Author: Marija Nenadić-Zurka
-
Vesti – 05.09.2024
Predsednik Rumunije Klaus Johanis promulgirao je u četvrtak zakon o donaciji trećim licima raketnog sistema zemlja-vazduh Patriot, kupljenog od Sjedinjenih Američkih Država. Normativni akt, koji je prethodno izglasan u parlamentu, ima za cilj usvajanje akta o donaciji, u dogovoru sa američkim partnerom, Ukrajini, na koju su izvršile invaziju ruske trupe. Takođe, prema zakonu, „Vlada Rumunije je ovlašćena da preduzme neophodne korake za rekonstrukciju kopnene protivvazdušne odbrambene sposobnosti“, tako što će američkoj vladi dodeliti ugovore za kupovinu još jednog Patriot raketnog sistema zemlja-vazduh.
Rumunija podržava pravo Izraela na samoodbranu – potvrdio je premijer Marčel Čolaku tokom sastanka koji je u četvrtak imao sa šefom izraelske vlade Benjaminom Netanjahuom. Prema rečima izaslanika Radija Rumunije, Čolaku je izrazio zabrinutost zbog bezbednosne situacije i opasnosti od regionalne eskalacije. Premijer boravi u radnoj poseti Izraelu i u pratnji je ministara odbrane, spoljnih poslova i privrede. Na dnevnom redu posete je bio i sastanak sa predsednikom Izraela Isakom Hercogom. Ovo je druga poseta rumunskog premijera Izraelu, za manje od godinu dana, posle one od 17. oktobra 2023. godine, deset dana nakon što su jevrejsku državu napali teroristi iz islamističkog pokreta Hamas.
Rumunskog poslanika u Evropskom parlamentu Zigfrida Murešana (PPE/PNL) su političke grupe Evropskog parlamenta odredile za glavnog pregovarača u vezi sa budućim višegodišnjim budžetom Evropske unije (EU) nakon 2027. godine. Budžet na 7 godina, ima ukupnu vrednost od oko 1.300 milijardi evra i predstavlja instrument iz kojeg zemlje članice dobijaju najveći deo bespovratnih evropskih fondova za investicije i za poljoprivredne subvencije. Parlament treba da odredi svoje prioritete u vezi sa višegodišnjim budžetom Evropske unije. Oni će biti upućeni Evropskoj komisiji da budu uključeni u nacrt budžeta. Od tekućeg višegodišnjeg budžeta, 2021 – 2027, Rumunija ima koristi od oko 46 milijardi evra, čemu se dodaju i iznosi iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost.
Vlada Rumunije je juče usvojila hitnu uredbu koja ima za cilj, između ostalog, da poboljša naplatu budžetskih dugova i da podrži investicije koje sprovode centralne i lokalne administracije. Tako bi poreskim obveznicima sa zaostalim dugovanjima evidentiranim do 31. avgusta mogle biti ukinute kamate, kazne za kašnjenje i kazne za neprijavljivanje poerza, ako dugovanja izmire do 25. novembra. Prema zvaničnim podacima, u ovoj situaciji je 330.000 pravnih i više od 840.000 fizičkih lica. Mere koje je usvojila Izvršna vlast predviđaju olakšice za one koji na vreme plaćaju porez. Poreska uprava procenjuje da će ove fiskalne mere smanjiti budžetski deficit za približno 9 milijardi leja (oko 1,8 milijardi evra), s obzirom na to da Rumunija ima jedan od najvećih budžetskih deficita u Evropskoj uniji.
Broj dolazaka registrovanih u turističkim smeštajnim strukturama (uključujući apartmane i sobe za izdavanje) u Rumuniji iznosio je, u prvih sedam meseci ove godine, 7,666 miliona ljudi, što je povećanje od 3,8% u odnosu na isti period 2023. godine, dok su noćenja povećan za 3,4%, na 15,975 miliona – pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema zvaničnoj statistici, u periodu od 1. januara do 31. jula 2024. godine od ukupnog broja dolazaka, rumunski turisti su činili 82,9%, dok su strani turisti činil 17,1%. Najveće vrednosti po broju dolazaka turista zabeležili su Bukurešt (1,110 miliona ljudi), Konstanca (jugoistok, na Crnom moru, 915.000) i Brašov (centar, u planinama, 817.100). U zavisnosti od zemalja porekla, najviše je dolazaka bilo iz Nemačke (128.900 ljudi), Italije (117.800) i Izraela (83.100). 80,1% stranih turista došlo je iz zemalja Evropske unije.
