Author: Marija Nenadić-Zurka

Kontrolno telo rumunskog premijera otkrilo je nepravilnosti i nemar u organizaciji izložbe u Drentovom muzeju u Asenu, odakle su ukradeni predmeti dačkog blaga. Iz izveštaja, koji je upućen Generalnom tužilaštvu, vidi se da su Nacionalni muzej istorije Rumunije i Ministarstvo kulture prihvatili manje rigorozne mere bezbednosti od onih koje su utvrđene za izložbe u Madridu i Rimu, kao što je nedostatak stalnog obezbeđenja. Drugo odstupanje se odnosi na to što izložba nije imala saglasnost Upravnog odbora Muzeja, kako to nalažu važeći propisi, a ugovor o pozajmici nije zaključen u autentičnoj formi. Pored toga, poslednja je utvrđena vrednost osiguranja robe izložene u Holandiji, a za neke komade je to zasnovano na revalorizaciji izvršenoj pre 14 godina. Prema holandskoj policiji, dobijene su stotine dojava u vezi sa krađom vrednih rumunskih artefakata. Bilo je dosta informacija o mestima na kojima su osumnjičeni viđeni nakon pljačke i ljudima sa kojima su imali kontakt. Policija je prošle nedelje uhapsila trojicu osumnjičenih, dva muškarca i jednu ženu, koji su odbili da kažu gde se nalaze ukradeni predmeti. Sva trojica osumnjičenih su i dalje u pritvoru. Detektiv Artur Brend veruje da postoji 50% šanse da su lopovi već istopili zlatne artefakte: kacigu i tri narukvice, predmete baštine.

Rumunija je pretekla Poljsku po bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika prilagođenom paritetu kupovne moći – otkriva istraživanje koje su pripremili stručnjaci Akademije za ekonomske studije u Bukureštu. Prema citiranom izvoru, Rumunija je i iznad drugih ekonomija u regionu, poput Mađarske, Hrvatske ili Grčke, a njen nominalni bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, koji je u poslednjih pet godina rastao u proseku 11% godišnje, premašio je 80% proseka Evropske unije.

Održavanje makroekonomske stabilnosti, održiv tempo investicija i nastavak reformi su ciljevi rumunske vlade za ovu godinu, rekao je premijer Marčel Čolaku na sastanku sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda u petak u Bukureštu. On je tokom konsultacija istakao opredijeljenost Izvršne vlasti da u ovoj godini ispuni budžetski deficit od 7% bruto domaćeg proizvoda i da nastavi trend smanjenja deficita u narednim godinama, prema Fiskalnom planu dogovorenom sa predstavnicima Evropske komisije. U tom kontekstu, Marčel Čolaku je istakao mere za smanjenje troškova javnog osoblja, restrukturiranje budžetskog aparata i administrativno-teritorijalnu reorganizaciju, koje su uvrštene među prioritete Vlade u narednom periodu. Eksperti Međunarodnog monetarnog fonda takođe su razgovarali sa zvaničnicima Narodne banke Rumunije, uključujući guvernera Mugura Isareskua. Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda nije tražila od Rumunije drastične finansijske mere, povećanje poreza ili druge mere štednje, uverio je ministar finansija Tancoš Barna, koji se u četvrtak sastao sa novim šefom misije Međunarodnog monetarnog fonda u Rumuniji, Južnokorejcem Jong Šik Kangom. Trenutno, Rumunija nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali ta finansijska institucija godišnje procenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija, što predstavlja obaveznu vežbu nadzora za sve zemlje članice.

Plate u Rumuniji će umereno rasti 2025. i 2026. godine, prema poslednjim makroekonomskim prognozama Evropske komisije. Izvršna vlast Evropske unije svoju prognozu opravdava već velikim povećanjem minimalne zarade koju je napravila vlada u Bukureštu, nižom inflacijom i popuštanjem tenzija na tržištu rada, od čega se očekuje dalje smanjenje nezaposlenosti. Stručnjaci Komisije predviđaju značajno usporavanje rasta cena energenata i hrane. Takođe, predviđa se da će prosečna inflacija nastaviti da opada i da će dostići ciljni raspon Narodne banke Rumunije od 2,5% plus ili minus jedan procentni poen, tek krajem 2026. godine.

