Category: Zelena Planeta

U kontekstu ubrzanih klimatskih promena, leto 2024. donelo je novi niz alarmantnih globalnih i regionalnih rekorda, naglašavajući značajan uticaj koji globalno zagrevanje ima na životnu sredinu i društvo. Štaviše, u Rumuniji je došlo do intenziviranja u poslednjih sedam decenija i pojavio se fenomen „urbanog toplotnog ostrva”. Nakon kolektivnog naučnog rada grupe od 11 autora, objavljen je izveštaj koji detaljno analizira sve klimatske promene i njihove efekte u Rumuniji.

Prema izveštaju „Stanje klime. Rumunija, 2024“, između 1950. i 2023. godine, trajanje i učestalost toplotnih vrednosti značajno su porasli, pri čemu je većina regiona registrovala produženja toplotnih talasa od 10-15 dana, a jugozapad i istok zemlje više od 25-30 dana. Projekcije ukazuju na nastavak ovog trenda do kraja veka, utičući na javno zdravlje i privredu. Pored toplotnih talasa, suša je još jedan veliki izazov za Rumuniju.

Površine pogođene umerenom, jakom i ekstremnom sušom su se povećale, sa vrhuncem u intervalima 2018-2020 i 2021-2023. Suša u intervalu 2018-2021 je najduža zabeležena, sa razornim posledicama po poljoprivredu i bezbednost hrane. Trend aridifikacije se nastavlja, duboko utičući na ekosisteme i poljoprivrednu proizvodnju. Učestali su i drugi ekstremni vremenski događaji, poput jakih oluja. Između 1940. i 2023. godine primećen je porast povoljnih uslova za ovakve pojave, posebno na istoku i severu zemlje. Projekcije za period 2025-2050 i kraj veka ukazuju na intenziviranje ovih pojava, sa negativnim uticajem na poljoprivredu i infrastrukturu.

Bogdan Antonesku, jedan od autora izveštaja, istraživač je u oblasti meteorologije i klimatologije, predavač na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Bukureštu i istraživač na Nacionalnom institutu za istraživanje-razvoj planetarne fizike i stručnjak u proučavanju jakih oluja i ekstremnih meteoroloških pojava u kontekstu klimatskih promena. Među njegovim doprinosima su razvoj prve klimatologije tornada u Rumuniji i detaljne klimatologije tornada u Evropi.

Nažalost, izveštaj nam pokazuje da ćemo imati sve veći uticaj. To je zato što prosečna globalna temperatura nastavlja da raste. Evropa se zagreva više od drugih regiona tako da ćemo sve češće osećati uticaj ovih klimatskih promena. Imaćemo više toplotnih talasa, sa dužim i intenzivnijim trajanjem. Dobar primer je ono što se desilo ove godine u Rumuniji, kada smo imali veoma veliki toplotni talas. Tada će uticaj biti direktno na gradsko stanovništvo. To je zato što u gradovima postoji takozvano „urbano toplotno ostrvo“.
Zbog činjenice da u urbanim sredinama ima betonskih, asfaltnih površina, grejanje je veće nego u susednim seoskim sredinama. Dakle, svaki toplotni talas koji pogodi grad, pojačava sam grad. Odatle će se pojaviti implikacije na zdravlje, na ekonomiju, ali, generalno, toplotni talasi će imati još veće implikacije, jer je reč o toplotnim talasima koji će se preklapati sa periodima suše, sa velikim uticajem na poljoprivredu. Dakle, u narednih nekoliko godina stvari će nastaviti da se razvijaju u ovom pravcu. Više toplotnih talasa, više sušnih perioda, nažalost, i više oluja u Rumuniji nego što smo videli do sada.

U prošlosti je bilo perioda jake suše i prevelike vrućine. Ovome se sada dodaju još gasovi staklene bašte u atmosferi, što znači povećanje globalne prosečne temperature. Dakle, prirodna varijabilnost, sa prirodnim pojavama, sada je pojačana. Učestalost pojavljivanja fenomena, njihovo trajanje i, pre svega, intenzitet se menjaju, objašnjava istraživač Bogdan Antonesku.

Na primer, povećanje nevremena, kao što smo imali oluju Boris, koja je proizvela padavine u srednjoj Evropi. Ova oluja je detaljno analizirana i količina padavina bi bila 20% manja da nije bilo ovih klimatskih promena. A glečeri su kritična tačka u klimatskom sistemu. Jednom istopljeni, neće se oporaviti. U principu, govorimo o nestanku glečera, što znači povećanje nivoa okeana i plavljenje nekih priobalnih područja. Prvo će biti pogođeni vodeni ekosistemi, ali i naselja i građevine u priobalnim područjima. Nažalost, ovo je pravac, ali glečeri će se topiti jako dugo. Čak i ako dostignu kritičnu tačku, na primer, grenlandski glečeri, proces topljenja će trajati dugo, ne govorimo o nekoliko godina.
Još jednu kritičnu tačku predstavljaju korali. Na korale snažno utiče činjenica da je u okeanima viša temperatura. Ali za ostale pojave radi se o decenijama, ako ne i stotinama godina. Nažalost, tehnološka rešenja se još uvek razvijaju. Na primer, izvlačenje ugljen-dioksida iz atmosfere. Ali ono što možemo da uradimo sad, je da delujemo na uzrok, a to je da pokušamo da smanjimo gasove staklene bašte kako ne bismo nastavili da menjamo klimatski sistem. Do promene je došlo, i jedino što nam preostaje je da pronađemo rešenja za prilagođavanje toplotnim talasima i periodima suše. Na primer, u poljoprivredi, da gajimo druge biljne vrste koje se lakše prilagođavaju periodima suše. Moramo delovati na smanjenju emisija gasova staklene bašte u velikim razmerama, ne samo regionalno.

Autori izveštaja „Stanje klime. Rumunija, 2024“ pokazuju da su sprovedene mere na nacionalnom nivou u pogledu energetske efikasnosti i promovisanja obnovljive energije, ali to što nemamo nacionalni zakon o klimi i loša primena, potvrđuje potrebu za integrisanom vizijom. Energetski sektor je centralni za ovu tranziciju. Iako fosilna goriva preovlađuju, postoje planovi za povećanje obnovljivih i nuklearnih kapaciteta do 2050. Takođe, elektrifikacija privrede i razvoj infrastrukture za skladištenje energije su od suštinskog značaja za postizanje klimatske neutralnosti.

S druge strane, percepcije javnosti su pomešane. Iako su klimatske promene prepoznate kao problem, samo 4% Rumuna ih smatra nacionalnim prioritetom, a ekonomski problemi su dominantni. Svest o uticajima na poljoprivredu, vodu, ekonomiju i zdravlje izgleda da još uvek nije dovoljno jaka da bi osnažila i ojačala zahteve za ozbiljnim, masovnim, klimatskim akcijama.

Buka je sve veći izazov za savremena društva i može stvoriti ozbiljne zdravstvene probleme poput srčanih i cirkulatornog sistema – uzrokovane dugotrajnim fiziološkim i emocionalnim efektima, kao i smanjenjem kvaliteta sna. Svi znaju da je buka dosadna, uznemirujuća i stresna. Malo ljudi može da se prilagodi okruženju zagađenom bukom, a u velikim gradovima teško je pronaći smeštaj u mirnim područjima, gde je često i skuplji.

Ali ko proizvodi svu tu buku: pre svega saobraćaj – drumski, železnički i vazdušni. U slučaju automobila, zagađenje bukom dolazi od interakcije guma sa putem pri ubrzavanju ili usporavanju. Takođe buka motora i zvuk koji proizvodi trenje vazduha, u zavisnosti od toga koliko je automobil aerodinamičan. Slična situacija je i sa vozovima, dok je kod aviona glavni problem pri poletanju i sletanju. Drugi izvori buke su industrijski, koji uglavnom dolaze iz raznih instalacija. I građevinski sektor je važan, iako privremeni, izvor zagađenja bukom. Zauzvrat, brzina i pravac vetra, kao i temperatura vazduha, mogu da modifikuju putanju zvučnih talasa, kao rezultat toga mogu uticati na njihovo širenje mnogo dalje od početnog izvora.
Posle transporta i industrije, pojedinačne ljudske aktivnosti takođe imaju snažan zvučni uticaj, kaže Aleks Lukijan – vođa zajednice „Puls eko“, platforme za praćenje buke. Sa ove pozicije, on upravlja i razvija informacionu platformu za Rumuniju, uključivanjem članova u prikupljanje i deljenje podataka o životnoj sredini.

Skoro svaka akcija savremenog društva proizvodi zagađenje bukom, počevši od košenja travnjaka, automatskog zalivanja cveća, pranja automobila. Kao i sve što podrazumeva radnje na stvaranju komfora – kompresori za klimatizaciju, centralno grejanje. Ili preko kućnih aparata – mašina za pranje veša, sušara, usisivača, frižidera. Ili kroz rekreativne aktivnosti: motori za čamce, džet-ski i druga brodska vozila mogu proizvesti buku u vodenom okruženju, utičući na vodenu faunu i priobalne zajednice. Osim ovih, buku zagađujemo i kroz zabavu – koncerte, festivale, noćne klubove i druge društvene događaje. Ili kroz sportske događaje: stadioni i arene mogu da emituju glasnu buku tokom utakmica, ometajući okolne zajednice.

