Author: Marija Nenadić-Zurka
-
Vesti – 18.09.2024
Broj smrtnih slučajeva izazvanih pkljuskovima i poplavama u centralnoj i istočnoj Evropi izazvanim olujom Boris, najgorem u Evropi od 1997. do danas, premašio je 20 osoba. Rumunija je prijavila sedam smrtnih slučajeva. Gubitke ljudskih života prijavile su i Poljska, Austrija, Češka i Italija. Upozorenja o poplavama postoje i u Italiji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Slovačkoj. U Rumuniji su vlasti počele da procenjuju štetu izazvanu poplavama u okrugu Galaci (istok), koji je najteže pogođen. Vlada je odobrila hitnu pomoć za pogođene porodice. S druge strane, rumunski poslanik Zigfrid Murešan, glavni pregovarač za budući višegodišnji budžet Evropske unije, dao je uveravanja da će Evropski parlament odobriti dodelu finansijske pomoći za obnovu područja pogođenih poplavama poslednjih dana. Evropski parlament raspravljao je u sredu o predlogu rezolucije kojim se od Komisije traži da učini efikasnijim mehanizme intervencije u slučaju prirodnih katastrofa i da poveća sredstva za pomoć i obnovu. Poslanici Evropskog parlamenta zahtevaju brže evropske mehanizme intervencije, uključujući njihovo aktiviranje, u nedostatku žalbe koju je uputila pogođena država. Do sada je samo Češka tražila aktiviranje mehanizma civilne zaštite. Mehanizam se aktivira samo ako su državni organi opterećeni situacijom i potrebni su timovi i podrška bloka zajednice. Rumunija nije tražila aktiviranje mehanizma.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha apelovao je u sredu u Bukureštu na rumunske partnere da analiziraju mogućnost obaranja ruskih dronova u blizini vazdušnog prostora zemlje. Posle sastanka sa šeficom diplomatije Luminicom Odobesku, zvaničnik iz Kijeva je rekao da je „zahvalan” na „istorijskoj” odluci Bukurešta da Ukrajini pokloni sistem Patriot. „Veoma je važno ojačati odbranu Ukrajine. To je štit ne samo za Ukrajinu, već i za Evropu“ – istakao je ministar. Zauzvrat, Luminica Odobesku je ponovo potvrdila podršku Rumunije nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Takođe je ponovila čvrstu osudu ruskog agresorskog rata, koji je napad na međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Podsećamo, u Bukureštu se nedavno razgovaralo o potrebi izmene zakonodavstva koje bi omogućilo vojsci da uništava sumnjive dronove koji ulaze na teritoriju Rumunije, nakon što je nekoliko ruskih dronova u poslednjih godinu dana ilegalno ušlo u rumunski vazdušni prostor.
U Bukureštu je održan sastanak ministara odbrane u formatu Bukurešt 9, čiji je domaćin bio rumunski ministar odbrane Anđel Tilvar. Inicijativa B9 obuhvata Rumuniju, Poljsku, Bugarsku, Češku, Estoniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju i Slovačku. U fokusu razgovora bila je bezbednosna situacija u regionu, obeležena rastućim pretnjama Ruske Federacije. Ministar Tilvar se založio za koordinisan i snažan odgovor Severnoatlantske alijanse. On je naveo da su države B9 duboko zabrinute zbog ponovljenih upada bespilotnih letelica i projektila Ruske Federacije u vazdušni prostor NATO-a i eskalacije tenzija duž granica NATO-a. Saopštenje je dato u kontekstu u kome je vazdušni prostor nekoliko država NATO-a u okolini Ukrajine narušen ruskim bespilotnim letelicama i raketama. Nedavno su takve incidente prijavile Rumunija i Letonija.
Vlada Bukurešta namerava da preduzme mere za podršku reindustrijalizaciji privrede, najavio je u sredu premijer Marčel Čolaku. On je naveo da će biti pokrenut Nacionalni plan za veliku industriju, paket mera vredan oko dve milijarde evra, fokusiran na tri velika stuba. Prvi je šema podrške strateškim investicijama u prerađivačkoj industriji, sa budžetom od 500 miliona evra. Drugi stub je Nacionalni program podrške velikoj industriji u Rumuniji, sa budžetom od milijardu evra za velike kompanije. Treća komponenta se tiče šeme državne pomoći od 250 miliona evra za kompanije koje predlažu ulaganja u proizvodnju industrijskih sirovina. Na sednici Kabineta u sredu usvojena je odluka kojom se studenti koji su stekli 10 na maturi nagrađuju sa po 5.000 leja (1.000 evra), a oni koji su stekli 10 na nacionalnom ocenjivanju sa po 2.000 leja (400 evra).
„Ne možemo ponovo pokrenuti privredu bez konkurentnih poslova, bez kvaliteta radnih odnosa, bez zaštite građana pred povećanjem cena, pred ovim rizikom od pada u siromaštvo za mnoge kategorije, bez pružanja doživotnih veština onima koji ulaze na tržište rada“ – izjavila je, danas, buduća evropska komesarka za veštine i obrazovanje, poslove i socijalna prava, demografiju, Rumunka Roksana Manzatu. Ona je u ekskluzivnom intervjuu za Radio Rumunija rekla i da će među prioritetima njenog mandata biti podrška deci koja su u siromaštvu i ugrožena isključenošću.
U Rumuniji je trenutno u javnoj raspravi program Start-up Nation, kroz koji država nudi bespovratnu pomoć od maksimalno 50.000 evra kvalifikovanim licima koji žele da otvore biznis. Budžet za ovo izdanje premašuje 400 miliona evra. Nakon što je u utorak počela registracija kompanija koje će obezbediti kurseve za buduće preduzetnike, od 10. oktobra počinje registracija fizičkih lica za kurseve Start-Up Nation 2024.
Vlada iz Bukurešta odobrila je u sredu Nacrt zakona za ratifikaciju Sporazuma između Vlade Rumunije i Vlade Republike Koreje o saradnji u oblasti odbrane, potpisanog u Seulu u aprilu. Kako se navodi u saopštenju Izvršne vlasti, sporazumom su predviđeni aspekti koji se odnose na oblasti i oblike saradnje, zaštitu tajnih podataka, finansijske i pravne aspekte, rešavanje sporova. Bukurešt i Seul uspostavili su diplomatske odnose 1990. godine, a nivo bilateralnih odnosa dveju država je Strateško partnerstvo. Republika Koreja je prvi strateški partner Rumunije u Aziji.
Cene električne energije u južnoj Evropi skoro su pet puta više nego u skandinavskim zemljama i skoro duplo u poređenju sa centralnom i zapadnom Evropom, pokazuje analiza Evropske asocijacije energetskih industrija. Vlada Grčke je nedavno zatražila od Evropske unije da hitno reaguje na poskupljenje struje u centralnoj i istočnoj Evropi, otežano ruskim napadima na energetsku infrastrukturu u Ukrajini. Istovremeno, izvršna vlast Atine najavila je inicijativu za stvaranje mehanizma intervencije kada se pojave visoke cene, u partnerstvu sa Rumunijom i Bugarskom. Prema sopstvenim procenama, Evropska unija bi do 2030. godine trebalo da uloži skoro 600 milijardi evra u modernizaciju elektroenergetskih mreža, kako bi one mogle da preuzimaju veću količinu energije iz obnovljivih izvora.