U Rumuniji će se minimalna bruto osnovna plata garantovana uplatom u zemlji ažurirati svake godine u zavisnosti od stope inflacije i produktivnosti rada, prema odluci Izvršne vlasti, koja uzima u obzir evropsku direktivu u ovoj oblasti. Vlada je na sednici u četvrtak usvojila ažurirani mehanizam – evropski mehanizam obračuna, preuzet kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti, kroz koji evolucija minimalne zarade tako postaje mnogo predvidljivija, izjavio je premijer Marčel Čolaku, precizirajući i da je formula uspostavljena prošle godine zajedno sa socijalnim partnerima. Od početka godine minimalna zarada iznosi 4050 leja.

Ministri spoljnih poslova Češke, Danske, Estonije, Finske, Islanda, Irske, Letonije, Litvanije, Norveške, Poljske, Rumunije i Švedske u zajedničkom pismu pozivaju zemlje G7 da preduzmu dodatne mere za smanjenje prihoda koje Moskva dobija od prodaje svojih energenata. „Ovim prihodima Rusija finansira svoju tekuću agresiju na Ukrajinu, u kontekstu u kojem je trećina ruskih prihoda i dve trećine njenog izvoza vezani za energente“, navodi se u saopštenju rumunskog ministarstva spoljnih poslova. Prema citiranom izvoru, 12 država je „dosledno podržavalo usvajanje najstrožih mogućih restriktivnih mera protiv Rusije“. G7 se stoga ohrabruje da iskoristi gornju granicu cene nafte kako bi osigurala da ona i dalje služi kao značajno sredstvo u ograničavanju tokova prihoda Rusije, da uvede dodatne sankcije moskovskim brodovima „flote duhova“ i akterima koji su uključeni i da razmotri dodatne mere usmerene na pomorski transport ruskog izvoza, navodi se u komunikatu.

Registrovanih novih automobila u Rumuniji prošlog meseca bilo je skoro 12.000, 6% manje nego u januaru 2024. godine, saopštilo je Udruženje proizvođača. Što se tiče polovnih automobila, njihov obim je premašio 27.000. Dačija je i dalje lider na domaćem tržištu sa 4.000 prodatih jedinica, a slede je Tojota i Škoda, sa po preko 800 registrovanih automobila. Prošle godine, proizvodnja automobila u Rumuniji postavila je novi rekord: preko 550.000 vozila proizvođača Dačija i Ford Otosan.

U Rumuniji je otvoreno preko 300 centara za ambulantnu medicinsku procenu respiratornih virusa i gripa, čiji spisak je objavilo Ministarstvo zdravlja. Mera je preduzeta kako bi se smanjio pritisak na bolničke hitne pomoći, s obzirom da se broj slučajeva virusa udvostručio prošle nedelje. U zemlji je prošle nedelje registrovano preko 170.000 slučajeva respiratornih infekcija, a od gripa je umrlo 15 osoba, čime je broj umrlih od ove bolesti od početka sezone porastao na 35. „Ovo je najintenzivniji period poslednjih godina po broju obolelih“, rekao je ministar zdravlja Aleksandru Rafila. On je naveo da ne podržava zatvaranje škola i naglasio da učenike sa respiratornim infekcijama ne treba slati u zajednicu. Aleksandru Rafila je preporučio osobama sa simptomima respiratornih virusa da nose maske, izbegavaju gužve, a za sve vakcinaciju, kao jedini način da se spreči širenje gripa.

