Radio România Internațional

Category: Aktuelnosti

  • Sport (16.01.2025)

    Sport (16.01.2025)

    TENIS

     

    Rumunska teniserka Žaklin Kristijan uspela je u četvrtak da se plasira u treće kolo prvog ovogodinšjeg grend slem turnira u Melburnu. Naša teniserka je sa 2-0, po setovima 7-5, 7-5, savladala Italijanku Lučiju Bronzeti.  U trećem kolu  Kristijan će odmeriti snage sa Nemicom Evom Lis. Nažlost, iako je pružila izuzetno dobru partiju protiv Amerikanke  Medison Kijz, naša druga predstavnica u drugom kolu Australijan opena  Gabrijela Ruse nije uspela da se plasira u treće kolo. Boljerangirana i iskusnija Amerikanka pobedila je našu  teniserku sa 2-1, po setovima 7-6, 2-6, 7-5 posle dva sata i 30 minuta  ravnopravne borbe.

     

     

    KOŠARKA

     

    Košarkaši bukurestanškog Dinama poraženi su u sredu uveče u Bristolu u utakmici Grupe B Lige Severne Evrope od domaćeg tima Flajers sa 58-76 (9-24, 20-12, 20-24, 9-16). U dosadašnjih šest kola Dinamo je uspeo da postigne samo jednu pobedu u grupi. Najefikasniji košarkaši Dinama u Bristolu bili su Antoni Džosua Roberts sa 23 poena i 6 skokoba i Aleksandar Marelja sa 16 poena i 8 skokova. U timu Bristola istakli su se posebno Kedrijan Džonson sa 14 poena i 6 skokova i Kendal Luis sa 14 poena i 9 skokova. U sredu Basket Brno je izgubio na domaćem parketu od Filingen Lajonsa sa 68-72. Sledeći meč Dinamo igra 21. januara u Estoniji protiv Kejile Kolberta, a 4. februara na domaćem parketu protiv Intera iz Bratislave. Posle 6. kola Dinamo zauzima 8. mesto sa jednom pobedom i pet poraza.

    Poraženi su i košarkaši CSM CSU Orade u Dižonu od domaćeg tima Burgonj sa 86-87 (24-24, 13-19, 16-18, 16-20, 12-11). Vicešampioni Rumunije doživeli su u Dižonu treći uzastopni poraz u Grupi A FIBA Evrokupa i smanjili šanse da se plasiraju u narednu fazu takmičenja. Za plasman u narednu fazu Oradi su potrebne dve pobede u naredna dva meča. Košem Krisa Ričarda  u poslednjim minutima  četvrte četvrtine  Oradea je uspela da izjednači rezultat, da bi 97 sekundi pre kraja produžetka rumunski košaraši vodili sa 86-80, ali dokazalo se da razlika od šest poena nije dovoljna i za pobedu. Francuzi su postigli sedam poena i na kraju slavili sa 87-86. Kris Ričard je bio najefikasniji košarkaš rumunskog tima sa 27 poena, 6 skokova i 4 asistencije. U timu Dižona najefikasniji su bili Devid Holston sa 22 poena i 3 skoka i Markis Mek Djufi sa 14 poena i 3 skoka. U drugoj utakmici grupe Paok Iz Soluna je savladao Kalev sa 87-85 i vodi u grupi sa 8 bodova ispred Dižona sa 6, Kaleva sa 5 i Orade sa 5.  Dva najbolje plasirana tima  nastavljaće takmičenje u četvrtfinale.

    U 15. kolu Evrokupa košarkaši rumunskog tima U-BT Kluž-Napoka savladali su u Veneciji istoimeni tim sa 88-77 (22-14, 20-15, 18-31, 28-17). Šampioni Rumunije osigurali su važnu pobedu u prvom delu utakmice, ali su u trećoj četvrtini dozvolili Italijanima da se vrate u igru i smanje vodstvo. Zavijer Simpson je bio najbolji košarkaš Kluža sa 25 poena, 6 skokova i 7 asistencija. U utorak u Grupi B Ljetkabelis Panevezis je poražen na domaćem terenu u meču sa Valensijom rezultatom 91-96, a Hapoel Ben Jahiv Jerusalim izgubio takodje na domaćem terenu od ljubljanske Cedevite Olimpije sa 70-74. U sredu Turk Telekom je savladao Veoliju Tauers Hamburg sa 75-65, dok je Aris u Solunu izgubio od Burg en Bresa sa 52-92. 21. januara Kluž dočekuje Turk Telekom. U Grupi B vodi Valensija sa 13 poneda i 2 poraza ispred Cedevite sa 9 pobeda i 5 poraza, Hapoela sa 9 pobeda i 6 poraza, Turk Telekoma sa 9 pobeda i 6 poraza, Kluža sa 8 pobeda i 7 poraza, Burg en Bresa sa 8 pobeda i 7 poraza, Umane Venecije sa 8 pobeda i 7 poraza, Ljetkabelis Panevezisa sa 4 pobede i 10 poraza, Arisa sa 3 pobede i 12 poraza i Veolije Hamburg sa 3 pobede i 12 poraza.

     

    ODBOJKA

     

    Odbojkaši rumunskog tima Korona Brašov poraženi su u prvoj utakmici plej-ofa CEV kupa. U sredu Korona je na domaćem parketu izgubila od italijanskog Trentina sa 1-3 (25-21, 17-25, 21-25, 23-25). Šampioni Italije postigli su pobedu u Brašovu posle sat i 42 minuta igre. Andrej Melnikov sa 20 poena i Evud Gomans sa 10 bili su najbolji odbojkaši Korone. U timu Trentina istakli su se Kamil Ričlicki sa 18 poena, Alesandro Mikijeleto sa 16 i Danijele Lavija sa 12 poena. Revanš susret igra se u Italiji 30. januara.

     

    SKIJANJE

     

    Švajcarkinja Kamile Rast pobedica je slaloma za Svetski kup koji je vožen u utorak u austrijskom Flašau. Posle prve vožnje Rast je bila na 4 mestu, ali u drugoj vožnji bila za 16 stotinki brža od svoje sunarodnice Vendi Holdener. Treće mesto osvojila je Švedjanka Sara Hektor. U subotu u Kortini d’Ampeco održaće se takmičenja u spustu i superveleslalomu.

  • Vesti – 15.01.2025

    Vesti – 15.01.2025

    U Rumuniji se 15. januara obeležava Dan nacionalne kulture, kojim se obeležava rođendan nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua. Ovo izdanje je tim posebnije što se obeležava 175 godina od rođenja najvećeg rumunskog pesnika. U Bukureštu i širom zemlje održali su se brojni događaji: konferencije, debate, koncerti i izložbe, a ulaz u mnoge muzeje bio je besplatan. Nacionalna opera u Bukureštu slavi ove večeri Dan nacionalne kulture gala predstavom koja odaje počast rumunskoj duhovnosti kao trijadnoj manifestaciji vere, umetnosti i identiteta. U Nacionalnom muzeju Brukental u Sibinju (centar) možete posetiti izložbu „Lučafarul“. Lirisko pozorište u Jašiju (severoistok) održalo je specijalnu predstavu, dok je u zamku Korvin (zapad) otvorena izložba „Prošlost, sadašnjost i budućnost“. Na Dan nacionalne kulture, Radio Romania Kultural pozvao je, po prvi put, mlade iz Valčee (jug) u pozorište. Ovim simboličnim gestom, jedina nacionalna radio stanica posvećena isključivo umetnosti poziva ljude i institucije da svojim vršnjacima olakšaju pristup kulturi.