Danas je Svetski dan bezbednosti pacijenata. Fontane u centru Bukurešta, amblematične zgrade, spomenici, javne ustanove i bolnice u glavnom gradu, ali i u zemlji, večeras će biti osvetljene narandžastom bojom, u znak obeležavanja događaja. Ovogodišnja tema je „unapređenje dijagnoze radi bezbednosti pacijenata“. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dijagnostičke greške predstavljaju do 16% grešaka u lečenju koje bi mogle biti izbegnute.
-
Implikacije rata u Ukrajini
Šef rumunske države Klaus Johanis sazvao je, za sledeću nedelju, 19. septembra, Vrhovni savet odbrane zemlje. Na dnevnom redu sastanka su teme koje se odnose na fazu i perspektive sukoba u Ukrajini nakon nezakonite i neopravdane agresije Ruske Federacije i implikacije po Rumuniju, kao i mogućnosti koje nudi novi geopolitički kontekst za konsolidaciju Strateškog partnerstva sa Republikom Moldavijom (bivša sovjetska država, uglavnom rumunskog govornog stanovništva). U tom smislu navodi se „obezbeđivanje nepovratnosti evropskog kursa” susedne države. Sastanak Saveta se održava nakon što je, u noći sa subote na nedelju, nekoliko ruskih dronova narušilo vazdušni prostor Rumunije, a zatim se uputilo ka Ukrajini. Dva aviona F-16 su hitno poletela da prate dronove. Rumunski odbrambeni zvaničnici su izjavili da nisu oboreni, jer nisu bili neprijateljski raspoloženi. Ministar odbrane Anđel Tilvar rekao je za Radio Rumuniju da će u slučaju napada na rumunsku teritoriju opasnost biti otklonjena.
„Mogu vam reći – a mislim da ne govorim nešto sa visokim stepenom poverljivosti – u realnom vremenu mi i naši saveznici vidimo šta se dešava na nacionalnoj teritoriji. Video sam dron kada je ušao, imao sam F-16 u vazduhu koji ga je sledio. Da postoje elementi analize koji bi doveli do namere ili činjenice da je dotični dron nameravao da udari, mi bismo preduzeli mere koje su neophodne u takvim situacijama. Dakle, nije bilo govora o postojanju elementa opasnosti sa kojim ne bismo mogli da upravljamo. Dakle, dajem jasnu poruku, da nekako poništimo spekulacije koje su iznete da nismo spremni”.
Ministar odbrane Anđel Tilvar u četvrtak je imao telefonski razgovor sa ukrajinskim kolegom Rustemom Umerovom u kojem je osudio napade Rusije na civilnu lučku infrastrukturu Ukrajine na Dunavu i u blizini granice sa Rumunijom i na ukrajinsko civilno stanovništvo. Njih dvojica su takođe razgovarali o naporima Rumunije da podrži oružane snage Ukrajine i o efikasnoj koordinaciji projekata multinacionalne pomoći čiji je deo Rumunija, kao što je Evropski centar za obuku F-16 u Feteštiju (jugoistok), gde će piloti Ukrajinci započeti praktičnu obuku na ovom tipu borbenih aviona. Ministar Umerov je sa svoje strane zahvalio Rumuniji na podršci koju Rumuniju pruža od prvog dana početka ruskog agresorskog rata, u humanitarnoj, diplomatskoj, izvoznoj podršci, ali i u drugim važnim oblastima. On je takođe poslao poruku zahvalnosti povodom odluke Rumunije da Ukrajini pokloni protivvazdušni odbrambeni sistem Patriot.
-
Vesti – 12.09.2024
Šef rumunske države Klaus Johanis sazvao je sastanak Vrhovnog saveta odbrane zemlje za 19. septembar u Bukureštu, saopštila je Predsednička administracija. Na dnevnom redu sastanka su teme koje se odnose na fazu i izglede sukoba u Ukrajini nakon nelegalne i neopravdane agresije Rusije i implikacije po Rumuniju, kao i mogućnosti koje nudi novi geopolitički kontekst za konsolidaciju Strateškog partnerstva sa Republikom Moldavijom. U tom smislu evocira se „obezbeđivanje nepovratnosti evropskog kursa” susedne države. Članovi Vrhovnog saveta odbrane zemlje razgovaraće i o Nacionalnom planu za sprovođenje Civilnog pakta u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i o Planu opremanja rumunske vojske za period 2025 – 2034. godine.
Crno more više nije područje saradnje, već poprište rata, kao rezultat agresivnih akcija Ruske Federacije, izjavio je u četvrtak ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar u telefonskom razgovoru sa njegovim ukrajinskim kolegom Rustem Umerov. Kako prenosi Ministarstvo nacionalne odbrane, rumunski ministar je ponovio čvrstu poruku osude neopravdanih napada i u ozbiljnoj suprotnosti sa normama međunarodnog prava koje je Ruska Federacija izvršila protiv civilne lučke infrastrukture Ukrajine na Dunavu, u blizini granice sa Rumunijom. Anđel Tilvar je ponovo potvrdio čvrstu posvećenost Rumunije u pogledu nastavka podrške Ukrajini, uključujući na nivou obuke u okviru Misije vojne pomoći Evropske unije Ukrajini i u okviru operacije INTERFLEKS, koju vodi Velika Britanija. Rustem Umerov je uputio poruku zahvalnosti povodom odluke Rumunije da Ukrajini pokloni PVO sistem Patriot. On je takođe zahvalio na podršci pruženoj njegovoj zemlji od prvog dana početka ruskog agresorskog rata, u smislu humanitarne i diplomatske, ali i podrške izvozu žitarica, i u drugim važnim oblastima.
Ministarstvo spoljnih poslova upozorava Rumune koji idu u Belgiju da je za ćetvrtak najavljen 24-časovni štrajk na aerodromu Šarlroa. Zbog toga će biti smanjen operativni kapacitet aerodroma, a neki letovi će biti otkazani. Putnicima se savetuje da provere status leta na sajtovima avio-kompanija. Rumunima koji su suočeni sa teškim, posebnim ili hitnim situacijama na raspolaganju je stalni telefon ambasade Rumunije u Briselu – navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova u Bukureštu.
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu upozorava Rumune koji putuju u Nemačku da se pripreme na duže vreme čekanja, pošto je vlada u Berlinu odlučila da produži privremene kontrole na svim kopnenim granicama kako bi smanjila ilegalnu migraciju. Od sledeće nedelje, ponedeljka, pored privremenih kontrola koje već postoje na kopnenim granicama sa Austrijom, Švajcarskom, Češkom i Poljskom, biće kontrole i na granicama sa Francuskom, Luksemburgom, Holandijom, Belgijom i Danskom, na period od šest meseci. Rumuni koji se suočavaju sa posebnim situacijama mogu da se jave na telefonske linije ambasade u Berlinu, kao i rumunskim konzulatima u Nemačkoj.