Nacrt državnog budžeta Rumunije za 2025. prolazi kroz završnu fazu rasprave pre nego što ga Vlada odobri na sastanku koji je zakazan za subotu. Ministar finansija u vladi PSD-PNL-UDMR Tancoš Barna izjavio je da je u budžetu predviđen novac za ulaganja u infrastrukturu, za isplatu plata i penzija, na nivou novembra 2024. Budžet će se graditi na deficitu ne većem od 7% bruto domaćeg proizvoda. Sredstva koja se dodeljuju Predsedničkoj administraciji, Senatu i Poslaničkom domu smanjiće se, a budžeti nekih ministarstava, poput životne sredine, zdravlja, obrazovanja ili saobraćaja, će se povećati.

Predsednica Unije spasimo Rumuniju (USR), opozicione parlamentarne grupe, Elena Laskoni ponovo će se kandidovati na predsedničkim izborima u maju. Ona je saopštila da ima podršku svoje stranke i odgovornost glasova građana od pre dva meseca. Zauzvrat, gradonačelnik glavnog grada Nikušor Dan izjavio je da ostaje pri odluci da u trku za najvišu funkciju u državi uđe kao nezavisni kandidat, a vladajuća koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) će podržati zajedničkog kandidata u trci – bivšeg lidera Nacionalne liberalne partije (PNL) Krina Antoneskua. Podsećamo, Ustavni sud Rumunije je u decembru poništio predsedničke izbore, pozivajući se na mešanje državnog aktera, i odlučio da se izborni proces ponovi u celosti. Tada su u prvom krugu pobedili nezavisni suverenista Kalin Đorđesku i liderka Unije spasimo Rumuniju (USR) Elena Laskoni. S druge strane, zemlje članice Evropske unije, uključujući Francusku, Nemačku i Rumuniju, zatražile su od Komisije da preduzme mere za zaštitu izbora u Evropskoj uniji od uplitanja spoljnih aktera.

Ministar energetike iz Bukurešta Sebastijan Burduža saopštio je u četvrtak da je sud odbio zahtev Grinpisa da obustavi radove za eksploataciju gasa u Crnom moru. On je naveo da je ovo pobeda za energetsku nezavisnost Rumunije i da će strateški projekat koji je Grinpis pokušao da blokira na sudu udvostručiti rumunsku proizvodnju gasa, otvoriti nova radna mesta i doneti više od 20 milijardi evra u budžet. Štaviše, crnomorski gas će obezbediti stabilniju i nižu cenu za Rumune, a Rumunija će postati regionalni snabdevač energijom. Grinpis je prošle godine podneo tužbu za suspenziju ekološkog sporazuma za projekat Neptun Deep, zbog zabrinutosti oko zaštite životne sredine, klimatskih promena i poštovanja zakona. Neptun Deep je u jednakim razmerama u vlasništvu OMV Petroma i državnog proizvođača Romgaza. Proizvodnja će biti oko 8 milijardi kubnih metara godišnje tokom otprilike 10 godina.

Šef rumunske diplomatije Emil Hurezeanu odlazi u petak u radnu posetu Republici Moldaviji (bivša sovjetska, pretežno rumunska) – javlja Radio Kišinjev. Na dnevnom redu posete su razgovori sa ministrom spoljnih poslova Republike Moldavije Mihailom Popšojem, kao i prijem kod predsednice zemlje Maje Sandu, predsednika parlamenta u Kišinjevu Igora Grosua i zamenika premijera za Evropske integracije, Kristine Gerasimov. Dva ministra spoljnih poslova zakazali su zajedničku izjavu za štampu.

Avion F-16 Fighting Falcon, koji je Rumunija kupila od Kraljevine Norveške, sleteo je u četvrtak u 71. vazduhoplovnu bazu „General Emanoil Jonesku“ u Kampiji Turzi. Letelica tako upotpunjuje 48. lovačku eskadrilu sa svih 16 aviona, saopštilo je Ministarstvo narodne odbrane. Nabavkom nove serije aviona F-16 Fighting Falcon i pratećeg paketa roba i usluga obezbeđuje se povećanje bezbednosti Rumunije izvođenjem odbrane nacionalnog ili NATO vazdušnog prostora, u mirnodopskim i kriznim situacijama, preko Stalne borbene službe – Vazdušna policija, pod komandom NATO-a.

