Category: Tema dana

„Hajde da radimo zajedno, sa poverenjem i ljubavlju prema zemlji, da transformišemo Republiku Moldaviju u evropsku, prosperitetnu i bezbednu državu’’, rekla je predsednica bivše sovjetske, većinske rumunofonske države, Maja Sandu, na 10. Forumu o evropskim integracijama koji je održan u Kišinjevu. Ona je istakla da njena zemlja označava novo poglavlje u istoriji – upis u Ustav cilja pridruživanja komunitarnom bloku. Podsetimo da je Republika Moldavija u martu 2022., samo nekoliko dana nakon početka ruske invazije na susednu Ukrajinu, podnela zahtev za prijem u Evropsku uniju. U rekordnom roku, juna 2022. godine, Evropski savet je prepoznao evropsku perspektivu i odlučio da Republici Moldaviji dodeli status zemlje kandidata za pristupanje. Nakon napretka ove države, lideri Unije odlučili su da otvore pristupne pregovore i pozvali Savet da brzo usvoji nacrt pregovaračkog okvira. „Uprkos antievropskoj propagandi i pokušajima Kremlja da nas skrene s puta, građani Moldavije su pokazali da su evropske vrednosti i njihove vrednosti“, rekla je Maja Sandu. Ona se osvrnula na referendum o izmeni Ustava koji je održan u oktobru, usled kojeg je izmenjen Ustav i u koji je evropski put uključen kao strateški cilj. Maja Sandu: „U trci smo sa vremenom. Prozor oportuniteta se može zatvoriti u jednom trenutku. Želja Kremlja da Moldaviju pretvori u sivu zonu ili guberniju je velika. Ako ne reagujemo sada, za 10 godina ćemo i dalje biti ovde da razgovaramo o evropskim integracijama”. Maja Sandu je takođe rekla da su reforma pravosuđa, ekonomski razvoj i bezbednost glavni nacionalni prioriteti za pripremu države za evropske integracije do 2030. Prošle nedelje su Ujedinjeno Kraljevstvo i Rumunija ponudile podršku Republici Moldaviji u borbi protiv efekata ruske invazije na Ukrajinu koja je počela pre više od 1.000 dana, a London je potpisao novi sporazum o bezbednosnom i odbrambenom partnerstvu sa Kišinjevom. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova u Londonu, partnerstvo sa Kišinjevom u oblasti bezbednosti ima za cilj da „izgradi na osnovu obimne saradnje dve zemlje i ojača otpor Republike Moldavije protiv spoljnih pretnji“. Britanski i rumunski ministri spoljnih poslova, Dejvid Lami i Luminica Odobesku, posetili su Republiku Moldaviju samo dve nedelje nakon što je proevropski predsednik Maja Sandu ponovo izabrana.Šefica diplomatije u Bukureštu Luminica Odobesku pozdravila je rezultat predsedničkih izbora u Republici Moldaviji i izjavila da je na trilateralnom sastanku istaknuta „odlučnost Rumunije i Ujedinjenog Kraljevstva da rade zajedno na pružanju čvrste podrške Republici Moldaviji’’

