Author: Marija Nenadić-Zurka
-
Vesti – 24.09.2024
Železnička pruga između Rešice i granice sa Srbijom, Stamora Moravica, na kojoj će vozovi saobraćati 120 kilometara na sat, dobila je ekološki sporazum, saopštila je Nacionalna agencija za zaštitu životne sredine. Projekat, za čiji razvoj su se uključile lokalne vlasti iz okruga Timiš i Karaš-Severin, ima za cilj rehabilitaciju i modernizaciju železničke infrastrukture Rešica Nord – Temišvar Sever, sa proširenjem Voiteni – Stamora Moravica – granica. Železnička pruga je trenutno duga skoro 118 kilometara i povezuje Rešicu sa Temišvarom, odnosno Rumuniju sa Srbijom, preko graničnog prelaza Stamora Moravica. Projektovana trasa će se, generalno, odvijati na sadašnjoj deonici, uključujući neophodna prilagođavanja za smanjenje razlika u nivou i proširenje uglova krivina, tako da brzine od 120 kilometara na čas, za putničke vozove, i 80 kilometara na sat, za teretne vozove se može dostići. Jedina oblast koja neće moći da obezbedi maksimalnu brzinu putovanja je ona na izlazu sa stanice Temišvar-Nord, gde trasa zahteva geometriju krivina sa manjim poluprečnikima od onih potrebnih za vožnju brzinom od 120 kilometara na sat.
U Minhenu je nedavno održana proslava Dana srpskog jedinstva, slobode i narodne zastave Srbije. Događaj je organizovao Kabinet ministra bez portfelja nadležnog za koordinaciju mera i aktivnosti u oblasti odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu. Savez Srba u Rumuniji se povezao onlajn preko ZOOM-a. Srpskim organizacijama širom sveta obratili su se Ognjan Krstić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji, i Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru.
Politehnički univerzitet u Temišvaru bio je domaćin, od 17. do 20. septembra, prvog izdanja Jesenje nemačke škole, obrazovne i kulturne manifestacije na temu komunizma, namenjene studentima iz Rumunije, Srbije i Mađarske, koji su učestvovali u predavanjima, prezentacijama, diskusijama, urbanim istraživanjima i interaktivnim radionicama. Program je obuhvatio i obilazak grada, tokom kojeg su učesnici posetili značajna mesta, među kojima je i Muzej revolucije, kako bi bolje razumeli komunistički period u Rumuniji, Srbiji i Mađarskoj. Događaj je održan na nemačkom jeziku i fokusiran je na temu komunističkog perioda. Naš cilj je da ponudimo mladim ljudima priliku da uče o komunizmu, istorijskom periodu malo poznatom njihovoj generaciji, rekao je Rik Kisling, koordinator događaja.
U Aradu su obeleženi Dani srpske kulture u Aradu. Učestvovali su Ognjan Krstić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji, Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru, Kalin Bibart, gradonačelnik Arada, protojerej Ivan Popov, iz Arad Gaja, Tomislav Nikić, lokalni odbornik iz Fenlaca, Daniela Josim, lokalna odbornica Sekusiđijua, predstavnici nemačke i jevrejske manjine. Domaćin je bio Darko Voštinar, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji. Zahvalnice „Sava Tekelija“ dobili su Tihomir Petkov, Adina Gabrijela Marko i Stanislava Đenes Ekbauer.
U Aradu je 21. septembra u Pozorištu „Joan Slavić“ održan godišnji koncert Ansambla „KOLO“. Ansambl je pripremio nove koreografe i nove igrače. Gosti su bili Ansambl „Čanadske zvezdice“, iz Čenada, i Orkestar „Gusle“ iz Kikinde.
U organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, u Belobrešci, okrug Karaš-Severin, održan je „Festival grožđa“. Manifestacija čuva tradiciju i običaje vinarstva ovog kraja i na najlepši mogući način ih prenosi budućim generacijama, napisali su organizatori.
Konzulat Srbije u Temišvaru, Savez Srba u Rumuniji, Gradska kuća i Mesno veće Kikinde i Turističko društvo Kikinda pozvali su javnost da učestvuje na „Festival bundeve“ u Kikindi, od 19. do 22. septembra. Festival privlači veliki broj posetilaca iz regiona, posebno iz zapadnog dela Rumunije, sa područja Banata. Ovaj festival nije samo proslava darova jeseni, već je i simbol prijateljstva Rumunije i Srbije. Kinkindski festival je kulturna manifestacija koja sve više spaja dve zemlje, rekla je Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru. Program je uključivao igre sa bundevama, recital violine, ulični sajam starih zanata i suvenira, dodelu nagrada za najslađu bundevu, Fruštuk – banatski doručak – sa domaćim specijalitetima od bundeve, kulinarsko takmičenje u kuvanju riblje čorbe na otvorenom, najtežu bundevu i takmičenje za najduže bundeve.
