Category: Tema dana

Zakon o uvođenju evropske minimalne zarade u Rumuniji ratifikovao je predsednik Klaus Johanis. Premijer Marčel Čolaku je izjavio da je na taj način učinjen poslednji korak ka podizanju minimalne zarade na 4.050 leja (oko 810 evra) od 1. januara 2025. On je dao uveravanja da nema prepreka, ni izbornih ni bilo kakvih drugih priroda. „Zakonodavni akt je transparentan, svi su ga videli i izrečen je. Proći će neophodnu proceduru da sto pre bude odobren, da izvršimo i tehnička prilagođavanja“, naglasio je premijer.
Odluka o povećanju bruto minimalne zarade doneta je u Tripartitnom nacionalnom savetu, koji okuplja Vladu, poslodavce i sindikate. Novi zakon ima za regulatorni cilj transponovanje u nacionalno zakonodavstvo odredabe Direktive Evropskog parlamenta (2022/2041) o adekvatnim minimalnim zaradama u EU.
Ovaj zakon će uticati na poboljšanje uslova rada i života, kroz adekvatne minimalne plate i efikasan okvir kolektivnog pregovaranja koji će podržati dalje jačanje plata. Prema zakonu, minimalna bruto osnovna utvrđena odlukom Vlade može se odobriti zaposlenom najduže 24 meseca od dana zaključenja individualnog ugovora o radu.
“Usvajanjem ovog zakona imaćemo bolju zaštitu radnika u Rumuniji. Povećanje zarada je iskorak za bolje plaćene poslove, ali i za veću ekonomsku i socijalnu stabilnost. Primenom ovog zakona želimo da smanjimo siromaštvo kod zaposlenih osoba i zaštito kupovnu moć. To je obaveza koju smo preuzeli da nikoga ne ostavljamo u raskoraku i da poboljšamo uslove rada i života“, rekla je ministarka rada i socijalne solidarnosti Simona Bucura Opresku u objavi na društvenoj mreži.

Povećanje na 4.050 leja značilo bi da će Rumunija dostići oko 47% evropske minimalne plate. Trenutno, minimalna bruto plata u Rumuniji iznosi 3.700 leja mesečno (oko 740 evra), za puno radno vreme od 168 sati, u proseku mesečno, što predstavlja 22.024 leja/sat (oko 4,4 evra).
Prema zvaničnim podacima, u Rumuniji trenutno preko 843.000 zaposlenih prima minimalnu bruto zaradu, što predstavlja procenat od 15,5% od ukupnog broja aktivnih zaposlenih.
Povećanje minimalne bruto zarade utiče na privatno okruženje, jer dovodi do povećanja rashoda. Većina zaposlenih u državnim institucija nema zaposlene sa minimalnom platom, što znači da drzava neće imati dodatne troškove. Vlada od ove mere dobija, jer veće plate znače veće poreze i doprinose u budžet za zdravstvo i penzije.

U EU postoje istorijska neslaganja između država članica oko minimalne zarade, zbog različitih nacionalnih sistema određivanja plata. Prema podacima Evrostata, tokom leta minimalni prihodi su se kretali od 477 evra mesečno u Bugarskoj (najniži nivo), do 2.571 evra mesečno u Luksemburgu.