Već drugu noć zaredom na snazi je ekstremna uzbuna za deo stanovništva okruga Tulča, na jugoistoku Rumunije, na granici sa Ukrajinom, na koju su izvršile invaziju ruske trupe. Sistemi za praćenje vazdušnog prostora Ministarstva odbrane otkrili su mete na rukavcu delte Dunava Kilija, pa je Generalni inspektorat za vanredne situacije uputio RO-ALERT poruku stanovnicima na severu okruga. U poruci je stanovništvo informisano kako treba da se ponaša i koje mere bezbednosti treba da preduzme. U utorak uveče na sredu, slična poruka poslata je zajednicama u istoj oblasti, nakon što je Rusija ponovo napala lučku infrastrukturu u Ukrajini.

Rumunski predsednik Klaus Johanis poslao je u četvrtak poruku solidarnosti američkom narodu nakon sudara u vazduhu iznad Vašingtona između putničkog aviona American Airlinesa i helikoptera američke vojske Black Hawk. „Saosećamo s porodicama žrtava“ – napisao je šef države na platformi X. Avion „American erlajnsa“, sa 64 osobe u njemu, i vojni helikopter u kojem su bila tri vojnika srušili su se u reku Potomak u sredu uveče. Pokrenute su izuzetno teške operacije potrage. Od februara 2009. godine u Sjedinjenim Državama nije bilo fatalnih nesreća putničkih aviona.

Premijer Srbije Miloš Vučević u utorak je podneo ostavku.

U obrazloženju, na konferenciji za novinare, Vučević je naveo da je odluku doneo nakon napada na studente u Novom Sadu, kada je studente napala grupa muškaraca sa bejzbol palicama. Vučević je najavio i ostavku gradonačelnika grada Novog Sada, Milana Đurića.

Podsećamo da su u Srbiji studenti od novembra u blokadi, a da se svakodnevno održavaju demonstracije i protesti da bi se ispunili njihovi zahtevi. Nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu (1. novembra 2024) prvi zahtevi studenata su bili objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice i ostavke premijera i gradonačelnika grada.

Odluku o poništavanju izbornih rezultata trebalo bi da donese najviše izborno telo, a ovlašćenje Ustavnog suda da to učini treba da bude ograničeno na izuzetne okolnosti i jasno regulisano, navodi Venecijanska komisija u izveštaju o poništenju predsedničkih izbora u Rumuniji. U Bukureštu su reagovale opozicione političke partije, odnosno Unija spasimo Rumuniju (USR), Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) i Partija mladih, ističući da je, u stvari, konsultativno telo Saveta Evrope potvrdilo da je odluka Ustavnog suda nezakonita i uvredljiva. Bivši ministar pravde Tudorel Toader objasnio je, međutim, da je ova komisija davala mišljenja, a ne odluku, a date sugestije nisu obavezujuće. Podsećamo da je predsedničke izbore organizovane na vreme, u novembru 2024. godine, Ustavni sud Rumunije poništio pre održavanja drugog kruga. Sud je svoju odluku doneo na osnovu dokumenata koje je dostavio Vrhovni savet za narodnu odbranu, pozivajući se na mešanje takozvanog državnog aktera.

Ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu razgovarao je u ponedeljak u Briselu sa svojim holandskim kolegom Kasparom Veldkampom o krađi rumunskih artefakata iz muzeja Drents u Asenu u Holandiji. Kako je saopšteno iz Ministarstva spoljnih poslova, „rumunski ministar spoljnih poslova je insistirao na tome da je izuzetno važno da se ukradeni predmeti pronađu i takođe je insistirao na njihovom značaju u rumunskoj kulturi. Dvojica ministara su se dogovorila da će veoma blisko sarađivati na operativnom i diplomatskom nivou“. Zlatni šlem iz Kocofeneštija, kao i tri dačke zlatne narukvice iz Sarmizegetusa Regia, neki od najvažnijih artefakata rumunskog nacionalnog nasleđa, ukradeni su nakon „posebno ozbiljnog incidenta”, saopštilo je Ministarstvo kulture. Iz Generalnog tužilaštva je saopšteno da je po službenoj dužnosti sastavljen krivični postupak u slučaju krađe objekata dačkog blaga izloženog u Muzeju Drents. A premijer Marčel Čolaku najavio je organizovanje, na nivou Vlade, krizne ćelije za efikasnu koordinaciju aktivnosti na povratku četiri ukradena dela blaga.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije, na sastanku u okviru Saveta za spoljne poslove (CAE), odlučili su u ponedeljak da produže za još šest meseci, do 31. jula 2025, restriktivne mere koje se primenjuju protiv Rusije zbog njenih kontinuiranih akcija na destabilizaciji situacije u Ukrajini, ukazuje saopštenje Saveta Evropske unije, napominje Agerpres. Ove ekonomske mere, prvi put uvedene 2014. godine, značajno su proširene od februara 2022. kao odgovor na nelegalnu, neopravdanu i ničim izazvanu vojnu agresiju Rusije na Ukrajinu, dodaje se u saopštenju. Visoka predstavnica evropske diplomatije Kaja Kalas pozdravila je odluku ministara spoljnih poslova koju su doneli u ponedeljak i istakla da bi to „još više lišilo Putina prihoda za finansiranje svog rata“. Sastanak Saveta za spoljne poslove u Briselu prvi je u ovom formatu organizovan tokom poljskog predsedavanja Savetom Evropske unije, funkcije preuzete 1. januara. To je ujedno i prvi sastanak ove vrste kome je prisustvovao Emil Hurezeanu kao šef diplomatije u Bukureštu.

Agencija za finansijski rejting Standard&Poor’s potvrdila je rejting Rumunije na ‘BBB-‘, poslednji stepen u kategoriji preporučenoj investitorima, i revidirala je izglede sa stabilnih na negativne. Razlozi su vezani za visoke fiskalne i eksterne rizike, prenosi agencija. Ministar finansija Tancoš Barna rekao je u Bukureštu da odluke koje je donela Vlada za smanjenje budžetskog deficita i konsolidaciju privrednog rasta moraju da se sprovode brzim tempom.

Rumunski ministar poljoprivrede Florin-Jonuc Barbu učestvovao je u ponedeljak na prvom ovogodišnjem sastanku Saveta AgriFish, koji se održava u Briselu. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja (MADR), važne tačke dnevnog reda odnosiće se na program rada poljskog predsedništva, nepoštene trgovinske prakse i jačanje položaja farmera u lancu snabdevanja hranom, trgovinu i verifikacija učinka. Poljsko predsedavanje Evropskom unijom će javno predstaviti svoj program rada i izložiti glavne prioritete u oblasti poljoprivrede i ribarstva za narednih šest meseci. Predstavnici država članica analiziraće neophodnu reviziju postupka verifikacije učinka po pravilima finansiranja Zajedničke poljoprivredne politike – precizira resorno ministarstvo u Bukureštu.

Premijer Marčel Čolaku potvrdio je danas čvrstu posvećenost rumunske vlade borbi protiv antisemitske pošasti, kao i promovisanju sećanja na žrtve holokausta, ističući da je dužnost vlasti da obezbede da „rumunsko društvo zna i ne ponavlja greške istorije“. Po njegovom mišljenju, obrazovanje mora imati centralnu ulogu u tom pogledu. Premijer je, u hramu Korala, učestvovao na ceremoniji posvećenoj Međunarodnom danu sećanja na holokaust i komemoraciji žrtvama antijevrejskog legionarnog pogroma u Bukureštu. On je rekao i da se u poslednje vreme antisemitizam, ekstremizam i ksenofobija „sve akutnije manifestuju u Evropi“, na prostoru koji je, paradoksalno, kolevka osnovnih prava i sloboda. U tom kontekstu, Marčel Čolaku je pozdravio oslobađanje prvih izraelskih talaca, uključujući dve žene sa rumunskim državljanstvom i rumunskim poreklom, nakon potpisivanja Sporazuma između Države Izrael i palestinske grupe Hamas, koji nudi izglede za trajni mir u regionu.