Rumunska izvršna vlast odobrila je budžetsku korekciju za državni budžet, budžet za socijalno osiguranje i budžet za osiguranje od nezaposlenosti, uzimajući u obzir makroekonomske prognoze koje je izradila Nacionalna komisija za prognoze. Pokazatelji na osnovu kojih je izvršena ispravka su ekonomski rast revidiran na 2,8%, ažurirani bruto domaći proizvod od približno 1,768 milijardi leja (oko 353 milijarde evra) i budžetski deficit od 6,9%. Rebalans ima četiri važna stuba: podršku investicijama, obrazovanje, zdravstvo i socijalne programe za građane.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje u utorak i sredu na 79. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koje se održava u Njujorku. Centralna tema tekuće sesije je „Jedinstvo u različitostima za unapređenje mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sve, svuda“. Prema predsedničkoj administraciji, učešće predsednika na ovogodišnjoj Generalnoj skupštini UN predstavlja priliku da se istakne doprinos Rumunije globalnim naporima da se ubrza napredak ka 17 ciljeva održivog razvoja. Johanis će u sredu predstaviti nacionalnu intervenciju na plenarnoj sednici Generalne skupštine, gde će se zalagati za održavanje multilateralnog dijaloga, posebno u formatu UN, kao suštinskog elementa regionalne i globalne bezbednosti. Takođe, šef države će istaći napore i doprinos Rumunije, na svim nivoima, rešavanju aktuelnih globalnih problema, od bezbednosnih kriza poput rata u Ukrajini ili sukoba na Bliskom istoku, do velikih izazova za čovečanstvo, uključujući klimatske vanredne situacije, erozija ljudskih prava ili sajber pretnje. Johanis će se takođe zalagati za reformisani sistem UN, sposoban da odgovori na sve trenutne i buduće izazove na efikasan i transparentan način.
-
Doina danas
Drugo izdanje festivala Dor de doina, u organizaciji Udruženja Frui Vita, održano je u blizini „Lekovite bašte“, sektora Botaničke bašte Dimitrie Brandza, u Bukureštu. Ceo dan, upućen ljubiteljima prirode, ali i nacionalne kulture. I to zato što je glavna atrakcija „Doina”, lirsko, vokalno ili instrumentalno stvaralaštvo, specifično za rumunski narod, od 2009. godine upisano od strane Uneska na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Eusebiu Bogdan, potpredsednik Frui Vita, rekao nam je o ovom projektu:
„Ideja je prvobitno potekla od moje supruge Joane, predsednice udruženja. Nas dvoje smo osnivači i zaljubljenici smo u kulturu i sve rumunsko. Prošle godine smo krenuli sa idejom da promovišemo Doinu, jer je Doina od 2009. godine Unesko nematerijalno nasleđe. Istraživao sam šta se dešava u Rumuniji i video da Rumuni generalno vole Unesko nasleđe, ali ga više vole kada su izvan zemlje. Oni posećuju sve što je u vezi sa Uneskom, ali ne uživaju u onome što Rumunija nudi u Uneskovoj baštini, čak i ako je ovde reč o materijalnim ili nematerijalnim stvarima. Krenuli smo praktičnim putem promocije Doine, i ako smo prošle godine hteli da informacije koje su svima razumljivije stavimo u digitalni priručnik, tako da svako može da ih vidi u bilo kom trenutku, ove godine smo rekli da idemo malo dalje, da privučemo više tipova učesnika. Taj digitalni materijal smo preveli na engleski, kako bismo širili ono što promovišemo preko granica zemlje“.
Tradicionalno, kroz doinu, stvaralac-tumač izražava ljubav prema prirodi, radost ili tugu, usamljenost ili revolt. Eusebiu Bogdan, potpredsednik Frui Vita, rekao nam je šta je ovo izdanje donelo kao novinu
„Rekao sam da se Doina najbolje čuje na otvorenom, jer se tako oduvek peva i u odnosu na prošlu godinu kada smo organizovali događaj u Bašti Monteoru, ove godine smo izabrali Botaničku baštu, otvoreni prostor, mnogo veći prostor i ono što smo uradili je da diverzifikujemo aktivnosti tako da tipovi učesnika budu recimo od 3…5 godina i čak i stariji ljudi kako bi naša poruka stigla do što većeg broja njih. Počeli smo sa nekoliko vrsta radionica, bilo zanata ili igara za decu. A tu mislim na poselo za šivenje, na grnčarsku radionicu, pa na radionicu koja se zvala pozorište Lavirint, nešto posebnije, putovanje za učesnike sa povezom preko očiju, gde su sva svoja čula osim vida koristili da prođu kroz rutu. A onda je, u saradnji sa Opera Comica pentru Copii, održana radionica za najmlađe, gde su crtali rumunske motive i učili o tradiciji. To je bio deo događaja. Zatim smo organizovali izložbu slika zajedno sa učesnicima od 14 do 25 godina. Tema je bila Doina. Slike su izlagali na platnu ili papiru. Imali smo čak i jednog učesnika koji je izlagao na drvetu. Bila je to izložba na otvorenom koja je završena konkursom“.
Slike na izložbi su na različite načine ilustrovale kako danas mladi ljudi, uglavnom gradska deca, shvataju ideju doine. Tako jedna od slika prikazuje mladića u narodnoj nošnji kako svira na fruli ispred kompleksa sivih zgrada, simbolično izražavajući upravo ideju oslobođenja koju doina može doneti u život gradskog čoveka. Od sagovornika smo saznali da su tri slike nagrađene, a neke i prodate. A pošto je reč o doini, muzika nije mogla da izostane. Kraj festivala kulminirao je koncertom Marije Kasandre Hauši i Sorina Romaneskua, koji čine duo Nod, “Noi doi Doina”, a zatim i Argatu (umetnik koji se obraća mlađoj generaciji, koji takođe miksuje narodne pesme). Zato smo pitali Eusebija Bogdana da li je Doina lek
„Svakako da, kao što kaže i Marija Kasandra Hauši, Doina se oseća i za one je koji imaju srca da je slušaju! I da, to je definitivno lek! Želeo bih da uputim hiljade zahvalnosti svim učesnicima, svim partnerima, svima koji su nam pomogli u ovom projektu i nadamo se da ćemo sledeće godine ponovo okupti na 3. izdanju!”
Na kraju, nudimo vam odlomak Doine u izvođenju NOD-a.
