Category: Tema dana

Odluka o TikToku je jedna od tema o kojima se trenutno najviše razgovara, na evropskom nivou, od institucija i vlasti do štampe: dobro organizovana kampanja na TikTok platformi, vredna milione dolara, podržala bi nezavisnog predsedničkog kandidata Rumunije Kalina Đorđeskua, u prvom krugu glasanja od 24. novembra, iako kaže da nije potrošio nijedan lej za svoju predizbornu kampanju. Nadovezujući se na tu pretpostavku, Evropska komisija je u četvrtak objavila da je pojačala praćenje TikToka u skladu sa evropskim zakonom o digitalnim uslugama. Komisija je navela da se ta mera odnosi na vršenje ovlašćenja izvršne vlasti Evropske unije u skladu sa gore navedenim zakonom i da se ne odnosi na izborni proces u Rumuniji, što je stvar koja zavisi od rumunskih vlasti i, na kraju krajeva, od rumunskog naroda. Komisija je sa svoje strane naložila TikToku da zadrži nepromenjene sve informacije na platformi i u sistemu u vezi sa svim izborima u Evropskoj uniji između 24. novembra 2024. i 31. marta 2025. Ovo, u slučaju da će Komisija dalje istražiti da li je TikTok poštovao svoje obaveze. Komunitarna vlada, koja je precizirala da u ovoj fazi nema nikakav stav u vezi sa mogućnošću da je platforma prekršila svoje zakonske obaveze, sazvala je i sastanak svih država članica na nivou organa koji koordinišu primenu zakona o digitalnim uslugama, kao i sastanak o pitanjima sajber bezbednosti. Saslušani nedavno u Evropskom parlamentu, predstavnici TikToka su izjavili da je u poslednja tri meseca sa platforme uklonjeno 66.000 lažnih naloga, 10 miliona lažnih pratilaca, kao i 1.000 naloga za koje se tvrdilo da pripadaju kandidatima na izborima u Rumuniji. Direktorka za javne politike i odnose sa vladama u TikToku, Kerolajn Grir, takođe je insistirala da, u slučaju predsedničkih izbora u Rumuniji, platforma nije odgovorna za to što određene informacije nisu imale izborna obeležja. Kako javlja dopisnik Radio Rumunije u Briselu, ako se, nakon provere Komisije, utvrdi da TikTok nije ispoštovao evropsko zakonodavstvo o digitalnim uslugama, može dobiti sankcije koje mogu dostići i do 6% od godišnjeg prometa na globalnom nivou, a u slučaju ponovljenih kršenja, može se odrediti privremena zabrana platforme u evropskim državama, dok se problemi ne otklone. Što se tiče Rumunije, samo nacionalne vlasti mogu doneti odluke – od istraga do mogućih sankcija za pojedince ili grupe pojedinaca.

Viđena kao važan partner u evroatlantskoj bezbednosnoj arhitekturi, zahvaljujući svojoj strateškoj poziciji na istočnom krilu NATO-a, i kao čvrst glas u Evropskoj uniji koja je u potpunosti posvećena pomoći napadnutoj Ukrajini, Rumunija ne samo da nije razočarala, već i nije ponudila, do sada, ni najmanji razlog za zabrinutost. Stvari su se dramatično promenile nakon prvog kruga predsedničkih izbora, na kojima je pobedio nezavisni kandidat koji je obilno promovisan na TikToku, klevetnik NATO-a i Evropske unije, poštovalac Putinove Rusije i nekih mračnih ličnosti iz međuratnog perioda, antisemitskih fašista, promoter nacionalizacije resursa i autarkične ekonomije. Njegov uspeh nije bio slučajan: obaveštajne službe su kasnije pokazale ozbiljno mešanje u izborni proces i činjenicu da Rusija vodi hibridni rat protiv rumunske države.