Sociolog Alfred Bulaj, bivši profesor Nacionalne škole za političke i administrativne studije (SNSPA) u Bukureštu, priveden je u sredu na 24 sata. Prethodno je saslušan u dosijeu u vezi sa zloupotrebom službenog položaja u seksualne svrhe i seksualnim napadom. U sredu su tužioci pretresli kuću i automobil Alfreda Bulaja. U istom dosijeu saslušani su dekan SNSPA politikolog Kristijan Prvulesku i Bulajeva asistentkinja. Prošlog meseca, službenici za sprovođenje zakona zaplenili su dokumente od SNSPA. Prema novinarskoj istrazi koju je sproveo sajt Snoop, Alfred Bulaj je navodno seksualno uznemiravao nekoliko studentkinja.
Poljski premijer Donald Tusk, gostujući u sredu u Kišinjevu, obećao je da će proces pristupanja Republike Moldavije Evropskoj uniji biti znatno ubrzan sledeće godine, kada Poljska preuzme predsedavanje Savetom unije. On je imao sastanak sa svojim moldavskim kolegom Dorinom Rečanom i održao govor u parlamentu na rumunskom jeziku, koji je bojkotovala proruska opozicija. Donald Tusk se potom sastao sa predsednicom Republike Moldavije Majom Sandu, koja je istakla da Poljska nudi jasan primer kako evropske integracije mogu da transformišu jednu zemlju. I predsednici Rumunije i baltičkih država bili su prošle nedelje u Kišinjevu kako bi podstakli evropski put Republike Moldavije, koja u oktobru, zajedno sa predsedničkim izborima, organizuje referendum na temu integracije u Evropsku uniju.
Predsednik Emanuel Makron imenovao je u četvrtak dugovečnog političara Mišela Barnijea za formiranje nove francuske vlade, skoro dva meseca nakon vanrednih izbora. Bivši parlamentarac i poslanik Evropskog parlamenta, bivši ministar spoljnih poslova i evropski komesar, Barnije, 73 godine, bio je arhitekta sporazuma o Bregzitu, kojim su uspostavljeni odnosi između Velike Britanije i Evropske unije nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo Uniju. On pripada konzervativnoj desnici, a njegovo određivanje na mesto premijera oštro osporavaju levičarske stranke, po čijem mišljenju je Francuska ušla u „režimsku krizu” – javlja dopisnik Radija Rumunije iz Pariza.
-
Vesti – 04.09.2024
Vlada iz Bukurešta odobrila je u sredu niz mera koje se odnose na unapređenje naplate budžetskih potraživanja, bolje korišćenje sredstava opredeljenih za troškove u oblasti javnih usluga, ali i podršku investicijama koje sprovode centralne i lokalne javne vlasti na osnovu projekata finansiranih iz eksternih fondova. Olakšice su predviđene za one koji na vreme plate porez. Druga kategorija mera usmerena je na poreske obveznike sa neizmirenim dugovanjima evidentiranim do 31. avgusta 2024. godine. U njihovom slučaju je odobreno ukidanje kamata, zateznih kazni i kazni za neprijavljivanje poreza, pod uslovom da se neizmireni dugovi izmire do 25. novembra 2024. godine. Ciljni deficit za ovu godinu mogao bi da se ostvari, kažu u Ministarstvu finansija, ukoliko se sprovede više kategorija mera za poboljšanje naplate budžetskih dugova, jer su krajem avgusta neizmirene obaveze fizičkih lica i pravna lica prema državnom budžetu premašila 71 milijardu leja (preko 14 milijardi evra). Ekonomisti predviđaju da će budžetski deficit ove godine premašiti 7% bruto domaćeg proizvoda.
Projekat „Zeleni koridor” predstavlja pitanje nacionalne bezbednosti i hrabar odgovor na energetski problem, na potrebu diverzifikacije energetskih resursa u regionu istočnog krila, rekao je ministar energetike Sebastijan Burduža na konferenciji za novinare u utorak. Ministarstvo energetike organizovalo je u utorak sastanak na nivou ministara energetike država uključenih u realizaciju projekta „Zeleni koridor“, 8. izdanje, uz učešće Evropske komisije (EK). Zemlje koje učestvuju u ovom projektu su: Azerbejdžan, Gruzija, Rumunija, Mađarska i Bugarska. U okviru projekta „Zeleni koridor” predviđena je izgradnja jednosmernog kabla koji će povezati prve četiri države. Bugarska je imala status gosta na ministarskom sastanku u Bukureštu.