-
Vesti – 23.09.2024
Rumunska vlada odobrila je u ponedeljak prvu ovogodišnju korekciju budžeta. Ova korekcija je pozitivna i povećaće deficit na 6,9% bruto domažeg proizvoda, čak i ako Ministarstvo finansija procenjuje i povećanje prihoda. Novac će se, uglavnom, koristiti za sufinansiranje investicionih projekata, ali je predviđeno i povećanje sredstava za isplatu povećanja plata odobrenih povodom ovogodišnjih protesta. Rumunski premijer Marčel Čolaku rekao je da su na ovaj način postupile i razvijene zemlje Evrope, poput Nemačke i Francuske, koje su podržavale investicije uz povećanje deficita. On je naveo da je ova vrednost deficita održiva, s obzirom da 8,5 leja od 10 utrošenih ide za izgradnju autoputeva, bolnica, škola, gasovoda, vodovoda i drugih ciljeva od lokalnog interesa. Premijer je rekao i da će investicije vratiti u budžet 8 puta više od novca koji im je dodeljen, kao što se dešava u slučaju izgradnje autoputa.
Predsednik Klaus Johanis predvodiće 24. i 25. septembra rumunsku delegaciju na segmentu na visokom nivou 79. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), koje će se održati u Njujorku. Centralna tema sesije je „Jedinstvo u različitostima za napredak mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sve, svuda“. Kako se navodi u saopštenju predsedničke administracije, rumunski šef države će u sredu podržati nacionalnu intervenciju, kada će se zalagati za održavanje multilateralnog dijaloga, posebno u formatu Ujedinjenih nacija, kao suštinskog elementa regionalne i globalne bezbednosti. Takođe će istaknuti napore i doprinos Rumunije, na svim nivoima, rešavanju aktuelnih globalnih problema, od bezbednosnih kriza kao što su rat u Ukrajini ili sukob na Bliskom istoku, do velikih izazova za čovečanstvo, uključujući klimatske vanredne situacije ili sajber pretnje.
Rumunija bi od Evropske komisije dobila 21,6 miliona evra za poljoprivrednike koji su u proleće i rano leto bili pogođeni izuzetno nepovoljnim klimatskim pojavama. Odluka je doneta na AgriFish savetu, koji se održava u Briselu i gde Rumuniju predstavlja ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Florin Barbu. Tako je Evropska izvršna vlast predložila izdvajanje oko 120 miliona evra iz rezerve za poljoprivredu, za direktnu podršku poljoprivrednicima u Rumuniji, Bugarskoj, Nemačkoj, Estoniji i Italiji. Barbu je naveo da je to prvi put da poljoprivrednici dobijaju odštetu u godini u kojoj su se dogodile nesreće. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede iz Bukurešta, za useve iz jeseni 2023. godine više od 16.000 poljoprivrednika zatražilo je utvrđivanje i procenu štete na usevu. Na površini od preko 320.000 hektara zaključen je zapisnik o konstataciji i proceni štete, od kojih je većina pogođena u procentima između 50% i 100%. Florin Barbu je pokazao da je ove godine, prema procenama, pogođeno skoro 2 miliona hektara prolećnih useva, kukuruza i suncokreta i 100.000 hektara jesenjih useva, pšenice i uljane repice.
Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije objavilo je Vodič za birače putem pošte za ovogodišnje predsedničke i parlamentarne izbore. Prema dokumentu, rok do kog se Rumuni sa prebivalištem u inostranstvu mogu upisati u birački spisak za ovu vrstu glasanja je 10. oktobar za predsedničke izbore i 17. oktobar za parlamentarne izbore. Registracija se vrši popunjavanjem onlajn obrasca na veb stranici votstrainatate.ro, kojom upravlja Stalna izborna uprava.
Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvovala je u nedelju, na otvaranju Samita o budućnosti, održanom u Njujorku. Događaj, koji je prethodio Nedelji na visokom nivou 79. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, počeo je usvajanjem Pakta za budućnost. Ministarka Luminica Odobescu održala je govor tokom Interaktivnog dijaloga na temu Konsolidacija multilateralizma za međunarodni mir i bezbednost, kojom prilikom je potvrdila podršku Rumunije efikasnom multilateralizmu, usredsređenom na principe Ujedinjenih Nacija. Istovremeno, istakla je i značaj poštovanja međunarodnog prava, ljudskih prava i demokratskih vrednosti, kao suštinskih pretpostavki u sprovođenju Pakta za budućnost.
-
Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka
Diplomatije zemalja koje se vrte oko moćnih uvek imaju misiju da budu korak ispred događaja. One moraju dešifrovati trendove i namere ako je moguće čak i pre nego što se pojave. Diplomatije satelitskih zemalja prisutne su u glavnim gradovima i na svim mestima gde se donose važne odluke, a često stižu čak i do privilegovanih pozicija. To je bio i slučaj rumunske diplomatije u međuratnom periodu, na čijem je čelu jedno vreme bio Nikolaje Titulesku (1882-1941).
Kraj Prvog svetskog rata ostavio je za sobom napetu atmosferu i komplikovane evropske odnose obeležene negodovanjem. Poražene zemlje iz bloka Centralnih sila na čelu sa Nemačkom nisu se pomirile sa odredbama mirovnih ugovora generički nazvanih „Versajski sistem“. To je značilo legalizaciju njihovih teritorijalnih gubitaka i plaćanje ratne štete. Pojava Lige naroda 1919. godine, rodonačelnika današnjih Ujedinjenih Nacija, bila je pokušaj da se okupe predstavnici svih nacija za jednim stolom i razgovaraju kako bi se deeskalirala svačija očekivanja. Rumunija je bila branilac Versajskog sistema i Lige naroda kroz koje bi se održavao status kvo. A jedan od najaktivnijih diplomata bio je pomenuti Nikolaje Titulesku.