Vlada u Bukureštu usvojila je Nacionalnu strategiju razvoja energetike za narednih 10 godina, do 2035. godine, sa perspektivom do 2050. godine. To je prvi programski dokument ove vrste koji je Vlada donela u poslednjih 17 godina. „Nalazimo se u novom kritičnom trenutku, u kojem se suočavamo sa velikim tržišnim kolebanjima, geopolitičkom i bezbednosnom krizom, kao i ekonomskim poteškoćama. Naš odgovor je ambiciozan: korišćenje sopstvenih resursa i smanjenje uvoza, velika ulaganja u kapacitete za proizvodnju energije i u prenosnu i distributivnu mrežu, lokalnu proizvodnju opreme, digitalizaciju i vodeće tehnologije, sve u službi energetskog sektora koji obezbeđuje sigurnu energiju, jeftinu i čisto“, naglasio je ministar energetike Sebastijan Burduža. Prema njegovim rečima, došlo je vreme da naše resurse i inteligenciju transformišemo u ekonomsku moć, sigurnost i konkurentnost. Rumunija gradi budućnost u kojoj nijedan Rumun neće patiti od energetskog siromaštva i nijedna kompanija neće morati da zatvori svoja vrata zbog visokih troškova energije, rekao je Burduža. Nacionalna strategija razvoja energetike utvrđuje jasne pravce razvoja sektora, a to su energetska bezbednost, čista energija, energetska efikasnost, dostupnost i ekonomska konkurentnost, efikasna tržišta, inovacije i digitalizacija. Kako je saopštilo Ministarstvo energetike iz Bukurešta, ovi ciljevi su vođeni jasnim principima, kao što su prioritizacija sigurnosti snabdevanja, razvoj cirkularne ekonomije i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine, a usvajanjem ove strategije Rumunija pokazuje jasnu posvećenost bezbednoj energetskoj budućnosti, dostupnoj i čistoj. To je važan korak za transformaciju energetskog sektora u stub ekonomskog razvoja i faktor regionalne stabilnosti, navode u resornom ministarstvu. Prema pomenutom dokumentu, Rumunija se obavezuje da će zaštititi kritičnu infrastrukturu, smanjiti zavisnost od uvoza korišćenjem sopstvenih resursa i digitalizovati sektor. Istovremeno, energetska bezbednost Rumunije uključuje podršku Republici Moldaviji. Drugi vektor strategije odnosi se na obezbeđivanje najnižih mogućih cena za potrošače, domaće i industrijske, čime se sprečava energetsko siromaštvo i podržava ekonomska konkurentnost. Rumunija nastavlja da bude evropski lider u smanjenju emisije gasova staklene bašte, održavajući ravnotežu između bezbednosti, pristupačnih cena i zelene tranzicije, ističu zvaničnici iz oblasti energetike. Prema njihovim rečima, Rumunija se suočava sa globalnim i regionalnim pritiscima, uključujući tržišne fluktuacije, klimatske promene i posledice rata u Ukrajini, a Strategija nudi rešenja kroz ulaganja u savremene tehnologije, jačanje lanca snabdevanja, digitalizaciju i inovacije.

Odluka Bukurešta da kupi napredne borbene avione F-35 predstavlja važan korak u tekućoj modernizaciji rumunskih oružanih snaga i značajno će doprineti bezbednosti Rumunije, ali i dugoročnoj odbrani NATO-a. Ovo je poruka ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Bukureštu Ketlin Kavalek na otvaranju programa prelaska rumunskog vazduhoplovstva na avione pete generacije. 32 aviona F-35 za koje je potpisan kupoprodajni ugovor između rumunske i američke vlade predstavljaju vrhunac avijacije u ovom trenutku, kaže ministar odbrane iz Bukurešta Anđel Tilvar:

„Avioni F-35 imaju stelt tehnologiju, napredne senzorske i komunikacione sisteme, odlikuju se brzinom i manevrisanjem bez premca, što ih čini neophodnim za savremene vojne operacije. Jedinstvene tehnološke mogućnosti ovih aviona omogućavaju im da deluju kao multiplikator i za mogućnosti odvraćanja i protivvazdušne odbrane, uključujući one na zemlji, kao i sisteme za indirektnu podršku vatrenim snagama, koje možete podržati u realnom vremenu podacima iz svemira u kojim upravlja.“

Prema rečima ministra, izdvajanje od 2017. godine od 2% bruto domaćeg proizvoda za odbranu, procenat koji je trenutno dostigao 2,5%, omogućilo je rumunskoj vojsci da započne najobimniji proces modernizacije. A taj skok – izjavila je ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Bukureštu Ketlin Kavalec – je značajan: rumunsko vazduhoplovstvo je prešlo sa aviona MiG na borbene avione F-16, tako da će od 2030. godine imati najnoviju generaciju aviona F-35. Američki diplomata je podsetila da su aktuelni bezbednosni izazovi značajni, a da je Rumunija, kao saveznik NATO-a na istočnom krilu, direktno pogođena ruskim agresorskim ratom u susednoj Ukrajini. Ne retko su rumunsko vazduhoplovstvo i Alijansa mobilisali borbene avione, nakon otkrivanja kršenja vazdušnog prostora na jugoistoku Rumunije, u blizini granice sa Ukrajinom. Osim vojnog uticaja, kaže premijer Marčel Čolaku, kupovina aviona F-35 ima i ekonomski uticaj:

„Integracijom ovih aviona u Oružane snage Rumunije, Rumunija je podstakla razvoj sektora odbrane i podržaće otvaranje radnih mesta u ključnim oblastima odbrambene industrije i tehnologije. Pored toga, integracija F-35 u sistem nacionalne odbrane pružiće nove mogućnosti za obuku i profesionalni razvoj za naše mlade stručnjake za tehnologiju.”