Sjedinjene Američke Države su izrazile zabrinutost zbog izveštaja o umešanosti Rusije u izbore. Stejt department je upozorio da bi udaljavanje rumunske spoljne politike od zapadnih saveza imalo ozbiljan negativan uticaj na bezbednosnu saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama. Državni sekretar Entoni Blinken rekao je da su rumunske vlasti otkrile veliki i dobro finansirani napor Rusije da utiče na predsedničke izbore. Šest bivših američkih ambasadora u Bukureštu poslalo je poruku Rumunima, izražavajući zabrinutost zbog činjenice da je Rumunija bila meta masovnog sajber napada i napada na socijalnim mrežama, koje je organizovao državni akter. U pismu su Alfred Mozes, Džejms Rozapepe, Majkl Gest, Nikolas Taubman, Hans Klem i Adrijan Cukerman izrazili uverenje da će rumunski narod ove napade autoritarnih država videti kao neuspeli državni udar i da im neće dozvoliti da naruše bliskost koju su Sjedinjene Američke Države uvek imale sa Rumunijom. „Rumunija nema boljeg prijatelja od Sjedinjenih Američkih Država, a Sjedinjene Američke Države duboko cene ovaj odnos. Zajedno će narodi Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država postići mir, demokratiju i prosperitet“, navodi se u pismu. I Berlin je reagovao: „Izveštaji rumunskih vlasti pokazuju da ruske dezinformacije utiču na predsedničke izbore u Rumuniji: Putin želi da nas podeli i podriva jedinstvo unutar Evropske unije i NATO-a. Ali Evropa ostaje jaka. Zajedno ćemo zaštititi naše demokratije od hibridnih pretnji“, saopštilo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ovaj napeti izborni kontekst i neizvesnost takođe su umanjili poverenje analitičara u rumunsku ekonomiju. Pokazatelj makroekonomskog poverenja Asocijacije CFA Rumunija opao je u novembru za 13,5 poena, na vrednost od 31,4 poena, što je najniži nivo zabeležen od jula 2020. godine, tokom pandemije, do sada, u kontekstu visoke političke neizvesnosti i snažnog rasta averzije investitora prema riziku, istakao je predsednik udruženja Adrian Kodrilašu. Prema njegovim rečima, predviđa se blagi rast inflacije, negde oko 5% u narednoj godini, veće kamate na kredite koje će država uzimati i blaga devalvacija nacionalne valute leja.

Socijaldemokratska partija, Nacionalna liberalna stranka, Unija Spasimo Rumuniju, Demokratska unija Mađara u Rumuniji i nacionalne manjine potpisale su u sredu zajedničku rezoluciju kojom se obavezuju da će formirati koaliciju u budućem parlamentu koji je rezultat izbora od 1. decembra. „Moramo da prevaziđemo talas mržnje koji nas melje već 20 godina i da se zajedno usredsredimo na veliki nacionalni cilj – nastavak evropskog puta razvoja Rumunije! To je ono što i Rumuni koji žive u zemlji i oni koji žive na Zapadu i koji su nam svojim nedavnim glasanjem preneli da moramo da nastavimo da gradimo jaku i dostojanstvenu državu, sposobnu da se bori za prava Rumuna, bez obzira gde žive’’, izjavio je socijaldemokratski lider i premijer Marčel Čolaku. Koalicija je za stabilnost i modernizaciju Rumunije za dobrobit svih građana – istakao je i vršilac dužnosti predsednika liberala Ilije Boložan, naglašavajući, u ime svih stranaka potpisnica, da će zadržati i ojačati privrženost Rumunije evropskim vrednostima i evroatlantska partnerstva, kao stubove bezbednosti i nacionalnog prosperiteta. Predsednik Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) Kelemen Hunor kazao je da ova koalicija ima za cilj da izoluje ekstremističke snage koje imaju neprikladnu ideologiju za rumunsko društvo. Raduje što nijedna stranka ne želi da se udruži sa Alijansom za Ujedinjenje Rumuna i SOS – rekao je Kelemen Hunor. Sve oči su, naravno, sada uprte u drugi krug predsedničkih izbora, od 8. decembra, koji je krajnje napet– šef države je taj koji, posle konsultacija sa svim političkim formacijama u zakonodavnom telu, imenuje mandatara za formiranje Vlade. Međutim, privremeni lider Nacionalne liberalne stranke (PNL) Ilije Boložan pozvao je sve građane Rumunije da na sledećim izborima glasaju informisano i racionalno, da izaberu proevropsku, demokratsku i bezbednu Rumuniju i da odbace izolacionizam, ekstremizam i populizam. „Ubuduće – rekao je takođe lider UDMR-a, odnoseći se na trenutnu političku situaciju – moramo pronaći te formule i, naravno, one javne projekte kroz koje možemo da odgovorimo na očekivanja društva. Želim da verujem da su i Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Socijaldemokratska partija (PSD) razumele poruku naroda i da ne žele nastavak onoga što su radile u poslednjih godinu i po dana’’. Partneri u Vladi, izgledalo je da su dve partije konačno našle zajednički element koji ih je ujedinio, uprkos onome što ih je duboko podelilo u prošlosti, dve partije su, međutim, uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora koristile arsenal žestoke političke borbe. I između Unije sapsimo Rumuniji (USR) i Socijaldemokratske partije (PSD) godinama je bilo mnogo ljutnje i ogorčenosti. Sada, kroz parlamentarnu koaliciju koju su dogovorile, sve ove političke snage kažu da žele da upute važnu poruku društvu.