U Rumuniji, navodi Aleks Lukijan u materijalu objavljenom na internetu, skoro 4 miliona ljudi je izloženo visokom nivou buke koju proizvodi drumski saobraćaj tokom dana i skoro 3 miliona tokom noći. Skoro 150.000 ljudi izloženo je visokom nivou buke od železničkog saobraćaja danju i 133.000 noću. Oko 20.000 Rumuna je izloženo glasnoj buci koju proizvodi vazdušni saobraćaj, i danju i noću.
Rumunija je najgora u Evropi kada je u pitanju zagađenje industrijskom bukom, uz sav pad koji beleži ova privredna grana. Međutim, nivo buke raste širom sveta i to ima uticaj na naše zdravlje. Buka se može definisati kao neuređena kombinacija zvukova različitih frekvencija i intenziteta, prenošenih mehaničkim vibracijama okoline, koja stvara neugodan, zamarajući i neprijatan osećaj. Meri se u decibelima i vrednost od 80 predstavlja prag iznad kojeg intenzitet zvuka postaje štetan.

Preterano izlaganje intenzivnoj buci, posebno tokom dužeg vremenskog perioda, može dovesti do oštećenja bubne opne ili čak do gluvoće. Procenjuje se da dugotrajna izloženost ambijentalnoj buci izaziva, godišnje u Evropi, 12.000 prevremenih smrti i doprinosi 48.000 novih slučajeva ishemijske bolesti srca. Više od 22 miliona ljudi pati od visokog nivoa hroničnog stresa, a 6,5 miliona ljudi pati od hroničnih poremećaja sna. Međutim, ovi su zdravstveni efekti verovatno potcenjeni i realnost je mnogo gora.

Zagađenje bukom ne utiče samo na nas već i na divlje životinje. Antropogena buka izaziva niz fizioloških reakcija i promena u ponašanju kod kopnenih i morskih životinja, što može dovesti do smanjenog reproduktivnog uspeha, povećanog rizika od smrtnosti i emigracije, što rezultira opadanjem populacije i promenom biološke ravnoteže.

Neka rešenja za smanjenje nivoa buke u gradovima su: asfalt koji apsorbuje zvuk, pešačke ulice, biciklističke staze, električna vozila. U oblasti železnice – korišćenje tihih teretnih vozova, potpuna zabrana korišćenja vagona koji nisu u skladu sa evropskim propisima, ugradnja tihih kočnica na putničkim vozovima. U vazdušnom saobraćaju – izmena reda letenja i ruta.
Kao zaključak – smanjenje buke je važna komponenta „zelene tranzicije“, ka održivom načinu života.

Ljudi sve više žive u gradovima i to se mora ozbiljno uzeti u obzir pri projektovanju i upravljanju njima. Velike metropole se suočavaju sa velikim ekonomskim, socijalnim, zdravstvenim, ekološkim, prehrambenim i transportnim problemima. Stariji koncept je danas ponovo u fokusu, naime: 15-minutni grad. Njegov krajnji cilj je, vrlo ukratko, da ljudi imaju gotovo sve što im je potrebno, takoreći pri ruci, na razdaljini od najviše četvrt sata.

Vlad Zamfira – specijalista za klimatske promene i održive politike – opisuje nam kontekst:

Gradovi u kojima živimo zauzimaju samo 2% zemljine površine, dok u njima živi polovina svetske populacije. Oni su odgovorni za 75% globalne potrošnje energije, 80% emisije ugljenika i čine 80% globalnog BDP-a. Procene pokazuju da će do 2050. godine skoro 70% stanovništva živeti u ovim gradovima. Istovremeno, gradovi imaju veliki uticaj na živote svojih stanovnika, ali i na prirodne ekosisteme, pa je važno da njihov razvoj bude održiv: odnosno da možemo da pokrijemo naše sadašnje potrebe bez ugrožavanja potreba budućih generacija za obezbeđivanje životnih potreba.

Da li su „15-minutni gradovi“ izvodljiva opcija? I šta predstavljaju? To je jednostavan koncept, sažet pojam koji se lako pamti, kao skup principa po kojima treba graditi gradove. Ukratko, ovaj model znači da imate pristup svim osnovnim uslugama i još mnogo čemu, kao što su prodavnice, parkovi, škole i vrtići, na kratkoj razdaljini, na manje od 15 minuta peške ili biciklom.

Koji su principi kojima se rukovodi osnivač „15-minutnih gradova“, Karlos Moreno? Prvi – ekologija – imati zelen i održiv grad. Drugi – blizina – živeti na maloj udaljenosti od mesta gde se odvijaju sve ostale aktivnosti. Treći – solidarnost – mogućnost stvaranja veza među ljudima. Četvrti – učešće – građane bi trebalo uključiti u planiranje. Na takvim lokalitetima prioriteti transportnih metoda su obrnuti u odnosu na sadašnje.

Ako je u ovom trenutku lični automobil osnova transporta i načina na koji projektujemo i gradimo gradove, u „15-minutnim gradovima“ on bi bio na začelju. Pešaci i mikromobilnost su u prvom planu. Sledi javni prevoz, a zatim i „car sharing“, što pretpostavlja povećanje broja korisnika po vozilu i smanjenje zavisnosti od ličnog vozila.

Ali ključna reč je održivost. Da bi ovo postojalo, razmatramo 3 glavne kategorije:

Ljudi – da bi bio održiv, grad mora imati pozitivan društveni uticaj, mora uzeti u obzir zdravlje svojih stanovnika i svih društvenih klasa. Planeta – održivi gradovi ne samo da ne škode životnoj sredini, već imaju i pozitivan uticaj na nju. Profit – ekonomski aspekt se ne može zanemariti, dugoročno, gradovi ne mogu biti održivi ako se ne mogu finansijski izdržavati.

Ko dobija, a ko gubi primenom koncepta 15-minutnih gradova? Ljudi u prvom redu dobijaju! Saglasno studijama, postoji direktna korelacija između broja dnevnih koraka i gojaznosti. Jedna od njih takođe pokazuje da gradovi koji su pogodniji za pešake, takođe imaju nižu stopu gojaznosti.

U Rumuniji, nekoliko izvora pokazuje da je stopa gojaznosti između 20 i 25%, što je za 14% više od zabeležene stope 1997. godine. Zatim: manje zvučnog zagađenja. Mnogi automobili su veoma bučni. U mirnom gradu ljudi su produktivniji i mentalno zdraviji. I prodavnice imaju koristi: mnogo je veća verovatnoća da ćete se zaustaviti u prodavnici kada hodate ili vozite bicikl nego kada prolazite brzo. Studije pokazuju da su, na ulicama gde su pešaci bili prioritet, prihodi lokalnih prodavnica porasli iznad očekivanja.

Ko može da izgubi? Jedan od efekata prelaska na 15-minutne gradove je smanjenje zavisnosti od automobila – nešto što direktno utiče na sektor koji podržava, u određenim oblastima, značajan deo tržišta rada. Da se ​​vratimo u Bukurešt, ovo je grad kontrasta, a isto važi i za transport. Postoje rute na kojima imate lak pristup metrou, tramvaju ili autobusu – koji su odvojeni od saobraćaja, što ih čini predvidljivim i često najbržom opcijom.

U isto vreme, postoje brojne druge rute gde, da stignete od tačke A do tačke B javnim prevozom, morate promeniti nekoliko linija, što se dodaje vremenu putovanju. Trenutno, u glavnom gradu Rumunije, svaki sektor obnavlja ulice prema internim odlukama, bez strategije za ceo grad. Ovaj problem vidimo ne samo na nivou Bukurešta, već generalno na nivou čitavog administrativnog aparata – nedostatak komunikacije ili pogrešna komunikacija. Nedostatak adekvatne infrastrukture za javni prevoz, loš kvalitet većine prevoznih sredstava i nedostatak efikasnih veza, glavni su razlozi zbog kojih Rumuni više vole da koriste svoj lični automobil, čak i na kratkim relacijama.

S druge strane, lični status je još jedan važan razlog zašto Rumuni voze lične automobile, jer se u Rumuniji, za razliku od drugih zemalja, javni prevoz povezuje sa nižim primanjima.

Predstavljeni podaci i ideje potiču iz onlajn materijala koji su kreirali rumunski inženjeri Dalija Stojan – specijalista za održiva solarna rešenja i Klaudiju Butaku – specijalista za obnovljive izvore energije.

