Category: Tema dana

U Rumuniji 2024. godine Vaskrs se slavio u istoj nedelji kada i 1. maj, pa su Rumuni imali odmor nekoliko dana. Dobar deo preferirao je planinska odmarališta na Valja Prahovej. Vreme je bilo lepo, a mnogi turisti su radije boravili na terasama, dok su drugi provodili vreme u prirodi na planinskim stazama. Jedna od najposećenijih turističkih atrakcija bio je zamak Peleš u Sinaji, izgrađen na inicijativu prvog kralja Rumunije, Karola I.

Mnogi Rumuni su Uskrs proveli na moru, gde su imali sreće da su imali lepo vreme, svečane trpeze i žurke uz živu muziku. Mogli su da se provozaju čamcem po otvorenom moru i dive se gradu Konstanci s visine, jer je panoramski točak u luci ponovo otvoren. Hrabri su se već kupali u moru, iako je voda bila hladna. Ako su u letovalištu Vama Veke turisti boravili na plaži i uživali u boemskoj atmosferi, uz zvuke gitara, u Kostineštiju i Mamaji su išli na muzičke festivale, gde su najbolji di-džejevi puštali muziku dan i noć, bez pauze.

I Bukovina i Maramureš su ovih dana bili među najtraženijim regionima u Rumuniji. Turiste iz zemlje i inostranstva privlačili su manastiri u okolini, tradicija, ali i hrana. Goste su domaćini dočekali ukusnim tradicionalnim jelima. Turisti su uživali i u šetnjama na otvorenom, pejzažima, ali posebno u miru.

Neki Rumuni su radije otišli ​​do delte Dunava, gde su iskoristili lepo vreme da istraže ovo jedinstveno područje u Evropi, uvršteno u UNESCO-ovu baštinu. Turisti su čamcima mogli da stignu do skoro svih krajeva rezervata, uključujući i kanale, a oni koji su se probudili ujutru išli su i na pecanje.

Oni koji su ostali kod kuće iskoristili su lepo vreme i izašli su u prirodu ili u šetnju po parkovima sa porodicom i prijateljima. Posle obilnog uskršnjeg obroka i možda preterivanja u hrani, na terasama i restoranima su se kao na pokretnoj traci posluživala lagana jela.

Oko 25.000 policajaca, žandarma, graničnih policajaca, vatrogasaca i zaposlenih u drugim strukturama mobilisano je, tokom praznika povodom proslave pravoslavnog Vaskrsa, radi bezbednosti građana. Bili su prisutni na javnim manifestacijama kako bi sprečili i suzbili nezakonite radnje koje mogu nastati usled gužve, kao i teške zločine, ali i da bi u slučaju potrebe mogli da intervenišu u podršci građanima. Prema Ministarstvu unutrašnjih poslova, ekipe za javni red i hitne službe bile su posebno raspoređene u blizini više od 12.000 verskih objekata, ali se nije desio veći incident.

Neki Rumuni su za svoj mini odmor izabrali spoljne destinacije, a najtraženije su Bugarska, u režimu „all inclusive“, sa tradicionalnim uskršnjim obrokom i Grčka. Trajekti koji su išli na Tasos, jednu od najtraženijih destinacija, bili su puni Rumuna, koji su bili izuzetno zadovoljni odmorom na ovom grčkom ostrvu.