Sastanak ministara odbrane u formatu B.9 održaće se u septembru u Bukureštu, prema odluci koju je u sredu odobrila rumunska vlada. Sastanci u formatu B.9 održavaju se periodično na nivou šefova država, ministara spoljnih poslova i odbrane i predstavljaju „prilike za usaglašavanje“ nacionalnih stavova država članica o temama koje će se naći na dnevnom redu NATO samita i sastanaka. Pokrenut na inicijativu Rumunije i Poljske 2015. godine, format Bukurešt 9 (B.9) nudi platformu za produbljivanje dijaloga i saradnje između saveznika na istočnom krilu NATO-a: Bugarske, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Republike Slovačke i Mađarske.
Rumunski premijer Marčel Čolaku boraviće u četvrtak u jednodnevnoj poseti Izraelu kako bi izrazio solidarnost sa vlastima u Jerusalimu u aktuelnom kontekstu na Bliskom istoku. U njegovoj pratnji biće ministar spoljnih poslova Luminica Odobesku i ministar ekonomije Radu Oprea. Šef izvršne vlasti iz Bukurešta sastaće se sa izraelskim kolegom Benjaminom Netanjahuom, primiće ga izraelski predsednik Ičak Hercog i predsednik parlamenta. Rumunska delegacija će u Izrael otputovati vojnim avionom.
Berza u Rumuniji beleži jedan od najvećih porasta u Evropi, a investitori su optimistični u pogledu nastavka ovog trenda. BET, referentni indeks tržišta kapitala u Rumuniji, koji čine akcije 20 najvrednijih kompanija iz različitih oblasti delatnosti, imao je u poslednjih 12 meseci prinos od skoro 40% i bio je na 5. mestu među više od 90 berzanskih indeksa koje prati agencija Blumberg. Uprkos padu zabeleženom u avgustu, BET indeks je blizu svog maksimuma svih vremena, porastao je u 13 od poslednjih 15 meseci. Listing 2023. godine državne kompanije Hidroelektrika, čija je inicijalna javna ponuda prikupila 1,8 milijardi dolara, dovela je još više stranih investitora u Rumuniju. Nakon zabeleženog uspeha, rumunska država sada analizira prodaju akcija u drugim kompanijama koje poseduje, poput Compania Nationala Aeroporturi Bukurešt. Stručnjaci veruju da bi tržište kapitala u Rumuniji sledeće godine moglo da bude podignuto sa statusa graničnog tržišta na tržište u razvoju. I sve to u kontekstu gde investitori pažljivo prate parlamentarne i predsedničke izbore zakazane za decembar, kao i način na koji vlada u Bukureštu namerava da smanji jedan od najvećih budžetskih deficita u Evropskoj uniji.
Ukupan broj građana sa pravom glasa upisanih u birački spisak 31. avgusta iznosio je 18.974.516, što je za 3.931 manje nego 31. jula, saopštila je Stalna izborna uprava. Od ukupnog broja rumunskih birača koji se pojavljuju u biračkom spisku, 959.781 je imalo prebivalište ili boravište u inostranstvu i imali su elektronske pasoše. Najviše rumunskih državljana sa pravom glasa van granica zemlje, upisanih u birački spisak, nalazi se u Republici Moldaviji, Nemačkoj, Italiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Španiji, Izraelu, Kanadi, Velikoj Britaniji, Mađarskoj i Austriji.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba podneo je u sredu ostavku, saopštio je predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk, prenosi Rojters. Stefančuk je rekao da će o ostavci raspravljati poslanici ubrzo nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da se dešavaju promene u vladi kako bi se ona konsolidovala i da bi se postigli rezultati koje Ukrajina želi. AFP je ranije izvestio da je najmanje šest ukrajinskih političara, uključujući ministre, podnelo ostavke u utorak, a da je predsednički savetnik otpušten uoči najave velike rekonstrukcije vlade posle dve i po godine rata sa Rusijom. Nekoliko ministara je već podnelo ostavke u utorak uveče, posebno oni za stratešku industriju, Oleksandr Kamisin – odgovoran za proizvodnju naoružanja, pravosuđe, Denis Maliuska, i životnu sredinu, Ruslan Strilec.