Na jugu Rumunije, u blizini mesta Dabuleni – domovine lubenice, ima preko sto hiljada sušnih hektara. Nazivaju ih i Rumunskom Saharom“. Područje već pokriva veliki deo županije Dolž, a šumari i nevladine organizacije svim silama pokušavaju da zaustave napredovanje peska, uglavnom uz pomoć zasada bagrema. U mestu Krčea, u blizini međunarodnog aerodroma Krajove, tokom leta, stradaju poljoprivredne kulture. A leta u Olteniji su duga. Međutim, Fondacija Šuma sutrašnjice“ došla je na novu ideju i odvija eksperiment.

Ovde imamo crvenkasto-braon zemlju, polu-glinastu strukturu. Ne reaguje baš dobro u sušnoj sezoni, puca od suše – objašnjava Marijan Meheniči, iz kompanije koja pomaže u uspostavljanju ove eksperimentalne plantaže.

Njegove ekipe su pripremile 1,3 hektara zemlje koja je zasejana žitaricama i povrćem, kao i okolne njive. Ono što izdvaja ovu parcelu, međutim, jeste to što je istovremeno zasađena drvećem i voćkama. Uvek tražeći nova rešenja u borbi protiv klime, pomenuta fondacija, ovde finansira studiju o performansama sistema agrošumarstva.

Želimo da se što aktivnije borimo protiv klimatskih promena i da povećamo šumske površine u Rumuniji. Posebno u ravničarskim oblastima, gde nalazimo oko 6% rumunskih šuma, sistemi agrošumarstva donose višestruku korist – smanjenje ugljen-dioksida iz atmosfere, povećanje ekonomskog potencijala poljoprivrednih useva kroz vlagu koju obezbeđuju drveće i đubrenje zemljišta, zaštitu za domaće životinje gde se u farmama implementiraju agrošumarski sistemi, objašnjava Mihail Karadajka, direktor ove fondacije.

Ali šta je sistem agrošumarstva? Saznajemo sa sajta fondacije. U specijalizovanoj literaturi postoji mnogo definicija, ali sve one naglašavaju integraciju drveća i drugih drvenastih vrsta (u različitim kombinacijama) u poljoprivredne kulture, na pašnjacima ili u stočarskoj delatnosti, kako bi se iz istog zemljišta izvukle dodatne koristi. Šumske zavese koje štite useve žitarica, usamljena ili grupisana stabla drveća, koje se nalaze na pašnjacima za životinje, primeri su za Rumuniju, ali je koncept mnogo bogatiji u primenama. To je možda najstariji model održivog upravljanja zemljištem, koji datira još iz perioda neolita, kada su ljudi počeli da gaje biljke u zaklonu šuma. Ali u 20. veku, agrošumarski sistemi su na Zapadu skoro potpuno zamenjeni intenzivnom poljoprivredom: usevi zasađeni na neprekidnim površinama, održavani mehanizovanim sredstvima i hemijski podržani da se bore sa štetočinama ili da postanu produktivniji. U poslednjih 40 godina, međutim, perspektiva je počela da se menja, a uloga šumskih struktura integrisanih u poljoprivredne kulture ili stočarstvo se sve bolje razume i primenjuje u praksi.

Prema podacima Evropskog udruženja za agrošumarske sisteme (EURAF), na našem kontinentu ima više od 8 miliona hektara koji se obrađuju na ovaj način. Drveće obezbeđuje drvo za izgradnju ili energiju, jestivo voće, hlad i hranu za životinje. Istovremeno, stabilizuje zemljište i uravnotežuje njegov hemijski sastav, obezbeđuje zaštitu useva od vremenskih nepogoda ili štetočina, prečišćava vazduh i čuva kvalitet vode u prostoru. Šume ili šumske zavese podržavaju poljoprivredne useve, čine ih produktivnijima i povećavaju njihovu otpornost na klimatske promene. Naše istraživanje je, nadamo se, prvi korak za veliki razvoj rumunskog agrošumarstva, kažu stručnjaci iz Fondacije Šuma sutrašnjice“.

Glavni istraživač projekta je Mihaj Enesku, šef radova na Univerzitetu agronomskih nauka i veterinarske medicine u Bukureštu:

Imamo parcelu koju smo podelili na 20 parcela kvadratnog oblika, širine 24 metra, na kojima ćemo zasaditi uobičajene šumske vrste kao što su hrast, jasen, topola, javor i mnoge druge, ali i neke manje korišćene u Rumuniji. Posebno kserofitne vrste, koje su otporne na sušne uslove, kao što su autohtone vrste: mehurasti hrast, ili druge, neautohtone, iz drugih zemalja, kao što su grab ili turkestanski brest (Ulmus pumila – lat.). Zasadićemo i bobičasto žbunje. Ovde iza mene već vidimo malinu, u intenzivnom sistemu. Sadićemo i kupine, ali i dosta poljoprivrednih vrsta. Biće dosta kukuruza i suncokreta različite debljine i savremene tehnologije. Testiraćemo i druge predloge, koji su već dali dobre rezultate u zemljama uglavnom centralne i zapadne Evrope, odnosno na većim rastojanjima. Doći ćemo i sa navodnjavanim redovima, nenavodnjavanim redovima, đubrenim redovima, neđubrenim redovima, tako da odgovorimo na više od dvadeset istraživačkih pitanja. Računam na brze rezultate, možda ne u prvoj, ali u drugoj, trećoj i četvrtoj godini sigurno, jer je to projekat koji će trajati četiri godine. Kladim se da će rezultati biti u najmanju ruku zanimljivi, i jedva čekamo da ih promovišemo.

Konačni cilj projekta je kreiranje vodiča dobre prakse u korist rumunskih farmera i šumara. Jedan Priručnik za korišćenje agrošumarskih sistema u našoj zemlji, koji uzima u obzir lokalne specifičnosti: koje vrste se mogu kombinovati, gde, kako, kada i sa kojim efektima.

Evropa bi se mogla suočiti sa još jednim sušnim letom, povrh nestašice vode sa kojom se već suočavaju delovi kontinenta. Uzroci su toplija prošla zima, nedostatak snega i slabe padavine, kažu stručnjaci.

Međutim, suša u tlu je manje značajna na kontinentu, u odnosu na 2022. godinu, iako se situacija u Španiji dosta pogoršala, pokazuju nedavni podaci dobijeni satelitima iz evropskog programa Kopernikus. Gotovo 27% proučavane teritorije (Evropa i obale Sredozemnog mora) je krajem aprila bilo pogođeno sušom, u poređenju sa 47% prošle godine. Ova slika na kontinentalnom nivou, međutim, krije velike razlike, od zemlje do zemlje. Brojke su mnogo lošije za Španiju, koja se trenutno suočava sa jednom od najgorih suša u svojoj novijoj istoriji.

Prema rečima stručnjaka, pažljivo praćenje i adekvatni planovi korišćenja vode i dalje su neophodni za upravljanje sezonom koja bi mogla biti kritična za vodne resurse. Francuska je, naprimer, najavila da će svoje vatrogasne timove i avione za prevoz vode pripremiti od 1. juna, mesec dana ranije nego inače.

Neobično suva zima smanjila je vlagu u tlu i izazvala strah od mogućeg ponavljanja 2022. godine, kada je 785.000 hektara uništeno u požarima u Evropi – više nego dvostruko više od godišnjeg proseka u poslednjih 16 godina. Što se tiče Rumunije, podsećamo da je i ona prošla kroz veoma sušnu 2022. godinu, sa ozbiljnim posledicama po poljoprivredu. Naša zemlja je jedan od najznačajnijih proizvođača žitarica u Evropskoj uniji, a ove godine bi požnjela više od 10 miliona tona pšenice, što je značajan prinos u odnosu na 2022. godinu, smatraju analitičari francuske konsultantske kuće Agritel.

Međutim, prema prognozama rumunskog Agrometea, pedološka suša će se nastaviti na velikim područjima Dobrudže i u oblastima Muntenije, Moldavije i Banata, iako je na zapadu zemlje, u toku drugog dela maja i meseca juna bilo obilnih padavina.

Tražili smo i mišljenje Bogdana Antoneskua, stručnjaka za ekstremne vremenske pojave koji nam je rekao:

Prognoze i signali, koje imamo do sada, ukazuju da ćemo i ove godine imati sušno razdoblje, posebno u letnjim mesecima, baš kao što smo imali prošle godine, jer je prošlogodišnja suša bila teška u mnogim regionima Evrope i to u kombinaciji sa toplotnim talasima, a ova kombinacija talasa toplote i suše je dovela i do stvaranja uslova za požare. To je prognoza i za ovu godinu, suša na evropskom nivou i verovatno suša u Rumuniji. Kod nas je najviše pogođeno južno područje, posebno područje Dobrudže. Ovaj region je trenutno pogođen sušom i prognoze pokazuju da će u nastavku biti pogođen.