Ove godine 1. Maj takozvani Praznika rada i pravoslavni Uskrs koji se obeležava 5. maja su vremenski blizu, tako da gradjani Rumunije već na početku meseca maja imaju prolećni mini-raspust koji će se završiti u ponedeljak, 6. maja. Skoro dve trećine Rumuna odlučilo je da 1. Maj provede kod kuće, posebno stariji sugradjani od 60 godina i oni sa niskim primanjima – pokazuju rezultati novog istraživanja. Oko 13,5% kaže da ovaj dan uopšte ne slavi.
Udeo onih koji su odgovorili da putuju 1. Maja je 12,5 odsto. Iako se ovaj praznik smatra početkom odmora na moru, vrlo mali broj anketiranih je rekao da ima naviku da ide na more 1. Maja: svega 3,4%. Međutim, preko 50.000 turista provešće mini odmor u odmaralištima na rumunskom Crnomorskom primorju.
U južnim odmaralištima, Vama Veke i Kostinesti, žurke na plaži su već počele, od ranog jutra. U Mamaji Nord, hiljade mladih iz zemlje i inostranstva došlo je na festival elektronske muzike Sunwaves, koji je počeo u utorak uveče. Prema rečima organizatora, na plaži će biti sedam vatrenih noći koje će animirati preko 100 rumunskih i stranih umetnika.
Biće tu i pripadnici odeljenja za borbu protiv droga, kako bi skrenili pažnju mladima da se drže podalje od zabranjenih supstanci. Oni savetuju posetioce da prilikom ulaska na festival identifikuju punktove prve pomoći, da ne konzumiraju alkohol u prekomernim dozama i budu oprezni u odnosu sa nepoznatim licima koja im mogu ponuditi štetne supstance u različitim oblicima: piće, lekove, cigarete .
Takođe, u slučaju posebnih situacija, preporučeno je da direktno kontaktiraju lekare ili, ukoliko se zdravstveno stanje pogorša, pozvati jedinstveni broj hitne pomoći 112. Portparolka MUP-a Monika Dazbog je na Radio Rumuniji saopštila da su preduzete sve mere radi obezbeđenja javnog reda i mira i intervencija u vanrednim situacijama.
Oko 25.000 policajaca, žandarma, graničnih policajaca, vatrogasaca i osoblja iz drugih struktura svakodnevno deluje na bezbednost građana, poklanjajući posebnu pažnju turističkim mestima, bogomoljama, mestima na kojima će se organizovati masovni javni događaji, kao i na železničkim stanicama i aerodromima.
U ovom periodu biće organizovano više od 200 javnih događaja na kojima se očekuje prisustvo od oko 167 hiljada ljudi. A u Vaskršnjoj noći očekuje se preko 2,6 miliona vernika u 12.200 bogomolja.
Istraživanja beleže i značajan porast onih koji za Uskrs žele da putuju, njihov udeo je 16%, 5 odsto više nego prošle godine. Međutim, većina Rumuna, odnosno skoro 80%, namerava da uskršnje praznike provede kod kuće, sa porodicom, a tri četvrtine njih želi da prisustvuje Vaskršnjoj službi.

Evropska komisija (EK) dala je saglasnost da se kompaniji TAROM, rumunskom nacionalnom avio-prevozniku, dodeli državna pomoć od približno 95 miliona evra za restrukturiranje. Prema Izvršnom odboru zajednice, subvencije će omogućiti kompaniji da obnovi svoju dugoročnu održivost.
Međutim, navode u Briselu, da bi ograničio moguće narušavanje konkurencije izazvano javnom podrškom, TAROM će značajno smanjiti broj ruta i aviona. Mere u planu restrukturiranja predviđaju otpisivanje duga većeg od 49 miliona evra, što odgovara vrednosti pomoći za spasavanje koju je EK odobrila u februaru 2020. godine i injekciju kapitala od skoro 46 miliona evra.
TAROM ima i sopstveni doprinos koji iznosi preko 77 miliona evra, novc od prodaje aviona i od ugovora o finansijskom lizingu zaključenog po tržišnim uslovima. Evropska komesarka za transport Adina Valean navodi da odobrenje pomoći predstavlja zdravstveni sertifikat kompanije i prednost za pronalaženje investitora za rumunskog nacionalnog avio-operatera.
Prema rečima zvaničniče, takav plan restrukturiranja ima određene kriterijume koji moraju biti ispunjeni, a Evropska komisija smatra da je plan „veoma solidan“ i da bi kompanija u budućnosti mogla ponovo da postane profitabilna. Adina Valean je izjavila da Izvršni odbor zajednice nije ukazao na moguće kadrovsko restrukturiranje TAROM-a. Sa svoje strane, ministar saobraćaja Sorin Grindeanu izjavio je da će pomoć, koju je odobrila Evropska komisija, omogućiti TAROM-u da izbegne bankrot.
On je ponovio želju rumunskih vlasti da spasu kompaniju koja se već nekoliko godina suočava sa finansijskim poteškoćama. To je veoma važan korak za TAROM, jedne od vodećih rumunskih kompanija, koja će započeti opsežan proces oporavka i reorganizacije, a pomoć koju je EK odobrila ukazuje da je kompanija u ovom trenutku na dobrom putu, istakli su predstavnici rumunske avio kompanije.
Plan oporavka ima za cilj nekoliko glavnih pravaca delovanja: obnavljanje flote aviona; povećanje komercijalne efikasnosti optimizacijom ruta leta i prilagođavanjem komercijalne politike; povećanje organizacione efikasnosti, reorganizacijom procesa, rekonfigurisanjem aktivnosti održavanja aviona, digitalizacijom kompanije i restrukturiranjem funkcija podrške.
Dakle, usluge koje se pružaju biće modernizovane i imati pristup usredsređen prema klijentima, fokusirajući se na dobijanje održivog dodatnog prihoda. Istovremeno, cilj je optimizacija troškova, poboljšanjem korišćenja resursa.
Rumunski aero-transport – TAROM je osnovan 1954. godine i posluje pod nadležnošću Ministarstva saobraćaja, član je SkyTeam alijanse od 2010. godine. Poseduje flotu od 18 aviona i ima više od 70 destinacija na kojima upravlja svojim sopstveni avion ili od kompanija partnera.