Pravnik po obrazovanju, Titulesku je rođen u Krajovi, u južnoj Rumuniji. Bavio se politikom u okviru Demokratske konzervativne partije i podržavao je ulazak Rumunije u Prvi svetski rat zajedno sa Francuskom. Posle rata je bio opunomoćeni ministar u Velikoj Britaniji, a između 1928-1936 bio je ministar spoljnih poslova u nekoliko vlada. Od 1921. bio je stalni delegat Rumunije u Ligi naroda, i biran je dva puta, 1930. i 1931., za njenog predsednika.
Josif Iđirošijanu je bio diplomata kojeg je otkrio Nikolae Titulesku. Godine 1997. Rumunski radiodifuzni centar za usmenu istoriju intervjuisao je Iđirošijanua koji je objasnio zašto Rumunija uživa privilegovan položaj u Ligi naroda i ulogu koju je Nikolae Titulesku imao u njenom dobijanju.
„Rumunija je bila jedina država na svetu koja je imala izaslanstvo pored Lige naroda. I to je prihvatila švajcarska vlada da bi zadovoljila Tituleskua. Pošto je Titulesku mnogo toga uradio za Švajcarce, organizovao je većinu skupova i konferencija u Švajcarskoj jer je to i njega zanimalo. A onda su, naravno, sve te stvari zanimale Švajcarce jer je on odjednom stavio Ženevu u potpuno izvanredno svetlo“.
Tako je u strukturi rumunske diplomatije predstavnik iz Ženeve pri Ligi naroda postao još važniji od ministra iz Berna. Diplomata iz Ženeve je viđen kao pregovarač sa važnim zemljama, dok je onaj iz Berna smatran samo zvaničnikom koji ima veze samo sa zemljom u koju je poslat. Rumunski diplomata iz Ženeve je bio taj od koga se očekivalo da se sprijatelji među najznačajnijim političarima i najuticajnijim diplomatama i da stvori veze koje će koristiti Rumuniji.
Sam Titulesku je bio više od stalnog predstavnika Rumunije u Ženevi. U jednom trenutku je pozvan da posreduje u pomirenju između francuske i britanske vlade. Prijatelj francuskog premijera Pjera Lavala, važio je za veoma finog čoveka, sa mnogo prisustva i mnogo takta. Spor između francuske i britanske vlade je nastao oko toga kako treba tretirati Nemačku. Francuska i Britanija su generalno išle ruku pod ruku na bezbednosnim garancijama u Evropi posle Prvog svetskog rata. Njih dve su nametnule potpisivanje sporazuma iz Lokarna 1925. godine koji je garantovao istočne granice Francuske. Ali početkom 1930-ih, Britanija je predložila Francuskoj ukroćenje politike prema Nemačkoj, predlog koji Francuska nije prihvatila zbog straha od oživljavanja nemačkog militarizma. Britanske sumnje su išle dalje da Francuska pokušava da dominira Evropom više nego što je Nemačka bila sposobna.
U toj napetoj klimi između Londona i Pariza pojavio se i lik Tituleskua. Njegovu ulogu upamtio je i Josif Iđirošijanu.
„Ovi veliki nisu hteli da se saviju, da mole da onaj drugi dođe na sastanke. Kontakti nisu ostvareni preko ministarstava, već preko šefova vlada ili velikih političkih ličnosti. A onda im je trebao Titulesku. On je dugo bio ministar u Engleskoj, imao je mnogo prijatelja, a Francuzi nisu hteli da se mole Englezima, a Englezi nisu hteli da se mole Francuzima. Želeli su da se sve dogovori preko treće osobe koja će ispitati mentalitete, stavove i razgovarati i sa jednima i sa drugima“.
Godine 1936. Titulesku je smenjen sa javne funkcije u Rumuniji zbog svog antifašizma i otišao je u egzil u Švajcarsku, a zatim u Francusku. Umreće u Kanu 1941. razočaran tokovima istorije.
-
Vesti – 20.09.2024
Vlada Rumunije će početkom sledeće nedelje raspravljati o predlogu rebalansa budžeta koji je iznelo Ministarstvo finansija, uz znatno povećane troškove. To je prvi ovogodišnji ispravak budžeta. Zdravstvo, obrazovanje i transport dobijaju dodatna sredstva. Prema nacrtu uredbe objavljenom na sajtu Ministarstva finansija, najveći deo novca će otići na transport – skoro 5,5 milijardi leja (oko 1,1 milijardu evra), ali i na zdravstvo, unutrašnje poslove i investicije – po preko 3 milijarde leja. Povećan je i budžet za socijalno osiguranje, tako da ima novca za isplatu penzija, nakon povećanja koja se primenjuju od 1. septembra. Ali ima i onih koji će imati manje budžete: Generalni sekretarijat Vlade, Ministarstvo privrede, Senat, Parlamentarni dom i Služba za posebne telekomunikacije. Prema projektu, deficit se povećava na skoro 7%, više za oko dva odsto u odnosu na procenu sa početka godine, a privredni rast je revidiran naniže, na 2,8% u odnosu na 3,4% koliko je ranije procenjeno.
Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju imao je telefonski razgovor sa britanskom koleginicom Ivet Kuper. U razgovorima je istaknuta veoma dobra saradnja dve strane, aktivnosti koje se sprovode kako u kontekstu rumunsko-britanskog strateškog partnerstva, tako i na razvoju operativne saradnje na nivou sličnih struktura. Dinamika razmene podataka, informacija i prenosa stručnosti doživela je, u poslednjem intervalu, uzlazni trend. Dvoje ministara su se uglavnom bavili temama od interesa u oblasti sprečavanja i suzbijanja ilegalnih migracija, prekograničnog kriminala i dogovorili se da u budućnosti ojačaju saradnju u oblastima unutrašnjih poslova.
Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta najavilo je u petak objavljivanje „Vodiča za glasače putem pošte – izbori za predsednika Rumunije 2024.“ i „Vodiča za glasače putem pošte – izbori za Senat i Dom poslanika 2024. godine“. Rok do kojeg se građani Rumunije sa prebivalištem u inostranstvu mogu registrovati kao glasači putem pošte je 10. oktobar za izbore za predsednika Rumunije i 17. oktobar za izbore za rumunski parlament. Rumunski birači koji žele da glasaju putem pošte na ovogodišnjim predsedničkim i/ili parlamentarnim izborima, sve potrebne informacije mogu pronaći na sajtu www.mae.ro, u odeljcima Izbori za predsednika Rumunije, odnosno Izbori za Senat i Dom poslanika.
Bivši zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirča Đoana imao bi minimalnu prednost u odnosu na levičarskog rumunskog premijera Marčela Čolakua u prvom krugu predsedničkih izbora koji će se održati u Rumuniji, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo istraživački institut INSCOP. Mirča Đoana (66 godina), bivši predsednik Socijaldemokratske partije (PSD), koji je izgubio predsedničke izbore 2009. godine i koji je sada nezavisni kandidat, u prvom krugu dobio bi 21,4% glasova, a sadašnji lider socijaldemokrata Marčel Čolaku (56 godina), 20,3%. Elena Laskoni, liderka opozicionog desnog centra Unija Spasimo Rumuniju (USR) bila bi treća, sa 14,2% glasova, a lider Nacionalne liberalne partije (PNL), koji je u koalicionoj vladi sa Socijaldemokratskom strankom (PSD), Nikolaje Čuka, bio bi na šestom mestu, posle dva ultra-nacionalistička kandidata. Jedanaest kandidata do sada je najavilo svoje planove da se kandiduju za predsednika i zamene Klausa Johanisa, koji svoj drugi i poslednji mandat završava u decembru. Iako je uloga predsednika uglavnom ceremonijalna, njegovi prerogativi uključuju imenovanje premijera nakon izbora, imenovanje sudija i tužilaca i slanje zakona nazad u parlament na ponovno razmatranje. Predsednički izbori će se održati u dva kruga, 24. novembra, odnosno 8. decembra, a između njih će se održati i parlamentarni izbori. U anketi su učestvovale 1.102 osobe između 11. i 16. septembra, a istraživanje ima marginu greške od 3%.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u petak da je doputovala u ukrajinsku prestonicu Kijev kako bi razgovarala o evropskoj podršci, zimskim pripremama za odbranu i napretku u vezi sa kreditima G7. U četvrtak je šefica Evropske komisije najavila novu pomoć, vrednu 160 miliona evra, za energetski sistem Ukrajine, pogođen neprekidnim bombardovanjem Rusije. Ukrajini je za zimski period potreban kapacitet od 17 gigavata, ali je veliki deo energetske infrastrukture uništen ruskim udarima. Evropska unija trenutno pomaže Ukrajini da popravi ova postrojenja i snabdeva Kijev raznim komponentama: turbinama, generatorima i transformatorima. Unija takođe podržava povezivanje mreža i isporuku energije Ukrajini, dve vrste akcija koje obezbeđuju 25% ukrajinskih potreba za zimu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je pomoć od 10 milijardi evra iz Kohezionog fonda Evropske unije za zemlje centralne Evrope, uključujući Rumuniju, pogođene poplavama. „Ovo je hitan odgovor” – izjavila je ona nakon sastanka sa šefovima vlada Poljske, Češke, Austrije i Slovačke. „Za mene je bilo (…) srceparajuće videti razaranja i pustoš“ koju je izazvao ciklon Boris – rekla je predsednica Evropske komisije. Od prošle nedelje jaki vetrovi, izuzetno obilne padavine i poplave ubile su najmanje 24 osobe u regionu: po sedam u Rumuniji i Poljskoj i po pet u Austriji i Češkoj.
Rumunija je direktno zainteresovana da na svojoj teritoriji ima industrijske kapacitete koji mogu da obezbede proizvodnju savremene vojne opreme – jedan je od zaključaka Vrhovnog saveta nacionalne odbrane, okupljenog u četvrtak u Bukureštu. Istovremeno, analizirana su nedavna dešavanja na frontu u Ukrajini i odobren je Nacionalni plan za sprovođenje Građanskog pakta u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane dolazi nakon organizovanja, ove nedelje, u Bukureštu, sastanka ministara odbrane u formatu B9, koji su potpisali Zajedničku deklaraciju u kojoj su istakli značaj jačanja odbrambene industrije i postojanja zajedničkog sistema protivvazdušne odbrane i ponovili su svoju podršku Ukrajini.
Partnerstvo sa privatnim sektorom je siguran put za razvoj Rumunije, izjavio je u petak rumunski premijer Marčel Čolaku. On je boravio u radnoj poseti fabrici Nokian Tyres u Oradei (zapad), koja je svečano otvorena u četvrtak. Preseljena iz Rusije u Rumuniju, fabrika je primer uspeha koji okuplja investitora međunarodnog kalibra, lokalne vlasti i Vladu Rumunije, koja je snažno podržala takvu investiciju, dodao je on. Nokian Tyres je prva fabrika guma na svetu sa nultom emisijom ugljen-dioksida. Od 2025. godine, 550 zaposlenih će ovde proizvoditi šest miliona automobilskih guma godišnje, uključujući i za velika terenska vozila. Fabrika, sa izgrađenom površinom od 10 hektara, koristi energiju koja dolazi samo iz obnovljivih izvora i sva tehnološka para se dobija bez fosilnih goriva. Finska investicija u Oradeu, procenjena na 650 miliona evra, kojoj je Vlada doprinela državnom pomoći od 100 miliona evra, jedna je od najvrednijih ostvarenih u Rumuniji poslednjih godina.