To je, dakle, faktor koji doprinosi razvoju kompetentne i dobro obučene radne snage – rekao je premijer.

U Rumuniji predsednički izbori, generalno, izazivaju najveće interesovanje i strasti. Osim toga, ove godine – posebne jer dolazi, posle dve decenije, sa svim mogućim izborima – organizuju se dva kruga predsedni;kih izbora pre i posle parlamentarnih, čime se povećava izborni ulog. Komercijalno rečeno, potražnja biračkog tela je velika, ali ponuda, brojčano nije, jer ima još 13 kandidata, ali kvalitativno, veoma slaba, možda najslabija u poslednjih 35 godina, mišljenja su komentatori i analitičari. I imaju argumente: većina kandidata nema dobro definisan profesionalni profil, čak i ako poseduju političko iskustvo, imaju malo ili nimalo harizme, a neki od njih nisu prošli netaknuti korupcionaškim skandalima; s druge strane, tu su i kandidati čija je stručnost u oblasti spoljne politike i bezbednosti, oblasti koje dominiraju na predsedničkoj agendi, dokazana i neosporna, ali trpe po pitanju političke podrške, jer su u izbornu trku ušli kao nezavisni. Zatim, ovi predsednički izbori trpe još u jednom pogledu: smatra se da je jedan od kandidata kvalifikovan u odlučujućoj rundi od 8. decembra, ali se za drugo mesto bore najmanje dva kandidata. Predizborna debata između Jona Ilijeskua i Emila Konstantineskua iz 1992. i 1996. godine, Trajana Baseskua i Adrijana Nastasea iz 2004. ili iz 2014. između Klausa Johanisa, aktuelnog predsednika, i njegovog protivkandidata Viktora Ponte, ostale su u kolektivno pamćenje. Bile su to debate između glavnih političkih blokova, levih i desnih, od kojih je poslednji pobedio u poslednje dve decenije. Sa jednim izuzetkom, tokom aktuelne predsedničke kampanje bila je samo jedna televizijska debata, a ni ona nije okupila sve kandidate. Sa ideološke tačke gledišta, u konkurenciji su zastupljene sve struje, od socijaldemokratske do liberalne struje i od proevropskih centrista do populističkih i suverenističkih nacionalista. Podsećamo da je u Rumuniji izborni bal otvoren 9. juna, kada su istovremeno održani lokalni i evropski parlamentarni izbori. 24. novembra i 8. decembra su dva kruga predsedničkih izbora, a između njih, 1. decembra, na sam Dan državnosti, biće održani parlamentarni izbori. Rumunski birači sa prebivalištem ili boravištem u inostranstvu moći će da glasaju u prvom krugu predsedničkih izbora 3 dana, u petak, subotu i nedelju. Vlasti su organizovale oko 950 biračkih mesta van zemlje, što je rekordan broj. Prema podacima Stalnog izbornog tela, oko 7.000 rumunskih državljana u inostranstvu se opredelilo za glasanje putem pošte.

Lideri tri glavne političke grupe u Evropskom parlamentu dali su zeleno svetlo članovima sledeće Evropske komisije. Konačno su se složili da odobre svih sedam nominacija za evropske komesare koje su još uvek bile u fazi evaluacije, čime je okončan višenedeljni zastoj između političkih frakcija Evropske unije oko sastava sledeće Komisije. U periodu od 4. do 12. novembra, Parlament je saslušao potencijalne evropske komesare iz novog tima Ursule fon der Lajen. Međutim, nakon saslušanja, više od nedelju dana, sudbina šest potpredsednika i mađarskog komesara za javno zdravlje i dobrobit životinja Olivera Varhelija bila je blokirana političkim neslaganjima između Evropske narodne partije, Renew-a, kao i socijalista i demokrata.