Rumunija plaća najvišu cenu polise obaveznog auto osiguranja RCA u regionu od oko 220 evra, iako su nadoknade smanjene za 9% – tvrde predstavnici Konfederacije ovlašćenih operatera i prevoznika (COTAR). Oni preciziraju da je prosečna cena u Bugarskoj 100 evra, u Mađarskoj 98 evra i u Poljskoj 120 evra, a odgovornost za ovaj jaz snosi uprava za finansijski nadzor. Iz Uprave za finansijski nadzor kažu, međutim, da ne intervenišu na cenu RCA, koja se obračunava na osnovu statističkih podataka iz prethodnih godina o naknadama datim nakon saobraćajnih nezgoda, kao i na osnovu drugih kriterijuma rizika.
Rumunija će tražiti od Evropske unije kompenzaciju za značajne razlike u ceni energenata između zapada i istoka kontinenta. Rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža objasnio je da su već nekoliko meseci tarife u rumunskom regionu znatno veće nego u zapadnoj Evropi. Bukurešt podržava Republiku Moldaviju i Ukrajinu energijom, a svi ovi elementi stvaraju pritisak na cene u Rumuniji, precizirao je Burduža. On je dodao da će zahtev biti upućen Savetu ministara, na evropskom nivou, i izrazio nadu da će naša zemlja dobiti nadoknadu za ove razlike u cenama.
Prosečna bruto plata u Rumuniji bila je 8.580 leja (1.725 evra) u julu, 100 leja (20 evra) veća nego u junu, a prosečna neto plata je bila 5.242 leja (1.054 evra), što je povećanje za 66 leja (13,2 evra). U odnosu na jul prošle godine, prosečna neto zarada veća je za 14,8%. Finansijski analitičari smatraju da, uprkos povećanju, Rumunija beleži neke od najnižih plata izraženih u evrima u poređenju sa ostalim članicama Evropske unije.
Prosečna cena litra benzina i dizela pala je u Rumuniji za skoro 5% u poslednjih 30 dana. U Bukureštu se danas 1 litar standardnog benzina prodaje po ceni između 6,89 leja (1,38 evra) i 7,02 leja (1,41 evro), a 1 litar standardnog dizela košta između 6,98 leja (1,40 evra) i 7,05 leja (1,41 evro). U ovom periodu Rumunija je na prvom mestu u Evropskoj uniji kako u vrhu zemalja sa najjeftinijim benzinom, tako i na listi država sa najnižom cenom dizela. Nedavna sniženja cena povezana su sa padom cene sirove nafte. Cena barela nafte, brenda vađenog iz Severnog mora, juče je pala ispod 70 dolara (63,5 evra), prvi put od decembra 2021. godine, usred očekivanja da će slab privredni rast zabeležen na globalnom nivou pokrenuti novi pad potražnje.
Protok Dunava u Rumuniji bio je, u sredu, najmanji u poslednje dve godine, pola od normalne vrednosti za septembar. Ovo smanjenje uslovilo je drastično smanjenje proizvodnje električne energije, pa je Rumunija bila prinuđena da uvozi energiju za domaću potrošnju. Takođe zbog niskog protoka na reci, ograničenja tonaže se koriste kako bi se izbegli nasukavanje brodova na peščanim sprudovima.
O potrebi izmene zakona koji bi omogućio vojsci da uništava sumnjive dronove koji ulaze na teritoriju Rumunije raspravljali su u sredu u parlamentu senatori Komisije za odbranu i predstavnici Ministarstva odbrane. Parlamentarci smatraju da su neophodne neke zakonske dopune u pogledu mogućnosti reagovanja na prodor neprijateljskih ili neovlašćenih dronova u nacionalni vazdušni prostor. Debata se odvijala u kontekstu u kome je u poslednjih godinu dana nekoliko ruskih dronova ilegalno stiglo u rumunski vazdušni prostor, usred agresije na susednu Ukrajinu.
Sud u Bukureštu odlučio je u četvrtak da sociolog Alfred Bulaj bude stavljen u kućni pritvor na naredna 23 dana, u predmetu u kojem se tereti za seksualno zlostavljanje studentkinja SNSPA. Odluka je konačna. Bivši profesor SNSPA, veoma popularan politički komentator, Bulaj (61 godina) uhapšen je 5. septembra. Sledećeg dana je Bulai izveden iz policijskog pritvora i primljen u Vojnu bolnicu, nakon što je doživeo srčani udar.
-
Odmor u planinama, u Zarnešti
Većina turista dolazi u Zarnešti zbog divljih životinja i posmatranja šumskih životinja. Privlači ih obilje velikih mesoždera u okolini. Postoji nekoliko specijalizovanih agencija koje organizuju obilaske sa vodičem za posmatranje životinja. Ali ovde ćete naći i muzej Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj, crkvu izgrađenu pre više od pet vekova, avanturistički park i rezervat medveda od 70 hektara, jedinstven u Rumuniji.
Andrea Maria Nuca je planinski vodič. Pre šest godina preselila se u Zarnešti, gde je osnovala kompaniju preko koje promoviše oblast i vodi sve turiste do najzanimljivijih mesta. Zarnešti je mali grad, kaže naša sagovornica, naselje koje je bilo industrijsko, jer je u njemu ranije postojalo nekoliko fabrika. Danas je posebno poznat po svojoj iznenađujućoj prirodi i posebnim odmorima koji se ovde mogu organizovati.
„Po ambijentu i osećaju se može porediti sa velikim odmaralištima u Alpima kao što je Šamoni, ali i sa odmaralištima na planinama Tatrama kao što je Zakopane u Poljskoj, tako da je to nekako samo kapija za možda najlepše rute iz Rumunije. Nalazi se blizu okuke Karpata, na kraju čuvenog koridora Rukar-Bran, koji čini prelaz od južne Rumunije do Transilvanije do severozapadne Rumunije, okružen planinama. Njegova lokacija je odmah pored zamka Bran, malo dalje od glavnog puta, za malo više mira, u podnožju planine Pjatra Krajuluj. Dakle, kao geografsko naselje, mislim da je to možda najlepše pozicioniran mali grad u Rumuniji“.
Iz Zarneštija možete odabrati na desetine ruta do najvažnijih, najlepših i visokih planinskih masiva u Rumuniji. Štaviše, naselje ima mnoge karakteristike iz saksonske arhitekture predstavnika južne Transilvanije iz 13. veka, nastavlja Andrea Maria Nuca, planinski vodič.
