja državnim šumama od primene korporativnog upravljanja, konsultacija sindikata, kao socijalnih partnera ministarstva, posebno prilikom izrade normativnih akata sa uticajem na Romsilvinu delatnost. Uporedo sa tim, sindikati šumarstva organizovali su štrajk upozorenja na radnim mestima, bez prekidanja aktivnosti, „u znak protesta protiv kampanje klevete koju podržava ministar za životnu sredinu, vode i šume protiv Romsilve i njenih 14.000 zaposlenih, koji opslužuju rumunske šume“.

Rumunija se treću godinu za redom svrstava među zemlje Evropske unije sa „najgorim“ rezultatima u borbi protiv korupcije, sa 46 bodova, ravnopravno sa Maltom, prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2024. koji je objavila nevladina organizacija Transparency International. Na rang listi vodi Danska (90 bodova), dok su zemlje poput Somalije (9 bodova), Venecuele (10 bodova) i Sirije (12 bodova) na poslednjim mestima. Indeksu percepcije korupcije odražava kako nezavisni stručnjaci i poslovni ljudi vide korupciju u javnom sektoru u 180 zemalja i teritorija.

Evropska unija će uložiti 200 milijardi evra u projekte veštačke inteligencije – najavila je u Parizu šefica izvršne vlasti Evropske unije Ursula fon der Lajen. Prisutna na međunarodnom skupu u francuskoj prestonici posvećenom ovom sektoru, predsednica Evropske komisije je govorila i o javno-privatnom partnerstvu za mobilizaciju kapitala neophodnog za razvoj novih tehnologija. Sastanku je prisustvovao i ministar ekonomije i digitalizacije u vladi Bukurešta Bogdan Ivan, koji je izjavio da je Rumunija spremna da odigra svoju ulogu u projektima koji će definisati budućnost. „Rumunija ima mnogo stručnjaka i mnogo dobro obučenih kompanija u ovoj oblasti, a prošle godine je usvojila Strategiju za veštačku inteligenciju koja je čini interoperabilnom sa istraživačke tačke gledišta sa najrazvijenijim zemljama sveta“, rekao je ministar Ivan dopisniku Radija Rumunije u Parizu.

Klaus Johanis je u ponedeljak najavio ostavku na mesto predsednika Rumunije. On je napomenuo da će napustiti funkciju 12. februara. Parlament je pokrenuo proceduru razrešenja, ali to je beskorisan, neosnovan korak jer nikada nisam prekršio Ustav, rekao je Klaus Johanis. Šef države je upozorio da će cela inicijativa imati efekte na domaćem i međunarodnom planu. Prethodno su zajednički biroi dva doma odlučili da Parlament u utorak na zajedničkoj plenarnoj sednici raspravlja o zahtevu opozicije za suspendovanje Klausa Johanisa. Dokument je potpisalo 178 parlamentaraca, većinom iz prosuverene opozicije. Drugi mandat Klausa Johanisa – i poslednji – istekao je 21. decembra 2024. godine. Ustavni sud je odlučio i da poništi predsedničke izbore, zbog stranog mešanja u novembarske izbore, i da zadrži Klausa Johanisa na funkciji dok se ne postavi novi predsednik.

Opozicione stranke u bukureštanskom parlamentu, koje su pokrenule proceduru za suspenziju predsednika Klausa Johanisa, pozdravile su njegovu odluku da podnese ostavku. Poslanik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Dan Tanasa izjavio je da Johanis nezakonito zauzima najviši položaj u državi i da ga Rumuni više ne žele. Takođe iz opozicije, predsednica Unije Spasimo Rumuniju (USR) Elena Laskoni izjavila je da ostavka Klausa Johanisa ne daje odgovore u vezi sa otkazivanjem prošlogodišnjih izbora i da su, dalje, potrebne suštinske promene u odnosu građana i državnih institucija. U ime vladajuće koalicije, iz Nacionalne liberalne partije (PNL), gradonačelnik grada Kluž-Napoka (severozapad) Emil Bok rekao je da je ostavka poželjnija od suspenzije, što bi zakomplikovalo i domaću scenu i kredibilitet Rumunije u inostranstvu. Zauzvrat, gradonačelnica Krajove (jugozapad) Olguca Vasilesku, iz Socijaldemokratske stranke (PSD), istakla je da je, iz perspektive predsedničkih izbora, opcija na koju ide koalicija bivši liberalni lider Krin Antonesku. Potonji je smatrao da je ostavka Klausa Johanisa mudra odluka kojom je izbegnuto pokretanje procesa suspenzije i organizovanje referenduma.