Među onima koji su ostali da čekaju bila je Roksana Manzatu, predlog Rumunije, koja bi zauzela mesto izvršnog potpredsednika za ljude, kompetencije i obuku. Na saslušanju je morala da daje objašnjenja ne samo o pravima zaposlenih i programu Erazmus, već i o nelegalnoj dogradnji njene kuće u Brašovu, o čemu je pisala i rumunska štampa. U objavi na društvenoj mreži, rumunski premijer Marčel Čolaku pozdravio je potvrđivanje Roksane Minazatu za potpredsednicu Evropske komisije, koja takođe ima „relevantni portfelj“ evropskog komesara. Ona je vrhunski profesionalac i učiniće čast Rumuniji, rekao je šef vlade iz Bukurešta. To je prvi put od 1999. godine da nijedan kandidat neke zemlje nije odbijen za mesto komesara u Evropskoj komisiji, što predstavlja korak unazad za moć Evropskog parlamenta, napominje Politiko.

Uz dogovor o članovima buduće Evropske komisije, lideri glavnih formacija predstavljenih u Briselu potpisali su i dokument kojim se obavezuju da će, sa pozicije parlamentarne većine, sarađivati u ovom mandatu na podršci Ukrajini, povećanju bezbednosti , ali i konkurentnost Evropske unije. Napominju da žele da usvoje novi industrijski sporazum i podstaknu cirkularnu ekonomiju, prijateljsku prema životnoj sredini. Na kraju, ali ne i manje važno, razmatra se efikasna migraciona politika. Konačno glasanje Evropskog parlamenta za novu Evropsku komisiju na čelu sa Ursulom fon der Lajen biće dato sledeće nedelje, na zasedanju u Strazburu. Da bi bio odobren, potrebne su dve trećine od broja poslanika.

Prema proceduralnom kalendaru, ukoliko glasanje bude pozitivno, novi poverenici će svoj mandat preuzeti 1. decembra. Formula koju je predložila Ursula fon der Lajen je malo izmenjena. Za šeficu evropske diplomatije, u ovom slučaju Kaju Kalas, postojaće mesto potpredsednika, zatim pet mesta izvršnog potpredsednika, koji će takođe koordinirati određene politike, kao i 20 portfelja komesara.

Bukureštanska berza pustila je u utorak prvu emisiju obveznica na domaćem tržištu, u vrednosti od 500 miliona evra, kompanije Romgaz, najvećeg proizvođača i glavnog snabdevača prirodnog gasa u Rumuniji, čiji je većinski akcionar, sa 70% rumunska država, preko Ministarstva energetike. Romgaz učestvuje, zajedno sa OMV Petrom, u nacionalnom strateškom projektu Neptun Deep u Crnom moru, koji predviđa ukupne investicije od 4 milijarde evra, od kojih rumunska kompanija mora da obezbedi 50%. Ukupna proizvodnja se procenjuje na oko 100 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Nedavno je Transocean Barents, ogromna platforma za bušenje ugovorena za projekat Neptun Deep, stigla na obalu, u Konstancu. Bušenje će početi 2025. godine, a prvi gas će biti eksploatisan 2027. U međuvremenu, od novca dobijenog emisijom obveznica Romgaz će finansirati Neptun Deep, ali i druge ciljeve investicionog programa kompanije: da kažemo, evo, da Romgaz teži da uđe na tržište snabdevanja električnom energijom.

U istoj meri, kompanija ima za cilj da napravi tranziciju u privredni subjekt sa niskim emisijama ugljenika. Obveznice, koje od početka oktobra kotiraju i na Luksemburškoj berzi, predstavljaju samo prvu ratu srednjoročnog programa Romgaza koji će mu omogućiti da emituje obveznice ukupne vrednosti do 1,5 milijardi evra. Interes međunarodnih investitora za ove finansijske instrumente je već sada veliki – izjavio je generalni direktor kompanije Razvan Popesku. Treba, međutim, reći da su, pored značajnih investitora iz inostranstva, penzioni fondovi i drugi subjekti aktivni u Rumuniji takođe uložili u emisiju Romgazovih obveznica u proporciji od približno 20%. Emisija je bilo prekomerno pretplaćena oko 12 puta, sa nalozima od oko 6 milijardi evra, što je uspeh, primetio je državni sekretar u kabinetu premijera, Mihaj Prekup:

„Ne znam za veću emisiju obveznica na nivou istočne Evrope od strane neke državne kompanije. Dakle, u poslednje dve godine, posle Hidroelektrike i Romgaza, danas smo pred istorijskim danom – najvećim listingom obveznica u istoriji istočne Evrope jedne državne kompanije.“

Sa svoje strane, predsednik Uprave za finansijski nadzor Aleksandru Petresku kaže da emisija Romgazovih obveznica doprinosi postizanju strateških ciljeva rumunske države u oblasti energetike:

„Nije reč samo o još jednom instrumentu sa fiksnim prihodom. Mislim da je to poruka – da mi kao zemlja preduzimamo važan korak u smislu otpornosti energetskog sektora, sa pozitivnim uticajem ne samo na Rumuniju, već i na geografiju centralne i istočne Evrope.”