„Kuće i sva arhitektura mesta podsećaju na saksonske kuće, različite od onih koje se obično nalaze u Rumuniji. Najbliže rute su one u Pjatra Krajuluj. Pjatra Krajuluj je nacionalni park. Volim da kažem da je to mali dragulj rumunskih Karpata, jer nije velika planina, ali je napravljena od krečnjaka. Pored mnogih formacija, klisura, bogatstava, pećina i lukova i svih vrsta stenskih formacija zbog kojih se zaljubite u Pjatra Krajuluj, možemo uživati i u posebnom svetlu u zavisnosti od doba dana. Na primer, pri zalasku sunca zidovi od krečnjaka postaju ružičasti, a pri izlasku su svetlo beli. Dakle, svaku rutu iz Pjatra Krajuluj, u zavisnosti od nivoa obuke, preporučujem za turistu sa prosečnom obukom.”
Sve rute koje vode do koliba u Pjatra Krajuluj su pešačke staze, veoma lepe, kroz šume bukve, smrče ili breze. Štaviše, ko god stigne u Pjatra Krajuluj mora da pojede čuvenu pitu od jabuka sa porukom. Poruke su, po pravilu, citati o planini, veoma lepi. A, iznad koliba, trasa je teža.
„To je kombinacija planinarenja i nekako penjanja. U grubim područjima postoje prolazi postavljeni lancima. Postoje izložene oblasti, gde treba da koristimo i ruke. Najspektakularnija ruta u Pjatra Krajuluj je očigledno ruta grebena. U celini ima 23 km, ali prelazak grebena zahteva dobru fizičku kondiciju, podrazumeva izložene površine, gde turisti treba da budu dobro fizički pripremljeni. Postoje veoma uske oblasti za hodanje, tako da bi najbolja preporuka za turistu koji nikada nije bio u Pjatra Krajuluj, ali bi takođe želeo da vidi šta se dešava iznad šume, bila Pjatra Mika. Pjatra Mika je individualizovani vrh u Pjatra Krajuluj. To je pregled sa apsolutno svim elementima koje ove planine mogu da ponude, odnosno ima guste šume. Takođe prolazi pored kolibe Kurmatura, penje se na greben Pjetra Mika a Krajuluj, koji ima oblasti sa lancima. Vrh Pjatra Mika, koji je nešto ispod 1.900 m, nudi panoramu od 360 stepeni na čitavu okolinu.”
Zarnešti se nalazi u takozvanom Cara Barsej, nazvan po rekama koje prelaze celu oblast, kaže naš planinski vodič Andrea Maria Nuca. Ova Cara Barsej je okružena Pjatra Krajuluj, masivom Fagaraš, najvišim planinama u Rumuniji, planinama Bučeđ, kolevkom rumunskog planinarstva, i Karpatima Kurbura, sve ove planine su, nekako, različite jedna od druge . Dakle, Zarnešti može biti savršena destinacija za bilo koju planinsku rutu. Uključujući i posmatranje divljih životinja.
„Ovo mora da se uradi sa specijalizovanim vodičem koji ume da traži, prati, tumači tragove koje životinje ostavljaju ne samo na stazi, već i na drveću i u svemu što se dešava u šumi. Ali, za svakoga, najbolja preporuka je utočište za medvede iz Zarneštija, Liberti. To je posebno optimistično mesto. Zaista, medvedi koji se iz raznih razloga više ne mogu vratiti u divljinu završavaju tamo, ali ih ne drže u kavezima i ne tretiraju ih kao u zoološkom vrtu. To je posebno prostrano mesto, medvedi imaju veoma velike torove. Iako u utočištu trenutno živi 127 medveda, postoji mogućnost da oni koji uđu vide samo nekoliko njih, jer je mesto veoma prostrano, a medvedi žive kao u svom prirodnom okruženju. Ture sa turistima su samo dve dnevno, na rumunskom i na engleskom, kako bi se ograničio pristup i interakcija medveda sa ljudima.”
Ali sa kakvim utiskom odlaze turisti?
„Kontaktirala sam sa stranim turistima, čak i sa dosta njih. Očigledno, ono što ih ovde u Rumuniji najviše impresionira, posebno za one koji dolaze iz zapadne Evrope, jeste divlji život. Još uvek imamo apsolutno sve životinje koje treba da žive u ovoj vrsti klime i vegetacije. Imamo medvede, vukove, lisice, risove, divlje mačke, dabrove, dakle sve životinje. Onda još uvek imamo devičanske i svetovne šume i široku lepezu flore. Naše najveće bogatstvo ostaju prirodni resursi, flora i fauna koju još uvek imamo ovde. Turisti odlaze impresionirani, jer nisu znali da je Rumunija tako lepa zemlja sa toliko toga da ponudi. Neki se vraćaju i za druge obilaske.”
Ne postoji posebna sezona o kojoj biste trebali razmišljati ako smo vas ubedili da posetite ovu oblast. Možete doći u bilo koje doba godine.
-
Mere protiv trgovaca ljudima
Senat iz Bukurešta jednoglasno je usvojio zakonski predlog o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji predviđa sličnu pravnu praksu za trgovinu ljudima i za podvođenje iz prinude. Tako bi makroi bili kažnjeni kao trgovci ljudima, te više neće moći da dobijaju uslovne zatvorske kazne. Trenutno, makroi mogu izbeći, u nekim slučajevima, izdržavanje kazne iza rešetaka, ako, na primer, žrtve izjave da nisu bile prinuđene na seksualne odnose u zamenu za sume novca. Predlog zakona pokrenuli su socijaldemokratski poslanik Florin Manole i liberal Kristijan-Tudor Bakanu. Florin Manole je izjavio da svi trgovci ljudima moraju ići u zatvor, bez izuzetka.
Prema obrazloženju, borba protiv trgovine ljudima je prioritet za rumunske vlasti, kao rezultat negativnog uticaja na žrtve trgovine ljudima, složenosti i prekogranične prirode ove pojave, mobilnosti i fleksibilnosti organizovanih grupa, paralelno uz profesionalizaciju kriminalaca koji takođe koriste nove tehnologije za postizanje cilja. Narodni poslanik Florin Manole izjavio je da je projekat neophodan jer sadašnji Krivični zakonik stvara konfuziju između trgovine ljudima i podvodništva u svom otežanom obliku, koji se sprovodi putem prinude. On je dodao da u praksi nema razlike između ta dva dela, jer se oba vrše pod prinudom, oba predstavljaju isto tešku povredu prava i integriteta žrtava. „U zavisnosti od klasifikacije, krivci mogu da odgovaraju manje ili više oštro. Odgovornost mora biti podjednako oštra u obe situacije“, istakao je socijaldemokratski poslanik.
Sve poslaničke grupe podržale su inicijativu. O zakonskom predlogu koji je usvojio Senat raspravljaće Dom poslanika, organ odlučivanja u ovom slučaju. Sa svoje strane, ministarka pravde Alina Gorgiu najavila je da je pravna pomoć́ besplatna za žrtve nekoliko krivičnih dela, uključujući seksualno uznemiravanje, dečju pornografiju, mučenje, ropstvo.