    U Rumuniji, Nacionalna federacija sindikata kulture i štampe „CulturMedia“ protestvovala je danas, na Dan nacionalne kulture, sa belim trakama, kako bi skrenula pažnju na nedovoljno finansiranje kulture i nejednakosti u platama zaposlenih u muzejima, bibliotekama i kulturnim centrima. Federacija traži izdvajanje 1% bruto domaćeg proizvoda za kulturu, izjednačavanje plata zaposlenih u muzejima i bibliotekama sa skalom koja važi za iste profesije u porodici zanimanja iz prosvete, otklanjanje ogromnih disproporcija u platama zaposlenih u ustanovama scenske umetnosti i zaposlenih u javnim muzejima i bibliotekama, dodeljivanje bonusa za rad vikendom i državnim praznicima, kao i isplate za prekovremeni rad. Sindikalci zahtevaju i deblokadu upražnjenih mesta i dopunu šema zapošljavanja radi suzbijanja hroničnog nedostatka kadrova u ustanovama kulture.

    Porez na dodatu vrednost neće biti povećan, uverio je rumunski premijer Marčel Čolaku posle razgovora o budžetu za 2025. koje je vodio sa ministrom finansija Tancošom Barnom i šefom Nacionalne agencije za fiskalnu administraciju. Čolaku je rekao i da očekuje da će fiskalna reforma doprineti smanjenju inflacije i povećanju kupovne moći stanovništva. Premijer je ponovio da će nacrt budžeta Vlada usvojiti do kraja ovog meseca i uputiti ga u parlament, kako bi ga raspravljala i usvojila u prvoj nedelji zakonodavnog zasedanja koje počinje u februaru. Čolaku je takođe rekao da će se zadržati ciljni deficit od 7% utvrđen sa Evropskom komisijom, kao i cilj od 7% BDP-a za investicije. Kada je reč o prihodima, premijer je rekao da je prošle godine zabeležen rast od 27%, a ove godine se očekuje da će dostići oko 30%. Glavni indikatori budžeta za 2025. biće predstavljeni na sednici Vlade u četvrtak. Takođe u četvrtak, izvršna vlast će odobriti kalendar predsedničkih izbora.

    Upravni odbor Narodne banke Rumunije odlučio je da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na 6,5% godišnje. Centralna banka je takođe odlučila da zadrži kamatnu stopu za kreditnu liniju na 7,50% godišnje i kamatnu stopu za depozitnu liniju od 5,50% godišnje, kao i da zadrži trenutne nivoe obavezne minimalne rezerve za obaveze u lejima i u stranoj valuti kreditnih institucija. Narodne banke Rumunije je prošle godine dva puta snižavala ključnu kamatnu stopu, u julu, sa 7% godišnje na 6,75% godišnje, a u avgustu na 6,5% godišnje. Ključna kamatna stopa ostala je nepromenjena od januara 2023. Prema podacima banke, godišnja stopa inflacije je porasla u poslednja tri meseca 2024. više nego što se očekivalo i porasla je na 5,14% u decembru, sa 4,62% u septembru. Narodne banke Rumunije procenjuje da će se inflacija smanjiti u prvom kvartalu 2025. godine, ali će zabeležiti veće vrednosti nego što se ranije predviđalo. Značajne neizvesnosti i rizici vezani za evoluciju inflacije proizilaze iz budućeg vođenja fiskalne i prihodne politike, u kontekstu sprovođenja paketa fiskalnih i budžetskih mera koje je Vlada nedavno odobrila u cilju fiskalne konsolidacije, ali i od stanja na tržištu rada i dinamika zarada iz privrede. Istovremeno, značajne neizvesnosti i dalje su povezane sa evolucijom cena energije i hrane, kao i budućom putanjom cena sirove nafte, u kontekstu geopolitičkih tenzija, kažu stručnjaci Narodne banke Rumunije.

    Poslanik Unije spasimo Rumuniju (USR) Emanuel Ungureanu podneo je krivičnu prijavu Generalnom tužilaštvu protiv rumunskog premijera Marčela Čolakua i predsednika Veća okruga Timiš Alfreda Simonisa. Ungureanu je rekao da je njegov pristup vezan za diskusiju njih dvojice na TikToku o usmeravanju glasova pristalica Socijaldemokratske stranke (PSD) kandidatu Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđu Simionu na prošlogodišnjim predsedničkim izborima. On je optužio Čolakua i Simonisa za korumpiranost birača i korišćenje uticaja i ovlašćenja za dobijanje neprikladne koristi, kao i za ometanje ostvarivanja izbornih prava. Emanuel Ungureanu je zatražio od tužilaca da ispitaju predsednike organizacija Socijaldemokratske stranke (PSD) u provinciji i da izvrše kompjuterske pretrage kako bi videli da li je želja da se glasovi usmere Đorđu Simionu i Kalinu Đorđeskuu kružila WhatsApp grupama socijaldemokrata.

    Bivši premijer Rumunije Petre Roman pojavio se danas u Generalnom tužilaštvu na saslušanju u slučaju Minerijada iz juna 1990. godine, u kojem se tereti za zločine protiv čovečnosti. On poriče bilo kakvu umešanost. U ovom slučaju se, između ostalih, procesuiraju i bivši predsednik Jon Ilijesku i bivši direktor SRI Virđil Magureanu. Tužioci moraju ponovo da istraže ovaj slučaj, nakon što su na sudu poništeni dokazi koje su prikupili istražitelji. Prvobitno je Jonu Ilijeskuu suđeno za zločine protiv čovečnosti, zajedno sa Petreom Romanom i Virđilom Magureanuom, ali je u decembru 2020. godine Viši kasacioni sud odlučio da vrati spis Vojnom tužilaštvu, kako bi ponovo pokrenuo istragu od nule. Vojni tužioci su tvrdili da su državni organi 11. i 12. juna 1990. godine odlučili da izvrše nasilan napad na demonstrante na Univerzitetskom trgu u Bukureštu, koji su vodili kampanju za demokratiju i uklanjanje bivših komunističkih zvaničnika sa javnih funkcija. Navodno su u ovaj napad nezakonito umešane snage Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Rumunske obaveštajne službe, kao i hiljade rudara. Nasilje je rezultiralo sa 4 smrti, stotinama povređenih, nezakonitim hapšenjima i materijalnom štetom.

    Predsednica Maja Sandu je u Kišinjevu optužila Rusku Federaciju da želi da izazove političku krizu u Republici Moldaviji zaustavljanjem isporuke prirodnog gasa separatističkom pridnjestrovskom regionu. Moldavski lider je u utorak sazvao Vrhovni savet bezbednosti kako bi razgovarao o situaciji u energetskom sektoru. Maja Sandu je skrenula pažnju na činjenicu da je administracija separatističkog regiona Pridnjestrovlja, koji se suočava sa humanitarnom krizom, odbila pomoć koju nudi Kišinjev, postavljajući uslove za prihvatanje predloženih rešenja.

    Album, koji uključuje tri diska sa delima rumunskog kompozitora Đorđa Eneskua (1881-1955), proglašen je pobednikom Međunarodne nagrade za klasičnu muziku za ‘Simfonijsku muziku’. To je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih nagrada međunarodne diskografske industrije – navodi se u saopštenju Rumunskog kulturnog instituta koje je poslato u sredu. Dela, u izvođenju Nacionalnog orkestra Francuske pod dirigentskom palicom Rumuna Kristijana Mačelarua i Hora Radija Frans, predstavljena su na koncertu u Parizu, jula 2023. Prva violina bila je francusko-rumunska Sara Nemcanu, koncertmajstor Nacionalnog orkestra Francuska, koju je predsednik Rumunije odlikovao Ordenom ‘kulturnih zasluga’ u rangu viteza. Isti album sa Eneskuovim delima prethodno je nagrađen nagradama Classica Choc de l’annee 2024 i Diapason d’Or 2024.