Tužilaštvu je vraćen dosije antikomunističke revolucije decembra 1989. godine u Rumuniji, u kojem su, između ostalih, optuženi bivši predsednik Rumunije Jon Ilijesku i bivši prvi potpredsednik Đelu Vojkan Vojkulesku, opet zbog nepravilnosti koje su, kažu sudije, počinili vojni tužioci. Odluku o ponovnom podizanju optužnice doneo je u petak Vrhovni sud i ona je konačna. Viši kasacioni sud je ovu odluku motivisao „nesposobnošću optužnice da tuži sud, jer nije bilo moguće utvrditi predmet i granice presude, utvrdilo je drugo veće Vrhovnog suda”. Drugo veće Vrhovnog suda je sredinom juna utvrdilo nepravilnosti u optužnici i dalo rok Tužilaštvu da te nepravilnosti ispravi. Kako Tužilaštvo to nije postupilo, Vrhovni sud je u petak odlučio još jednom, definitivno, da vrati spise vojnim tužiocima.
-
Kulturno-turistička ruta Zlatnih jabuka
Kulturno-turistička ruta „Zlatnih jabuka” obuhvata destinacije kao što su Bukovina, delta Dunava, Marđinimea Sibiului, Trgu Žiu i Oradea. Ove destinacije nagradila je Međunarodna federacija turističkih novinara i pisaca trofejem „Zlatna jabuka”. Prva nagrada stigla je u Rumuniju 1975. godine i dodeljena je Bukovini, za manastire sa spoljnim muralima. Njima se možete diviti u Muzeju manastira Moldovica.
Rutu destinacija nagrađenih Zlatnom jabukom Međunarodne federacije pisaca i novinara (FIJET) odobrilo je ministarstvo turizma 2021. godine, kaže Laura Dragu Popesku iz Udruženja profesionalnih poslodavaca u turizmu Goržul, tvorac ove ruta.
„Svrha odobravanja ovih kulturno-turističkih ruta bila je promocija i razvoj turističkog proizvoda sa kulturnom komponentom i predstavljanje turističkog programa turističkoj publici u Rumuniji. Predstavlja destinacije koje je Međunarodna federacija nagradila u našoj zemlji. U projektu rute Zlatna jabuka ima sedam nagrađivanih destinacija. Počinjemo sa Trgu Žiu, koji je dobio Zlatnu jabuku 2014. Nastavljamo sa Oradeom, pa sa oblasti Sibiu. Idemo u Moldaviju, u Moldovicu, gde je Rumunija dobila prvu Zlatnu jabuku, 1975. godine, a onda idemo do delte Dunava i predstavljamo turistima destinacije koje vredi videti.“
Među destinacijama koje se predlažu ovom rutom, Laura Dragu Popesku, iz Turističkog udruženja Goržul, predlaže one u zapadnoj Rumuniji, od juga ka severu.
„Trgu Žiu je verovatno jedan od najlepših gradova u Rumuniji. Pun je jedinstvenosti, a osovina Brankuši, koju je izradio čuveni rumunski vajar Konstantin Brankuši, svakog meseca privlači hiljade posetilaca. Nakon Trgu Žiua, mnogi turisti biraju da putuju u Temišvar, Oradeu i zapadni deo Rumunije. Temišvar je dobio Zlatnu jabuku prošle godine, 2023. Tada je bio i Evropska prestonica kulture. To je grad veoma blizu Trgu Žiua. To je ruta i za kulturni turizam, i za medicinski turizam, i za sportski turizam, kao i element privlačnosti za mlade, jer je Temišvar univerzitetski centar.“
U Temišvaru se takođe možete zaustaviti u Muzeju revolucije iz 1989. godine, koji je proširen i raznolik sa različitim aspektima nakon istraživanja antikomunističke revolucije u Rumuniji. Pored toga, upoznaćete multikulturalno područje, u kojem etničke zajednice već dugo mirno koegzistiraju. Dakle, bogata je i kulturna agenda. Ovde beležimo događaj koji vole deca i odrasli, Božićni vašar. Počinje rano, a završava se kasno, jer se, pored rumunskog Božića i nemačke manjine, slavi i srpski Božić, koji se po starom obredu održava u januaru. Tako je Božićni vašar u Temišvaru najduže otvoreni vašar u Rumuniji. Ali nastavljamo put, zajedno sa Laurom Dragu Popesku, iz Turističkog udruženja Goržul. U blizini Temišvara, na putu Zlatnih jabuka, nalazi se opština Oradea, u istorijskom regionu Krišana.