S druge strane, nedavno je ažurirana tabela zabranjenih psihoaktivnih supstanci u Rumuniji. Na spisak narkotika dodato je 14 novih imena. Od toga 13 spada u kategoriju droga visokog rizika, a jedan – u kategoriju rizičnih droga. Stručnjaci u ovoj oblasti su utvrdili da najnovije psihotropne supstance koje se nalaze na tržištu izazivaju zavisnost i nakon prve upotrebe i preporučuju roditeljima da budu veoma pažljivi prema ponašanju mladih. U školama će u narednom periodu biti pokrenute kampanje prevencije upotrebe droga i savetovanja.
-
Kampovi protiv nasilja
„Raspust nam je stigao, iz Francuske vozom došao“ bila je poznata rima kada smo bili deca. A tada se nije ni postavljao problem „nasilništva“, a kamoli organizovanja kampova koji bi radili na rešavanju ovog fenomena, čije je postojanje na kraju priznato.
Eliza Vladesku, odgovorna za komunikaciju Udruženja „Zi de bine“, rekla nam je o novinama ovih kampova:
„Ideja zapravo nije nova. Prvi kamp protiv nasilja organizovali smo 2022. godine. Ovogodišnji letnji kamp je praktično bio 4. kamp protiv nasilja, želeli smo da se vratimo ovoj temi. Prošle godine smo malo predahnuli od borbe protiv nasilja i organizovali smo kamp ishrane, a ovog leta smo odlučili da ponovimo i jedno i drugo, jer smo videli da je potreba veoma velika, nakon oba kampa, dobili smo dosta zahteva roditelja sa pitanjima da li ćemo ih ponovo organizovati, kada će biti ponovo, kako, da najavimo i da razmislimo o tome da ih ponovo organizujemo.”
Od čega se sastoji kamp protiv nasilja? Eliza Vladesku, zadužena za komunikaciju Udruženje “Zi de bine”:
„Razmišljali smo na sledeći način: nasilje je zaista veoma prisutno u školama, ali nije nužno samo školski problem. Nasilje se odnosi na ponašanje osobe, a ne na crtu ličnosti. To je ono što na kraju radimo kada smo i sami bili žrtve i nismo videli drugi izlaz osim da i sami postanemo agresori. Ali postoje dva okruženja koja definišu decu i adolescente. Škola i dom. Škola i kućno okruženje su kao dva komunikaciona suda i u svakom trenutku može da se prelije, u zavisnosti od toga gde se ti nefunkcionalni odnosi pojavljuju, komunikacija koja vas čini anulira i tako dalje. Zato smo, kada smo razmišljali o kampu protiv nasilja, koji je namenjen deci, rekli da je obavezno dovesti roditelje i nastavnike za sto, jer ono što dete učini kod kuće ili u školi je samo simptom disfunkcionalnih sistem odnosa. A nasilje nije problem koji možete da prepustite detetu na pleća, pustite ga da ga reši samo, iako se, naravno, trudite da ga osnažite. Ali roditelji i nastavnici su odgovorni za decu i oni su ti koji imaju, odnosno mogu biti deo problema. Svi znamo situacije koje počinju kod kuće ili dolaze od nastavnika do učenika kao stvarne zloupotrebe moći. Ali u isto vreme, roditelji i nastavnici mogu biti deo rešenja. I onda mi, u kampu, radimo tako. Dovodimo parove roditelj-dete, 30 parova roditelj-dete i 15-20 profesora i nastavnika osnovnih i srednjih škola i nezavisno radimo sa sve tri grupe. Ne ukrštaju se, ukrštanje je minimalno između aktivnosti. Svaku grupu preuzima tim psihoterapeuta i oni posebno rade na uzrastu i problemu i potrebama grupe.”
Pitali smo Elizu Vladesku da li se dešava da tokom kampova učesnici otkriju da su, možda, određena ponašanja koja su kod kuće smatrana normalnim ili koja su se smatrala tradicionalnim u školama, zapravo maltretiranje, a da odrasla osoba koja ih praktikuje postane svestan ovoga:
„Bilo je mnogo trenutaka svesti o obrascima komunikacije roditelj-dete, učitelj-dete, pa čak i roditelj-nastavnik. Ovo bacanje krivice, bacamo mačku iz jednog dvorišta u drugo. Tako da je bilo nekih trenutaka svesti koji nisu bili nimalo laki. Ovaj kamp protiv nasilja koji organizujemo nije najlakši, jer uključuje dosta ranjivosti, a primetila sam da kada izađemo iz uloge odraslih, iz uloge roditelja i nastavnika, i mi smo kao neka vrsta dece kojoj je potrebno vođstvo, koja zapravo treba da razgovaraju sa nekim ko prolazi kroz sličnu situaciju i dobija povratnu informaciju i pomoć i neke tehnike koje mogu da ponesu kući i u školu i primene i reše situaciju. I zaista, svi dolazimo u kamp sa nekim strahovima, i deca, ali i odrasli, taj strah od ranjivosti i otvaranja prema strancima, na kraju krajeva.”
Eliza Vladesku je dodala:
„Ono što bih želela da istaknem je da možete izaći iz situacije u kojoj ste, iz nekog razloga, u nekom trenutku završili kao žrtva. Ima dece koja su u logor došla iz sve tri perspektive, kao svedoci, kao žrtve i kao agresori. I imali smo decu nasilnike koja su razumela zašto su to što jesu. Roditelji koji su razumeli zašto su njihova deca agresivna i koji su našli druge načine da se nose sa komentarima, odgovorima, situacijama, našli su u sebi istrajnost i želju da čine dobro. Imamo decu koja su od agresora htela da postanu volonteri, pomažući i doprinoseći rešavanju ovog problema kod dece poput njih.”
Mislim da nema šta drugo da se kaže osim „Srežan početak nove školske godine!“
-
Susret narodnih pozorišta u Kišinjevu
Rumunska narodna pozorišta okupljaju se u Kišinjevu, u Republici Moldaviji, na 9. izdanju najvećeg evropskog festivala scenskih umetnosti. Manifestacija koju organizuje Narodno pozorište „Mihaj Eminesku” iz glavnog grada Moldavije u saradnji sa Rumunskim institutom za kulturu na suprotnoj obali reke Prut i ministarstvima kulture Rumunije i Republike Moldavije, održava se od 10. do 22. septembra. Manifestacija se četvrtu godinu zaredom održava pod visokim pokroviteljstvom predsednika Rumunije i Republike Moldavije Klausa Johanisa i Maje Sandu, a ovogodišnje izdanje nosi moto „Evropske veze“. Tokom 13 dana, publici u Kišinjevu biće ponuđeno 27 predstava u pozorištima i na otvorenom, 8 slušanja radio predstava i 6 premijera. Takođe, u okviru generičkog događaja „Jezički identiteti – evropski identitet (pamćenje, umetnost, kulturni menadžment)“ biće održano 10 predstavljanja knjiga i susreta sa ljudima iz kulture i ličnostima iz pozorišnog sveta, uključujući Emila Borogine, Ljudmilu Patlanjoglu, Mateja Višnjeka, Anu Blandijanu, Aura Korbeanu, Jona Bogdana Leftera, Mariju Zernesku, Oanu Borš i mnoge druge.