  • Energetska kriza u Republici Moldaviji (15.01.2025)

    Energetska kriza u Republici Moldaviji (15.01.2025)

    Polovina električne energije koja se troši u Republici Moldaviji, na desnoj obali Dnjestra, dolazi iz unutrašnjih izvora, uključujući obnovljivu energiju, a druga polovina potiče iz uvoza iz Rumunije, saopštila je u utorak na konferenciji za novinare predsednica Moldavije, Maja Sandu. Liderka iz Kišinjeva je sazvala sastanak Vrhovnog saveta bezbednosti, na kome se razgovaralo o situaciji u energetskom sektoru i merama pomoći stanovništvu. Ona je optužila Rusku Federaciju da, obustavom isporuke prirodnog gasa proruskom Pridnjestrovlju, želi da izazove političku krizu u Republici Moldaviji. Maja Sandu je ponovila da je, iako prolazi kroz humanitarnu krizu, administracija separatističkog regiona odbila pomoć i postavila uslove da prihvati predložena rešenja. Između ostalog, Kišinjev je predložio kupovinu gasa sa evropskog tržišta za levu obalu Dnjestra i da zajedno sa ukrajinskim partnerima ponudi ugalj pridnjestrovskom regionu za proizvodnju električne energije. Svi ovi oblici pomoći ostali su bez ikakve reakcije iz Tiraspolja, naglasila je Maja Sandu: „Kišinjev je vrlo jasno rekao da ako ima pacijenata u komplikovanom stanju, oni mogu biti prebačeni u bolnice na desnoj obali. I ova ponuda je odbijena i još uvek nije dozvoljen pristup vozilima hitne pomoći sa desne na levu obalu za pružanje pomoći ljudima u nevolji. Svrha ove humanitarne krize koju je izazvao Kremlj na levoj obali je izazivanje političke krize na desnoj obali i eskalacija situacije”. Nedavno su vlasti u Pridnjestrovlju saopštile da su im mere štednje energije omogućile da ublaže ograničenja izazvana obustavom isporuke ruskog gasa, što će rezultirati smanjenjem trajanja nestanka struje. Pridnjestrovlje, koje se odvojilo od Republike Moldavije na kraju sovjetskog režima, do sada se oslanjalo na ruski gas koji se transportuje preko Ukrajine. Skoro tri godine u ratu sa Rusijom, ukrajinske vlasti odbijaju da produže ugovor o tranzitu gasa i 2025. godine. Ruski gigant Gazprom najavio je da neće isporučiti gas Republici Moldaviji alternativnim putevima, navodeći moldavske „zaostale obaveze“ od preko 700 miliona dolara. Kišinjev, koji osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, osporava ovu cifru. Predsednica Maja Sandu je rekla da bi Gazprom mogao da snabdeva gasom Pridnjestrovlje alternativnim putem, gasovodom Turkstream, preko Turske, Bugarske i Rumunije. Ministar energetike Sebastijan Burduža je iz Bukurešta još jednom uverio da Rumunija nema problema u snabdevanju energijom za celu hladnu sezonu, da ima dovoljno zaliha i da na potrebe domaćeg prirodnog gasa ne utiče dnevni izvoz u Republici Moldaviji, koji se odvija u komercijalnim uslovima. U tom kontekstu, on je još jednom razgovarao o potrebi da Evropa smanji zavisnost od gasa iz Rusije.

  •   Dan nacionalne kulture (15.01.2025)

      Dan nacionalne kulture (15.01.2025)

    U Rumuniji se svake godine od 2011. 15. januara obeležava Dan nacionalne kulture, dan  rodjenja nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua. Dan je posvećen kulturi, umetnosti i naporima rumunske akademije kao i ulozi Mihaja Emineskua i njegovog književnog, novinarskog i filozofskog doprinosa modelisanju nacionalnog kulturnog identiteta. Ove godine obeležava se 175 godina od rodjenja  Mihaja Emineskua, najvećeg rumunskog pesnika. Ideju o obeležavanju Dana nacionalne kulture pokrenuo je bivši predsednik Akademije Rumunije Eudjen Simion i predlog je 2010. godine usvojen u Parlamentu Rumunije. Adrijan Čorojanu, direktior Nacionalne biblioteke Rumunije, smatra da ovaj dan treba obeležiti svakog dana ne samo 5, januara. ,,Smatram da je ideja o proglašenju Dana nacionalne kulture bila dobra jer je kultura glavni delič identiteta svakog društva, uključujući rumunsko’’ precizirao je Adrijan Čorojanu. On je dodao da proglašenje Dana nacionalne kulture aktivira kulturne radnike tokom cele godine, organizuju se u razne manifestacije, mnoge veoma uspešno, koje se na naki način pretvaraju u primere dobre prakse. 15. izdanje Dana nacionalne kulture obeležava se u svima rumunskim zajednicama u zemlji i inostranstvu. U Bukureštu i drugim gradovima organizuju se razni kulturni dogadjaji: konferencije, rasprave, koncerti, izložbe, a u mnogim muzejima ulaz je slobodan. U prestnici Rumunije organizovani su stvaralački ateljeji, rasprave I spektakli. Centralna univerzitetska biblioteka ,,Karpol 1’’ organizovala je ,,Veče Emineskua’’. Učestvovali su sopran Arlinda Morava, glumac Klaudiju Bljonc i pijanistkinja Adrijana Aleksandru. Za Dan kulture koncerti i emisije kao i radio pozorište mogu se slušati na fregvencijama Rumunskog radiodifuznog društva. Radio stanice Radio Rumunija Regionalni Program, Radio Rumunija Seoska Antena, Radio Rumunija Internacional, Redakcija nacionalnih manjina i Radio 3Net pripremili su specijalne programe posvečene Danu kulture i lakšem pristupu publike kulturi. U novembru 2024. godine Nacionalni institut za istraživanje i kulturno formiranje pokrenuo je projekat ,,Barometar kulturne potrošnje u 2023. godini. Potrošačke zajednice u kontekstu društvenih promena’’

     

    Prema istraživanju Instituta poseta kulturnih objekata je povećavala se  ubrzanim ritmom. 67% ispitanika je posetilo istorijske spomenike i arheološka nalazišta najamnje jedamput godišnje u odnosu na 59% u 2022, a 45% je posetilo muzej, izložbu ili umetničku galeriju najmanje jedanput u 2023. godini u odnosu na 30% u 2022.

  • Vesti (14.01.2025)

    Vesti (14.01.2025)

    Učenici rumunske nacionalnosti iz Srbije, ovoga puta iz škola u Kladovu, Podvrskoj, Majdanpeku, Brestovcu, Metovnici, Zlotu i Boru, dobili su poklone koje im je uručila Ambasada Rumunije u Srbiji, uz podršku Departmana za Rumune van granica. Svako dete je dobilo torbu sa školskim priborom. Želimo svima dobre rezultate u školi, puno uspeha u novoj godini i da ne zaborave da je Rumunija uz njih, u njihovom nastojanju da nauče i održe rumunski jezik živim, poručili su iz Ambasade.

    Učenici Srpske gimnazije „Dositej Obradović” iz Temišvara i Visoke tehnološke škole „Clisura Dunarii” iz Nove Moldave posetili su Srbiju uoči Božića po julijanskom kalendaru, koji slave Srbi pravoslavci. Poseta je ostvarena uz podršku Saveza Srba u Rumuniji. Učenike su, povodom najvećeg hrišćanskog praznika, Roždenstva Hristovog, primili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a u sedištu Patrijaršije, patrijarh srpski Porfirije. Učenike iz Rumunije primili su i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević i ministarka za porodičnu zaštitu i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski. Učenici su posetili Saborni hram Svetog Save, muzej „Nikola Tesla“, stadion i muzej „Crvena zvezda“.

    Nakon što je Temišvar osvojio titulu Evropske prestonice kulture 2023. godine, programom čiji je koordinator bila Simona Nojman, ona sada ima za cilj, da u svojstvu direktora Udruženja za promovisanje i razvoj turizma okruga Tamiš pri Veću okruga Tamiš, osvoji titulu „Banat – gastronomski region Evrope 2028“. Nojman je izjavila da će zajedno sa kulinarskim antropologom Kajusom Ovidijem Merša i njegovim timom istači gastronomsku multikulturalnost regiona, tako da kada neko pita koju lokalnu hranu može da servira, odgovor treba da bude: „Imamo srpsku, mađarsku, rumunsku, italijanski meni, francuski ili drugi. Želim da osvojim titulu Banat – Gastronomski region Evrope 2028. promovisanjem značajnih mesta županije, ali želim i da unapredim strategiju za promovisanje turizma u županiji. Aktivnost bih organizovala po odeljcima: nastavila bih neke aktivnosti koje smo imali, Vinski put, Vinski maraton, Banatski branč, Eko Tamiš, Eko turizam u Bogdi, ali i novi pristup integrisanom prekograničnom turizmu Rumunija-Mađarska i Rumunija-Srbija, dodala je Nojman. Kulinarski antropolog Kajus Merša, jedan od inicijatora projekta pod nazivom ‘Culinaria Banatica’ za promovisanje i ponovno otkrivanje banatske gastronomije, započetog pre dve godine, izjavio je da projekat želi da dovede u red rumunsku kuhinju u Banatu, koja je po njegovom mišljenju prva fjužn kuhinja u Evropi. Zato je jedan od ciljeva projekta bilo i podnošenje Međunarodnom institutu za gastronomiju, umetnost i kulturu inicijative da Banat postane evropska gastronomska regija.