„To je zanimljiv grad sa turističkog stanovišta. Postoji 89 znamenitosti u stilu secesije, od kojih je 26 klasifikovano kao istorijski spomenici. Ovaj grad je star preko 900 godina. To je destinacija kako za kulturni turizam, sa stanovišta turističke agencije, tako i za banjski turizam, jer Oradea ima u blizini Banje Feliks i Banje 1 maj resort. U Oradei turisti mogu videti Mesečevu crkvu. Iza crkve je i mali muzej. Mogu da vide Tvrđavu Oradea, Muzej zemlje Krišurilor, palatu i toranj gradske kuće, takođe sinagogu Sion i mogu da provedu četiri ili pet dana odmora u Oradei bez monotonije. U blizini centra nalazi se akva-park, a za ljubitelje verskog turizma, u neposrednoj blizini ovog akva parka je veoma interesantan manastir Svetog Krsta. Ova osovina, Trgu Žiu-Temišvar-Oradea, je više nego atraktivna. To je deo Rumunije, zapadni deo, u koji se može doći i iz Bukurešta avionom i kopnenim prevozom: vozom, minibusom i autobusima sa dnevnim redom vožnje. Put zlatnih jabuka smo zamislili kao sredstvo promocije iz velike kolekcije koju promoviše Udruženje profesionalnih poslodavaca u turizmu Goržul, zbirke originalnih turističkih programa. Smatramo ga delom prelepe Rumunije“.
Put Zlatnih jabuka, turistički projekat koji promoviše Udruženje profesionalnih turističkih poslodavaca Goržul, može da se poseti tokom cele godine, kaže Laura Dragu Popesku.
„Može biti sa početnom cenom od 530 evra po osobi, uključujući prevoz i sedam noćenja sa doručkom i uslugama vodiča, ili 670 evra, u cenu je uračunat prevoz, sedam noćenja i sedam punih pansiona, odnosno tri obroka dnevno, plus vodič. Grupa mora biti najmanje 15 ljudi. Takođe, moramo uzeti u obzir da ova cena ne uključuje ulaznice za turističke atrakcije i druge lične troškove koje turisti mogu imati tokom putovanja: suvenire, fotografije itd. Ovaj program Put zlatnih jabuka realizuje se preko turističkih agencija, a lica koja nisu u grupi od najmanje 15 ljudi mogu pozvati agenciju i prijaviti se za grupe sa fiksnim datumom polaska u organizaciji dotične agencije. Drugim rečima, Put zlatnih jabuka se smatra grupnim turističkim programom. Turisti to mogu i sami, ali troškovi u tom slučaju premašuju iznos koju smo vam prethodno saopštili. U zahvalnici za lepo, izdržljivo i autentično, Nicolae Iorga je rekao sledeće: „Svako mesto na zemlji ima svoju priču, ali morate biti veoma trezveni da biste je čuli i potreban vam je tračak ljubavi da biste je razumeli.“ Dakle, pozivam vas da otkrijete priču zlatnih jabuka iz Rumunije“.
Program kulturnih ruta, a potom i puteva kulturnog turizma kreirao je Savet Evrope 1987. godine, sa ciljem da se istakne postojanje zajedničkog evropskog nasleđa. Kao rezultat toga, rumunski turistički zvaničnici su stvorili dobrovoljni sistem priznavanja kulturnih turističkih ruta koji su razvile turističke organizacije ili lokalne javne vlasti. Informacije o Ruti zlatnih jabuka, destinacijama koje je nagradila Međunarodna federacija turističkih novinara i pisaca, mogu se pronaći i na sajtu rumunskog Ministarstva ekonomije, preduzetništva i turizma.
-
Vesti – 19.09.2024
U Bukureštu je u četvrtak održan sastanak Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu (CSAT), koji je na dnevnom redu imao teme poput rata u Ukrajini i opremanje vojske u budućnosti. Članovi Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu su došli do zaključka da je Rumunija direktno zainteresovana da na svojoj teritoriji ima industrijske kapacitete koji mogu da obezbede kako proizvodnju savremene vojne opreme za opremanje mirnodopske strukture snaga, tako i razvoj nove opreme koja će doprineti umnožavanju vojne sposobnosti u kriznim ili ratnim situacijama. Ovo, u kontekstu u kojem su raspravljali o planu opremanja rumunske vojske za narednih 10 godina, nakon velike promene u regionalnoj bezbednosnoj situaciji, izazvane agresivnim stavom Rusije prema Ukrajini. U tom kontekstu, imajući u vidu nedavna dešavanja u susednoj zemlji, razgovarano je o dodatnim merama za odvraćanje i suzbijanje bezbednosnih pretnji koje će se sprovoditi na nacionalnom nivou, kao i uz podršku NATO saveznika. Konsolidacija strateškog partnerstva sa Republikom Moldavijom bila je još jedna tema na dnevnom redu, a Rumunija ponovo potvrđuje svoju podršku evropskom putu Kišinjeva podržavanjem sprovođenja reformi i neophodnih javnih politika.
Rumunski institut za hidrologiju i vodoprivredu saopštio je da će protok Dunava na ulazu u zemlju na deonici Baziaš značajno porasti, do 24. septembra, do 8.000 kubnih metara u sekundi, odnosno više nego duplo od višegodišnjeg proseka za mesec septembrar. Vlasti na terenu, međutim, daju uveravanja da je brana na Đerdapu spremna da primi i propusti očekivani protok nakon obilnih padavina u centralnoj Evropi. U međuvremenu, opasnost od poplava ostaje u istočnoj Rumuniji, koja je već jako pogođena prolaskom ciklona Boris. Narandžasti i žuti meteoalarmi su na snazi za velike oticaje sa padina, bujica, potoka i bujičnih poplava na malim rekama. U lokalitetima poplavljenim krajem prošle nedelje, vatrogasci iz cele zemlje, spasioci, žandarmi i volonteri su u pripravnosti i intervenišu kako bi pomogli ljudima, kojima su takođe potrebni najpotrebniji proizvodi. Podsećamo da su nedavne poplave odnele živote i pričinile ogromnu materijalnu štetu.