Rumuniju predstavljaju Narodno pozorište „I. L. Karađale“ iz Bukurešta, Narodno pozorište „Vasile Aleksandri“ iz Jašija, Narodno pozorište „Radu Stanka“ iz Sibinja, Narodno pozorište „Marin Soresku“ iz Krajove, Narodno pozorište „Lučijan Blaga“ iz Kluž-Napoke, Narodno pozorište Targu-Mureš, Državno pozorište u Konstanci, Pozorište „Matej Višnjek“ iz Sučave, Narodno radiofonsko pozorišta i Rumunska plesna kompanija Điđi Kačuleanu. S druge strane, domaćini u prvi plan stavljaju 8 pozorišnih institucija, Narodno pozorište „Mihaj Eminesku“, Republičko pozorište „Lučafarul“, Narodno pozorište „Vasile Aleksandri“ iz Balcija, Narodno pozorište „Ežen Jonesko“, „ B.P. Hašdeu“ teatar iz Kahula, pozorište „I.L. Karađale“, teatar „Aleksije Mateević“ i Pozorište bez Imena – Đinta Latina centar. Počasni gost festivala je Nacionalno dramsko pozorište „Ivan Franko” iz Kijeva.
Susret rumunskih narodnih pozorišta prvi put je organizovan 2015. godine i inspirisan je projektom „Rumunsko pozorište Bukurešt – Jaši – Kišinjev“, koji su godinu dana ranije pokrenula dva direktora Narodnih pozorišta u Bukureštu i Kišinjevu, veliki glumac Jon Karamitru i reditelj Petru Hadarka. Projekat je zamišljen kao masovni tok predstava sa Zapada u Kišinjev kako bi se ponudili alternativni modeli lavini ruskih propagandnih poruka i narativa koji su u to vreme dominirali javnim i medijskim prostorom i kako bi se građanima Moldavije pružili demokratski orijentiri i da bi ih usidrili u prostor slobodnog sveta.
-
Vesti – 09.09.2024
Premijer Marčel Čolaku izjavio je u ponedeljak, povodom ruskih dronova koji su ušli u nacionalni vazdušni prostor, da je Rumunija reagovala u realnom vremenu i pratila situaciju sa avionima F16, napominjući da ti dronovi nemaju mete na teritoriji Rumunije. Ruski dron je u noći sa subote na nedelju ušao u vazdušni prostor Rumunije, nakon čega je krenuo ka Ukrajini, saopštilo je rumunsko Ministarstvo odbrane. Kao odgovor, dva borbena aviona F-16 hitno poletela su iz vojne baze na jugoistoku zemlje kako bi nadgledali vazdušnu situaciju. Istovremeno, ova institucija je saopštila da je rasporedila kopnene timove i vazdušna sredstva na području Periprava, u okrugu Tulča, gde je moguće da su pali komadi dronova koje je Rusija koristila u napadu na lučke objekte u Ukrajini, a koji se nalaze u blizini granice sa Rumunijom. Rumunske vlasti su nakon ovog incidenta protestovale zbog višestrukog narušavanja vazdušnog prostora zemlje, ali i zbog ponovljenih napada na ukrajinsko stanovništvo i civilnu infrastrukturu.
Škole moraju biti apsolutno bezbedne za učenike, nastavno i ostalo obrazovno osoblje, rekao je predsednik Klaus Johanis u ponedeljak, na ceremoniji otvaranja nove školske godine u jednoj školi u Bukureštu. Prisutan na događaju zajedno sa ministarkom prosvete Liđijom Dekom, šef države je istakao da je jedan od prioritetnih ciljeva projekta „Obrazovana Rumunija“, prenetog u zakone o obrazovanju 2023. godine, stvaranje školskog i univerzitetskog okruženja koje nije samo pogodno za razvoj obrazovanja, već i prostor u kome se svi uključeni osećaju zaštićeno i poštovano. Približno tri miliona rumunskih predškolaraca i učenika danas je započelo novu školsku godinu. Vlada obećava da će školska 2024-2025. godina biti poslednja u kojoj će škole nastaviti sa nastavom u tri smene. Trenutno postoji samo 19 takvih jedinica u Bukureštu i okrugu Ilfov (blizu Bukurešta). Prema podacima Ministarstva prosvete, na početku školske godine 800 škola je izmešteno zbog sanacije, modernizacije ili izgradnje, od ukupno preko 6000 školskih jedinica u Rumuniji.
Prisustvo policije bilo je obezbeđeno, prvog dana škole, u svakoj obrazovnoj jedinici u Rumuniji, kako bi se održala klima reda i javne bezbednosti – rekla je portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova Monika Dažbog. Ona je precizirala da je oko 25.000 zaposlenih u ministarstvu bilo mobilisano na nacionalnom nivou u okviru javnog reda i bezbednosti, a, posebno, u jedinicama preduniverzitetskog obrazovanja bilo je prisutno oko 8.000 ljudi iz ministarstva. Takođe, saobraćajna policija je intenzivirala svoje aktivnosti u oblasti obrazovnih ustanova. Policijske ekipe su delovali na racionalizaciji saobraćaja i sprečavanju nezgoda, obraćajući posebnu pažnju na situacije koje mogu da ugroze decu. Monika Dažbog je rekla i da aktivnosti na sprečavanju i suzbijanju trgovine i konzumiranja droge među mladima ostaju prioritet.
Rumunski film „Anul Nou care n-a fost“, reditelja, scenariste i producenta Bogdana Murešanua, nagrađen je na Međunarodnom festivalu u Veneciji. Nagrada žirija Međunarodne federacije filmskih kritičara i priznanje za najbolji scenario, koje su dodelili nezavisni kritičari, dva su od priznanja ovog rumunskog filma čija se radnja odvija u jednom danu, dan pre antikomunističke Revolucije iz decembra 1989. godine.
Rumunska teniserka Irina Begu osvojila je VTA 125 turnir u Montreu (Švajcarska), sa ukupnim nagradama od 115.000 dolara, pošto je u finalu pobedila Hrvaticu Petru Marčinko sa 1-6, 6-3, 6-0. Irina Begu (34 godine, 130 VTA) pobedila je posle sat i 33 minuta igre. Za nju je ovo treća VTA 125 titula u karijeri, posle onih na Indijan Velsu (2020) i Bukureštu (2022). Begu je osvojila 5 VTA titula u pojedinačnoj konkurenciji i igrala u 4 finala, uz 9 VTA titula u dublu, pored ostalih 7finala.
-
Slučaj Kulijanu
- maja 1991. godine, oko 13 časova, u toaletu zgrade Univerziteta u Čikagu, pronađen je mrtav ugledni profesor istorije religija i pisac Joan Petru Kulijanu. U 41. godini, Kulijanua je nepoznati počinilac upucao u glavu, s leđa. Uprkos temeljnim istragama, ubica ili ubice nisu otkriveni, a zločin je do danas ostao misterija.