Posle više od tri decenije, Rumunija ne uspeva da razjasni najmračniju epizodu svoje postkomunističke istorije. Tužioci su u četvrtak započeli nova ročišta u slučaju takozvane Minerijade iz 1990. godine, kada su demonstracije protiv levičarskog režima, uspostavljenog nakon antikomunističke revolucije, nasilno ugušene od strane organa reda, uz pomoć rudara, koji su došli iz Doline Ziului (jugozapad) .
Istražitelji su obavestili tadašnjeg premijera Petrea Romana, bivšeg potpredsednika vlade Gelua Vojkana Vojkuleskua, bivšeg direktora rumunske obaveštajne službe (SRI) Virdžila Magureanua, bivšeg savetnika premijera Adrijana Srbua i druge ličnosti tadašnjeg režima. Svi su optuženi za zločine protiv čovečnosti.
Prema navodima vojnih tužilaca, oni su u junu 1990. godine pokrenuli politiku represije nad civilnim stanovništvom Bukurešta, usled čega su četiri osobe ubijene, dve silovane, a više od 1.300 ljudi pretrpelo je povredu fizičkog i/ili psihičkog integriteta, a slobode je nezakonito lišeno više od 1.200 ljudi.
Tužilaštvo precizira da se događaji i pravno uobličenje činjenica zasnivaju isključivo na dokazima sprovedenim nakon 4. juna 2021. godine, dana kada je predmet vraćen Tužilaštvu i poništeni svi prethodno sprovedeni dokazi. 20. maja 1990. godine, pet meseci nakon pada komunističke diktature Nikolaja Čaušeskua, njegov bivši ministar iz 70-ih Jon Ilijesku, koga je narod doživljavao kao vođu revolucije, bio je praktično plebisciran, pobedivši na prvim predsedničkim izborima sa oko 85 % glasova.
Njegova partija, heterogena kombinacija pravih revolucionara i drugorazrednih komunista, osvojila je, zauzvrat, dve trećine mesta u parlamentu. Univerzitetski trg, koji su od aprila okupirali studenti i koji je proglašen za “zonu bez neokomunizma”, već se ispraznio, jer su demonstranti prihvatili presudu glasačkih kutija.
Ostalo je samo nekoliko desetina štrajkača glađu, izgledalo je kao da ne mogu da nastave život van Trga. Njihova evakuacija od strane policije, u noći 13. juna, izvršena je nesrazmerno velikom snagom, što je izazvalo represiju iz dana Revolucije. Ni danas nije jasno da li su oni koji su narednog dana reagovali tučom na ulicama sa policijom i zaposedanjem sedišta MUP-a i Javne televizije zaista imali veze sa Trgom.
Ilijesku i njegovi ljudi su ih kvalifikovali kao „legionare“ (ekstremna međuratna desnica) i iako je vojska već uspostavila red, pozvali su stanovništvo da spase „demokratiju u opasnosti“. Rudari iz Doline Ziului su se odazvali njihovom poziv. Samo dva dana, 14. i 15. juna, zauzeli su Prestonicu, gde su zamenili svaku zakonsku vlast. Dovoljno da iza sebe ostavi hiljade traumatizovanih ljudi. Oskrnavljeni univerzitet, sedišta opozicionih partija i ruinirane nezavisne novine upotpunjuju sliku rudarske invazije, sto je ukaljalo imidž zemlje koja je jedva povratila međunarodni prestiž nakon Revolucije.