Pitali smo gospodina Antoneskua šta se može učiniti da se ograniče efekti suše:

Možemo sprečiti, suše je relativno lako predvideti. Sa stanovišta prognoze sve je relativno jednostavno. Možemo racionalizirati vodne resurse. Ovde je najveći problem sa sušama. A pošto to najviše utiče negativno na poljoprivredu, moramo nekako preći na eksploataciju biljnih vrsta koje su otpornije na sušu. Ali to su recimo dugoročna rešenja. Kratkoročno, se moraju jako dobro identifikovati najugroženija područja jer tu treba da sprovodimo mere o kojima sam vam govorio: stvaranje rezervi vode, potraga za alternativnim izvorima vode, promena vrste poljoprivrednih biljaka na dotičnim područjima. I u prvom redu navodnjavanje, očigledno! Preduzimanje makroekonomskih mera za direktnu borbu protiv klimatskih promena, dakle smanjenje emisije gasova staklene bašte, koji privlače sve te ekstremne pojave, uključujući i sušu. Ima dosta mera koje će se sprovesti da smanjimo do 2030. godine, ili do 2050. godine emisije gasova staklene bašte. Ali, opet, to su mere koje će, jednom poduzete, imati efekte u narednim decenijama. Mi moramo razmišljati o sadašnjosti, jer klimatske promene već utiču na naš svakodnevni život. Vidimo ovaj period sa sušom, sa toplotnim talasima. Mere o kojima sam vam govorio, moraju se preduzeti u kratkom roku. Ako hoćete, sa naučne tačke gledišta, mi vrlo jasno razumemo šta se dešava sa klimatskim promenama. Sada je, praktično, ovo pitanje klimatskih promena prešlo iz naučnog domena u politički domen. Uzalud neke zemlje preduzimaju ove mere i sprovode ih, te će u jednom trenutku postati efikasne, ako druge zemlje nastave sa emisijama kao i do sada. To je akcija koju moramo sprovesti na globalnom nivou.

Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, period 2023-2027. će gotovo sigurno biti najtopliji ikada zabeležen na Zemlji, pod kombinovanim efektom emisije gasova staklene bašte i meteorološkog fenomena El Ninjo, koji uzrokuje porast temperatura.

Posljednjih godina, vesti o medvedima koji dolaze u naseljena područja postale su gotovo banalnost, u Rumuniji. Nanose štetu, a ponekad čak i napadaju ljude. Bilo je i dosta smrtonosnih slučajeva. Vlasti pokušavaju rešiti problem, bilo premeštanjem nametljivih životinja, bilo, u krajnjem slučaju, lovom.

Nedavno se ovim pitanjem javno pozabavio i ministar za zaštitu životne sredine, voda i šuma Barna Tancoš: Prisustvo ljudi u staništu medveda i konstantan porast broja medveda, koji sve više napadaju torove ovaca i poljoprivredne kulture, glavni su uzroci porasta broja incidenata u 2021. godini, u odnosu na prethodne godine – kaže on.

Prema podacima Ministarstva, u 2021. godini zabeležen je 41 incident i 4 smrtna slučaja, u odnosu na 2020, kada je prijavljeno 6 incidenata i jedan smrtni slučaj. U 2019. godini zabeleženo je 29 incidenata i 8 smrtnih slučajeva. Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena implementacija Nacionalnog akcionog plana za očuvanje populacije mrkog medveda, ministar je naglasio da su, nakon preduzetih zakonskih mera, i grad Sinaja i Banja Tušnad, kao i ostala odmarališta, uspeli da presele one primerke ili porodice medveda koji su posećivali turistička mesta, bez specijalnih dozvola iz Bukurešta i bez komplikovanih procedura. Međutim, ministar je skrenuo pažnju da se samo intervencijom problem ne može rešiti, jer je potrebna i prevencija.

Upravo u tom smislu, ekološka organizacija WWF Rumunija – rumunski ogranak međunarodne organizacije za zaštitu divljeg životnog fonda – odvija novi projekat, u centralnom delu Rumunije, u Banji Tušnad, kako bi obezbedila suživot ljudi i medveda. Kristijan-Remus Pap, koordinator Departmana za divlje životinje, objasnio nam je o čemu se konkretno radi:

Ovaj se koncept zasniva na saradnji sa svim zainteresovanim faktorima: imamo podršku lokalne administracije, podršku organizacija iz tog kraja, uključujući i upravnike lovnih fondova, ali i turistički sektor, jer svi oni donekle doprinose upravljanju medvedima na lokalnom nivou. I tako smo formirali partnerstvo u kojem pokušavamo razviti zajednicu tipa Bear Smart“. Ovaj model je razvijen u Americi, upravo u područjima sa sličnim problemima, a model donosi primere dobre prakse, uz određene aktivnosti, koje nam dokazuju da je suživot čoveka i medveda moguć. Naravno, primenom određenih metoda ova zajednica, koja nema negativan stav prema medvedu, već naprotiv, pokušava rešiti problem, držanjem medveda na distanci, a da zajednica, ali i turisti, u našem slučaju, budu na kraju sigurni.

Butka Zolt, gradonačelnik Banje Tušnad, dodatno nam objašnjava:

Očuvanje medveda i sigurnost ljudi je ono što svi želimo, a za to su nam potrebna održiva rešenja, koja proizilaze iz inkluzivnog učešća svih zainteresovanih strana. Mrki medved je oduvek bio prisutan u našem gradu. On je, inače, amblematični element za ovo područje. Rešenje koje želimo implementirati ima za cilj da zaštiti stanovnike i turiste, a da istovremeno zaštiti mrkog medveda.

Projekt koji je ovde razvijen predstavlja celovito rešenje. Evo nekih aspekata koje je opisao Kristijan Remus Pap:

Dolazimo i sa dodatnom zaštitnom opremom, kako bi se osigurala imovina koja je izložena napadu medveda. A ovde je reč o električnim ogradama, koje su, u suštini, apsolutno bezopasne. Naravno da imaju određeni efekat, ali to dugoročno ne šteti životinji, odnosno ne govorimo o metodi koja će ubijati medvede. S druge strane, razmišljamo i o sistemu koji će upozoravati medvede kada se automobili približavaju, jer ima incidenata, kad medvede udare vozila. Reč je o prostoru koji je praktično ekološki koridor, koridor koji olakšava prelazak medveda sa jedne strane reke Olt, na drugu. I naravno neka rešenja se mogu sprovesti odmah, druga vremenom, u zavisnosti od raspoloživog budžeta. Ono što smo do sada mogli da uradimo je nabavka opreme za interventni tim, koji već odvija svoj rad, na lokalnom nivou. Takođe želimo da napravimo studiju koja će dokumentovati interakciju između medveda i ljudi, da vidimo pod kojim uslovima medvedi borave u okolini, šta ih privlači – ako je reč o lošem gospodarenju otpadom ili o dopunskoj ishrani koja se praktikuje u šumama u okolini grada. Za to ćemo koristiti i neke ogrlice sa GPS-om, odnosno moći ćemo ih pratiti putem satelita. Želimo nabaviti dve ogrlice sa video kamerom, pomoću kojih, da dokumentiramo interakcije između medveda, ali i između medveda i drugih vrsta, odnosno između medveda i ljudi.

Rumunija ima najveću populaciju medveda u Evropi, oko 8 hiljada primeraka, prema podacima prve studije ove vrste, izvršene u posljednjih osam godina.

Šakali, invazivna vrsta u Rumuniji, u poslednje se vreme sve više razmnožavaju. U raznim ruralnim područjima zemlje, stanovnici se žale da napadaju i jedu njihovu stoku, a stručnjaci kažu da je zbog šakala počeo da se smanjuje broj zečeva, poljskih glodara, srna, pa čak i jelena. U Aradu, na zapadu zemlje, na primer, oni koji žive u blizini šumovitih područja, u blizini reke Mureš, uplašeni su i ogorčeni nakon što su domaće životinje počele nestajati iz njihovih dvorišta.

Prema televizijskom izveštaju, niko nema hrabrosti izaći napolje kada padne mrak, a najugroženija su mala deca. U južnoj Rumuniji, u okrugu Dolž, čopori šakala nedavno su napali dve farme ovaca, pri čemu je ubijeno preko stotinu ovaca. Lokalne vlasti kažu da su šakali došli u sela jer su istrebili poljsku faunu i privlače ih đubrišta sa bačenom hranom.

Prefektura županije Dolž zatražila je od Ministarstva zaštite okoline, odobrenje za povećanje lovnog fonda i za noćni lov šakala. U jugoistočnoj Rumuniji, Uprava rezervata biosfere delte Dunava potpisala je ugovor o finansiranju za kontrolisano istrebljenje 400 šakala iz tog područja. Ugovor je dodeljen Županijskom udruženju sportskih lovaca i ribolovaca, nakon što su se stanovnici Delte požalili da im šakali ubijaju životinje u njihovim dvorištima i uništavaju im povrtnjake, te zatražili od nadležnih da smanje njihov broj. Akcija je u punom jeku. Problema sa šakalima ima i na planini Mačin u blizini delte Dunava.