    Fudbalski tim Ocelul Galaci saopštio je da je na zahtev hrvatskog igrača Dijega Živulića, raskinuo ugovor sa igračem. Živulić je zatražio raskid ugovora nakon što je dobio drugu veoma dobru finansijsku ponudu. Za sve što je uradio za naš tim, Dijegu se takva želja nije mogla uskratiti. Zahvalni smo mu i želimo mu puno uspeha u novom izazovu, kazali su predstavnici tima iz Galacija. Dolaskom u Galaci pre dve sezone, Dijego Živulić je odigrao 78 zvaničnih utakmica, tokom kojih je postigao 3 gola. Živulić je sedmi igrač koji je ove zime napustio Ocelul Galaci, posle ukrajinskog golmana Maksima Kovalova, srpskog igrača Vasilija Đurića, napadača Aleksandra Mihaja Popa, italijana Jurija Čizotija, bosanskog igrača Stipe Jurića i hrvatskog igrača Josipa Tomaševića.

    Rukometaši SCM Politehnika Temišvar nastavili su pripreme za novu takmičarsku sezonu. Pripreme će se odvijati na lokalnom planu. Rukometaši Temišvara će do nastavka Nacionalne lige odigrati četiri probne utakmice u gostima: 18. januara protiv Potaisse iz Turde, 24. januara protiv Vojvodine Novi Sad, drugoplasiranim u Prvoj ligi Srbije, 31. januara i 1. februara. protiv Partizana, liderom šampionata Srbije.

  • NATO: Evropska unija se ne može odvojiti od Sjedinjenih Američkih Država

    NATO: Evropska unija se ne može odvojiti od Sjedinjenih Američkih Država

    Saslušan po prvi put od strane komisija za spoljne poslove i odbranu iz Evropskog parlamenta, generalni sekretar NATO-a izjavio je da Evropa ne može sebi priuštiti da se odvoji od Sjedinjenih Američkih Država u oblasti odbrane. Mark Rute je rekao evroposlanicima da, u ovom trenutku, Sjedinjene Američke Države plaćaju oko 60% svih troškova NATO-a, a bez Sjedinjenih Američkih Država, Evropljani bi trebalo da povećaju za četiri puta svoje troškove za odbranu. U ovim uslovima, vojna bezbednost bi bila dostignuta tek za 10-15 godina, objasnio je zvaničnik NATO-a, koji je sugerisao i pojednostavljavanje procedura kupovine i dostave opreme.

    Mark Rute je pozvao Evropljane da izdvoje više nego do sad za budžet odbrane. Pokazuje se da je 2% bruto državnog proizvoda premalo u uslovima rata u Ukrajini, naglasio je generalni sekretar NATO-a, dodajući da je bezbednost najvažnija stvar da bi de održala evropska demokratija koja je do sad realizovana. On predlaže, istovremeno, da se od sad hibridni napadi, o kojima se govori već 15 godina, nazivaju „kampanjama destabilizacije“. Govorimo o Rusiji, kaže Mark Rute, koja napada Evropu u različitim oblicima:

    „Rat Rusije nastavlja da pravi haos. Istovremeno, Rusija ubrzava svoju kampanju destabilizacije naših zemalja sajber napadima, pokušajima atentata, aktima sabotaže i na još mnoge druge načine. Mi to obično nazivamo hibridnim akcijama, ali ja želim da odustanemo od ovog termina i da ga nazovemo kampanjom destabilizacije. I Rusija ne deluje sama. U tome pomažu Kina, Severna Koreja, Iran. U međuvremenu, i dalje postoje druge pretnje: terorizam, nuklearna proliferacija, dezinformacije i, naravno, klimatske promene. Zemlje NATO-a povećale su svoje izdatke za odbranu. Dve trećine njih sada troši bar 2% bruto domaćeg proizvoda na odbranu. To je dobro i pozdravljam njihove napore. Ali, budimo iskreni, 2% nije ni blizu dovoljno. Naša industrija je i dalje premala, isuviše fragmentirana i, budimo iskreni, prespora. Pozdravljam i podržavam akcije Evropske unije da udvostruči svoje napore da popravi i proširi našu odbrambenu industrijsku bazu. Sa ovim programom Evropske unije sada imamo priliku da ojačamo našu zajedničku bezbednost“.

    Trenutno, samo 23 od 32 zemlje članice NATO-a dostižu cilj od 2% bruto domaćeg proizvoda za budžete za odbranu preuzet u okviru Alijanse, uključujući Rumuniju. Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp pozvao je evropske zemlje članice NATO-a da povećaju svoje budžete za odbranu na najmanje 5% bruto domaćeg proizvoda, što je cilj koji se u Evropskoj uniji smatra nerealnim. Eventualna odluka o povećanju ovog cilja očekuje se na sledećem samitu NATO-a, koji će se održati u Hagu u junu 2025. godine.

  • Prihodi i troškovi rumunskih domačinstava (14.01.2025)

    Prihodi i troškovi rumunskih domačinstava (14.01.2025)

    U prvom tromesećju prošle godine mesećno primanje jednog rumunskog domačinstva iznosilo  je 8555 leja, odnosno oko 1600 evra i bilo  je za 0,5% veće nego u drugom tromesećju iste godine. Prema podacima Statističkog instituta Rumunije, prosečno primanje jednog člana porodice iznosilo je oko 3300 leja, vece za 0,7%. U odnosu na treće tromesećje prošle godine, ukupni mesečni prihodi jednog domačinstva i jednog člana domačinstva  bili su veći za nešto manje od 13 %. Od 8555 leja jednog domačinstva prošle godine u trećem tromesečju najveći de je potrošen. Veći za 9% u odnosu na prethodnu godinu, ukupni mesečni troškovi predstavljali su 85%. U poslednjoj godini zabeleženo je povećanje kupovne moći stanovništva naše zemlje– kaže finansijski analitičar Arijan Kodrlašu i objašnjava zašto je percepcija stope inflacije veća od statističke: ,,Uverili smo se da su troškovi veći od stope inflacije. Kada su prihodi veći i potrošnja je veća, idealno bi bilo da se odvoji obim prihoda od rasta cene. Ali moguće je da pojedine stvari koje ulaze u sastav troškova nisu  uračunate u  inflaciju, tako da se stiče utisak da je inflacija mnogo veća od realne. Istu smo situaciju imali i u prethodnom periodu.’’

     

    Najveći izvor prihoda predstavljale su plate i druga primanja, slede društvene usluge, penzije, pomoć za nezaposlenost i socijalnu pomoć. U jednom urbanom domačinstvu ukupni prosečni mesečni dohodak bio je 1,3 puta veći nego u seoskoj sredini, a dohodak jedne osobe gradskog domačinstva 1,5% veći. Glavne destinacije troškova u trećem tromesečju prošle godine bili su prehrambeni proizvodi, bezalkoholno piće, neprehrambeni proizvodi, komunalne usluge, porezi, doprinosi, takse, odeća i obuća. Manji  mesečni izdaci otišli su za vaspitanje. Štampa u Bukureštu ironično piše da 85% prihoda Rumuna ide na takse i troškove i da Rumuni zaradjuju više ali troše skoro sve.