„Zajedno sa Sjedinjenim Državama i saveznicima, Rumunija ostaje u punoj solidarnosti sa Ukrajinom. Nastavićemo da pružamo višedimenzionalnu podršku ukrajinskim odbrambenim naporima protiv ruske agresije. Ovu poruku je poslao ministara odbrane u Bukurešta Angel Tilvar u telefonskom razgovoru koji je u sredu imao sa američkim kolegom Lojdom Ostinom.
Razgovori su se uglavnom fokusirali na bezbednosnu situaciju izazvanu agresorskim ratom i bezuslovnu podršku Ukrajini, a strane su ponovile važnost održavanja transatlantskog jedinstva u aktuelnom bezbednosnom kontekstu.
Dvojica zvaničnika su ponovila potrebu da se nastave bilateralni napori u cilju jačanja evroatlantske bezbednosti i produbljivanja strateškog partnerstva Rumunije i SAD. Partnerstvo sa Sjedinjenim Državama, naglasio je Angel Tilvar, prioritet je za Rumuniju i za Ministarstvo nacionalne odbrane.
Nastavljamo da napredujemo u razvoju zajedničkih projekata i na taj način konsolidujemo saradnju naših zemalja u vojnoj oblasti, istakao je rumunski ministar. On je zahvalio ministru odbrane na doslednom prisustvu američkih trupa na nacionalnoj teritoriji Rumunije. Razgovori dvojice zvaničnika bila su prava prilika da se razgovara o nekim elementima od interesa za pripremu sastanka Kontakt grupe za Ukrajinu, koji će se održati u petak, 26. aprila, kao i da se utvrde zajednički ciljevi u pogledu Samita u Vašingtonu ovog leta.

I rumunska i američka strana ponovo su potvrdile zajedničku posvećenost jačanju odvraćanja i odbrane na istočnom krilu Severnoatlantske alijanse. Rumunsko-američke rasprave odvijale su se u sedmici u kojoj je američki predsednik Džo Bajden potpisao zakon, koji je odobrio Senat, u vezi sa paketom pomoći Ukrajini od 61 milijardu dolara.
Lider Bele kuće je rekao da će u narednih nedelja u Ukrajinu biti poslato više naoružanja i vojne opreme. Novinarske agencije napominju da je glasanjem u Kongresu stavljena tačka na šestomesečnu blokadu. Pomoć dolazi u izuzetno teškom trenutku za ukrajinsku vojsku, koja mora da se suoči sa povećanim vojnim pritiskom Rusije
Predsednik Zelenski je izrazio zahvalnost na podršci SAD, a njegovi generali su izrazili uverenje da će nova pomoć sprečiti rusko napredovanja na istočnom frontu.
Američke vlasti su, pak, potvrdile da su u Ukrajinu poslale rakete dugog dometa, koje će se koristiti na njenoj teritoriji. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da je oružje, poznato kao Armijski taktički raketni sistemi, stiglo u Ukrajinu u martu. Sjedinjene Države su ih, rekao je Salivan, obezbedile jer ruska vojska napada Ukrajinu raketama dugog dometa koje je isporučila Severna Koreja.

Stejt department Sjedinjenih Američkih Država objavio je svoj Izveštaj o stanju ljudskih prava u Rumuniji 2023. Među identifikovanim problemima bili su, između ostalog, verodostojni izveštaji o okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju od strane ili u ime vlade i ozbiljne korupcije u vladi. Izvršna vlast je preduzela korake da identifikuje i kazni zvaničnike koji su možda počinili kršenje ljudskih prava, ali u nekim slučajevima akcije su bile nedovoljne i nekažnjivost je predstavljala problem. S druge strane, neefikasnost i nedostatak odgovornosti u sudskom nadzoru ponekad su podrili nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa.