Međutim, uprava Nacionalnog parka planine Mačin ima drugačiji pristup, više ekološki – pokrenula je proceduru da se nastani čopor vukova u rezervat. Odluka je zasnovana na studijama stručnjaka koji tvrde da je nekontrolisani rast broja šakala posledica istrebljenja populacije vukova tokom vremena. Osim toga, povoljan faktor je i obilje hrane u regionu, kako objašnjava direktor Parka Viorel Roška:

Naišli su na slobodno područje, sa obilnom hranom, odličnim mestima za sklonište, hranu i uzgoj, a njihovo razmnožavanje je eksponencijalno posljednjih godina, a pogodno je, kao što sam rekao, i okruženje. Štete su vidljive, vidljive su kroz osiromašenje i eroziju prirodne faune, a mogao bih navesti primere, posebno u populaciji malih sisara u Dobrudži, u stepskom kraju. Ovde želim da pomenem dobrudžsku tekunicu i malog hrčka, a među pogođenim pticama gnezdaricama bila je i retka, ranjiva i ugrožena vrsta na evropskom nivou, a to je poljska ptica. Oduvek se čovek uznemiri samo kada je pogođen gubicima koje ima u pogledu domaćih životinja u lokalnim zajednicama. Tužna je to činjenica, o tome se još uvek raspravlja, razni ljudi daju svoje mišljenje, uglavnom oni koji ne znaju pravo stanje na licu mesta, a ne morate biti doktor biologije da biste shvatili da je to alarmantna situacija i da se moraju pronaći rešenja.

Ali kako će vukovi regulisati populaciju šakala u tom području? Viorel Roška nam objašnjava:

Ne napadaju ih fizički, direktno, ali samo prisustvo čopora vukova, a ovde mislimo na pet ili šest primeraka, posebno ih sputava tokom sezone parenja. Vuk i šakal imaju istu sezonu parenja, februar-mart, isti period gestacije, a samo prisustvo vukova hormonski inhibira ženke šakala u sezoni parenja: i one neće imati osam mladunaca gde je hrane u izobilju, kao što ponavljam, postoji u netaknutim i zaštićenim područjima, već će imati dva ili nijednog. Na taj se način menja sastav lanca ishrane i postiže se ravnoteža. Niko ne želi da neka vrsta nestane, svaka vrsta ima svoju ulogu u ovom krugu i u ovom prirodnom prilagođavanju između vrsta – ravnoteži o kojoj smo govorili, ali ono što je bitno je broj u kojem su te vrste prisutne, broj primeraka. A onda će doći do ograničenja populacije šakala.“

Po mišljenju uprave Nacionalnog parka, vuk je jedino rešenje za držanje pod kontrolom krda šakala koji su naneli štetu zajednicama na području planine Mačin. Direktor Viorel Roška kaže da je u mnogim delovima Evrope dokazano da se tamo gde je ustreljeno 6 šakala, pojavilo drugih 12, jer postoje uslovi za ishranu, a oni nemaju konkurenciju. Dakle, lov ne rešava problem. Zlatni šakal je mešavina vuka i lisice, male do srednje veličine, dužine tela do jednog metra i težine 10 kg. Kako piše na sajtu Neukroćena Rumunija“, šakal se hrani zečevima, glodarima, srnama, pticama i njihovim jajima, žabama, ribama, gušterima, zmijama, insektima. U Bugarskoj i Rumuniji često napada stada ovaca, nanoseći štetu odgajivačima.

Prašume su posljednji šumski ekosistemi u kojima priroda opstaje u svom čistom obliku, bez značajnog uticaja ljudske intervencije. Ako su u ostalom delu Evrope skoro nestale, u Rumuniji ih ima na ukupnoj površini od oko 250 hiljada hektara. Od 2015. godine zaštićene su zakonom, jer su upisane u Katalog prašuma i kvazi-prašuma. U prašumi, drveće umire od starosti, pada, lomi se ili se suši, a mrtvo drvo ostaje tamo, hraneći ekosistem za buduće generacije. U prašumi živi drveće svih uzrasta, od tek proklijanog semena, do onih stabala koje su dostigla fiziološku granicu, kao i u ljudskim zajednicama: deca, roditelji i stariji koji se međusobno podržavaju, vode skladan i zdrav život, navodi se na internet stranici ekološke organizacije WWF Rumunija. Pod krunama divovskog drveća, više od 500 godina zajedno, živi više od 10.000 vrsta organizama, od jednoćelijskih organizama, gljiva, biljaka, insekata do velikih životinja poput divljih svinja, jelena, crne koze, vuka, risa, mrkog medveda. Ako prašuma nestane, prirodna evolucija od hiljada godina je izgubljena. Ona predstavlja i živu lekciju sačuvanu u pravim laboratorijama prirode, ali i deo kulturnog identiteta lokalnih rumunskih zajednica.

Radu Melu, nacionalni menadžer šumarskog odseka u WWF Rumunija, govorio nam je o značaju ovih šuma:

“One su značajne iz više perspektiva. Ako bismo govorili iz perspektive biodiverziteta, ove šume su važne jer u njima postoje one kategorije vrsta kojima je potrebna tišina, veoma staro drveće, puno mrtvog drveta, u osnovi one kategorije vrsta koje bolje žive kada čovek ne interveniše u šumi. Ako imamo veliki, veoma širok predeo, u kome imamo i kultivisanu šumu i šumu iz koje se koristi drvo, ali negde imamo i neke parcele kvasi-prašume, u kojoj nismo intervenisali i pustili prirodu da sama evoluira, onda imamo priliku da vidimo ceo spektar biodiverziteta u tom području. Dakle, biodiverzitet je ono što donosi dodatnu vrednost.

Ove šume imaju nešto, što u kultivisanim šumama nedostaje. Drugim rečima, ove šume se razvijaju bez ljudske intervencije. U suštini vidimo kako bi priroda evoluirala, imamo priliku videti kako priroda misli da se dalje razvija, čak i u uslovima klimatskih promena. Klimatskih promena smo i ranije imali, naša planeta se i ranije suočavala s tim, a ipak je priroda pronašla načine da preživi nakon njih. Na primer, bukva nije bila dominantna vrsta pre poslednje glacijacije. Nakon poslednje glacijacije, bukva je vrlo dobro evoluirala i postala je dominantna vrsta u Evropi. Tako je priroda pronašla rešenje da pošumi i obnovi vegetaciju. E, sad se ponovo pitamo, ali ne možemo pitati prirodu u kultivisanoj šumi ili eventualno u šumama koje sadrže i egzotične vrste. Preispitujemo prirodu u takvim netaknutim šumama, u šumama čiju evoluciju čovek nije narušio, i posmatramo da vidimo u kojem se smeru kreću stvari u prirodi. I možemo oponašati istu stvar u kultiviranim šumama.”

Da bi bile zaštićene zakonom, prašume u Rumuniji moraju biti unesene u poseban katalog — proces koji nije nimalo jednostavan, ali je vredan truda. Katalog prašuma i kvazi-prašuma je projekat kojeg je pokrenula i stalno podržava organizacija WWF, koji funkcioniše i kojeg međunarodni autoriteti veoma cene. Radu Melu nam objašnjava o ovom službenom instrumentu za zaštitu šuma.

Katalog je zapravo baza podataka u kojoj možete pronaći sve šume koje su identifikovane kao prašume na teritoriji naše zemlje. U ovaj katalog mi praktično uvrštavamo te parcele i pod-parcele — jer je šumski fond u Rumuniji podeljen na ove osnovne jedinice nazvane šumske parcele — i one se vrlo lako mogu identifikovati. Tačno se zna kojem šumskom okrugu pripadaju, na kojem području, u kojoj županiji se te parcele nalaze i to je sve navedeno u Nacionalnom katalogu šumskih površina“, sa svim detaljima, tako da kad se prave novi planovi za uređenje, gde i šta i koliko može da se poseče, ove površine su zaštićene. Na tim površinama nema seče i tako dotične površine ostaju zauvek zaštićene, jer zakon više ne dozvoljava projektantima da izvode radove, seče ili druge intervencije na tom području, koje bi uticale na prirodnu evoluciju ovih šuma.”

Ministarstvo životne sredine, voda i šuma redovno ažurira ovaj katalog, koji sada obuhvata više od 71.000 hektara prašuma i kvazi-prašuma. Proces se nastavlja, ali je potrebno veće uključivanja odgovornih organa i organizacija: administratora šuma i zaštićenih područja, obrazovnih ili istraživačkih institucija, nevladinih organizacija i slično.

Vreme se zagrejava i u Rumuniji, u skladu sa globalnim klimatskim promenama. 2022. godina bila je treća najtoplija godina u istoriji rumunskih meteoroloških merenja, prosečna temperatura iznosila je 11,77 stepeni Celzijusa, a termičko odstupanje od 1,55 stepeni u odnosu na prosek perioda 1981-2010. – pokazuje analiza Nacionalne meteorološke uprave. Takođe, pet najtoplijih godina u periodu 1900–2022. su: 2007., 2015., 2019., 2020. i 2022., a period 2012–2022. predstavlja najtopliji period od 11 uzastopnih godina, što jasno potvrđuje trend porasta temperature vazduha i u našoj zemlji.