Fudbalska reprezentacija Rumunije debituje, u petak, u novoj sezoni Lige nacija. Rumuni će prvi meč igrati u gostima, protiv Kosova, a u ponedeljak, 9. septembra, na svom terenu dočekuju Litvaniju. Kipar je takođe deo rumunske C2 grupe. Prvo mesto znači direktni prelazak u Ligu B sledećeg izdanja Lige nacija, dok drugo mesto vodi u plej-of za prelazak. Istovremeno, 4. mesto vodi u direktno ispadanje u Ligu D, dok 3. mesto drži reprezentaciju u istom vrednosnom ešalonu takmičenja, Ligi C, i za naredno izdanje. Plasman u grupama Lige nacija ima direktan uticaj na evropske kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2026. Novi selektor reprezentacije je Mirča Lučesku, koji se na ovu funkciju vraća posle skoro 4 decenije. Edvard Jordanesku napustio je mesto selektora posle Eura 2024, izdanja na kojem se rumunski tim plasirao u osminu finala.
-
Parlamentarni prioriteti
Senatori i poslanici iz Bukurešta nastavili su sa radom u ponedeljak, na jesenjem zasedanju. To je poslednji u ovom sazivu, pošto su 1. decembra, na sam Dan državnosti Rumunije, raspisani parlamentarni izbori. Prioritet na novoj sednici je projekat povećanja neoporezivog praga penzija na 3.000 leja (600 evra), u poređenju sa 2.000 leja (400 evra) koliko je trenutno. Prema rečima portparola Socijaldemokratske stranke (PSD, u koalicionoj vladi sa Nacionalnom liberalnom strankom – PNL) Lučijana Romaškanua, za najviše dve nedelje parlament bi trebalo da usvoji projekat promene praga za oporezivanje penzija i da ga predsednik promulgira. Nacrt zakona je podnela Nacionalna liberalna partije (PNL) 2022. godine. Opozicija, međutim, preko Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR, nacionalistička partija) traži izmenu zakona o penzijama, kako bi se rešile neke nejednakosti na koje se žale pojedine kategorije penzionera. Sa svoje strane, parlamentarci Unije spasimo Rumuniju (USR) saopštili su da su već podneli zakonski predlog u vezi sa tim.
S druge strane, parlamentarci iz Bukurešta razmatraju i ograničavanje reklamiranja kockanja i zaštitu dece od zlostavljanja. Prioritetna tema je i projekat preko kojeg Rumunija šalje raketni sistem Patriot u susednu Ukrajinu. Dokument je pokrenulo Ministarstvo odbrane u junu, nakon odluke Vrhovnog saveta odbrane zemlje u vezi s tim. Predsednica Senatskog odbora za odbranu Nikoleta Pauliuk iz Nacionalne liberalne stranke (PNL) istakla je da Rumunija ovom donacijom dokazuje da je pružalac bezbednosti u regionu. Ona je precizirala da nakon ove donacije nema govora da Rumunija ostane bez zaštite. „Imamo ugovor o nabavci sedam sistema, dva su u funkcionalnom stanju, u smislu da imamo ljudske resurse da njima upravljamo, još dva su u opremi rumunske vojske, a ostala tri će doći u rumunsku opremu vojske“, rekla je predsednica Senatskog odbora za odbranu.
Kroz ovaj projekat, Vlada Rumunije je ovlašćena da preduzme neophodne korake za rekonstituisanje sposobnosti protivvazdušne odbrane sa kopnenom bazom, u vezi sa osnovnim programom opremanja „Raketni sistem zemlja-vazduh visokog uticaja“, dodeljivanjem Vladinih ugovora Vladi Sjedinjenih Američkih Država tipa Letter of Offer and Acceptance specifično za Foreign Military Sales za kupovinu konfiguracije raketnog sistema zemlja-vazduh PATRIOT 3+. Ovo uključuje, ali nije ograničeno na, transport, materijale, delove, opremu za održavanje, kriptografsku opremu i opremu za poseban režim. Istovremeno, Ministarstvo narodne odbrane je ovlašćeno da obezbedi iznose neophodne za plaćanje naknada i provizija u vezi sa rekonstituisanjem kopnene sposobnosti protivvazdušne odbrane.