Joan Petru Kulijanu rođen je u Rumuniji, u Jašiju, 5. januara 1950. Poticao je iz porodice intelektualaca, njegovi preci su bili deo rumunske elite uključene u uspostavljanje moderne države od sredine 19. veka. Po obrazovanju filolog i poliglota, Kulijanu je emigrirao 1972. u Italiju gde se specijalizovao za istoriju religija, nakon čega se preselio u Holandiju, a zatim 1986. godine u Sjedinjene Američke Države.
Bio je u mentorskim i prijateljskim odnosima sa poznatim rumunskim istoričarem religija Mirčom Elijadeom, od kojeg se rastao kada je javnosti otkrivena Elijadeova fašistička prošlost. Kulijanu je autor više od 20 tomova istorije religija i beletristike na jezicima međunarodnog opticaja, a o njegovom životu i radu napisano je 17 tomova.
Autori koji su do sada pisali o Kulijanuovoj smrti pokrenuli su nekoliko scenarija, među kojima se najčešće spominje njegova umešanost u bivšu komunističku Sekuritateu i u rumunsko fašističko izgnanstvo. Poslednju knjigu je napisao američki akademik i istoričar religija Brus Linkoln pod naslovom „Tajne, laži i posledice: skrivena prošlost velikog učenjaka i nerazjašnjeno ubistvo njegovog štićenika“. Učenik Mirče Elijadea u drugoj polovini 1960-ih, Linkoln takođe piše u svojoj knjizi o Kulijanuovoj smrti, pokrećući novu hipotezu.
Istoričar religija Moše Idel, profesor na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, smatra da se misterija koja još uvek obavija Kulijanuovu smrt objašnjava i optužbama na adresu bivše Sekuritatee, na koje nije dat verodostojan odgovor:
„Razgovarao sam, pre mnogo godina, sa predsednikom Rumunije Emilom Konstantineskuom. I pitao sam ga zašto ne razjasni ovu stvar. On mi je vrlo direktno rekao da ne može ništa da uradi. To je problem. Da li je Kulijanua ubila Sekuritatea ili Gvozdena garda, naravno da ne žele da kažu. Ko želi da prizna zločin? Kada se FBI, posle nekoliko godina istraživanja, predao, digao ruke, mi zapravo imamo Kulijanuov dosije u kome ništa nije postignuto. Možemo samo da čekamo da se desi čudo, da neko napiše svoje memoare koji že biti objavljeni posthumno i u njima prizna zločin. Da se, kako kažu, ispovedi. Ali, u međuvremenu, rumunske službe ne žele da razgovaraju, bar da kažu ne, i to bi bio odgovor: ja nisam imao nikakve veze sa atentatom“.
Istoričar Sorin Antohi, koji je sa Mošeom Idelom razgovarao o misteriji Kulijanuove smrti, smatra da još uvek postoje mnoge prepreke koje sprečavaju da se ovaj slučaj rasvetli:
„Porodica od tada preduzima korake, nikada nikuda nisu vodili. Postoje različiti ljudi koji su preduzeli korake, oni u američkoj filmskoj ekipi su izvršili pritisak po zakonskom pravu na pristup informacijama. Oni nisu dobili ništa više nego što smo mi dobili ne radeći ništa, a to je pristup deklasifikovanim, ali anonimnim informacijama. Postoje hiljade stranica koje su i američke vlasti stavile na internet, ali koje su potpuno zatamnjene. Možda se jedna reč nalazi u jednom dokumentu ili druga reč u drugom, ali u potpuno anonimizovanim tekstovima“.
U pomenutom tomu, Brus Linkoln pokreće novu hipotezu o Kulijanuovoj smrti, odnosno o umešanosti supruge Mirče Elijadea, Kristinel Elijade. Moše Idel nije uveren u validnost hipoteze, ali je ne isključuje:
„1998. godine napisao sam članak o nepoznatoj porodici u Čikagu. Brus Linkoln citira taj članak, nemam problema sa njim da to uradi. Ali nisam bio tamo, nisam video Kristinel, znam da je bila antifašista. Šta Linkoln donosi novo nije tako jasno. Verujem da to što je rekao nije dokazano, ovo je veća spekulacija od moje i ne mogu da dokažem ko je izvršio atentat. Ja imam hipotezu, ali on ima još komplikovaniju hipotezu, tako da ne želim da uvlačim Kristinel jer ne znam mnogo o njenom životu i šta je uradila nakon Elijadeove smrti. Ne poznajem njen život, Brus Linkoln ju je video, tako da je on u superiornijem položaju u odnosu na mene. Ali ja kažem da nisam ubeđen u ono što on govori, a nisam uveren da i on veruje u ono što govori. Šta on kaže? Da se sa fotografije na kojoj se Kulijanu pojavljuje sa njom, vidi kao da je imala neku vrstu mržnje prema njemu. Nisam bio ubeđen, ali ne kažem da to ne može biti stvarno.”
Smrt Joana Petrua Kulijanua i dalje ostaje, više od tri decenije kasnije, misterija. A moguće je da među mnogim drugim slučajevima iste vrste ostane još jedan nerešen slučaj.
-
Vesti – 06.09.2024
Siromaštvo drastično utiče na uspeh u školi, privatni časovi dovode do diskriminacije, neka deca se izgube na putu i većina bi želela da emigrira – kaže organizacija Spasite decu Rumunija. Evropski podaci pokazuju da sve više dece ne pohađa školu. Skoro 16% dece osnovnoškolskog uzrasta nije išlo u školu u školskoj 2022-2023. godini, dok je više od četvrtine dece srednjoškolskog uzrasta – 25% – bilo u istoj situaciji. Razlike u vezi sa životnom sredinom su veome velike, stopa ranog napuštanja škole je samo 3% u velikim gradovima, 14% u malim gradovima i 27% u ruralnim područjima. Na nacionalnom nivou, dva od pet učenika koji su krenuli u školu pre devet godina nisu među onima koji su uspeli da dobiju prosek iznad 5 na kraju srednjoškolskog ocenjivanja, a u nepovoljnijem su položaju deca koja pohađaju školu na selu, proporcija proseka ispod 5 je više od 2,5 puta veća u seoskim školama.
Kao strateški partneri i saveznici u NATO-u, Sjedinjene Američke Države i Rumunija deluju ujedinjeno u suočavanju sa nelegalnom agresijom Rusije, s namerom da podrže Ukrajinu i ojačaju kolektivnu odbranu unutar Alijanse. Saopštenje pripada ambasadorki Sjedinjenih Američkih Država u Bukureštu Ketlin Kavalek, a dato je na izložbi fotografija povodom 25 godina strateškog partnerstva dve zemlje, svečano otvorenoj u Galaciju (najvećem rumunskom lučkom gradu na Dunavu). Izložba pod nazivom „Mi, narod: 25 godina strateškog partnerstva“ fotografski esej je koji istražuje diplomatske, bezbednosne, ekonomske i kulturne odnose između rumunskog i američkog naroda.