Dokument navodi i slučaj sudije Apelacionog suda u Klužu (severozapad), koja je u novembru 2023. godine prokazala rođake gradonačelnika Baja Mare Katalina Kerekeša, jer su pokušali da je podmite sa 50.000 evra u zamenu za oslobađanje gradonačelnika optuženog za korupciju. Uprkos tome što je bila ta koja je prokazala Kerekeša, ona je ostala deo sudskog veća koje je na kraju osudilo gradonačelnika za korupciju, nakon što je tvrdila da je ostala nepristrasna. U izveštaju se pominje i slučaj novinarke Emilije Šerkan koja se žalila na pretnje i pokušaje ucene nakon što je 2022. godine objavila istragu o navodnom plagijatu koji je počinio Nikolaje Čuka, premijer Rumunije u vreme objavljivanja teksta. Šerkan je izjavila da je bila žrtva dobro dokumentovane „kampanje klevete koju je organizovala vlada“, ali je u oktobru Tužilaštvo Apelacionog suda u Bukureštu zatvorilo istragu.

Drugi problem na koji ukazuje Vašington odnosi se na učestalo podmićivanje u javnom sektoru, posebno u zdravstvenom sistemu. Korupcija i zloupotreba javnih sredstava bili su široko rasprostranjeni, navodi se u izveštaju, pozivajući se na informacije Transparency International, koji su primetili visok nivo korupcije na carini i u policijskim jedinicama. Istovremeno, mediji su objavili da je Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije tokom godine istražila više od 50 slučajeva u vezi sa korupcijom u zdravstvenom sistemu. Postoje i pitanja radnog prava, navodi se u dokumentu. Poslednjih godina kompanije često stvaraju posebna pravna lica za transfer zaposlenih, izbegavajući na taj način pragove zastupanja. To je u osnovi pokret protiv sindikata.

Na kraju, ali ne i manje važno, autori izveštaja pišu i o slučajevima u kojima vlasti nisu efikasno primenile zakon o nasilju u porodici. Među navedenim uzrocima je nedostatak procedura za efikasnu primenu zabrana prilaska. Pored toga, sudovi su rešavali vrlo malo slučajeva nasilja u porodici. Dokument se odnosi i na primer vezan za etničku diskriminaciju, slučaj u bolnici Urzičenj (jug), gde su zaposleni odbili da pruže hitnu medicinsku pomoć trudnoj Romkinji, koja se porodila na trotoaru.

Do sada, 2024. donela je najbolji početak godine za rumunsku automobilsku industriju u poslednjih pet godina, a stručnjaci ocenjuju da će ova godina biti veoma dobra za fabrike ovog profila u Rumuniji. Generalni sekretar Udruženja proizvođača automobila Adrijan Sandu izjavio je da za vozilima proizvedenim u Rumuniji postoji potražnja na preko 60 tržišta širom sveta, dodajući da je prošle godine postavljen novi rekord za automobilsku industriju u zemlji, sa 513.000 proizvedenih vozila. A prema procenama Udruženja, domaća proizvodnja automobila će se ubrzati na 550.000 jedinica, zahvaljujući novim modelima koje su lansirale Dačija i Ford, a koje se proizvode u fabrikama u Miovenju (jug) i Krajovi (jug). Pored toga, Fordove fabrike u Krajovi su već predstavile model Puma sa novim fejsliftingom i započele proizvodnju novih modela Tourneo Courier i Transit. U 2019, referentnoj godini pre pandemije, manje od pola miliona automobila sišlo je sa proizvodnih traka fabrika u južnoj Rumuniji.