-
Energetske perspektive Rumunije
Rumunija i Srbija potpisale su memorandum za izgradnju gasnog interkonektora između dve susedne države. Dokument su u ponedeljak, na Đerdapu I, potpisali rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža i srpska ministarka energetike i rudarstva Dubravka Dedović Handadović. Prema njihovim rečima, dve zemlje će uložiti sve napore da stvarna izgradnja počne sledeće godine. Investicija bi trebalo da bude završena do 2028. godine, a ovaj projekat predstavlja veliki korak u jačanju energetske bezbednosti obe zemlje i u regionalnoj integraciji tržišta, diversifikacijom puteva snabdevanja. Zvaničnik iz Bukurešta je naveo da će Rumunija kroz ovu investiciju dobiti beneficije za sve Rumune: konkurentnije tržište, koje će potrošačima doneti najnižu cenu, energetsku bezbednost, deizolaciju energetskih sistema i diversifikaciju izvora snabdevanja. Projekat će povezati sistem prenosa prirodnog gasa u Srbiji sa magistralom BRUA u Rumuniji. Ministar Sebastijan Burduža je precizirao:
„Obeležili smo potpisivanje ovog memoranduma za pokretanje ovog gasnog interkonektora, zovemo ga Arad-Mokrin. Znači negde oko 85 kilometara, a procenjeni troškovi su negde oko 80 miliona evra. Zašto je konektor važan? S jedne strane, za energetsku bezbednost regiona, i Rumunije, i Srbije, što više puteva imate, to je veći nivo bezbednosti u snabdevanju, a sa druge strane da imate što nižu, fer cenu za krajnjeg potrošača“.
Sebastijan Burduža je takođe dodao da se Rumunija pozicionira kao regionalni lider u energetskom sektoru i pružalac geopolitičke stabilnosti. „Ovi kombinovani elementi, kao i sama investicija u infrastrukturu, stvaraju poverenje i ekonomski rast, radna mesta i razvoj celog regiona”, rekao je rumunski ministar energetike. On je precizirao da Rumunija potvrđuje svoj status lidera u energetskom sektoru na regionalnom nivou stavljajući na raspolaganje resurse i stručnjake koje ima susednim zemljama. U tom kontekstu, Burduža je precizirao da je Rumunija u prvom kvartalu ove godine obezbedila skoro 30% proizvodnje gasa cele Evropske unije. „Nacionalna kompanija Romgaz i dalje ima velike planove: Neptun Deep, investicija od četiri milijarde evra u Crnom moru, udvostručiće rumunsku proizvodnju gasa od 2027. godine“, naglasio je Sebastijan Burduža.
Istovremeno, Rumunija traži tehničke argumente za odlaganje roka dogovorenog sa evropskim izvršnim vlastima za zatvaranje kapaciteta za proizvodnju energije zasnovane na uglju. Ministar Sebastijan Burduža je objasnio da je potrebno više vremena za prelazak na gasne izvore energije, s obzirom da 15% proizvodnje energije u zemlji i dalje zavisi od uglja.
-
Feniks – rumunski muzički fenomen
Niku Kovač, osnivač legendarnog benda Feniks, preminuo je u petak veče, u 77. godini. Vest se brzo proširila po Rumuniji, srazmerno umetničkoj vrednosti onoga koji će zauvek ostati u kulturnoj istoriji zemlje. Rođen 19. aprila 1947. godine u Temišvaru (zapad), Niku Kovač bio je kompozitor, gitarista, pevač, slikar i grafičar. Od malih nogu je išao na časove klavira, harmonike, francuskog, engleskog i nemačkog jezika. Svirao je na usnoj harmonici i gitari. Završio je Srednju umetničku školu i Institut likovnih umetnosti u Temišvaru. Voleo je atletiku, veslanje, boks, plivanje i motociklizam.
Zajedno sa školskim kolegom, Niku Kovač je 1961. godine osnovao grupu gitarista Sveci, čije će se ime promeniti 1964. godine u Feniks. U početku, u periodu 1964-1966, Feniks je nastupao po studentskim salama i klubovima u Temišvaru, izvodeći pesme sa repertoara poznatih bendova tog vremena – Bitlsa, Rolingstounsa, Monkiz ili Animalz. Feniks postaje poznat širom zemlje od trenutka kad je pozvan u Bukurešt, u televizijskim emisijama. Posle prvog koncerta u prestonici, 1965, godine, u Sali Instituta za pozorište i kinematografiju, bend je pozvan da snima u studiju nacionalnog Radija.
Na vrhuncu etno-rok perioda benda, 1974. godine, Feniks je, međutim, zabranjen od strane komunističkog režima Nikolaja Čaušeskua. „Shvatio sam da to više ne funkcioniše i odlučio sam da odem. Čim sam stigao u Amsterdam, počeo sam da šetam po studijima da saznam kako da nastavim sa bendom van zemlje. Jedino rešenje bilo je da ih ilegalno izvedem iz zemlje. Očaj me je naterao na ovaj gest. Ubacio sam ih u zvučnike Maršal i krenuo ka granici“ – priča Niku Kovač na svom ličnom blogu o tome kako su članovi benda uspeli da pobegnu iz Rumunije.