Obveznice imaju rok dospeća od 5 godina i fiksnu kamatnu stopu od 4,75% godišnje.

Predstavnici nekoliko država, političari i diplomate uputili su poruke podrške povodom 1.000. dana od početka ruske invazije na Ukrajinu, a čelnici evropskih institucija govorili su o junaštvu i hrabrosti Kijeva. Evropski parlament obećava Ukrajini da će Unija stajati uz nju sve dok je potrebno da se postigne pravičan mir. Zakonodavno telo zajednice organizovalo je u Briselu plenarnu sednicu na kojoj je putem video konferencije učestvovao i predsednik Volodimir Zelenski. Lider iz Kijeva je izjavio da bi u nedostatku evropske pomoći Ukrajina pala pod rusku okupaciju. On je zahvalio komunitarnom bloku na pomoći, koja je omogućila otpor Moskvi. On je pozvao svet da snažno odgovori na nove pretnje Vladimira Putina nakon što je ruski predsednik odobrio izmene vojne doktrine zemlje, koja sada poziva na nuklearni odgovor u slučaju napada konvencionalnim oružjem ako ga podrži nuklearna sila. Promenom nuklearne doktrine, smatra lider iz Kijeva, ruski predsednik pokazuje da ne želi mir i da želi da uništi Ukrajinu i ceo svet. A Oružane snage Ukrajine objavile su poruku upućenu ukrajinskom narodu, u kojoj podsećaju da, tačno 1.000 dana, nacionalna vojska „štiti evropski dom, gradove, porodice, prijatelje i budućnost naše dece od agresije Ruske Federacije velikih srazmera “. Takođe, povodom obeležavanja 1000 dana rata, paralelno je u Briselu održan sastanak evropskih ministara odbrane na koji je pozvan i generalni sekretar NATO-a Mark Rute. Zvaničnici su razgovarali o vojnoj pomoći Ukrajini, nakon najave SAD, koja je Kijevu omogućila da koristi donirano oružje za napad na ciljeve unutar Rusije. Od početka rata, evropske države pomogle su Ukrajini sa 130 milijardi evra, od čega 45 milijardi predstavlja vojnu podršku. Do sada je u Evropskoj uniji obučeno 67.000 ukrajinskih vojnika. S druge strane, da bi pokazali svoju podršku Kijevu, hiljadu dana nakon rata u Ukrajini, zgrade glavnih evropskih institucija – Komisije, Saveta i Parlamenta – bile su u ponedeljak uveče osvetljene žutom i plavom bojom ukrajinske zastave. I u Bukureštu je palata parlamenta bila osvetljena žutom i plavom bojom, a na glavnom ulazu istaknuta je zastava susedne države. Ukrajina ostaje neporažena, posle 1.000 dana razornog rata, izjavila je, u poruci za Radio Rumunija, ambasadorka Sjedinjenih Država u Bukureštu Ketlin Kavalek. Ona je precizirala da je, prema podacima UN, bilans ruske agresije u Ukrajini 11.000 civila, uključujući preko 600 dece. Ambasadorka je dodala da Moskva nastavlja da čini šokantne ratne zločine, uključujući mučenje civila i ratnih zarobljenika, a ruske bombe su uništile škole, bolnice i spomenike ukrajinske istorije, kulture i identiteta. Zvaničnik je u poruci zahvalio Bukureštu na podršci Kijevu i podsetio da ulozi rata daleko prevazilaze granice Ukrajine, a primer su incidenti na teritoriji Rumunije.