Izmenom Ustava integracija Republike Moldavije u EU usvojena je kao strateški cilj,. Odluka, doneta na referendum od 20. oktobra, objavljena je u sredu u Službenom glasniku. Sudije Ustavnog suda potvrdili su rezultat referenduma 31. oktobra, nakon što je Centralna izborna komisija odlučila da je validan, a izlaznost na biralištima bila je nešto veća od 50%. Referendum je organizovan na inicijativu predsednice Maje Sandu, koja je dobila novi mandat nakon prošlomesečnih izbora. Na ovaj način, u novoj formuli, Osnovni zakon predviđa da je integracija u Evropsku uniju strateški cilj države, evropski put je nepovratan, a identitet naroda Republike Moldavije evropski. U novoj verziji Ustava navodi se da je rumunski zvanični državni jezik u Republici Moldaviji. Analitičari tvrde da iako bi prokremljovske snage mogle da pokušaju da sabotiraju evropsku integraciju susedne države, koja je sada postala strateški cilj, teško je poverovati da će u preostalom vremenu moći da sačine većinu. Politički analitičar Andrej Kurararu objašnjava: „Jasno je da će se prokremljovske snage odlučiti za tešku kampanju. Možemo imati sabotažu različitih aspekata u vezi sa sprovođenjem pregovora sa Evropskom unijom kroz javne demonstracije, mitinge, proteste koji mogu postati nasilni, da bi pokazali Briselu da Republika Moldavija, zapravo, nije toliko proevropski orijentisana i da izmena Ustava suštinski ne menja stanje u zemlji”. Sa svoje strane, bivši predsednik Ustavnog suda iz Kišinjeva Aleksandru Tanase smatra da je izmena Ustava sa odredbama izglasanim na referendumu odluka i dispozicija samo Ustavnog suda. Aleksandru Tanase: „Sve dok Ustavni sud, kao jedini organ ustavne nadležnosti, koji ima ovlašćenje da proveri ustavnost amandmana na Ustav, odluči da je ovaj amandman legalan i legitiman, ne vidim kome bi moglo smetati mišljenje Kremlja ili nekog drugog. Uvek će se spekulisati, uvek će se nastojati da se kompromituje sve što je u vezi sa evropskim putem Republike Moldavije, ali to ne znači da to ima ikakvog praktičnog uticaja ili može dovesti u pitanje proces izmene Ustava“. U međuvremenu, Kišinjev najavljuje niz mera i reformi nakon što je, kažu moldavske vlasti, bio meta operacije dezinformisanja i kupovine glasova na predsedničkim izborima i referendumu o evropskoj orijentaciji države. Predsednica Maja Sandu će u ponedeljak održati konsultacije sa političkim partijama na temu reforme pravosuđa i borbe protiv izborne korupcije, nakon što je pre nedelju dana Vrhovni savet bezbednosti doveo u pitanje izbornu prevaru.

U skladu sa vojnom strategijom zemlje i odlukama Vrhovnog saveta odbrane o postepenom jačanju sposobnosti protivvazdušne odbrane, parlament u Bukureštu odobrio je, po hitnom postupku, nacrt zakona o kupovini od strane Rumunije 32 borbena aviona F-35 od SAD. Vlada je prošle nedelje poslala dokument zakonodavnom telu; Poslanički dom je usvojio dokument u utorak, a samo dan kasnije usvojio ga je i Senat, veće koje odlučuje u ovom slučaju. To je najskuplja kupovina u istoriji rumunske vojske – 6,5 milijardi dolara, kupovina koja uključuje rezervne delove i motore, logističku podršku, obuku pilota i osoblja, simulatore letenja, kao i vazduh-vazduh i vazduh- vazdušna municija zemlja. Novac potreban za ovu investiciju obezbediće se iz državnog budžeta ili kroz kredite ili garancije za kredite koje nudi američka vlada. Zbog složenosti faze obuke, prvi avion F-35 stigao bi u Rumuniju tek 2030. godine. F-35 je trenutno najbolji višenamenski avion. Reč je o avionu opremljenom “stelt” tehnologijom, koja mu daje nisku uočljivost pred neprijateljskim radarima: od konstrukcije – ugaonih oblika trupa i upotrebljenih materijala – i od bojenja specijalnim materijalom koji apsorbuje elektromagnetno zračenje – F35 često može da radi a da ga neprijatelj “ne vidi”. Avion takođe ima integrisane najsavremenije senzore, napredne komunikacione i sisteme za obradu informacija, kao prva vazdušna platforma V generacije u proizvodnji i dostupna za kupovinu, za koju se očekuje da postane standardni avion V generacije na nivou NATO-a. U Rumuniji će 32 aviona F-35 postepeno zameniti polovne avione F-16 kupljene u poslednjoj deceniji, od Portugala i Norveške. U drugoj fazi, Bukurešt bi kupio još 16 aviona F-35, sa konačnim ciljem da se formiraju 3 kompletne eskadrile borbenih aviona. Prema rečima ministra nacionalne odbrane Angela Tilvara, vojna oprema najnovije generacije nabavljena u saradnji sa SAD poslednjih godina promenila je profil rumunske vojske na nivou akcionih kapaciteta i interoperabilnosti sa savezničkim vojskama. „Raketni sistemi Patriot i HIMARS, oklopni transporteri Piranija V, višenamenski avioni F-16, obalske baterije NSM, a sada i avioni V generacije F-35 obezbeđuju Rumuniji strateški ojačanu poziciju u regionu, gde delujemo kao stub stabilnosti NATO-a i pružaju nam snažna sidra interoperabilnosti sa našim saveznicima“, rekao je ministar Tilvar.