Lideri partija vladajuće koalicije u Bukureštu, Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR), sasatli su se u ponedeljak radi razgovora u vezi sa projektom državnog budžeta i smanjenjem deficita na najviše 7% bruto domaćeg proizvoda ove godine. Prvobitni rok je bio danas, 27. januar, ali bi završetak projekta mogao da bude odložen, nakon što je, posle nedavnih sindikalnih protesta, Vlada saopštila da traži zakonska rešenja za izmenu uredbe na osnovu koje se vrši izgradnja budžeta. Izmenama, koji će biti u Skupštini u prvoj polovini februara, cilj je i plaćanje prekovremenog rada vikendom ili državnim praznicima za zaposlene u sistemu odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti. Koalicija bi volela da nacrt budžeta ove nedelje stigne u vladu na odobrenje, da bi se poslao parlamentu početkom sledećeg meseca.

Ministarstvo spoljnih poslova (MAE) u Bukureštu obaveštava rumunske državljane koji se nalaze, u tranzitu su ili nameravaju da putuju u Republiku Portugaliju da su lokalne vlasti izdale crveni kod za jake vetrove i moguće oluje na moru za severni deo kopna, koji važi 27. i 28. januara 2025. Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje konsultovanje sajta Instituta za more i atmosferu (IPMA) i Nacionalne uprave za vanredne situacije i civilnu zaštitu (ANEPC). Državljani Rumunije mogu zatražiti konzularnu pomoć na brojeve telefona Rumunske ambasade u Lisabonu, pri čemu se pozivi preusmeravaju na Centar za kontakt i podršku za rumunske državljane u inostranstvu (CCSCRS) i preuzimaju ih operateri Call centra, 24 sata.

Aktuelni predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pobedio je na predsedničkim izborima sa oko 87% glasova, prema preliminarnim rezultatima koje je objavila izborna komisija. Njegova četiri protivnika navodno su dobila 1-2% glasova. Međunarodni mediji pišu da su izbori imali za cilj da daju sedmi uzastopni mandat autokrati Lukašenku, na vlasti od 1994. godine i koji se smatra najpokornijim saveznikom Putinove Rusije. Uoči izbora, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas rekla je da lider u Minsku „nema legitimitet“ i da je „nova izborna šarada uvreda demokratiji“. U ponedeljak, Evropska unija, Velika Britanija i njihovi saveznici osudili su „prevarne“ predsedničke izbore u Belorusiji „Jedinstveni smo u osudi nameštenih predsedničkih izbora u Belorusiji održanih 26. januara, kao i tekućih kršenja ljudskih prava koje je počinio beloruski režim“, navodi se u zajedničkom saopštenju Australije, Kanade, Evropske unije, Novog Zelanda i Velike Britanije.

Učenici 12. i 13. razreda u Rumuniji od ponedeljka polažu usmene testove prve sesije maturskog ispita. Procena komunikacijskih veština na rumunskom se odvija do srede, a usmeno testiranje iz maternjeg jezika takođe će se odvijati tri dana, počev od 29. januara. U periodu od 3. do 5. februara održaće se usmeni test iz stranog jezika, a od 5. do 7. februara vrednovanje digitalnih veština. Organizaciju ovih testova tokom školske godine kritikovali su pojedini učenici, nastavnici i stručnjaci za obrazovanje, posebno zato što srednjoškolci moraju da pohađaju i časove tokom ispitnih dana. Pismeni testovi maturskog ispita počeće 30. maja i završavaju se 30. juna, objavljivanjem konačnih rezultata.