NATO pozdravlja kontinuirane napore Rumunije i njen značajan doprinos jačanju Alijanse i evroatlantske bezbednosti – poruka je koju je generalni sekretar Mark Rute uputio tokom razgovora sa premijerom Marćelom Čolakuom, koji je u ponedeljak boravio u radnoj poseti Briselu. Rumunija je odlučna da dokaže da je pouzdan saveznik i pružalac bezbednosti u regionu, a i šire, rekao je rumunski zvaničnik, precizirajući da će se, pored izdvajanja 2,5% bruto domaćeg proizvoda za vojsku, nastaviti ulaganja u ovu oblast. Šef izvršne vlasti iz Bukurešta je takođe rekao da je dosledno prisustvo Alijanse u Rumuniji garancija da je svaki centimetar teritorije zemlje u potpunosti odbranjen. Marčel Čolaku:

„Narušavanje vazdušnog prostora saveznika i agresivno držanje Rusije u Crnom moru pokazuju koliko je važno povećati snage u toj oblasti i ponuditi čvrst i jedinstven odgovor Alijanse. U tom kontekstu, preneo sam gospodinu generalnom sekretaru da Rumunija razume i poštuje svoje obaveze i da je solidarna sa našim saveznicima i partnerima“.

Rumunija doprinosi ne samo jačanju istočnog krila, već mnogo više, jer njeni vojnici aktivno učestvuju u misijama NATO-a u različitim oblastima, podvukao je generalni sekretar Alijanse Mark Rute, istovremeno pozdravljajući čvrstu podršku Bukurešta Ukrajini:

„Uložili ste više od 2,5% bruto domaćeg proizvoda za odbranu. Pored toga, vojnici su dali doprinos u misijama NATO-a, posebno na Kosovu, u Iraku i drugde“.

Rumunski premijer je u Briselu razgovarao i sa izabranim predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom, kao i sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom. Tokom sastanka, Marčel Čolaku je ocenio da je ambiciozna, koherentna evropska agenda potrebna više nego ikada, kao i solidarnost među državama članicama i delovanje u interesu građana. Rumunija deli zabrinutost Evropske unije za smanjenje jaza između regiona i društvenih grupa, kao i za obezbeđivanje pravedne zelene tranzicije za sve – ovi ciljevi treba da se finansiraju iz višegodišnjeg budžeta za period posle 2025. godine, istakao je rumunski zvaničnik. Istovremeno, šef izvršne vlasti iz Bukurešta preneo je predsednici Mecoli da cilj potpunog pridruživanja Rumunije šengenskom prostoru ove godine ostaje osnovni, a drugi veliki prioritet je unapređenje strateških projekata povezivanja na Crnom moru.

Sledećeg meseca predsednik Klaus Johanis završava svoj drugi i poslednji petogodišnji mandat na koji mu je Ustav dao pravo. Takozvana Johanisova decenija je već tema rekapitulacije, u kolumnama ili u dokumentarnim filmovima, a bilans nikako nije briljantan. Koordinacija spoljne politike zemlje je predsednička prerogativ, a to je ujedno i oblast u kojoj su nagomilani najveći zaostaci. Mnogi Rumuni se i dalje osećaju kao građani drugog reda Evropske unije, jer je njihova zemlja primljena u šengenski prostor slobodnog kretanja samo sa vazdušnim i morskim granicama, a ne i sa kopnenim. Iako se čini da je strateško partnerstvo Bukurešta i Vašingtona, prema izjavama zvaničnika, dostiglo svoj vrhunac, Rumunija još nije uključena u program ukidanja viza, koji omogućava bezvizni ulazak u Sjedinjene Američke Države. Dosledna podrška koju je Rumunija pružala susednoj Ukrajini, na koju su izvršile invaziju ruske trupe, načinila je velike medveđe usluge nekim lokalnim socio-profesionalnim kategorijama, od poljoprivrednika do prevoznika, koji su izašli na ulice da izraze svoje nezadovoljstvo.

Na unutrašnjem planu, postoji bezbroj pritužbi na predsednika Johanisa, jedna od njih je da je potpuno ignorisao svoju ulogu posrednika u društvu, a to je predviđeno Ustavom. Posle Johanisa ostaje osećaj da svako može da bude predsednik – napisao je nedavno jedan kolumnista. Izvesno je da se u trci za njegovo nasledstvo prvobitno prijavilo 14 kandidata. To su lideri parlamentarnih partija, predstavnici marginalnih političkih formacija ili nezavisni kandidati. Jedan od njih, bivši premijer Ludovik Orban, kandidat za Snage desnice (Forţa Dreptei), najavio je u ponedeljak da podnosi ostavku i da će podržati šeficu Unije spasimo Rumuniju (USR) Elenu Laskoni. Ekipe preostalih 13 maksimalno su pokrenule motore poslednjih dana predizborne kampanje, koja se završava uoči glasanja, 23. novembra u 7.00 časova.