Deficit trgovinskog bilansa koji je Rumunija zabeležila u prvih devet meseci tekuće godine povećan je za 15% u odnosu na isti period 2023. godine, na vrednost od približno 23,5 milijardi evra, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku. U pomenutom intervalu izvoz je premašio 69 milijardi evra, pa je za 1,4% manji. Uvoz je iznosio skoro 93 milijarde, što je povećanje od 2,3%. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, u prvih devet meseci ove godine značajno učešće u strukturi izvoza i uvoza imaju grupe proizvoda: automobili i transportna oprema (skoro 47% izvoza i preko 36% uvoza) i drugih proizvedenih proizvoda. Vrednost razmene robe unutar Evropske unije premašila je 50 milijardi evra u pošiljkama i bila je više od 67 milijardi evra u uvozu.

Vrednost razmene van Evropske unije iznosila je više od 19 milijardi evra u izvozu i više od 25 milijardi evra u uvozu. Takođe u ponedeljak, Narodna banka Rumunije podigla je prognozu inflacije za kraj ove godine na 4,9%, sa 4% koliko je procenjeno u avgustu. On se u suštini vratio na prognoze iz kvartalnog izveštaja o inflaciji objavljenog u maju.

Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku naglasio je da Narodna banka svoje prognoze zasniva samo na određenim podacima i da će način na koji će se vršiti fiskalno-budžetska korekcija u cilju smanjenja deficita uticati i na stvarnu evoluciju inflacije. On je naveo da očekuje koherentan program makroekonomske korekcije uz snažnu političku podršku:

„To je ono što čekamo. Kredibilan program makroekonomske korekcije nove vlade, koji treba da bude politički podržan, društveno prihvaćen i efikasan sa makroekonomske tačke gledišta, kako bismo se povezali. Možemo zamisliti, mislim na nas, Rumune, program postepenog prilagođavanja, 0,7 godišnje, znatno niže od ekonomskog rasta, na koji mislimo 2% godišnje, što se može kombinovati sa izbegavanjem pada standarda života, ali ne sa povećanjem bruto ili neto ili realnog dohotka od 16%, to se više ne može“.

Narodna banka predviđa da će inflacija tek 2026. godine biti ispod 3,5% godišnje. Mugur Isaresku je istakao da je evolucija cena obeležena nizom rizika i neizvesnosti. One se odnose kako na fiskalnu politiku i povećanje plata, tako i na eksterne faktore, kao što su evolucija evropskih ekonomija sa kojima Rumunija vodi najveći deo svojih komercijalnih odnosa, dinamika cene nafte, u kontekstu rastućih geopolitičkih tenzija, ali i kako će se razvijati sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku. U najnovijem izveštaju ” World Economic Outlook”, koji je nedavno objavljen, Međunarodni monetarni fond je revidirao naniže procene u vezi sa napretkom rumunske privrede ove godine na 1,9%, sa 2,8% koliko je bilo predviđeno u aprilu.