Platforma TikTok branila je u utorak, u Evropskom parlamentu, mere koje je usvojila za borbu protiv dezinformacija u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji i negirala da je favorizovala nezavisnog kandidata Kalina Đorđeskua, koji se plasirao na prvo mesto. Pred Komisijom za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača Evropskog Parlamenta, predstavnici kompanije naglasili su da su „svi kandidati razmatrani u sistemu bez razlike da li se radi o nezavisnim ili o kandidatima političkih partija“. Globalna direktorka za proizvod, autentičnost i transparentnost platforme Bri Pegum izjavila je da je među blokiranim mrežama poslednjih meseci zbog nezakonitog političkog sadržaja samo jedna podržavala Kalina Đorđeskua i da je imala mnogo manje pratilaca od ostalih koje su podržavale druge kandidate. Ona je takođe istakla da je platforma eliminisala preko 66.000 lažnih naloga u Rumuniji, oko sedam miliona lažnih ‘lajkova’, oko deset miliona lažnih pratilaca i 1.000 naloga koji imitiraju profile kandidata. Sa svoje strane, direktorka za javne politike i odnose sa vladama, Karolin Grir, objasnila je da je platforma primenila svoja interna pravila za izborne procese tokom izbora u Rumuniji. Istovremeno je dodala da je u mesecima pre izbora imala sastanke sa predstavnicima raznih državnih organa, uključujući nekoliko političkih partija i Stalne izborne komisije. Pored toga, napomenula je da TikTok ima 95 rumunskih moderatora sadržaja. „Naš pogled je striktno ograničen na ono što se dešava na platformi. Ne znamo šta se dešava van nje, ne znamo finansijske kapacitete kandidata ili šta rade negde drugde“ – rekla je predstavnica TikToka. Poslanici Evropskog parlamenta kažu, međutim, da odgovori koje je dala kompanija ne pojašnjavaju pitanja koja se odnose na transparentnost rada platforme ili alate koji se primenjuju u borbi protiv manipulacije. Rumunski poslanik Dan Nika, vođa delegacije PSD-a u Evropskom parlamentu, ponovio je u Evropskom zakonodavnom telu zahtev da se Evropska komisija uključi u istragu. On smatra da je važno da evropske institucije intervenišu kako bi sprečile zloupotrebu onlajn platformi u političke svrhe, što bi moglo da utiče na izborni proces i poverenje građana u demokratiju. U stvari, nakon prvog kruga predsedničkih izbora 24. novembra, Rumunija je zatražila od Evropske komisije da pokrene zvaničnu istragu o platformi TikTok, na osnovu pravila zajednice na društvenim medijima, koja propisuju da kompanije moraju proceniti i umanjiti rizike za integritet izbora. Treba napomenuti i da su optužbe slične onima u Rumuniji pokrenute protiv platforme TikTok i u vezi sa nedavnim parlamentarnim izborima u Irskoj.

Rumuni su u nedelju, 1. decembra, proslavili Dan državnosti, ove godine obeležavajući 106 godina od kada su sve pokrajine sa većinskim rumunskim stanovništvom prešle pod vlast Bukurešta. Dakle, datum 1. decembar 1918. označava uspostavljanje rumunske unitarne nacionalne države. Krajem Prvog svetskog rata u sastav Kraljevine Rumunije ušle su sve pokrajine naseljene Rumunima koje su do tada bile pod vlašću Austrougarske i Ruske imperije: Transilvanija, Banat, Bukovina i Besarabija. Predsednik Klaus Johanis, koji je u svojstvu predsednika države bio domaćin poslednjeg prijema povodom Dana državnosti, poslao je poruku jedinstva i solidarnosti za prevazilaženje krize i dostojanstveno napredovanje. On veruje da je rumunski narod jak i vezan za demokratske vrednosti i da će nastaviti da brani te vrednosti. Klaus Johanis je pozvao Rumune da se sa zahvalnošću osvrnu na žrtve i borbu za jedinstvo i suverenitet, ali i da napreduju ka budućnosti koja se mora mudro graditi. Klaus Johanis: „Naši preci su 1. decembra 1918. uspeli da ostvare svoj san o jedinstvenoj državi, ostvarivši u Alba Juliji Veliko ujedinjenje. Od tada smo prošli kroz ratove, diktaturu, revoluciju, ozbiljne zdravstvene i ekonomske krize. Kroz duh jedinstva i solidarnosti koji se manifestuje ispred zajedničkih ciljeva, uvek smo uspevali da prevaziđemo ove krize, da se prilagodimo i podignemo jači nego ranije“. Sa svoje strane, premijer Marćel Čolaku je izjavio da je ovogodišnji Dan državnosti važniji nego ikada, ističući potrebu za parlamentom koji „drži stvari pod kontrolom“ kako ne bi klizio „niz opasnu strminu“. “Ovaj 1. decembar je o izboru između stabilnosti i haosa, između razvoja i štednje”, rekao je premijer Čolaku. Prema njegovim rečima, balans je potreban da bi se očuvao proevropski pravac Rumunije, da bi se nastavila ulaganja evropskim fondovima i da bi ljudi zadržali posao i penzije. A predsednik Senata Nikolae Čuka je u poruci povodom Dana državnosti istakao dužnost da se stabilnost, dijalog i poštovanje građana stave na prvo mesto, u kontekstu aktuelnog perioda obeleženog izazovima i važnim odlukama. “To je trenutak kada se sećamo žrtava naših predaka, koji su postavili temelje jedinstvene i suverene države, ali i odgovornosti koju imamo da nosimo ovo nasleđe”, rekao je predsednik Senata koji je pozvao na jedinstvo. „Želim da nas ovaj dan okupi, bez obzira na naše razlike u razmišljanju, oko vrednosti koje nas definišu kao naciju: jedinstva, solidarnosti i vere u bolju budućnost. Rumunija ima resurse i potencijal da se razvija, ali su nam za to potrebni rad, poštenje i hrabrost“, naglasio je Nikolae Čuka.