Ciklon Boris, koji je do sada zahvatio Rumuniju, ali i Poljsku, Češku i Austriju, nastavlja da drži evropski kontinent u pripravnosti. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije obaveštava da se u Mađarskoj, u kontekstu nedavnih poplava izazvanih obilnim padavinama, očekuje da će vlasti primeniti određena ograničenja u saobraćaju. Ograničenja će obuhvatiti glavni grad Budimpeštu, posebno puteve i pešačke pristupne puteve pored korita Dunava. Privremene brane i nasipi već su postavljeni u dužini od 544 kilometra duž reke, ali i pored drugih reka. Na severu Italije postoji crveni meteoalarm za kišu i izlivanje reka. Poplave su, osim toga, bile predmet debate u sredu u Strazburu, u Evropskom parlamentu. Rumunski poslanici Evropskog parlamenta tražili su od evropskih institucija veći budžet za podršku u slučaju katastrofa.
NATO mora da reaguje na upade Rusije u vazdušni prostor svojih zemalja članica, u kontekstu rata u Ukrajini – istakao je rumunski ministar odbrane Anđel Tilvar na B9 sastanku ministara odbrane savezničkih država na istočnom krilu NATO-a, koji se održao u sredu u Bukureštu. Predstavnik Poljske je sa svoje strane tvrdio da će sledećeg meseca saveznički ministri odbrane razgovarati o uništavanju dronova koji narušavaju vazdušni prostor NATO-a. Inicijativa B9 uključuje Rumuniju, Poljsku, Bugarsku, Češku, Estoniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju i Slovačku. Razgovore o bezbednosti u toj oblasti, ali i podršci odbrani nezavisnosti Ukrajine kroz odluku Rumunije da Ukrajini pokloni sistem Patriot, vodila je i ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku, koja je u Bukureštu primila svog kolegu iz Kijeva, Andrija Sibiha.
Nacionalna komisija za strategiju i prognozu (CNSP) promenila je projekciju privrednog rasta za ovu godinu na 2,8%, sa 3,4% koliko je bilo proračunato ranije. Prema projekciji glavnih makroekonomskih pokazatelja, za 2025. godinu procenjeno je povećanje bruto domaćeg proizvoda od 3,5%, a za 2026. godinu od 3,7%, nakon čega će od 2027. godine biti trend smanjenja na 3,3%, odnosno 2,9% u 2028. godini. Za kraj godine se predviđa 4,5%, iznad cilja Narodne banke Rumunije od 4%, padajući na 3,8% sledeće godine i na 2,9% u 2026. godini. Prosečan kurs je projektovan na 4,98 leja/euro u 2024. Deficit tekućeg računa procenjuje se da će ove godine porasti na 7,7% bruto domaćeg proizvoda, sa 7% bruto domaćeg proizvoda prošle godine. Trgovinski deficit će se, prema prognostičkoj komisiji, povećati na 32,7 milijardi evra u ovoj godini, sa 28,9 milijardi evra prošle godine, nakon povećanja izvoza (1,8%) i uvoza (4,5%), a prosečna neto mesečna zarada mogla bi da poraste za 14,8% u 2024. godini, na 5.066 leja (oko 1.020 evra).
Vlada u Bukureštu se brine o reindustrijalizaciji zemlje i radi na Nacionalnom planu za veliku industriju vrednom skoro 2 milijarde evra. Plan će biti zasnovan na tri glavna stuba: podrška strateškim investicijama u prerađivačkoj industriji, državna pomoć za velike kompanije koje sprovode investicije sposobne da smanje direktnu emisiju gasova staklene bašte, odnosno potrošnju energije, i podršku kompanijama koje proizvode primarni materijal. Prema rečima premijera Marčela Čolakua, izvršna vlast želi da ojača model ekonomskog razvoja zasnovan na investicijama.
Izborna kampanja za predsedničke izbore u Rumuniji počeće 25. oktobra – saopštila je danas Stalna izborna uprava. Kandidati na izborima mogu da podnesu kandidaturu najkasnije do 5. oktobra. Vlasti će organizovati oko 19.000 biračkih mesta u zemlji, a građani Rumunije u inostranstvu moći će da daju svoj glas na preko 900 biračkih mesta. Prema poslednjim podacima, u Rumuniji ima preko 18 miliona birača za koje će se štampati glasački listići, a za građane iz inostranstva biće pripremljeno oko 5 miliona glasačkih listića – kaže predsednik Stalne izborne uprave Toni Grebla.
Većina Rumuna veruje da imigranti koji dolaze da rade u Rumuniju predstavljaju pre priliku nego pretnju u pogledu zapošljavanja – proizilazi iz ankete javnog mnjenja. Otprilike 68% kaže da imigranti pomažu privredi zauzimanjem upražnjenih pozicija. S druge strane, 25% smatra da oni preuzimaju poslove Rumuna, koji su prinuđeni da odu u inostranstvo. Najtolerantniji prema imigrantima su mladi do 20 godina, ljudi sa visokim obrazovanjem i stanovnici Bukurešta. Istraživanje pokazuje i da se oko 67% anketiranih slaže sa davanjem finansijskih podsticaja Rumunima iz dijaspore da se vrate kući, dok je oko 31% protiv takve ideje.
Trojica dilera droge (dva državljana Moldavije i jedan Rumun) uhapšena su u Bukureštu, nakon što su uhvaćena na licu mesta sa 10 kilograma zabranjenih supstanci. Vođa mreže je razvio brojne veze u zajednicama trgovine drogom i psihoaktivnim supstancama u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj. Prema navodima policije, psihoaktivna supstanca ima tržišnu vrednost od 200.000 evra. Droge su trebale da stignu do preko 100.000 potrošača.