Krajem prošle nedelje, Upravni odbor Narodne banke Rumunije usvojio je najnoviji izveštaj o inflaciji. Prema prognozi, cene će do kraja godine zabeležitii blagi porast, a inflacija će ostati visoka. Zbog teške ovogodišnje suše i porasta kotacija nekih roba koje guraju cene hrane i energenata na gore, u 2025. godini, stopa inflacije će doživeti oštru fluktuaciju i ostaće iznad predviđenih vrednosti – ocenjuje Narodna banka Rumunije. Prema istom izveštaju, tek 2026 inflacija će nastaviti pad i pašće ispod cilja koji je predložila Centralna banka, od 3,5%. Stručnjaci Narodne banke Rumunije ističu da značajne neizvesnosti i rizici proističu iz budućeg vođenja fiskalne i prihodne politike, s obzirom na fiskalno-budžetske mere koje bi mogle da se sprovedu od sledeće godine, ali i iz uslova na tržištu rada i dinamike plata u privredi. Istovremeno, značajne neizvesnosti i dalje su povezane sa evolucijom cena energije i hrane, kao i budućom putanjom cene sirove nafte, zbog geopolitičkih tenzija i sukoba. Narodna banka Rumunije ističe u pomenutom izveštaju i da se u drugom kvartalu ove godine privredni rast Rumunije oporavio zbog povećanja potrošnje stanovništva, ali i da su investicije smanjile pozitivnu godišnju dinamiku, a deficit trgovinskog bilansa produbio. Međutim, dinamika izvoza se oporavila u periodu jul-avgust, ističu stručnjaci Narodne banke. Na poslednjem ovogodišnjem sastanku o monetarnoj politici, Narodna banka je takođe odlučila da zadrži kamatnu stopu monetarne politike (ključnu kamatnu stopu) na 6,5% godišnje, kao i kamatne stope po kojima poslovne banke mogu da se zadužuju kod Narodne banke na 7,5%. Promenjeni su i sadašnji nivoi stopa obavezne rezerve za obaveze u lejima i stranoj valuti kreditnih institucija, odnosno onih iznosa koje su poslovne banke dužne da vode na računima Narodne banke. Ekonomski analitičari smatraju da su neizvesnost, inflacija, predstojeći izborni period i međunarodna dešavanja neki od elemenata koji su bili osnova odluka Narodne banke Rumunije. Analitičar Dragoš Kabat objašnjava: ,,Mislim da je opreznost jedina koja sada govori. Narodna banka nije mogla ništa drugo da uradi, s obzirom na to da je, s jedne strane, inflacija u opadajućem trendu, bar u Evropi, s druge strane i dalje imamo najveću inflaciju u Evropskoj uniji, i onda ne bi se mogla sniziti ili povećati kamatna stopa, jer je i privredni rast ove godine veoma mali”. Treba napomenuti i da je Centralna banka ove godine dva puta odlučila da snizi ključnu kamatnu stopu, u julu, sa 7% godišnje na 6,75% godišnje, i u avgustu na 6,5%. Kamatna stopa monetarne politike ostala je nepromenjena u odnosu na januar prošle godine.