  • Vesti – 13.1.2025

    Vesti – 13.1.2025

    Rumunska vlada će ove nedelje zvanično odrediti datum predsedničkih izbora, nakon što su lideri vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) u sredu, na svom prvom sastanku 2025. godine, odlučili da izbori za vrhovnu funkciju u državi budu održati 4. i 18. maja. U nedelju je u Bukureštu održan veliki protest u organizaciji opozicione Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), na kome su ljudi tražili nastavak drugog kruga predsedničkih izbora i ostavku predsednika Klausa Johanisa. Predsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), Đorđe Simion najavio je da će se protesti nastaviti. Ustavni sud je poništio prošlogodišnje predsedničke izbore uz obrazloženje da je čitav izborni proces bio pogrešan.

    Izrada budžeta za ovu godinu ne uzima u obzir promenu PDV-a, saopštio je u ponedeljak rumunski ministar finansija Tancoš Barna. On je precizirao da nema govora o promeni oporezivanja rada, a pri izradi budžeta se ne uzimaju u obzir promene postojeće strukture. Ministar je takođe naznačio da je „primarni cilj za 2025. godinu“ da se penzije i plate mogu isplaćivati na nivou 2024. Prethodno je Tancoš Barna uveravao da će nacrt budžeta za 2025. poštovati limit deficita od 7% bruto domaćeg proizvoda, prema sporazum sa Evropskom komisijom. On je za 2025. procenio privredni rast od 2,5% i inflaciju od 5%. Zauzvrat, rumunski premijer Marćel Čolaku izjavio je da Vlada mora da usvoji budžet za tekuću godinu najkasnije do 27. januara i zatražio od ministara da naprave sve svoje računice, uključujući i predloge za restrukturiranje svih neopravdanih pozicija u centralnoj upravi i na nivou podređenih državnih preduzeća. Očekuje se da će parlament usvojiti projekat u prvoj nedelji februara.

    Državljani Rumunije moći će da putuju u Sjedinjene Američke Države posle 31. marta, po pojednostavljenoj proceduri, nakon što su američke vlasti Rumuniji dodelile status zemlje učesnice Programa za ukidanje viza. Kako se navodi u saopštenju rumunske ambasade u Vašingtonu, Rumuni će moći da putuju u Sjedinjene Američke Države na osnovu elektronske dozvole pod nazivom ESTA, a režim se primenjuje na sva putovanja u turističke ili poslovne svrhe čija dužina ne prelazi 90 dana. Ovlašćenje će važiti dve godine, sa neograničenim brojem ulazaka ili izlazaka iz Sjedinjenih Američkih Država. Da bi učestvovala u Programu za ukidanje viza, zemlja mora da ispuni uslove u vezi sa borbom protiv terorizma, sprovođenjem zakona o imigraciji, bezbednošću dokumenata i upravljanjem granicama. Zahtevi takođe uključuju stopu odbijanja vize manju od 3%.

    Kao i svake godine 15. januara, Rumunija će u sredu obeležiti Dan nacionalne kulture. Ovo se proslavlja i u Republici Moldaviji rumunskog govornog područja, kao i u dijaspori, u kontekstu 175 godina od rođenja Mihaja Emineskua, koji se smatra najvećim rumunskim pesnikom. Kulturne i obrazovne institucije, nevladine organizacije i vlasti pripremile su događaje u različitim prostorima, manje-više konvencionalnim, kako bi približili kulturu javnosti. Između ostalog, u utorak uveče, u Botošanju (severoistok) održaće se svečana dodela Nacionalnih nagrada za kulturu, tokom koje će biti dodeljene nagrade za izuzetnost u kulturi, za promovisanje Emineskuovog dela i rumunske kulture uopšte, ili za razvoj rumunske književnosti iz međunarodnog okruženja.

  •  Protesti i pripreme za predsedničke izbore (13.01.2025)

     Protesti i pripreme za predsedničke izbore (13.01.2025)

    Prošle subote vladajuća koalicija sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) donela je odluku da se 4. i 18. maja održe predsednički izbori. Vlada u Bukureštu sada priprema potrebne dokumente koji potvrdjuju ove datume. Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku priznaje da postoji ogromno očekivanje u javnosti u vezi sa ovim datumom. Ulica medjutim šalje mnogo oštriji signal. Advokati nestranačkog kandidata Kalina Djordjeskua, ruskog ekstremiste, koji je na opšte iznenadjenje osvojio najveći broj glasova u prvom krugu predsedničkih izbotra, zahtevaju od Ustavnog da preispita neopravdanu odluku donetu 6. decembra o poništenju drugog kruga predsedničkih izbora. Zahtev upućen Ustavnom sudu popraćen je neovlašćenim protestom nekoliko hiljada pristalica Djordjeskua. U nedelju Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), najveća stranka rumunske suveranističke trijade, organizovala je u Bukureštu veliki ovlašćeni miting na koji je više desetina hiljada osoba zahtevalo da se održi drugi krug predsedničkih izbora i da predsednik države Klaus Johanis napusti ovu dužnost. Demonstranti na takozvanom ,,Mitingu za demokratiju’’ okupili su se ispred sedišta Vlade i Predsedništva. ,,U jednoj demokratskoj Rumuniji na kraju ovog dana nezakoniti stanovnik Predsedništva Klaus Johanis podneo bi ostavku da bismo se vratili u institucionalni okvir i poštovali volju rumunskog naroda’’ izjavio je lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna Djordje Simion. On je saopštio da će se protesti nastaviti do ispunjenja svih zahteva i da će 24. januara za Dan ujedinjenja rumunskih kneževina više desetina hiljada osoba biti na ulicama. Predsednica Unije spasite Rumuniju (USR) Elena Laskoni, koja je ušla u drugi krug predsedničkih izbora, izjavila je da razume nezadovoljstvo demonstranata i da su ovi ,,Osudili Ustavni sud zbog proizvoljnog načina odlučivanja’’, sa napomenom da rešenje ne može doneti ulica ni društvene mreže. Normalan gest bilo bi povlačenje Klausa Johanisa sa predsedničke dužnosti da bi mesto preuzeo predsednik Senata. Ustavni sud je doneo odluku o poništenju predsednickih izbora odrzanih u novembru i decembru prošle godine na bazi saopštenja Vrhovnog saveta odbrene zemlje o navodnom spoljnom mešanju u predsedničke izbore u korist Kalina Djordjeskua i nelegalnom finansiranju kampanje ovog kandidata. Neke od ovih optužbi iz Izveštaja na kojima je doneta odluka Ustavnog suda bez presedana u Rumuniji nisu zasada potvrdjene, što predstavlja veliki znak pitanja u vezi sa opravdanošču odluke Ustavnog suda. Nakon ove odluke predsednik Klaus Johanis je ostao na ovoj dužnisti iako je nejgov drugi predsednički mandat istekao 21. decembra.

  • Rumuni, bez viza u SAD (13.1.2025)

    Rumuni, bez viza u SAD (13.1.2025)