U Rumuniji predstoji naporna izborna nedelja. Građani će u nedelju birati nove predstavnike u Parlamentu, senatore i poslanike. A predveče se očekuje da će Centralna izborna komisija, saopštiti rezultat ponovnog brojanja glasova iz prvog kruga predsedničkih izbora od 24. novembra. Politička napetost bez presedana u 35 godina postkomunističke rumunske demokratije preti da zaseni dan saglasnosti, kada se slavi ono što je istoriografija zabeležila kao dan Velikog ujedinjenja svih Rumuna. Apolitična institucija, vojska gleda svoja posla. Generalna proba za vojnu paradu povodom Dana državnosti, 1. decembra, prvobitno zakazana za četvrtak, pomerena je za subotu – saopšteno je iz Ministarstva odbrane. Na ovogodišnjoj paradi učestvovaće oko 2.500 vojnika i specijalaca iz Ministarstva nacionalne odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Rumunske obaveštajne službe, Službe za specijalne telekomunikacije, Uprave zatvora i Uprave carine Rumunije, sa oko 190 tehničkih sredstava i 45 letelica. Pored rumunskih vojnika, na vojnoj paradi će učestvovati oko 240 stranih vojnika, u sastavu odreda savezničkih zemalja: Albanije, Belgije, Češke, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Italije, Luksemburga, Severne Makedonije, Poljske, Portugala, Kraljevine Ujedinjenog Kraljevstva, Španije, Sjedinjenih Američkih Država i Turske. Strani odredi obuhvataju oko 21 tehničko vozilo, uključujući borbene avione, navodi Ministarstvo narodne odbrane. Žene iz vojske susedne Republike Moldavije (bivše sovjetske rumunofonske republike) prvi put će proći ispod Trijumfalne kapije u Bukureštu. Filijale Rumunskog kulturnog instituta u inostranstvu zakazale su posebne događaje povodom Dana državnosti. Rumunski kulturni institut u Varšavi, na primer, zajedno sa Međunarodnim filmskim festivalom Vatch Docs. Ljudska prava u filmu“ pozivaju filmsku publiku na rumunsku retrospektivu u odeljku „Dokumentarni film velikog formata“, posvećen najvažnijim dostignućima ovog žanra. Ove godine, odeljak je posvećen Rumuniji i traje do 1. decembra. Grupa rumunskih dokumentaraca podseća na neke arhivske produkcije iz 60-ih-70-ih-80-ih godina prošlog veka, ali premijerno prikazuje se i novi film Radua Žudea, jednog od najcenjenijih savremenih filmskih stvaraoca u Poljskoj. Prvi decembar koji je posle decembarske revolucije iz 1989. proglašen Danom državnosti, označava završetak, na kraju Prvog svetskog rata, 1918. godine, procesa formiranja rumunske unitarne nacionalne države. Tada su pod vlast Bukurešta došle sve pokrajine sa većinskim rumunskim stanovništvom koje su bile pod kontrolom susednih multinacionalnih imperija, carskih i austrougarskih: Besarabija (istok), Bukovina (severoistok), Transilvanija (centar), Banat, Krišana i Maramureš. (zapad) .