I gume će se više proizvoditi u Rumuniji nakon što je francuski proizvođač Michelin najavio da će postepeno, do kraja godine, preseliti u svoju fabriku u Zalau (severna Rumunija) deo proizvodnje koji se trenutno obavlja u Poljskoj. Odluka je doneta nakon transformacija kroz koje će poljski pogon proći, nakon što je deo sadašnje proizvodne linije zamenjen ažuriranom tehnologijom. Ako pogledamo putnu infrastrukturu, ove godine postoje šanse da južna polovina Rumunije, Oltenija (jugozapad), Muntenija (jug) i Dobrudža (jugoistok), imaju brze puteve. Veza između Krajove, Bukurešta i Konstance je, kaže Adrijan Sandu, prednost za automobilsku industriju, ali i za buduće kompanije koje žele da otvore proizvodne pogone u Rumuniji. Adrijan Sandu:

„Izuzetno je važno u ovom evropskom i svetskom takmičenju da Rumunija ostvari što više kriterijuma konkurentnosti. Jedan od ovih kriterijuma odnosi se na saobraćajnu infrastrukturu, kako drumsku tako i železničku. Unapređenje infrastrukture železničkog saobraćaja kako bi se povećala brzina železničkog transporta je neophodna. Isto tako, kada je u pitanju drumska saobraćajna infrastruktura, veze između regiona zemlje će dovesti do njihovog ekonomskog razvoja. Naročito na transportnom koridoru od Mađarske do luke Konstanca potrebna je brza drumska saobraćajna veza. Za automobilsku industriju izuzetno su važne transportne veze od Piteštija do Vama Nadlaka ili od Krajove do luke Konstanca, s obzirom na činjenicu da značajno skraćuju trajanje transporta vozila do luke Konstanca, koja je važna izvozna kapija za vozila proizvedena u Rumuniji“ .

Treba napomenuti i da trenutno, pored nedovoljno razvijene transportne infrastrukture, rumunska privreda godišnje gubi, prema oceni drumskih prevoznika, veoma velike sume zbog carinskih blokada, oko 2,5 milijardi evra, zbog neprihvatanja ulaska države u slobodno kretanje Šengena i sa kopnenim granicama.

Šef finansija iz Bukurešta Marčel Bološ nedavno je u Vašingtonu učestvovao na prolećnim sastancima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, sastanci sa predstavnicima rejting agencija S&P i Moodi’s, koje konstantno mere fiskalne parametre i budžeta svetskih ekonomija. Razgovarano je o ekonomskim posebnostima Rumunije i strategijama za obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti. Agencije su ponovo potvrdile naš suvereni rejting i stabilne izglede, ali to ne znači da nema prostora za rast, izjavio je ministar Bološ kasnije na Fejsbuku. On je napomenuo da strani investitori teže da idu u zemlje sa visokim rejtingom, jer se smatraju stabilnijim. Visok rejting, insistira Marčel Bološ, olakšava pristup finansiranju na međunarodnim tržištima kapitala po nižim troškovima. U suštini, zemlja sa visokim rejtingom se često doživljava kao pouzdaniji i stabilniji poslovni partner, napisao je ministar finansija na svojoj Fejsbuk stranici. Bološ je ponovo potvrdio da se, u cilju povećanja ekonomske konkurentnosti i stvaranja ambijenta pogodnog za održive investicije, razmatraju mere kao što su fiskalna konsolidacija, povećanje ulaganja u infrastrukturu i obrazovanje, stimulisanje privatnih investicija i promovisanje efikasnog i transparentnog ekonomskog upravljanja.

Agencija za rejting S&P je 12. aprila ponovo potvrdila rejting državnog duga Rumunije na BBB-/A3 za dugoročni i kratkoročni dug u stranoj valuti, kao i stabilne izglede. Prema podacima Ministarstva finansija, odluku o ponovnom potvrđivanju suverenog rejtinga i održavanju stabilnih izgleda potkrepljuju, po mišljenju agencije, umeren nivo spoljnog i državnog duga i solidni izgledi za rast u naredne dve godine. Istovremeno, S&P predviđa da će obaveze Rumunije u okviru Mehanizma za oporavak i otpornost Evropske unije nastaviti da funkcionišu kao sidro za političke reforme vlasti u Bukureštu.

Početkom novembra prošle godine agencija Moodi’s je takođe potvrdila dugoročni rejting Rumunije na ‘Baa3’, sa stabilnim izgledima. Agencija navodi da potvrda rejtinga „Baa3“ proizilazi iz snažnih srednjoročnih izgleda Rumunije za rast, podržanih solidnim prilivom evropskih fondova i stranim direktnim investicijama. Ponovo potvrđeni rejting takođe odražava teret duga i indikatore pristupačnosti duga. One su i dalje solidnije od ostalih zemalja sa istim rejtingom, iako se očekuje da će se obe u narednim godinama postepeno pogoršavati, nakon i dalje visokog nivoa budžetskog deficita i povećanja troškova zbog plaćanja kamata.