    Nakon što su američke vlasti dodelile Rumuniji status zemlje učesnice Programa Visa Waiver državljani Rumunije će posle 31. marta moći da putuju u Sjedinjene Američke Države po pojednostavljenoj proceduri. Ukidanje viza za Rumune zvanično je zabeleženo, u petak, u sedištu Departmana za unutrašnju bezbednost u Vašingtonu. “To je važan i srećan trenutak za sve Rumune, a odluka Sjedinjenih Američkih Država pokazuje koliko su tokom vremene odnosi između Rumunije i SAD vremenom postala jaki”, rekao je ovom prilikom ambasador Rumunije u Vašingtonu. Andrej Muraru je takođe objasnio šta ovaj pristup podrazumeva: „Pored očiglednih ekonomskih i bezbednosnih prednosti, Rumuni koji žele da putuju u Ameriku sada to mogu učiniti mnogo lakše, brže i jeftinije. Rumuni više ne moraju da čekaju mesecima na termin, više ne moraju da polažu test intervjua i više ne moraju da plaćaju značajnu taksu. Od danas je put do Amerike kraći. Rumunija postaje prva zemlja u crnomorskom regionu koja je ušla u ovaj odabrani program, a to je u interesu promovisanja bilateralne i regionalne bezbednosne saradnje“. Rumunski državljani će pre početka putovanja u Sjedinjene Američke Države morati da se registruju u Sistemu elektronske dozvole putovanja – ESTA, a osobe koje ne dobijaju odobrenje preko ovog sistema neće moći da putuju u SAD. Odobrenje za putovanje koje zamenjuje vizu važiće dve godine, sa neograničenim ulaskom ili izlaskom iz Sjedinjenih Američkih Država. Kako javlja Ambasada SAD u Bukureštu, ovlašćenje se može koristiti za posete do 90 dana, a cena je 21 američki dolar. Ambasador Andrej Muraru je u intervjuu za Radio Rumunija izjavio da se menjaju samo vize tipa B, odnosno turističke i poslovne, za bilo koju drugu destinaciju, bilo da se radi o poslu, studiranju ili problemima zdravstvenog stanja, lečenja, tamo su druge vize za koje sistem ostaje isti, uz prijavu. Istovremeno, Rumuni će i dalje moći da apliciraju za američke vize, s tim što one važe 10 godina, a trajanje putovanja je maksimalno šest meseci. “To je uspeh koji će odrediti još dinamičniji razvoj naših bilateralnih odnosa, na svim nivoima”, izjavio je u Bukureštu predsednik Klaus Johanis, koji je čestitao svima koji su doprineli uključivanju Rumunije u Program Visa Waiver.

  • Sport (13.01.2025)

    Sport (13.01.2025)

    RUKOMET

    Rumunski ženski rukometni timovi postigli su ovog vikenda polovičan uspeh u evropskim kupovima. Glorija Bistrica je postigla treću pobedu u Grupi A Lige šampiona, pošto je na domaćem terenu savladala norveški Štorhamar sa 31-28 (13-15). Iako su Norvežanke na poluvreme imale prednost od dva gola, u drugom poluvremenu Rumunke su bile ubedljivije i zasluženo osvojile dva boda. Danila Patrisija Delgado Pinto sa 7, Tamires De Araužo Frosard sa 6 i Sonja Serafičanu takodje sa 6 golova bile su najefikasnije igračice Glorije, U poraženom timu istakle su se Kjerstin Boge Solas sa 6 i Matilde Rivas Toft takodje sa 6 golova. U subotu Nikobing Falster je izgubio na domaćem parketu od Podravke Koprivnice sa 28-31, a u Ljubljani Krim Merkator je izgubio od Ferencvaroša rezultatom 22-27.

    Na tabeli Grupe A vodi Mec sa 17 bodova ispred Ferencvaroša sa 16, Podravke sa 9, Krim Merkatora sa 8, Glorije sa 6, Štorhamara sa 5 i Nikobinga sa 3 boda.

    U Grupi B Lige šampiona, Rapid iz Bukurešta je doživeo težak poraz u Francuskoj od Brest Bretanja rezultatom 33-21 (9-15), Vicešampionke Rumunije nisu mogle ozbiljnije da se nose sa raspoloženim Francuskinjama. U bledom izdanju Rapida bolje od ostalih bile su Sorina Grozav sa 5 i Štefanija Stojka sa 3 gola. Polin Koatanea sa 8, Onasija Ondono sa 5 i Ana Vjahireva sa 3 gola bile su najzaslužnije za visoku pobedu Bresta. U subotu u Grupi B Budućnost Podgorica je savladala Vajspers Kristijansand sa 26-20, u nedelju Tiim Esbjerg je remizirao sa Ludvigzburgom na domaćem parketu rezultatom 30-30,dok je Gjor ETO savladaio u gostima Odense sa 34-32. Sledeću utakmicu Rapid igra 19. januara protiv Odenzea u Bukureštu. U grupi B vodi Gjor sa 15 bodova ispred Brest Bretanja sa 14, Tim Esbjerga sa 13, Vajpers Kristijansanda sa 7, Ludvizburga sa 7, Budućnosti sa 5 bodova i Rapida sa 3 boda.

    I treći predstavnik Rumunije u Ligi šampiona CSM Bukurešt je poražen u nedelju u Grupi A. U Mecu Bukurešt je izgubio od domaćeg Meca sa 24-27 (12-13.) i zabelezio četvrti poraz u Ligi. Kristina Neagu je bila najefikasnija u timu CSM Bukurešta sa 6. golova. Najefikasnije u timu Meca bile su Sara Bukti sa 7 i Petra Vamoš sa 6 golova. 18. januara CSM Bukurešt igra na domaćem parketu protiv Podravke iz Koprivnice.

    Rukometšice Ramniku Valča osvojile su u nedelju bod u Dortmundu u utakmici Grupe B EHF Lige Evrope. Iako su tokom cele utakmice bile u vodstvu, Rumunke umalo da od gotovog naprave veresiju. Vodile su Rumunke i sa 25-21 da bi Dortmund izjednačio u 58. minutu na 29-29 i poveo sa 31-30. Imale su Nemice i igračicu više u poslednjoj minuti, ali bod je Valči donela Esma Elagaui u poslednjoj sekundi. Julija Majndof sa 5 i Esma Elgaui sa 5 golova bile su najefikasnije igračice rumunskog tima. U timu Borusije najefikasnija je bila Karmen Kampos Kosta sa 9 golova. U drugoj utakmici grupe Ikast je savladao norvešku Solu sa 35-34. 19. januara Valča dočekuje Ikast na domaćem parketu.

    U nedelju na domaćem terenu rukometašice Dunare Brajila savladale su španski tim Elče sa 33-15 (13-7) u Grupi A EHF Lige Evrope. Mireja Gonzales Alvarez sa 6, Katarina Ježić sa 6 i Kristina Liščević sa 4 gola bile su najstakutije igračice Brajila u ubedljivoj pobedi protiv Elčea. Patrisija Mendez Garsija sa 6 i Paula Marija Pelegrin sa 4 gola bile su najbolje rukometašice španskog tima. U drugoj utakmici grupe Turinger je savladao norveški Larvik sa 43-35.

    Muška rukometna reprezentacija Rumunije savladala je reprezentaciju Argentine rezultatom 31-30 (15-16) u subotu u Kasteljonu u poslednjoj utakmici medjunarodnog turnira. Najefikasniji rumunski rukometaš u meču sa Argentinom bio je Daijel Stančuk koji je postigao 10 golova. Podsećamo, naši reprezentativci izgubili su prvi meč od reprezentacije Norveške rezultatom 25-37 i drugi od Egipta sa 30-33.

     

    VATERPOLO

     

    Na Svetskom kupu u vaterpolu u rumunskom gradu Otopeni reprezentacija Španije osvjila je prvo mesto. U finalu španski vaterpolisti savladali su reprezentaciju Madjarske sa 15-9. Treće mesto je pripalo Grčkoj koja je u malom finalu savladala reprezentaciju Crne Gore rezultatom 17-10. Hrvatska, olimpijski vicešampion, osvojila je 5. mesto, pošto je sa 20-8 savladala Japan. U borbi za 7. mesto Gruzija je pobedila SAD sa 17-12, Srbija, olimpijski šampion,  zauzela je 9 mesto, Rumunija 10. a Francuska 11.

     

    TENIS

     

    Rumunsko/madjarski ženski dubl Monika Nikulesku/Fani Štolar poražen je u finalu teniskog turnira u Hobartu. Nikulesku i Štolar izgubile su od kinesko-tajvanskog para Žijang Šinju/Vu Hsijeh-Fang sa 1-6, 6-7. U final turnira Nikulesku i Štolar plasirale su se posle povlačenje Amerikanke Sofije Kening i Poljakinje Magde Linet.