Štaviše, ove godine je zabeležen najtopliji januarski dan u istoriji, sa 22,5 stepeni na jugu zemlje. Ova statistika dokazuje ono što svi osećamo dugi niz godina, da klimatske promene prete i pogađaju celu planetu, ne možemo više govoriti o lokalnom ili nacionalnom problemu, kaže ministar za zaštitu životne sredine Barna Tancoš. Istog je mišljenja i klimatolog Roksana Božariu, koju smo pitali kako objašnjava ovu preranu promenu vremena u Rumuniji:

Nije došlo iznenada, već neko vreme osećamo globalno zagrejavanje, ali ono se ubrzava, pogotovo poslednjih godina i, nažalost, taj proces ubrzanja se nastavlja akumulacijom gasova staklene bašte u atmosferi. I to se ubrzanje oseća i na nivou Rumunije. A, iako smo imali blage zime ili epizode sa visokim temperaturama u hladnom godišnjem dobu, ipak su ovogodišnji rekordi daleko van šablona, ​​i to ne samo u Rumuniji, već i u celoj Evropi. Takođe, iako su bile epizode sa niskim temperaturama na severnoj hemisferi, ako pogledamo celu hemisferu, i dalje smo u pozitivi, što nam još jednom potvrđuje ubrzano globalno zagrejavanje, sa epizodama visokih temperatura, i ne samo u toku zime. Podsećam vas da je prošlo leto bilo najtoplije leto u Evropi i imali smo jedinstvenu sušu u posljednjih 500 godina u Evropi.

I u Rumuniji je bila suša, a ministar životne sredine uverava nas da ima na raspolaganje potrebne resurse za borbu protiv klimatskih promena. On je objasnio da, kroz komponentu za šume i zaštitu šuma i biodiverziteta Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, postoji ukupan budžet od skoro 1,2 milijarde evra kojim se može povećati pošumljena površina. Barna Tancoš naglašava da su šume najotpornije na efekte klimatskih promena, one se najbolje mogu boriti protiv ovih vremenskih pojava i doprineti regulaciji klime. On je podsetio da je prošle jeseni usvojena Nacionalna strategija za šumarstvo kojom se utvrđuju obavezna pravila za pošumljavanje, za šume i područja sa šumskom vegetacijom u područjima osetljivim na klimatske promene. Takođe, vlasnici šuma i zemljišta se ohrabruju i stimulišu da sačuvaju i iskoriste do svog pravog potencijala površine koje poseduju. Oni dobijaju 456 eura/godišnje po hektaru, na 20 godina, za transformaciju ovih zemljišta u šume. Premija za sekvestraciju šuma je mera kojom stimulišemo transformaciju što većeg broja zemljišta u buduće šume – rekao je Barna Tancoš. Šta očekivati ​​u budućnosti u pogledu klime u Rumuniji, kaže nam Roksana Bojariu:

Ni u kom slučaju ne ostajemo na sadašnjem stanju, čak i u optimističnom scenariju da ćemo uspeti ograničiti povećanje globalne prosečne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa prema Pariskom sporazumu, i dalje ćemo imati porasta temperature. Samo što porast temperature neće biti toliko velika kao u scenarijima gde bi emisije nastavile da rastu nekontrolisano. I očito to ne znači samo ravnomerno zagrejavanje u prostoru i vremenu, već se odnosi i na ekstremne pojave, kao što već počinjemo osećati. Ekstremne pojave će se i dalje osećati u Rumuniji, čak i u slučaju optimističkog scenarija, ali one će biti utoliko oštrije, ukoliko će globalne emisije biti jače i koncentracija gasova staklene bašte, veća. Svaki deseti deo stepena u zagrejavanju globalne prosečne temperature dovodi do većeg stepena intenziteta toplotnih talasa. U Rumuniji ćemo imati intenzivnije, češće i trajnije toplotne talase. Nažalost, ovi toplotni talasi će pogodovati šumskim požarima i u Rumuniji, iako ne u razmerima onih koji su mogući u zemljama na obalama Mediterana: Grčkoj, na jugu Francuske, pa čak i Portugalu.

Statistika meteoroloških upozorenja za period 2017-2022. u Rumuniji ističe intenzitet, učestalost i proširenost područja opasnih pojava sa impaktom na društveno-ekonomsku aktivnost. Tako je 2022. godine izdato ukupno 130 opštih meteoroloških upozorenja, od kojih je pet bilo crvenog koda. Upozorenja tipa nowcasting bilo je oko 3000, od kojih je 95 bilo crvenog koda. Istovremeno, pedološka suša u poljoprivredi, u toku 2021-2022. godine, bila je dugotrajna, pojačavala se iz meseca u mesec i progresivno se širila u svim poljoprivrednim područjima zemlje.

Karpati su među najvažnijim centrima biodiverziteta u Evropi, zbog visokog stepena pošumljenosti i prisustva značajnih područja sa stoletnim drvećem. Šumarstvo koje se u prošlosti praktikovalo u Rumuniji, nažalost, nije uvek imalo biodiverzitet kao centralni cilj upravljanja šumskim fondom.

Često su stara stabla ili oštećena zrela stabla selektivno rezana, što je rezultiralo u šumskim parcelama sa strukturama i kompozicijama bez heterogenosti. U nekim područjima takve prakse dovele su do očuvanja vrlo malog broja starih stabala i smanjenja količine mrtvog drveta, ugrožavajući staništa saproksilnih vrsta buba zaštićenih Direktivom o staništima, piše udruženje LIFE ROSalia“ na svojoj web stranici.

Takve vrste su se u prošlosti smatrale biotičkim štetočinama i poduzete su mere za smanjenje količine mrtvog drveta kroz higijenske radove, uključujući seču suvih ili sušećih stabala, slomljenih ili koloniziranih saproksilnim insektima. U prošlosti su se u nekim situacijama primenjivali i insekticidni tretmani, što je takođe smanjilo raznolikost organizama korisnih za otpornost šuma. Danas se stvari postepeno počinju menjati. Evo šta nam Silviju Kirijak, menadžer projekta Očuvanje saproksilnih insekata u Karpatima, govori o značaju ovih buba:

Ovih pet insekata s kojima smo krenuli da se pozabavimo, reč je o jelenaku, krojaču bukve, krojaču hrasta, sivoj bubi, a imamo i malo ređu bubu koja se zove pustinjak, svi zavise od prisustva drveta. Ono što ovi insekti rade i zašto su jako bitni za prirodu je da razgrađuju drvo. Tačnije, dolazeći u direktnu vezu sa onim drvećem koje je blizu smrti, veoma brzo razgrađuju drvo i to drvo mnogo brže ulazi u prirodni ciklus šume. Bez ovih saproksilnih organizama, a ima i saproksilnih gljiva, postoje mnoge druge vrste koje nalazimo u prirodi, drvo se ne bi moglo razgraditi i ta mrtva stabla bi ostala veoma dugo u tom statusu u šumi. Sada, ovi insekti koji razgrađuju drvo su neka vrsta sanitarnih agenata, vrsta organizama koji igraju veoma važnu ulogu u prirodi, reintegrišući materiju u prirodni krug.

Fantastičan svet tiho raspoređuje svoje snage pod kupolom stoletnih šuma. Ovde svako biće ima svoju dobro definiranu ulogu, a insekti su deo ovog neverovatnog biodiverziteta. Bez njih, ekosistemi bi doživeli dramatične promene. Stoga su potrebne mere očuvanja, tvrdi Silviju Kirijak.

Primetili smo, od samog početka, kada smo tražili ovo finansiranje od Evropske komisije, u okviru programa Lajf/Priroda“, da u našim zdravim šumama, nedostaju stara stabla, veoma velika stabla koja da u sebi imaju brojne šupljine ili brojne elemente karakteristične za trulo drveće. A onda, kako ovi insekti zavise od prisustva mrtvog drveta i ovih šupljina, pokušali smo se malo poigrati s prirodom i odlučili da, kod nekih stabala koja su inače programirana za seču, možemo stvoriti svakakva mikro-staništa, mikro-šupljine u koje ove bube mogu vrlo brzo odložiti svoja jaja i za nekoliko godina se transformirati u onaj prostor koji je potreban insektima. Ili, na primer, za bubu pustinjaka – ona je u velikoj meri zavisna od velikih šupljina u drveću, sa bogatom piljevinom, crvenom piljevinom, kako je mi zovemo. A u našim šumama, u kojima nedostaju ta stabla, sa puno šupljina, smatrali smo da je vrlo korisno da mi napravimo neke surogat šupljine. A onda smo napravili neku vrstu sanduka od bukovog i hrastovog drveta koje smo napunili biljnim materijalom sastavljenim od mrtvog lišća, piljevine, proteinskog brašna… I kutije smo pričvrstili na drveće na visini od 4 metra tako da ih ne sruše medvedi. A za nekoliko godina će te kutije, ta surogat šupljine zalepljene na drveća, definitivno biti kolonizirane od strane ovih insekata.