Glasanje u zemlji biće u nedelju, između 7.00 i 21.00 čas. Ukoliko u trenutku zatvaranja birališta bude birača u redu ili na biračkom mestu, predsednik biračkog mesta može da naloži produženje glasanja do 23.59 časova, kada će se sistem automatski zatvoriti. Birači mogu da glasaju samo na mestu gde imaju prebivalište ili boravak, a u Bukureštu samo u sektoru gde su upisani na stalne liste. Adresa biračkog mesta kome birač pripada nalazi se na sajtu Stalne izborne komisije. Birači koji se nalaze na drugom mestu svoju izbornu opciju izražavaju na bilo kom biračkom mestu, upisujući se na dodatne liste.

Državljani Rumunije sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu mogu glasati putem pošte ili na bilo kom biračkom mestu organizovanom u zemlji ili inostranstvu. Odlučujući krug glasanja, u kojem će se takmičiti prva dva mesta, zakazan je za 8. decembar, nedelju dana nakon što će 1. decembra, na sam Dan državnosti, Rumuni birati i novi parlament.

Pad Berlinskog zida pre 35 godina predstavljao je za Rumune ohrabrenje u borbi za slobodu, a uklanjanje Gvozdene zavese omogućilo je povratak Rumunije u porodicu evropskih demokratija, rekao je predsednik Klaus Johanis u Berlinu. Nalazivši se u poseti Nemačkoj, Predsednik je održao govor u Saveznom parlamentu, na svečanosti organizovanoj povodom Dana sećanja na žrtve rata i diktature. U tom kontekstu, on je istakao činjenicu da je Rumunija već 35 godina slobodna zemlja, nakon Decembarske revolucije 1989. On je, u svom govoru u Bundestagu, rekao da su nakon Drugog svetskog rata evropske demokratske vrednosti, ali i evropski ekonomski model bili izvori inspiracije za međunarodne partnere. Skrenuo je, međutim, pažnju na činjenicu da se, nažalost, konstatuje da je strah od „totalitarnih režima od privlačnosti evropskih vrednosti” učinio da se Unija doživljava kao „pretnja”, ističući da je Rumunija blagovremeno upozoravala na rizik bezbednosti Evrope koju predstavljaju agresivni diktatorski režimi. Klaus Johanis: ,,Nažalost, mehanizmi propagande i dezinformacija se danas ponovo šire, jer se diktatorski režimi zasnivaju na činjenici da dovoljno često izgovorena laž postaje istina. Ovu stvarnost vidimo u agresiji Rusije na Ukrajinu. Ostajemo uz ukrajinski narod, koji se hrabro i herojski suprotstavio invaziji koju je diktirao Kremlj, prkoseći sili i brutalnosti ruskog imperijalizma. Podrška naših država i međunarodne zajednice je od vitalnog značaja da se konačno obezbedi pravedan i trajni mir, u punoj saglasnosti sa Poveljom UN i međunarodnim pravom’’. Ovi rizici, kaže Klaus Johanis, takođe su važan razlog zašto se zalažemo za jačanje otpornosti Republike Moldavije, države koja je najviše pogođena ovim ratom, posle Ukrajine. ,,Takođe ostajemo čvrsto angažovani uz Ukrajinu i Republiku Moldaviju na putu pridruživanja Evropskoj uniji“, naglasio je predsednik. Prema rečima šefa države, čuvanje sećanja na žrtve ratova i totalitarizma, kao i na progonjene zbog vere, traženja pravde i slobode je „dužnost i oblik pravde”. „Moramo stalno imati na umu da zaborav prošlosti vodi ka ponavljanju istorijskih grešaka ili održavanju nepravde. Ovaj zaborav predstavlja sve veću opasnost“, rekao je Klaus Johanis. Istovremeno je izrazio svoje divljenje zbog brige sa kojom nemačka država podržava odgovarajuće poznavanje istorije, posebno kod mlađih generacija. On je precizirao da „i u Rumuniji ulažemo ozbiljne napore da mladi u školama uče o greškama iz prošlosti i da ih budu svesni, kako ih ne bi ponovili”. S druge strane, Klaus Johanis je uverio Nemačku da će u Rumuniji i dalje imati partnera duboko posvećenog evropskim vrednostima, „spremnog da radi na jačanju Evropske unije i da ove vrednosti slobode i demokratije budu zaštićene i prihvaćene, kako u okruženju, tako i na globalnom nivou’’.