Podaci Evropskog zavoda za statistiku pokazuju da je prilagođena godišnja povećana plata Rumuna sa punim radnim vremenom četvrta najniža u Evropskoj uniji. Prema Eurostatu, podaci ukazuju na godišnji rast od oko 2.500 evra za 2023. Međutim, ukupan iznos ostaje manji od polovine proseka na nivou EU. Prošle godine prilagođena prosečna godišnja plata na nivou zajednice iznosila je 37.900 evra, dok je u Rumuniji iznosila oko 17.700 evra, dakle manje od polovine. S druge strane, podaci koje je objavio Eurostat pokazuju i da je stopa nezaposlenosti u evrozoni u septembru iznosila 6,3%, stabilna u odnosu na prethodni mesec, dok je u slučaju Evropske unije stopa nezaposlenosti ostala na 5,9%. A u Rumuniji je stopa nezaposlenosti u septembru bila 5,5%, stabilna u poređenju sa avgustom. I Nacionalni institut za statistiku Rumunije saopštio je da je stopa nezaposlenosti u septembru na nacionalnom nivou bila 5,5%, slična kao u avgustu, koja je neznatno porasla u odnosu na prethodni mesec. Većina nezaposlenih u zemlji su odrasle osobe starosti od 25 do 74 godine. Finansijski analitičar Adrijan Kodirlašu je mišljenja da je blagi porast nezaposlenosti nakon sredine godine determinisan naglaskom usporavanja privrednog rasta: „Nekako se stopa nezaposlenosti vratila na vrednosti koje je imala u prethodnoj godini. Ako smo sredinom godine videli smanjenje stope nezaposlenosti, kasnije, počev od avgusta, ona se vratila na nivo od 5,5, što znači da je malo porasla, imamo blago povećanje. Stavio bih to u kontekst usporavanja privrede i da se to vidi u otvaranju manjeg broja radnih mesta. Istina, rasla je izuzetno lako, pa je nekako na granici, rekao bih, greške, još uvek ne možemo da kažemo „da, generiše se nezaposlenost“, ali ipak vidimo kretanje u pravcu blagog povećanja stope nezaposlenosti“. Adrijan Kodirlašu je takođe rekao da će stopa nezaposlenosti u buduće zavisiti od toga kako će privreda poslovati, međutim, ocenjuje da će ostati visoka, pa čak i blago porasti, jer ne vidi značajno poboljšanje u privredi u odnosu na ovu godinu, već naprotiv. Moguće je, u kontekstu sve većeg oporezivanja, generisati još više viškova u privredi, upozorio je finansijski analitičar. Nacionalni institut za statistiku skreće pažnju, po običaju, na nivo nezaposlenosti među mladima, starosti od 15 do 24 godine, koji prelazi 23%, ali Adrijan Kodirlašu smatra normalnim da ta cifra bude mnogo veća za ovu kategoriju. „Mladi moraju da uče, moraju da idu u školu da bi učili. Biće im mnogo bolje, kasnije, akumulirajući to znanje. Zatim, tu je fakultet, idealno bi bilo da što više mladih pohađa fakultet, jer posao zasnovan na obrazovanju donosi najveća primanja“, mišljenja je finansijski analitičar.

Ministar poljoprivrede Florin Barbu i evropski komesar za poljoprivredu Poljak Januš Vojčehovski, koji boravi u zvaničnoj poseti Rumuniji, učestvovali su na Nacionalnoj konferenciji Kluba rumunskih poljoprivrednika koja je održana u Bukureštu. Rumunija će u naredne četiri godine dobiti sredstva u vrednosti od 1,5 miijardi evra za procesuiranje, što će je učiniti liderom u jugoistočnoj Evropi u obrađenim materijama, rekao je Florin Barbu. Istovremeno, rumunski zvaničnik je objasnio da je, u kontekstu rata u Ukrajini i posledica na evropsku poljoprivredu, ponovo zatražio, na prošlom Savetu za poljoprivredu i ribarstvo, produženje primene sektorskog Privremenog kriznog i tranzicionog okvira, kao i povećanje individualne gornje granice pomoći sa 280.000 evra na 560.000 evra po preduzeću. On je podsetio da je odobrena važna uredba za poljoprivrednike u Rumuniji, koji mogu da podignu kredite sa kamatom od 1,95%, a sve što znači ROBOR i provizije plaćaju Vlada i Ministarstvo poljoprivrede. Florin Barbu je dao uveravanja da će ostati u stalnom dijalogu sa svim asocijativnim formama i skrenuo pažnju da mu je od njih potreban jasan mandat u pogledu stava prema Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (ZPP). Za to je potreban poseban budžet, a poljoprivrednici moraju biti sigurni da će novac dobiti bez rasprava o vladavini prava ili drugim uslovima koji nisu povezani sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom, izjavio je evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski. Ovo je dogovor između EU i poljoprivrednika: ispuniš svoje obaveze, dobiješ novac. Ako budemo došli do koncepta da se sav novac uključi u jedan budžet za sve politike, to je opasno za poljoprivrednike, kazao je evropski zvaničnik. Trenutno trošimo samo 0,4% BDP-a EU na poljoprivrednike i to je ogroman izazov i apsolutno ključno pitanje da se obezbedi povećanje budžeta za Zejedničku poljoprivrednu politiku, dodao je evropski komesar. Evropski zvaničnik je, takođe, upozorio da jedinstveni budžet znači manje novca za poljoprivrednike, zbog inflacije, a spoljna konvergencija će biti politički nemoguća. Izjave su date u kontekstu informacija koje su se pojavile u javnosti, prema kojima predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen želi da u potpunosti reorganizuje budžetsku politiku EU, dajući državama članicama veću autonomiju u upravljanju sredstvima. Međutim, konačna kontrola nad raspodelom i korišćenjem resursa ostala bi na Evropskoj komisiji. Jedna od glavnih predloženih novina je koncentracija svih fondova EU u jedinstvenom nacionalnom budžetu za svaku od 27 država članica. Novi sistem bi trebalo da se primenjuje od 2028. U tom kontekstu, budžet koji se izdvaja za poljoprivredu mogao bi da se integriše u veći, pored strukturne i kohezione politike. Analitičari upozoravaju da bi ova promena mogla da umanji specifičnost i značaj sredstava za poljoprivredu, jednog od glavnih budžetskih prioriteta EU, barem do sada.