Privredna komora Rumunije (CCIR) je intenzivno promovisala ekonomske odnose sa Japanom, a Rumunija može predstavljati poslovnu priliku za japanske kompanije, s obzirom na performanse rumunskih preduzetnika u IT&C sektoru, zelenoj energiji i inovativnim tehnologijama – kaže predsednik Privredne komore Rumunije, Mihaj Daraban. On je u četvrtak imao zvaničan sastanak sa ambasadorom Japana u Bukureštu Katae Takašijem, koji je istakao značaj i potencijal ekonomske saradnje dve zemlje. Diplomata je napomenuo da Japan vidi Rumuniju kao strateškog partnera u regionu istočne Evrope i ohrabrio japanske investitore da istraže poslovne i investicione mogućnosti ovde.
Državljani Rumunije sa prebivalištem ili boravištem u inostranstvu mogu glasati putem pošte na ovogodišnjim parlamentarnim i predsedničkim izborima. Predsednik Stalnog izbornog tela Toni Grebla objasnio je da svi koji žele da ostvare pravo glasa putem pošte imaju rok do 24. septembra da podnesu zahtev u vezi sa tim, putem onlajn obrasca na sajtu Stalnog izbornog tela. Prvi krug predsedničkih izbora biće održan 24. novembra, a drugi 8. decembra. Glasanje za parlamentarne izbore zakazano je za 1. decembar.
Ministarstvo za istraživanje Rumunije pokrenuće 19. septembra prvi integrisani program digitalizacije lokalnih javnih administracija, kako bi usluge koje one nude bile dostupnije građanima. Dakle, biće dodeljena sredstva u visini između 75 hiljada leja (ekvivalent oko 150 hiljada evra) opštinama i 250 hiljada leja (50 hiljada evra) okružnim većima. Ministar Bogdan Ivan u objavi na društvenoj mreži precizira da je proces elektronske registracije osmišljen u samo pet koraka, kako bi se gradske skupštine i okružna veća mogla brzo prijaviti, a da ne naiđu na birokratske barijere. Sredstva će se dodeljivati po principu „ko prvi stigne“, dodao je ministar. Najvažnija prednost DigiLocal programa je međusobna povezanost IT sistema gradskih kuća i okružnih veća sa ghiseul.ro, zvaničnom platformom rumunske države za online plaćanje.
Rumunski poljoprivrednici čije je useve pogodila ovogodišnja suša dobiće odštetu do 15. oktobra, rekao je ministar poljoprivrede Florin Barbu. Prisutan u okrugu Mehedinci, na jugozapadu zemlje, regionu koji je snažno pogođen nedostatkom padavina, najavio je da će biti dodeljena nadoknada u iznosu od 200 evra po hektaru. Ministar je pružio uveravanja da Rumunija ima dovoljnu proizvodnju pšenice i kukuruza i da sa ove tačke gledišta neće imati problema. Barbu je pokazao da je ove godine proizvodnja jesenjeg roda pšenice za 1,8 miliona tona veća nego 2023. godine, a da će kukuruz pokriti i domaću potrošnju i izvoz. Kako bi podržalo poljoprivrednike, Ministarstvo poljoprivrede u Bukureštu razmatra davanje kredita sa fiksnom kamatnom stopom od 1,95% i obustavljanje zaplene dobara za poljoprivrednike koji imaju 100% gubitke, kako bi mogli da pređu ovaj težak period.
Mađarska čvrsto i bezuslovno podržava pristupanje Republike Moldavije Evropskoj uniji, izjavio je u Kišinjevu mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. Tokom sastanka koji je imao sa moldavskim kolegom Mihajem Popšojem, šef mađarske diplomatije je izjavio da će u periodu kada Budimpešta predsedava Savetom Evropske unije učiniti sve što je u njenoj moći da ubrza proširenje. On je ocenio da svaka zemlja kandidat mora da se ocenjuje pojedinačno, kako se ne bi usporavao napredak država koje brže napreduju. Sijarto je naglasio da proširenje Evropske unije može dati novi zamah i da će ojačati blok zajednice. Mađarskog zvaničnika je primila i predsednica Republike Maja Sandu, koju je uverio u podršku Mađarske na evropskom putu Moldavije. 50 državnih službenika iz Republike Moldavije, koji će imati ključnu ulogu u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, otići će u Mađarsku na obuku kod mađarskih stručnjaka. Prvih 32 stići će u Budimpeštu već sledeće nedelje.
Cene stanova u Rumuniji nastavile su da rastu bržim tempom od proseka Evropske unije ili zone evra, ali je evolucija ispod onog u nekim državama u regionu, rekao je Florin Dragu, šef odeljenja za finansijsku stabilnost Narodne banke Rumunije. Prema njegovim rečima, rast u prvom kvartalu godine bio je 5,5%, dok je u zemljama poput Poljske stopa iznosila 18%, a u Bugarskoj 16%. Dragu je rekao i da je rast cena stanova uslovljen i višim troškovima izgradnje, koji su u prošloj godini porasli za 10%, dok je obim u sektoru smanjen za 13%. Istovremeno, potražnja za stanovanjem raste u pozadini pozitivnih kretanja u prihodima od plata. Predstavnik Narodne banke Rumunije je pokazao da se broj transakcija nekretninama povećao za 11% na nacionalnom nivou i naglasio da je oko 60% njih koncentrisano u šest najvećih regionalnih centara Rumunije: Bukurešt, Jaši, Kluž-Napoka, Temišvar, Brašov i Constanta.
Broj dolazaka registrovanih u turističkim prihvatnim strukturama (uključujući apartmane i sobe za izdavanje) u Rumuniji iznosio je, u prvih sedam meseci ove godine, 7,666 miliona ljudi, što je povećanje od 3,8% u odnosu na isti period 2023. godine, dok su noćenja povećana za 3,4%, na 15,975 miliona – pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema zvaničnoj statistici, u periodu od 1. januara do 31. jula 2024. godine, od ukupnog broja, rumunski turisti su činili 82,9%, dok su strani turisti bili 17,1%. Najveće vrednosti po broju dolazaka turista zabeležili su Bukurešt (1,110 miliona ljudi), Konstanca (jugoistok, na Crnom moru, 915.000) i Brašov (centar, u planinama, 817.100). U zavisnosti od zemalja porekla, najviše je bilo turista iz Nemačke (128.900 ljudi), Italije (117.800) i Izraela (83.100). 80,1% stranih turista došlo je iz zemalja Evropske unije.
Rumunski sociolog i univerzitetski profesor Alfred Bulaj nalazi se u pritvoru na 30 dana, zbog dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja u seksualne svrhe i dva za seksualni napad. Odluka suda nije pravosnažna, ali je izvršna. Prethodno je policija pretresla Bulajevu kuću i automobil. Pretres je izvršen i u kući profesorove asistentkinje. Tužioci su najavili da imaju još 20 prijava koje će biti analizirane i ispitane. Bivši profesor Nacionalne škole za političke i administrativne studije, veoma popularan politički komentator, Bulai (61 godina) navodno je seksualno uznemiravao nekoliko studentkinja, prema novinarskoj istrazi koju je sproveo sajt Snoop.