    Dve naše teniserke eliminisane se u prvom kolu prvog ovogodišnjeg grend slem turnira u Melburnu. Dvadesetogodišnja Anka Todoni izgubila je od kineskinje Kinveng Ženg, prošlogodišnje finalistkinje Melburna. sa 0-2, po setovima 6-7, 1-6, a Sorana Krstea od Ukrajinke Eline Svitoline takodje sa 0-2, po setovima 4-6, 4-6.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (11.01.2025)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (11.01.2025)

    Stranke rumunske vladajuće koalicije zajedno sa predstavnicima nacionalnih manjina utvrdili su u sredu datume novih predsedničkih izbora. Prvi kug održaće se 4. maja a drugi 18. maja. Odluka će biti i zakonski potvrdjena sledeće nedelje. Podsećamo, prošle godine Ustavni sud Rumunije je poništio prvi krug predsedničkih izbora zbog spoljne hibridne umešanosti i neprijavljivanja načina finansiranja kandidature nestranačkog kandidata Kalina Djordjeskua, ultranacionaliste suveraniste i bozavalaca Vladimira Putina, koji je na opšte iznenadjenje 24.novembra osvojio najveći broj glasova u prvom krugu. Na prvoj ovogodišnjoj sednici, vladajuća koalicija donela je odluku da se u februaru u rukovodećim strukturama koalicionih stranaka potvrdi ranije doneta odluka  o imenovanju bivšeg predsednika Nacionalne liberalne partije (PNL) Krina Antoneskua za zajedičkog kandidata na predsedničkim izborima. Do tada napraviće se sondaže sa ciljen da se proveri raspoloženje izbornog tela. Najavljen kao zajednički kandidat koalicije na predsedničkim izborima Krin Antonesku se sam supendovao jer po njemu nije utvrdjen datum predsedničkih izbora i zbog slabe podrške političkih stranaka koje su ga predložile za kandidata.

    U sredu Ustavni sud Rumunije objavio je obrazloženje odluke kojom je 31. decembra odbijena žalba Kalina Djordjeskua i Koalicije za odbranu pravne države na odluku Centralnog  izbornog biroa o poništenju predsedničkih izbora. Odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće i ne mogu se razmatrati na sudovima, navodi se izmedju ostalog u obrazloženju Apelacionog suda sa napomenom da poništenje izbora ne predstavlja kršenje osnovnih prava gradjana predvidjena Ustavom.

     

    Premijer Rumunije Marčel Čolaku primio je tekuće nedelje izvršnog podpredsednika Evropske komisije za prosperitet i industrijsku strategiju Stefana Sežurna, sa kojim je vodio razgovore o položaju evropske privrede i potrebi nastavljanja investicija u oporavak i zajednički razvoj. Premijer Čolaku je uveren da će se uprkos evropskim i svetskim ekonomskim izazovima rumunska privreda razvijati računajući i na podršku Evropske komisije u oblastima apsorpcije evropskih fondova i zaštiti životnog standarda rumunskih državljana. Evropski komesar se tokom posete sastao i sa predsednikom Senata Ilijom Boložanom, a zajedno sa ministrom ekonomije Bogdanom Ivanom posetio rumunsku fabriku ,,Prime Bateries Technology’’ u kojoj se proizvode litijumski akumulatori najnovije generacije i personalizovani sistemi skladištenja energije. Zvaničnici su obišli i institute za istraživanje turbo motora i razgovarali o upotrebi dronova u civilne i vojne svrhe kao i o efektima globalne konkurencije u ovoj oblasti. Evropski komesar je izjavio da je Bukurešt prva etapa svoje turneje i da je ova poseta namenjena industrijskom razvoju Rumunije i strateškom značaju ovog sektora.

     

    U prisustvu američkog sekretara za unutrašnju bezbednost Alehandra Majorkasa i ambasadora Rumunije u Vašingtonu Andreja Morarua u sredu je u sedištu Departmana za unutrašnju bezbednost u Vašingonu organizovan zvanični ulazak Rumunije u američki bezvizni režim Visa Waiver. U Bukureštu ministar spoljnih poslova Rumunije Emil Hurezeanu je prethodno saopštio da rumunski državljani od marta mogu putovati u SAD bez ulazne vize nakon akualizacije elektronske platforme odobravanja putovanja. Rumunski državljani neće imati obavezu da u konzulatu SAD dolaze na intervju. Odobrenje za ulazak u SAD bez vize ima rok važenja dve godine sa neograničenim brojem ulazaka i izlazaka. Odobrenje se može koristitu za vize u trajanju od 90 dana i košta 21 američki dolar. Rumunski državljani mogu tražiti i američku vizu sa rokom trajanja od 10 godina. Šef rumunske dilomatije je naglasio da pored povećanja broja turista ulazak Rumunije u američki bezvizni režim otvara mogućnosti za unapredjenje trgovinskih odnosa i lakše putovanje investitora. Posle odluke američke savezne države Rumunija postaje 43 država učesnica u američki bezvizni režim.

  • Rumunija i strateške industrije (10.01.2025)

    Rumunija i strateške industrije (10.01.2025)

    Tokom posete Rumuniji, u okviru evropske turneje, izvršni potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne, odgovoran za prosperitet i industrijsku strategiju, obećao je podršku važnim sektorima domaće industrije, od proizvodnje akumulatora do proizvodnje čelika. On je najavio da će Evropska komisija sledećeg meseca objaviti strateški plan koji će pojednostaviti regulatorni okvir u oblasti reindustrijalizacije i obuhvatiti sva pitanja sektora baterija, uključujući dekarbonizaciju i konkurentnost kompanija. On je, zajedno sa ministrom privrede Bogdanom Ivanom, posetio rumunsku fabriku „Prime Batteries Technologi”, koja proizvodi litijum-jonske akumulatore poslednje generacije i prilagođene sisteme za skladištenje energije. Evropski zvaničnik sastao se sa zvaničnicima u Bukureštu, a posetio je i Nacionalni institut za istraživanje i razvoj vazduhoplovstva, glavni istraživački centar u oblasti vazduhoplovnih nauka u zemlji. U tom kontekstu, on je ocenio da je Rumunija jedna od industrijski najrazvijenijih država u Evropi i da će podržati nastavak ovog procesa. „Rumunija nam je potrebna u ovim trenucima ekonomske neizvesnosti i reindustrijalizacije“ – ocenio je evropski zvaničnik. Ministar Bogdan Ivan je sa svoje strane istakao značaj ove posete, kao jasnu poruku da Unija podržava Rumuniju da postane ključni igrač u novim industrijama. Bogdan Ivan: „Kada govorimo o industrijskom razvoju Evrope i smanjenju zavisnosti od drugih kontinenata, govorimo o maksimalnom korišćenju resursa koje ovde imamo, a Rumunija ima ogromne resurse kritičnih materijala. S druge strane, ima izuzetno važan geostrateški položaj”. Ministar je dodao da će akcenat biti stavljen na komplementarne projekte između država članica Unije, izbegavanje unutrašnje konkurencije i usklađivanje nacionalnih ciljeva sa evropskom vizijom. Procenjuje se da će se vrednost globalnog tržišta akumulatora udvostručiti u narednim godinama, zbog povećane potražnje za litijum-jonskim akumulatorima, koje se smatraju najefikasnijim rešenjima za skladištenje energije za automobilsku i energetsku industriju. Trenutno je Evropa značajno zavisna od uvoza retkih metala i proizvodi mnogo manje akumulatora nego što je potrebno tržištu. Da bi smanjila ovu zavisnost, Evropska unija ima za cilj da postane drugi najveći proizvođač akumulatora u svetu, posle Kine. Kada je reč o industriji čelika u Rumuniji, evropski zvaničnik je ocenio da je to esencijalni sektor za akumulatore, automobile i eolijnaksu energiju pa će to biti prioritetna tema u njegovoj sledećoj poseti Bukureštu.