Projekat razvijen u Planini Vranče ima ne samo lokalne ekološke vrednosti, već i naučne. Silviju Kirijak nam detaljnije objašnjava:

Smatrali smo da je veoma važno shvatiti kakve navike imaju ti insekti, jer podaci u naučnoj literaturi nedostaju ili ih je jako malo. Veoma je važno razumeti na kojim udaljenostima se, na primer, ti insekti kreću između stabala koja su već kolonizirana. I tada smo prvi put u ovom delu Evrope nabavili neke odašiljače radio signala težine samo 0,15 grama, te radio predajnike smo montirali na nekoliko primeraka, a pratili smo ih tokom leta da vidimo kuda idu, kakve navike imaju, od kojih mikro-staništa zavise. I sve ove informacije ćemo koncentrisati u toku 4 godine, a zatim ćemo 2025. godine izraditi nacionalni akcioni plan za očuvanje ovih vrsta insekata na celoj površini Rumunije. Praktično, iskustva koja će se ovde asimilirati, radeći sa ovih 5 vrsta insekata u Krivini Karpata, pokušaćemo da ekstrapoliramo i implementiramo u područja Natura 2000 ili u druga zaštićena područja gde su ovi insekti prisutni, ali su još uvek potrebne neke aktivnosti za održavanje tih mikro-staništa u budućnosti.

Projekat se realizuje u partnerstvu sa Univerzitetom u Bukureštu, kroz Centar za istraživanje životne sredine i izrade impakt studije“, Nacionalnom upravom šuma – Romsilva“, Upravom prirodnog parka Putna–Vranča“ i Udruženjem za očuvanje biološke raznovrsnosti.

Platforma za životnu sredinu u Bukureštu nedavno je najavila podršku tri projekta, drugu godinu zaredom, i finansiranje četiri nova, koji podržavaju povećanje kvaliteta gradskih zelenih površina. Inicijatori opisuju Bukurešt kao grad ugušen nedostatkom zelenila i nepovezan sa prirodom, što doprinosi zagađenju, stresu, porastu temperature, ograničenom prostoru za rekreaciju i sport.

Zato su urbane zelene površine otvorene za zajednicu prioritet za narednu godinu i glavna tema drugog kruga finansiranja. Jedan od projekata odnosi se na vazduh u glavnom gradu Rumunije, a razloge za uključivanje u takve projekte iznosi Aleksandru Oprica – koordinator Platforme za životnu sredinu u Bukureštu.

Što se tiče kvaliteta vazduha, pre nego što smo počeli da radimo na platformi, pokrenuli smo istraživanje o stanju životne sredine u Bukureštu, čiji izveštaj nam pokazuje ono što smo već znali: kvalitet vazduha u gradu nije dobar, a većina izvora zagađenja je vezana za ljudske aktivnosti – bilo da je reč o saobraćaju, ili o upravljanju otpadom, ili o lošem kvalitetu zelenih površina. Pre svega, moramo sebi postaviti pitanje, u kakvom gradu želimo da živimo, jer smo nekako došli do opšte važeće tačke, ne samo za Bukurešt, gde ekonomsko blagostanje više nije dovoljno. Moramo da živimo u boljem okruženju, a naš uticaj na životnu sredinu je veoma velik.

21. vek donosi dve velike promene u mentalitetu, koje moramo napraviti, ako želimo bolji životni standard. Prva je način na koji se odnosimo prema prirodi. Moramo naučiti da ne radimo protiv prirode već za prirodu. A druga je vezano za način na koji radimo stvari. Moramo naučiti da razmišljamo o stvarima ne samo sa individualne tačke gledišta, već iz perspektive zajednice, da počnemo da radimo zajedno, da počnemo davati prioritet zajedničkim poduhvatima, jer koliko god se svi mi dobro osećali kod kuće, kada izađemo na ulicu, svi dišemo isti vazduh, svi nailazimo na saobraćaj, svi nailazimo na gužvu i javne prostore kvalitet kojih nam se ne sviđa.

Aleksandru Oprica, koordinator Platforme za životnu sredinu u Bukureštu, takođe je predstavio kako se razvija projekat.

Što se tiče projekta koji finansiramo u vezi sa kvalitetom vazduha, on se zove airlive.ro i to je projekat koji sprovodi udruženje Ekopolis. Ono što smo mi shvatili, odnosno ono što su oni shvatili, bolje rečeno, je da pre nego da počnemo donositi odluke i stvarati javne politike za poboljšanje kvaliteta vazduha, potrebni su nam transparentni podaci da vidimo koje komponente našeg ponašanja najviše utiču na uništenje kvaliteta vazduha. Kao rezultat toga, pokrenuli su nezavisnu mrežu za praćenje kvaliteta vazduha, upravo zato što javna mreža nije dovoljno transparentna i podaci se donekle mogu dovesti u pitanje. Kroz projekat koji mi finansiramo, ta je mreža proširena sa još 20 senzora. I nastavićemo širenje mreže. Štaviše, deo zajednica iz Bukurešta i okoline Bukurešta je, u saradnji sa udruženjem Ekopolis, sastavio niz javnih politika za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Platforma za životnu sredinu u Bukureštu okuplja nevladine organizacije, grupe građanskih inicijativa, javne vlasti i kompanije, kako bi se stvorio kolektivni uticaj potreban za transformaciju glavnog grada Rumunije u grad u kojem stanovnici vode zdrav život i osećaju se dobro. Stoga je razvoj građanskog duha posebno važna komponenta. Evo šta nam kaže Aleksandru Oprica:

Kroz platformu za zaštitu sredine odlučili smo da malo promenimo pristup, da počnemo raditi na stvaranju ekološke zajednice koja uključuje i civilno društvo i javnu upravu i kompanije, tako da promenimo ovu kulturu saradnje. Zapravo, najčešće nedostaje poverenje. Mi u civilnom društvu smo naučili kako da se zalažemo, kako da se suprotstavimo nekim delima javne uprave. Javna administracija je naučila kako da se brani, ono što nam nedostaje je da naučimo kako da gradimo zajedno. Jer je problematika životne sredine u Bukureštu veoma složena, a ono što vidimo je da je potreban strateški pristup kojem sve strane podjednako doprinose. Moramo naučiti da prestanemo da sabotiramo jedni druge, da naučimo kako da svoju javnu politiku baziramo na dijalogu i da pronađemo taj recept za zajedničko usvajanje nekih pravaca, tako da na kraju dana ne rušimo ono dobro što su drugi pre nas izgradili. Nemojmo stalno kretati od nule, hajde da nekako naučimo da gradimo na temeljima koje je neko drugi postavio. Jasno je da ako govorimo o kvalitetu vazduha, postoje stvari koje javna uprava može da uradi, ali postoje i stvari koje mogu da urade građani. Odluka da odustanemo od automobila, ili ne, ili da ne koristimo auto jednog određenog dana, je takođe lična odluka građana, ali za to su nam potrebni podaci, potrebna nam je svest, potrebne su nam alternative. Isto pitanje se može postaviti i u vezi zelenih površina u glavnom gradu. Često vidimo da ih u nekim područjima nema – ljudi iz određenih naselja nemaju pristup zelenoj površini – a u drugim područjima, gde postoje zelene površine, one su vrlo, vrlo loše održavane.

U svojih 11 godina postojanja, Komunitarna fondacija Bukurešta finansirala je više od 700 projekata i grantova u ukupnom iznosu od skoro 4 miliona evra. Ona je deo nacionalne mreže, zajedno sa 18 drugih sličnih organizacija u Rumuniji.

Ovog meseca, vlada u Bukureštu je odobrila Nacionalnu strategiju za šume 2030.“, dokument kojim se Strategija šumarstva Evropske unije“ prenosi u sektor šumarstva u Rumuniji. Usvajanje dokumenta, pored suštinskog značaja, predstavlja prekretnicu u implementaciji Komponente C2 – Zaštita šuma i biodiverziteta“ – iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti“ (PNRR). U izradi Strategije“, koju je pokrenulo Ministarstvo životne sredine, voda i šuma, učestvovali su profesori Fakulteta za šumarstvo i eksploatacije šuma Univerziteta Transilvanija u Brašovu, Fakulteta za šumarstvo u Sučavi, kao i nezavisni stručnjaci iz sektora šumarstva. Projekat je strateški dokument čiji su opšti ciljevi osiguranje uravnotežene integracije društvenih, ekoloških i ekonomskih funkcija u upravljanju šumama, postizanje društvenog sporazuma o usklađivanju prava, interesa i obaveza odgovarajućih faktora i onih kojih se upravljanje šumama tiče, omogućavanje prilagođavanja instrumenata regulacije i kontrole, instrumenata finansijske podrške i onih na koje utiče upravljanje šumama. Dr Inž. Mihaj Enesku, sa Poljoprivrednog fakulteta u Bukureštu, objašnjava:

Postoji nekoliko konkretnih pravaca delovanja, svi su podjednako važni. Počeo bih sa povećanjem društveno-kulturne uloge šuma. Nastavio bih sa upravljanjem šumama na način da se integriše očuvanje biodiverziteta, jer je bilo bezbroj sporova ili različitih mišljenja koje želimo da usaglasimo. Još jedan konkretan pravac delovanja je povećanje pošumljene površine. I ovde bih napravio zagradu – ako želimo više šuma, treba da identifikujemo koja poljoprivredna zemljišta se mogu pošumiti. Takođe, još jedan važan pravac delovanja je usmeren na reformu stepena odlučivanja privatnog šumovlasnika. I ovde bih napravio zagradu – dobro je znati da trenutno oko dve trećine šume su u javnom vlasništvu – državno plus Administrativno–teritorijalne jedinice, odnosno trećina je u privatnom vlasništvu; i da u Rumuniji ima negde oko sedamsto hiljada vlasnika šuma. To bi bili glavni pravci delovanja. Ima ih još, svi su obuhvaćeni i vrlo dobro obrazloženi u Strategiji.