Značajne japanske kompanije izrazile su ovih dana u Bukureštu interesovanje da ulažu u Rumuniju, u saobračajnu infrastrukturu, energetiku, digitalizaciju i visoku tehnologiju. Šef vlade Marčel Čolaku sastao se u utorak sa delegacijom japanskih investitora iz oblasti energetike, istraživanja i tehnologije, industrije, infrastrukture i bankarstva, koju je predvodio zamenik japanskog ministra ekonomije, trgovine i industrije Šinđi Takeuči. Kako se navodi u saopštenju Vlade, premijer je ocenio nivo bilateralnih odnosa razvijenih na osnovu Strateškog partnerstva, zajedničke vrednosti koje promovišu dve države i ekonomske mogućnosti koje nudi trenutni međunarodni kontekst. Marčel Čolaku je izjavio da uloga Rumunije kao faktora stabilnosti u Evropi i regionu, kao i njene geostrateške, ekonomske i političke prednosti kvalifikuju Rumuniju kao destinaciju za investitore. On je pomenuo i šeme državne pomoći, kao i ulaganja u nove tehnologije, kako bi Rumunija postala tehnološko čvorište u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. U tom kontekstu, on je pomenuo interesovanje Rumunije za razvoj luke Konstanca na Crnom moru, kao i za podršku projektima regionalne interkonekcije. Japanska delegacija privrednika je sa svoje strane pokazala interesovanje za jačanje finansijske podrške Rumuniji u projektima u oblastima saobraćajne infrastrukture, energetike, digitalizacije i visoke tehnologije. „Investicione mogućnosti koje nudi Rumunija su posebno važne i nude nove perspektive za razvoj naših bilateralnih odnosa“, rekao je zamenik japanskog ministra. Prethodno, tokom prvog Rumunsko-japanskog energetskog foruma koji je održan u ponedeljak i utorak, u Bukureštu, Ministarstvo energetike je potpisalo memorandum o razumevanju sa japanskom kompanijom Itochu za projekat hidroelektrane Tarnica-Lapuštešti u okrugu Kluž (severno-zapadna Rumunija). Kako navode iz ministarstva, reč je o projektu od strateškog značaja za balansiranje nacionalnog energetskog sistema. Japanska kompanija će, prema rečima resornog ministra Sebastijana Burduže, učestvovati u pregledu tehničke dokumentacije za razvoj hidroelektrane u Rumuniji, ali i u narednim fazama: studija izvodljivosti, tehnički projekat i izvođenje projekta. Takođe, ELCEN (Državna kompanija Elekrocentrale Bukurešt) i Panasonic rade na zajedničkom projektu koji ima za cilj složen sistem fotonaponskih panela, skladištenja baterija i proizvodnje zelenog vodonika, što je simboličan korak u onome što nazivamo zelenom tranzicijom energetskog sektora – smatra Sebastijan Burduža. Osim toga, rumunski civilni nuklearni program će imati koristi od podrške Japana, uverio je ministar, koji je sa japanskim privrednicima razgovarao i o mogućoj saradnji u proizvodnji plavog amonijaka. „Kroz naša partnerstva, Rumunija preuzima ulogu regionalnog lidera u obnovljivoj i nuklearnoj energiji. Napravili smo konkretan korak u pravcu sigurnije, konkurentnije i održivije Rumunije sa energetske tačke gledišta“ – rekao je Sebastijan Burduža.