  • Vesti – 10.01.2025

    Vesti – 10.01.2025

    Premijer Rumunije Marčel Čolaku rekao je danas da Vlada mora da usvoji budžet za 2025 godinu najkasnije do 27. januara i pozvao ministre da izvrše sve potrebne kalkulacije, koje takođe moraju uključiti predloge za smanjenje radnih mesta, kako u centralnoj administraciji, tako i na nivou podređenih državnih preduzeća. Prethodno je ministar finansija Tančos Barna dao uveravanja da će nacrt budžeta za 2025. poštovati ograničenje deficita od 7 odsto BDP-a, prema dogovoru sa Evropskom komisijom. On je za 2025. procenio privredni rast od 2,5 odsto i inflaciju od 5 odsto. Međutim, sindikati i privatni sektor osporavaju fiskalno-budžetske mere koje je usvojila vlada krajem prošle godine. Hitna uredba sadrži, između ostalog, mere štednje koje pogađaju zaposlene u javnom sektoru, penzionere i sektore kao što su IT, građevinarstvo i HoReKa.

    Ukidanje američkih viza za rumunske državljane danas je zvanično zabeleženo u Odeljenju za unutrašnju bezbednost u Vašingtonu. Tehnički detalji kao i datum aktiviranja programa bezviznog režima biće naknadno objavljeni. Rumunija je postati 43. učesnica američkog programa ukidanja viza. Prema rečima rumunskog ambasadora u Vašingtonu Andreja Murarua, Rumuni koji putuju u SAD kao turisti ili poslovno više neće morati da daju intervjue u američkom konzulatu u Bukureštu i i neće plaćati takse za vizu, već će im samo biti potrebno elektronsko ovlašćenje. Oni koji žele i dalje će moći da podnesu zahtev za američku vizu koja važi 10 godina i omogućava maksimalni boravak do 6 meseci. Rumuni koji žele da studiraju i rade u SAD moraju da podnesu zahtev za vize.

    Evropska komisija zvanično je refundirala Rumuniji iznos od 1,12 milijardi evra, saopštila je Agencija za plaćanja i intervencije u poljoprivredi (APIA). Novac dolazi iz Evropskog poljoprivrednog garantnog fonda i predstavlja ekvivalent sredstava koja je Agencija za plaćanje (APIA) koristila iz budžeta u oktobru i novembru prošle godine. Ova sredstva su poljoprivrednicima dodeljena unapred, kako bi mogli da izvrše određena plaćanja, uključujući i promociju poljoprivrednih proizvoda.

    Oko 2000 ljudi protestovalo je u petak ispred zgrade Parlamenta u Bukureštu zbog odluke Ustavnog suda (CCR) od 6. decembra o poništenju predsedničkih izbora u Rumuniji. Demonstranti kažu da ova odluka krši volju biračkog tela i pozvali su na nastavak izbornog procesa. Oni su izašli na ulice na predlog bivšeg nezavisnog kandidata Kalina Đorđeskua, proruskog ekstremiste, koji je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji. Vlasti tvrde da je protest nezakonit. Podsećamo, Ustavni sud je poništio rezultate izbora nakon što je Vrhovni savet odbrane otkrio strano hibridno mešanje u izborni proces i dokaze o neprijavljenom finansiranju kampanje Kalina Đorđeskua. Nova koaliciona Vlada PSD-PNL-UDMR odlučila je da se predsednički izbori održe 4. i 18. maja.

    Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu upozorava rumunske državljane koji putuju u Italiju da je trenutno saobraćaj pogođen štrajkovima na nacionalnom nivou. Železnički saobraćaj je u prekidu do ponoći, osigurano je samo nekoliko vozova koji povezuju aerodrome većih gradova i one koji prolaze kroz celo poluostrvo. U severnoj Italiji odvija se štrajk osoblja na tri aerodroma. Takodje u Italiji u svim gradovima, tokom prepodneva lokalni prevoz je prekinut na četiri sata. U štrajku su i profesori preduniverzitetskog obrazovanja. Strajkači zahtevaju poboljšanje uslova rada i reviziju politike zarada. S druge strane, krajem ove nedelje u Belgiji će zaposleni u javnom prevozu i prosveti održati demonstracije, u kontekstu u kome se zagovara narušavanje funkcija javnog prevoza u Briselu.

    Vlasti Los Anđelesa saopštile su da je oko deset hiljada kuća i drugih zgrada uništeno ili oštećeno u razornim požarima koji su zahvatili američki grad i okolinu, podstaknuti jakim vetrom. Vile poznatih ličnosti kao što su Paris Hilton, Entoni Hopkins, Bili Kristal ili Leticija Helidej pretvorile su se u pepeo. Najmanje 10 osoba je nastradalo. Evakuacija je naredjena za više od 170 hiljada ljudi ,dok je plamen gutao brdo za brdom, stižući do kultnih oblasti poput Holivudskog Bulevara slavnih. Guverner Kalifornije je naredio rasporedjivanje Nacionalne garda usred izveštaja o pljačkama. Ovo je jedna od najgorih prirodnih katastrofa u istoriji grada na Zapadnoj obali, drugog po veličini u SAD. Požar bi takođe mogao da bude najskuplji ikada zabeležen, a šteta se procenjuje na desetine milijardi dolara.

    Potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne obećao je tokom dvodnevne posete Bukureštu da će podržati industrijski razvoj Rumunije i istakao strateški značaj ovog sektora. U tom kontekstu, posetio je rumunsku fabriku „Prime Batteries Technologi“, koja proizvodi najsavremenije litijum-jonske baterije i prilagođene sisteme za skladištenje energije. Takođe je posetio Nacionalni institut za istraživanje i razvoj vazduhoplovstva, glavni istraživački centar u oblasti vazduhoplovnih nauka u zemlji.

  • Kako smanjiti budžetski deficit ?

    Kako smanjiti budžetski deficit ?

    Prema podacima Ministarstva za finansije, Rumunija je završila 2024. godinu sa budžetskim deficitom od 8,6%. Eksperti upozoravaju da je ovaj ogromni deficit jedan od najvećih u Evropskoj uniji. Ekonomski rast nije solidan, jer se bazira na velike domaće i inostrane debalanse i Vlada ima obavezu da pod kontrolu drži rashode, dodaju isti eksperti. Smanjenje budžetskog deficita ove godine je veliki izazov, naglasio je minister za finansije Tancoš Barna. On je dodao da u 2025. godini treba oprezno upravljati javnim novcem, jer je prošla godina bila veoma komplikovana za našu zemlju. Tancos Barna je dodao: ,,Imali smo napornu izbornu godinu, ostvaren novi obračun penzija, povećane su plate u mnogim oblastima i realizovane investicije bez presedana. Ovo je po meni najvažniji element 2024. godine, iako je godina završena sa deficitom od 8,6%. Ove godine treba da se uklopimo u budžetski defictit od 7%, da investiramo onoliko oliko smo predvideli, da isplatimo lične dohodke i penzije na nivou novembra 2024. godine. Treba da podržimo obrazovni i zdravstveni sistem, sve javne institucije, da poštujemo predloženu granicu deficita i istovremeno da prikupimo poreze ne za nova zapošljanavanja i da izbegnemo da sa istim  brojem radnika  imamo još veće troškove.’’

     

    Tancoš Barna je podsetio da je prošle godine Rumunija postigla sedmogodišnji angažman sa Evropksom komisijom o smanjenju državnog budžeta u narednih 7 godina  na 3%. Ministar za finansije je precizirao da prilikom izrade budžeta za 2025. godinu vlasti ne nameravaju da povećaju pdv i poreze na lične dohotke. Nacrt budžeta biće dostavljen vladajućoj koaliciji najkasnije 27. januara, a  u prvoj nedelji februara na razmatranje i usvajanje Parlemnetu. Podsećamo, Vlada na čelu sa socijaldemokratskim premijerom Marčelom Čolakuom usvojila je nedavno hitnu uredbu o fiskalno budžetskim merama u oblast javnih troškova, mere koje su izazvale nezadovolstvo privatnog sektora zbog odsustva zakonske predvidljivosti i izmena porsekih zakona preko noći. Sindikati upozoravaju da će uslediti protesti u narednom periodu i zahtevaju od ombudsmana da traži ocenu ustavnosti člana koji predvidja zamrzavanje indeksacije penzija. Uredba koja je stupila na snagu 1. januara predvidja takodje i zamrzavanje plata, ukidanje poreskih povlastica i ograničavanje pojedinih beneficija.