Stigavši u Nemačku, Feniks prolazi kroz promene obeležene raspadima i povracima, Niku Kovač i njegove stare i nove kolege iz benda nastupaju pod imenom Mad Haus i Transilvania Feniks. Međutim, odmah nakon antikomunističke revolucije 1989. godine, bend se vratio u Rumuniji i imao svoj prvi koncert u zemlji u maju 1990. godine.
Upitan kako objašnjava uspeh Feniksa, Niku Kovač jednostavno objašnjava: „Imamo i sad publiku, od 7 do 70 godina, koja peva naše pesme slog po slog. Nismo više ni mladi ni lepi, ali smo kredibilni“. U istoriji rumunske rok muzike ostaće besmrtne pesme benda Feniks koje reinterpretiraju u etno-rok stilu najređe i najsnažnije rumunske arhetipove: „Vremena“, „Pupoljak frule“, „Oni što su nam ime dali“ ili „U senci velikog medveda“…
-
Vesti – 02.08.2024
Rumunski veslači osvojili su danas nove medalje na Olimpijskim igrama u Parizu. Joana Vrnčanu i Roksana Angel osvojile su srebro u disciplini dvojca za žene, nakon izvanredne završnice. Rumunke, osvajačice bronzanih medalja na prošlom Svetskom prvenstvu, krenule su skromno, ali su potom napredovale i završile na drugom mestu, posle Holandije. Đanina van Groningen i Jonela Kozmjuk su takođe osvojile srebrne medalje u ženskoj disciplini u veslanju u dvosedu, laka kategorija. Ovogodišnje šampionke Evrope krenule su snažno i vodile u prvih sto metara, ali su trku završile iza posade iz Velike Britanije. Đanina van Groningen (Beleaga) i Jonela Kozmiuk su dvostruke svetske šampionke (2017,2018). Rumunija je takođe osvojila još četiri medalje na Igrama u Parizu, dve zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu. Zlato su osvojili plivač David Popović u disciplini 200 metara slobodno i veslači Andrej Kornea i Marijan Enake u muškom dvojcu. Srebro su osvojile Ankuša Bodnar i Simona Radiš u ženskom dublu, a bronzu je osvojio David Popović na 100 metara slobodno.
U julu je Nacionalna agencija za fiskalnu administraciju premašila istorijski prag prihoda od 50 milijardi leja (otprilike 10 milijardi evra), saopštio je rumunski ministar finansija Marčel Bološ. On je precizirao da je nivo naplate na sedam meseci i dalje preko sto odsto. Bološ takođe navodi da alati za digitalizaciju počinju da daju vidljive rezultate i poziva građane da daju predloge za efikasnost u aktivnostima Nacionalne agencije za fiskalnu administraciju (ANAF).
U Bukureštu je izvršna vlast objavila završetak procesa selekcije projekata koji će dobiti finansijsku podršku u okviru višegodišnjeg nacionalnog programa za razvoj i modernizaciju prehrambene industrije INVESTALIM. U okviru projekta u Rumuniji će biti izgrađene nove fabrike za preradu mesa, šećera, ulja i voća, mlinovi i pekare. Prihvatljivim je proglašen 41 projekat, a ukupna vrednost investicija je 4,5 milijardi leja (oko 900 miliona evra), od čega je državna pomoć oko 2,7 milijardi leja, rekao je ministar poljoprivrede Florin Barbu. Prema rečima premijera Marčela Čolakua, strateški cilj je razvoj kapaciteta za proizvodnju hrane od sirovina koje dolaze od rumunskih poljoprivrednika.
U Evropskoj uniji je stupio na snagu Evropski akt za veštačku inteligenciju, prvi propis u svetu u ovoj oblasti. Evropljani žele da budu sigurni da su programi veštačke inteligencije koji se koriste ili razvijaju u prostoru zajednice pouzdani i da su osnovna prava ljudi zaštićena. Istovremeno, propis ima za cilj stvaranje harmonizovanog unutrašnjeg tržišta u svim državama članicama, a Evropska komisija kaže da pruža povoljan ambijent za inovacije i investicije. Zakon zahteva da sistemi veštačke inteligencije ispunjavaju stroge zahteve, visokokvalitetne skupove podataka, evidentiranje aktivnosti, jasne korisničke informacije, tačnost i sajber bezbednost. Sistemi za koje se smatra da predstavljaju jasnu pretnju osnovnim pravima ljudi biće zabranjeni. To uključuje sisteme ili aplikacije koje manipulišu ljudskim ponašanjem ili omogućavaju društveno skeniranje od strane vlada ili kompanija.