Vladini zvaničnici su takođe imali za cilj da se pozabave problemom nelegalne seče tako što će se, naprimer, u potpunosti implementirati SUMAL“ sistem praćenja drvne građe, daljinsko praćenje i jačanje režima sankcija. Situacija šuma u Rumuniji je prilično zabrinjavajuća, jer u periodu od 2001. do 2021. godine, prema organizaciji Global Forest Votč“, izgubljeno je 5% šumske površine, odnosno skoro 400 hiljada hektara. Pitali smo i Mihaja Eneskua ko ima glavnu ulogu u implementaciji Nacionalne strategije za šume 2030.“ i kako je ona usklađena sa sličnim evropskim dokumentom:

“Mislim da bi najispravniji odgovor bio – celi sektor. Svaki zainteresovani faktor u svemu što podrazumeva šumsko-drvni sektor ima i imaće fundamentalnu ulogu, jer je tako i koncipirana Strategija“, na osnovu tog opsežnog procesa konsultacija. Teoretski, identifikovane su sve vrele tačke, kako bih rekao, koje želimo rešiti do 2030., sa jasnim rasporedom. Govorili ste o daljinskom praćenju. Očigledno da bi vlast imala glavnu ulogu, ali na strani implementacije tu su i druge strukture: uključujući, zašto ne, sve, do lokalnih šumskih okruga, ali ima i drugih subjekata u drvnoj industriji koje možemo uključiti, od slučaja do slučaja… Praktično, u procesu konsultacija razmatrano je nekoliko, recimo, strateških dokumenata na evropskom nivou: Strategija EU za šume“, Strategija za biodiverzitet“ i slično. Preuzimajući iz njih sve ambiciozne ciljeve Evropske unije, pokušali smo da ih prilagodimo našoj zemlji. Drugim rečima, i sa moje tačke gledišta isto mišljenje dele i drugi, Nacionalna strategija za šume“ je u osnovi plan implementacije Evropske strategije za šume“. Imajući, podvlačim još jednom, usaglašene ciljeve.

Ministar za životnu sredinu, vode i šume Barna Táncoš pokazuje da se dokumentom planira srednjoročna budućnost šuma u zemlji i predstavlja izuzetno važan, čak i istorijski korak. On ističe da Rumunija ima najzdravije i najvrednije šume u Evropi, ali da bi ih očuvala i zaštitila, potrebna joj je zelena linija koja se mora pratiti godinama. Ova linija i najbolji predlozi za očuvanje, razvoj i održivo iskorišćavanje šuma u našoj zemlji sadržani su u Nacionalnoj strategiji šumarstva do 2030.“, dodaje rumunski ministar.

U Mahmudiji (Karasuhat) je završen 2016. godine prvi projekat ekološke rekonstrukcije delte Dunava. Projekat su ostvarili predstavnici mesne zajednice, Mesno veće Mahmudija, Uprava rezervata biosfere delte Dunava i Svetska fondacija za prirodu Rumunija (WWF–Romania).

Finansiranje je obezbeđeno iz evropskih fondova. U suštini, skoro hiljadu hektara poljoprivrednog zemljišta je reintegrisano u prirodno okruženje ovog područja. Poljoprivredni poduhvat Karasuhata ostvaren je između 1985. i 1989. godine, ali su građevinsko-montažni radovi obustavljeni 1990.

Kao takav, srazmerno 70% nije ni radio prema svrsi za koju je izveden, niti je vraćen u svoje prirodno stanje. Izvršeni radovi drenaže doveli su, međutim, do nestanka prirodnih ekosistema i njihove transformacije u antropogene ekosisteme.

Trenutno, delimično pod koncesijom, lokacija se obrađuje, ali je površina od 924 ha, u vlasništvu lokalnog veća Mahmudija, korišćena kao komunalni pašnjak. Pošto lokacija nije bila od konzervativnog interesa, veoma se dobro uklapala za ekološku rekonstrukciju.

Organizacija za zaštitu životne sredine Svetska fondacija za prirodu Rumunija“ preuzela je obavezu da nadgleda ovo područje, da vidi efekte njenog vraćanja prirodi. Poslednja inspekcija je obavljena upravo ove godine, a Kamelija Jonesku, direktorka odeljenja, govori nam kakvi su rezultati:

Želeli smo da vidimo rezultate nakon projekta ovakve prirode, u suštini transformaciju poljoprivrednog zemljišta iz delte Dunava u prirodno močvarno područje. Da vidimo kako se lokacija vraća prirodi i koje su koristi za ljude i lokalnu zajednicu. Rezultati su veoma ohrabrujući. Sa stanovišta biodiverziteta, ono što se desilo tamo, na Karasuhatu, na rekonstruisanom prostoru od oko 1000 hektara, praktično odmah nakon što je zemljište poplavljeno, napunjeno vodom, za nekoliko meseci videli smo gnezdo ptica. U aprilu je dotični prostor povezan sa Rukavcem Sveti Đorđe, a u junu, kada smo izvršili prvi monitoring, bilo je puno ptica. Posle 6 godina shvatate da su stvari krenule na bolje. Na poslednjem monitoringu izbrojali smo čak 7000 ptica raznih vrsta – izbrojano je oko 55 vrsta samo tokom posete ovog leta. Osim ptica, želeli smo da saznamo i kako je ova promena uticala na stanovnike iz Mahmudije, jer iako je glavni cilj projekta bio poboljšanje uslova za faunu, za zaštićena staništa, uradili smo studiju da vidimo kakav je utisak stanovnika. Saznali smo da oko 60% njih smatra da su se privredne aktivnosti, a posebno turizam, povećane i to zbog ovih radova rekonstrukcije. Praktično, povećan je broj turista, a meštani imaju priliku da deltu Dunava prikažu turistima mnogo bliže mestu gde oni borave. I to nas zaista raduje i nekako nam daje nadu da će ovaj projekat podstaći budući razvoj i realizaciju sličnih projekata u delti Dunava.

Ovaj predlog predstavlja alternativni pristup lokalnom razvoju, s jedne strane za obnavljanje močvarnih prostora, poboljšanje kvaliteta vode, obustavljanje ili ublažavanje poplavnih talasa, a s druge strane, pruža se mogućnost lokalnim zajednicama da razviju eko-turizam, ribolovne i tradicionalne poljoprivredne aktivnosti. O mogućim sličnim projektima nam govori Kamelija Jonesku:

Pre revolucije oko 30% delte Dunava je pretvoreno u poljoprivredno zemljište, a postoje veoma velike poljoprivredne površine koje deluju kao rana na mapi delte Dunava. Jasno je da ta područja se mogu vratiti, potpuno ili bar delimično, prirodnom fondu, ili se mogu pretvoriti u pogodne lokacije za gajenje ribe, koje nema u dovoljnim količinama, a i turisti i ribari svakom prilikom ukazuju na to da više nema ribe kao nekada. Praktično, ovi krajevi, koji su poljoprivredni, gde se praktikuje klasična poljoprivreda, mogu se lako pretvoriti u poplavljene površine pogodne za gajenje ribe. Nažalost, poslednjih godina je bilo nekih nepogodnih odluka u vezi delte Dunava, jer su nekadašnji ribnjaci, oko 5500 hektara, pretvoreni u poljoprivredno zemljište. Dakle, u osnovi, od proizvodnje ribe se prešlo na proizvodnju raznih poljoprivrednih kultura, što nije prirodno za deltu Dunava.

Radovi na rekonstrukciji su osmišljeni da pomognu u obnavljanju prirodnih procesa i uslova razvoja staništa koji podržavaju prirodnu reprodukciju ribe, rast trske, razvoj šuma i močvarnih područja. Čak i ako je glavni cilj projekta unapređenje biodiverziteta, na kraju krajeva, ova biološka raznovrsnost je razlog zašto meštani i turisti imaju ribu na tanjirima. Iz ovih razloga, napori na obnovi močvarnih područja moraju se nastaviti kako u delti Dunava tako i uzvodno, na području Donjeg Dunava“, rekao je Kristijan Tetelja, specijalista za radove na ekološkoj rekonstrukciji u okviru Svetske fondacije za prirodu Rumunija“ (WWF–Romania).