Rumunski premijer Marčel Čolaku kaže da je potrebna zakonodavna intervencija kako bi svi proizvodi u velikim prodavnicama imali istu komercijalnu cenu. On je u onlajn objavi pokazao koje je rumunske proizvode kupio dan pre bojkota supermarketa koji su za danas najavile pristalice bivšeg predsedničkog kandidata Kalina Đorđeskua. 800.000 Rumuna radi u preko 4.500 velikih prodavnica otvorenih u zemlji, a porezi koji plaćaju predstavljaju 13% državnih prihoda. Pored toga, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u maloprodajnim objektima u Rumuniji 70% proizvoda je rumunskih. Ranije ovog meseca, u nekoliko balkanskih zemalja, kupci su se pridružili velikom bojkotu supermarketa, usred rasta cena hrane. Protesti koji su počeli u Hrvatskoj proširili su se na Bosnu, Crnu Goru i Srbiju.

Rumunski predsednik u ostavci Klaus Johanis potpisao je u ponedeljak ukaze za proglašenje Zakona o državnom budžetu za 2025. godinu i Zakona o državnom budžetu za socijalno osiguranje. Njih je prošle nedelje odobrio ponovo ujedinjeni plenarni sastanak parlamenta. Budžet je izgrađen na ekonomskom rastu od 2,5% i budžetskom deficitu od 7% bruto domaćeg proizvoda. Ministar finansija Tancoš Barna izjavio je, na ponovnoj plenarnoj sednici zakonodavnog tela, da je državni budžet za 2025. „skroman“ i da se „bez preterivanja“ zasniva na opreznom povećanju prihoda. On je istakao da Zakon o budžetu državnog socijalnog osiguranja predviđa „pre svega isplatu penzija“.

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda zaključila je razgovore koje je vodila u Bukureštu sa predstavnicima glavnih institucija odgovornih za monetarnu i fiskalnu politiku Rumunije. To nije bila procenjivačka misija, već samo informativna, a premijer Marčel Čolaku je stručnjacima Međunarodnog monetarnog fonda preneo opredeljenje Izvršne vlasti da se uklopi u budžetski deficit od 7% bruto domaćeg proizvoda i sprovede reforme preduzete kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost. Međunarodni monetarni fond je svoje najnovije prognoze o kretanju rumunske privrede objavio u jesen prošle godine, kada je za kraj 2025. procenio deficit na nivou koji je odredila Vlada – 7%. Procene Fonda su, međutim, optimističnije kako u pogledu privrednog rasta, 3,3%, u poređenju sa samo 2,5% koliko su uračunale vlasti u Bukureštu, tako i inflacije, izračunate na 3,6%, ispod cilja od 4,4% koji je postavila Vlada. Sa svoje strane, predstavnici Svetske banke pozdravili su vladin plan reformi i pažnju koja se posvećuje investicijama, ističući da je Rumunija snažan i otporan partner.

Kosovski premijer, levičarski nacionalista Aljbin Kurti, tvrdi da je pobedio na nedeljnim parlamentarnim izborima, rekavši da je optimista u pogledu formiranja nove vlade. Za razliku od prethodnog mandata, međutim, njegova stranka neće moći sama da formira većinu. Kurti i lideri drugih kosovskih stranaka jasno su stavili do znanja da nemaju nameru da sarađuju, pa je nejasno kako će se formirati izvršna koalicija u Prištini.

Rumunska policija i dalje traga za napadačima umešanim u subotnji nasilni skandal u Urzičeniju (jug, nedaleko od Bukurešta), u kojem su dve osobe poginule, a pet povređeno. Policija je u nedelju pronašla nekoliko komada oružja zakopanog u gradskom dvorištu – lovačku pušku, pištolj sa nesmrtonosnim okvirom i torbicu sa pet metaka. Prema prvim izveštajima, sukob je izbio između pripadnika dva klana, a razlog je navodno bio vezan za vezu dvojice mladića. Preko 25 ljudi učestvovalo je u nasilnom događaju.