Između 12.000 i 15.000 Sasa iz Evrope i Severne Amerike stiže ovih dana u Sibinj, u centar Rumunije, kako bi prisustvovali njihovom drugom međunarodnom skupu. Program trodnevnog skupa obuhvata preko 50 kulturnih događaja: koncerte, pozorišne predstave i narodne igre, filmske prezentacije, izložbe, obilaske grada. Organizatori se nadaju da će nadmašiti učešće 2017. godine, sa prethodnog skupa, kada je bilo prisutno oko 12.000 Sasa iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Rumunije, Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Na skupu će učestvovati predsednik Rumunije Klaus Johanis.
CFR Kluž (severozapad) plasirao se u treće pretkolo Konferens lige, pošto je u četvrtak uveče na stadionu Đirmoti u Đeru (Mađarska) pobedio u revanš utakmici drugog pretkola beloruski tim Neman Grodno rezultatom 5-0. CFR će u trećem kolu igrati sa izraelskom ekipom Makabi Peta Tikva. CFR će prvi meč u gostima igrati 8. avgusta, a revanš 15. avgusta. Takođe u četvrtak uveče, Univerzitet Krajova (jugozapad) eliminisan je iz Konferens lige, na svom terenu, od slovenačkog tima NK Maribor, uprkos pobedi rezultatom 3-2, u revanšu druge preliminarne utakmice. Korvinul Hunedoara (centar-zapad) eliminisan je iz Lige Evrope nakon što je u četvrtak uveče u Rijeci u revanšu drugog pretkola poražen od HNK Rijeke rezultatom 1-0. Osvajač Kupa Rumunije nastaviće evropski put u Konferens ligi, gde će u trećem pretkolu igrati protiv FK Astane (Kazahstan).
Evropska unija je pozdravila odluku Moskve da oslobodi neke zatvorenike za koje se smatra da su nepravedno proganjani, kao deo opsežne razmene između Rusije i nekoliko zapadnih zemalja. Turska je bila uključena u koordinaciju razmene 26 pritvorenika, uključujući američkog novinara Evana Gerškoviča i navodnog agenta FSB-a osuđenog za ubistvo. U operaciji razmene bili su uključeni zatvorenici iz sedam različitih zemalja: Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Poljske, Slovenije, Norveške, Rusije i Belorusije. Ovaj gest je sa radošću dočekala Evropska unija, koja je snažno zatražila oslobađanje svih političkih zatvorenika, prenosi Frans pres. Ruski predsednik Vladimir Putin dočekao je osam oslobođenih ruskih državljana na moskovskom aerodromu Vnukovo.
-
Vesti – 01.08.2024
Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije podseća da je, u kontekstu nedavnih dešavanja i povećanog rizika od eskalacije, na snazi upozorenje o putovanju za Državu Izrael, nivo 8/9 – IZBEGAVAJTE SVAKA PUTOVANJA. Ministarstvo spoljnih poslova snažno preporučuje odlaganje za kasniji datum, u zavisnosti od razvoja bezbednosne situacije, svih putovanja u turističke ili hodočasničke svrhe. Bezbednosna situacija je fluidna, značajna šteta može nastati iznenada, bez prethodnog upozorenja, sa posledicom zatvaranja kopnenih i vazdušnih graničnih prelaza Države Izrael – upozorava Ministarstvo spoljnih poslova. Diplomatija u Bukureštu izdala je slično upozorenje, nivo 8/9 – IZBEGAVAJTE SVAKA PUTOVANJA, i za celu teritoriju Islamske Republike Iran. Ministarstvo spoljnih poslova ističe da je, u pozadini nedavnih dešavanja u oblasti Zaliva, nekoliko kompanija za vazdušni transport donelo odluku da uvedu obilaznu rutu za letove koji prolaze kroz Zaliv, Omanski zaliv ili Hormuški moreuz, s obzirom na stvarni rizik po bezbednost putnika i posade.
Vlada iz Bukurešta odobrila je na sednici u četvrtak uredbu o regulisanju nekih mera za upravljanje evropskim fondovima dodeljenim Rumuniji kroz mehanizam za oporavak i otpornost. Dokument takođe uključuje odredbe neophodne za ispunjavanje prekretnica i ciljeva u okviru Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Kako se navodi u saopštenju izvršne vlasti, vlada je u četvrtak usvojila i nacrt zakona za ratifikaciju sporazuma sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta o njegovim privilegijama i imunitetima u Rumuniji. Ratifikacija ovog međunarodnog sporazuma, potpisanog u Bukureštu 19. marta 2024. godine, odgovara političkom opredeljenju rumunske vlade da podrži napore međunarodne zajednice da odgovori na hitne potrebe zaštite i pomoći ljudi pogođenih sukobom u Ukrajini.
Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku izjavio je da je evroposlanik Viktor Negresku, njegov kolega iz Socijaldemokratske stranke (PSD), jedna od opcija u vezi sa predlogom Rumunije za kandidata za funkciju evropskog komesara. On je precizirao da je socijaldemokratski poslanik Mihai Tudose odbio moguću nominaciju za ovu funkciju. rok do kojeg svaka država članica Evropske unije mora da predloži dva kandidata za mesto evropskog komesara u budućem Izvršnom odboru Zajednice je 30. avgust. Ponovo potvrđena za drugi mandat predsednice Evropske komisije, Ursula fon der Lajen je u pismu naglasila da želi da svaka zemlja predloži muškarca i ženu da zauzmu ove funkcije. U bivšoj izvršnoj vlasti u zajednici, Rumuniju je predstavljala liberalka Alina Valean, koja je imala portfelj transporta.
Rumunija je među devet država članica koje će dobiti tehničku podršku za pripremu svojih nacionalnih planova za implementaciju Pakta o migracijama i azilu, saopštilo je Predstavništvo Evropske komisije u Rumuniji. Kako se navodi u saopštenju za javnost, Belgija, Češka, Nemačka, Estonija, Grčka, Irska, Italija, Portugal i Rumunija podnele su zahteve za podršku i četiri meseca će dobijati konkretne savete stručnjaka. Ova podrška će pomoći državama članicama da pripreme svoje nacionalne planove implementacije, koji moraju biti podneti do početka decembra.
U Temišvaru (zapad) su u četvrtak počele proslave dana grada kojima se obeležava 105 godina od uspostavljanja rumunske uprave u Banatu. 3. avgusta 1919. godine trupe rumunske vojske ušle su u Temišvar, ostvarivši faktičku uniju sa maticom, koju su 1. decembra 1918. u Alba Juliji proglasili većinski Rumuni u Banatu, Transilvaniji, Krišani i Maramurešu, pokrajinama do tada pod vlašću Austrijskog-Ugarskog carstva. Gradska proslava ima za cilj da izrazi slobodni i nekonformistički duh Temišvara kroz muziku, film, tehnologiju i odavanje počasti zaslužnim ljudima. Od četvrtka pa sve do nedelje, svake večeri biće muzičke predstave operete, opere, roka, popa i folklora. Na programu su i projekcije filmova o Temišvaru.
Letovi rumunske kompanije TAROM ka i iz glavnog grada Libana, Bejruta, obustavljeni su i danas, u kontekstu pogoršanja tenzija na Bliskom istoku i nakon upozorenja Ministarstva spoljnih poslova da se izbegne bilo kakva putovanja u ovom regionu – saopštio je nacionalni avio-operater. TAROM je savetovao putnike pogođene ovom merom da kontaktiraju kompaniju kako bi pomerili putovanje za kasniji datum, bez dodatnih troškova. Putnici takođe imaju mogućnost da traže povraćaj troškova avionske karte. Ministarstvo spoljnih poslova snažno preporučuje građanima Rumunije da izbegavaju bilo kakvo putovanje u Libansku Republiku, jer postoji opasnost da se situacija pogorša na nepredvidiv način, što utiče na dostupnost komercijalnih letova i putnih ruta. Rumunima koji su već u Libanu savetuje se da prijave svoje prisustvo u ambasadi Rumunije u Bejrutu i da odgovorno procene mogućnost napuštanja zemlje dok su još uvek dostupni komercijalni letovi i putne rute.
Hiljade ljudi učestvovalo je u četvrtak na državno organizovanoj sahrani ubijenog lidera palestinskog pokreta Hamas Ismaila Hanijea u iranskoj prestonici, ceremoniji koja je obeležena pozivima da se osveti njegova smrt, prenosi Frans pres. U petak bi trebalo da bude sahranjen u Kataru. Iranska vlada proglasila je trodnevnu nacionalnu žalost nakon što je politički lider Hamasa ubijen u Teheranu u vazdušnom napadu. Ismail Hanije ubijen je ubrzo nakon što je vojni komandant libanskog šiitskog Hezbolaha, još jednog bliskog saveznika Irana, ubijen u izraelskom napadu u Bejrutu u Libanu. Dva napada izazvala su strah da bi se rat na istoku mogao proširiti. Premijer Benjamin Netanjahu, kojeg citira dopisnik Radio Rumunije u Izraelu, priznao je da će uslediti teški dani, ali je naglasio da je izraelska vojska spremna za svaki scenario.