Povoljna kretanja imaju, međutim, protivtežu u slabostima kvaliteta institucija zemlje i podložnosti geopolitičkim rizicima i rizicima spoljne ranjivosti, ističe Moody’s. Rumunija ima povoljan investicioni rejting dve agencije.

Ostalo je još tri meseca do početka takmičenja broj jedan u sportu, Letnjih olimpijskih igara, koje će se ove godine održati u Parizu, između 26. jula i 11. avgusta. Čak i pod senkom rata u Ukrajini, koji je ušao u treću godinu, i eksplozivnom situacijom na Bliskom istoku, Olimpijske igre izazivaju zasluženo interesovanje, uključujući i iz statističke perspektive.
Stručnjaci iz te oblasti su se bacili na posao i sastavili virtuelnu tabelu medalja zemalja učesnica Letnjih olimpijskih igara, prema broju medalja koje bi osvojile.
Prognoza, koju je nedavno objavila istraživačka kompanija Nilsen Grejsnout, predvidja da bi rumunska delegacija na Olimpijskim igrama u Parizu osvojila deset medalja, uključujući dve zlatne, tri srebrne i pet bronzanih. Takodje, Grejsnout predvidja da će Rumunija zauzeti na 25. mesto virtuelne hijerarhije po ukupnom broju medalja.
Ukoliko bi se potvrdila statistička projekcija, ovaj rekord bi predstavljao najbolji olimpijski rekord Rumunije od poslednjih pet izdanja Letnjih olimpijskih igara, nakon što je naša zemlja osvojila devet medalja u Pekingu 2008, sedam u Londonu 2012, sedam u Riju 2016 i Tokiju 2020 četiri.
Na Olimpijskim igrama u Atini 2004. Rumunija je osvojila ukupno 19 medalja. Svi ovi rezultati blede u poređenju sa izuzetnim rekordom rumunskih sportista na Letnjim olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. Rumunija je, sa ukupno 53 medalje – 20 zlatnih, 16 srebrnih i 17 bronzanih – bila druga u rangu nacija, nakon Sjedinjenih Država.
Prema predvidjanjima Grejsnout virtuele tabele medalja (VMT), američka delegacija će dominirati na Igrama u Parizu, sa 123 medalje, slede Kina sa 89 i Velika Britanija sa 66 medalja. Prema prognozi, zemlja domaćin Francuska osvojiće ukupno 55 medalja.
Takodje, Francuska po broju osvojenih zlatnih medalja, na virtuelnoj listi rangirana je na trećem mestu, posle SAD i Kine. Ako Rusija i Belorusija izostanu sa takmičenja, iz poznatih razloga, Ukrajina je zaslužna za osvajanje 13 medalja.
Virtuelna rang lista medalja je statistički model zasnovan na pojedinačnim i timskim rezultatima sa prethodnih Olimpijskih igara, Svetskih prvenstava i Svetskih kupova kako bi se predvideli najverovatniji osvajači medalja iz svake zemlje. Rumunija je do sada kvalifikovala 80 sportista za Olimpijske igre u Parizu u atletici, plivanju, boksu, kajak-kanuu, veslanju, umetničkoj i ritmičkoj gimnastici, vaterpolu, stonom tenisu, rvanju i dizanju tegova.
Oktavijan Morariju, član Međunarodnog olimpijskog komiteta i Izvršnog olimpijskog i sportskog komiteta Rumunije, smatra da je procena, po kojoj će Rumunija osvojiti 10 medalja u Parizu, možda realna, ali nije izvesna. „Postoje sportovi u kojima imamo velike šanse za medalje, na primer u veslanju, plivanju, dizanju tegova, rvanju, kanuu. Dakle, tu moramo da polažemo nade za Olimpijske igre u Parizu“, rekao je Morariju. Prema njegovim rečima, to su sportovi u kojima su Rumuni ostvarili performanse u poslednjem periodu i koji nam daju naznaku šta bismo mogli da postignemo.