Author: Marija Nenadić-Zurka
-
Posledice nevremena u Rumuniji
Sa izuzetkom Konstance i Tulče, dva okruga koji se nalaze kod Crnog mora, cela Rumunija je dva dana, do srede ujutru, bila žrtva ekstremnih vremenskih nepogoda. Nije ovo prva letnja epizoda kiša i nevremena koje se smenjuju sa vrućinom i intenzivnom toplotnom nelagodnošću, a sigurno neće biti ni poslednja. Žute ili narandžaste ekstremne meteoalarme pratila su upozorenjima hidrologa o poplavama. Nevreme je zahvatilo ukupno preko 40 lokaliteta u 19 okruga, saopštio je Generalni inspektorat za vanredne situacije. Vatrogasci su intervenisali na evakuaciji vode iz više desetina kuća, dvorišta i podruma, kao i iz više ulica.
Drumski saobraćaj blokiran je na DN1, najopterećenijem putu u Rumuniji i jugoistočnoj Evropi, u zoni uspona na planinu, nakon što je vetar oborio drvo na kolovoz. Takođe zbog jakog vetra, morali su da intervenišu i vatrogasci kako bi uklonili neke građevinske elemente sa krovova šest objekata, i raščistili su desetine stabala i dva srušena stuba za struju. Nakon ovih nepogoda oštećeno je 10 automobila. Na magistralnom putu na severoistoku zemlje privremeno je bio blokiran železnički saobraćaj, a na drugom u centru privremeno su obustavljeni vozovi zbog nanosa i oborenih stabala na koloseku pruge. CFR Calatori je saopštio da je u utorak ukupno 13 vozova pogođeno toplotnim talasom i olujama.
Nevreme je bilo i u Bukureštu i u pograničnom okrugu Ilfov, gde su vatrogasci imali na desetine intervencija. Drveće je palo, a električni kablovi su se zapalili. Dve osobe su povređene nakon što su ih udarile grane drveća, a oštećeno je blizu 40 automobila. Takođe na jugu, ali u okrugu Prahova, više od 5.400 potrošača sa nekoliko lokaliteta u sredu ujutru nije imalo struju zbog problema izazvanih nevremenom. Na severozapadu, u opštini u Maramurešu, oluja je sravnila šumu, 15 stabala je oborio vetar, a oštećeno je sedam krovova. Vatrogasci su intervenisali kako bi pružili prvu pomoć muškarcu povređenom ciradom koja se slomila od jakog vetra u mestu Sigetul Marmacijej u istom okrugu. Kasnije je žrtva prevezena u bolnicu na specijalizovane medicinske preglede. Još jedna intervencija maramureških vatrogasaca dogodila se u Ocna Šugatag, gde je jednog muškarca pogodio grom. Nažalost, žrtva je proglašena preminulom. Nadležni uveravaju da će Nacionalni operativni centar Generalnog inspektorata za vanredne situacije pažljivo pratiti razvoj situacije na terenu, kako bi se dogovorile hitne mere za obezbeđenje efikasnosti misija za reagovanje.
-
Vesti – 02.07.2024
Poboljšanje zdravstvene infrastrukture u fokusu je vlasti u rumunsko-srpskom pograničnom regionu, uz finansiranje Evropske unije. U sedištu Ministarstva razvoja, javnih radova i uprave potpisan je, u prisustvu prof. Luke Konstantina Tudora, direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Temišvar, ugovor o finansiranju projekta od strateškog značaja „Harmonizacija upravljanja kardiovaskularnim bolestima od prevencije do transplantacije srca u prekograničnom području“, finansiranog od strane Interreg IPA Programa Rumunija-Srbija 2021-2027. Finansiranje ovog projekta, u iznosu od 5 miliona evra, doprineće poboljšanju pristupa stanovništva rumunsko-srpskog pograničnog regiona kvalitetnim medicinskim uslugama za dijagnostiku kardiovaskularnih bolesti i podržaće modernizaciju medicinske infrastrukture kroz nabavku najsavremenije opreme. U okviru projekta će biti uspostavljen i protokol saradnje koji će omogućiti partnerima da nastave saradnju u pronalaženju rešenja za zajedničke izazove u zdravstvenom sektoru u pograničnom području i olakšati sticanje novih znanja i veština medicinskog osoblja koje radi u partnerskim institucijama, za dijagnozu i lečenje. U pograničnim oblastima živi 33,5% stanovništva Evropske unije. Ovaj projekat nema samo lokalnu dimenziju, već i evropsku. On se bavi izazovima kao što su starenje stanovništva i potreba za digitalizacijom zdravstvenih usluga, izazovima sa kojima se suočava i rumunsko-srpski pogranični region i Evropa u celini, rekao je Slavomir Tokarski, direktor Interreg programa u Evropskoj komisiji.
U Kulturnom centru Saveza Srba u Rumuniji, u Temišvaru, 28. juna održana je manifestacija „Vidovdanska akademija”. U okviru svečanog skupa dodeljena su i Vidovdanska odlikovanja „Vidovdanska povelja“. Prisustvovali su Đorđe Milićević, ministar bez portfelja u Vladi Srbije, za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Srbije sa dijasporom, Zlatan Klokić, ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju u Vladi Republike Srpske, Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru, Vesna Kolinović, konzul Srbije u Temišvaru, Marinko Markov, protojerej stavrofor, arhijerejski namesnik Eparhije temišvarske, Slavomir Gvozdenović, počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji. Domaćin je bio Ognjan Krstić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji, koji je predvodio i sastanak visokih zvanica sa predstavnicima Saveza i novoizabranim savetnicima. Odlikovanja su primili Đorđe Milićević, Blagoje Čobotin, Vera Jupunki, Dragomir Zlatomir Petkov, Darko Vlaščić, Goran Maksimović, Milica Pljoskar. Svoju najznačajniju nagradu, „Vidovdansku povelju“, Savez Srba u Rumuniji dodelio je ministru u Vladi Republike Srbije Đorđu Milićeviću za izuzetne zasluge i predan rad na jačanju veza između matične države i Srba koji žive u regionu i dijaspori. Zahvalivši na priznanju, ministar Milićević je istakao da je posebno ponosan jer je „Vidovdan dan koji simbolizuje veličinu, snagu i hrabrost našeg naroda“. On je naglasio da „srpski narod, gde god da živi, mora biti jedinstven u svojim ciljevima i nastojanjima”. Umetničke trenutke tokom manifestacije pružili su Pozorišna trupa «Thalia» i kamerni hor Odjek Centra za kulturu Požarevac.
Srbin Nedeljko Matić biće novi trener muške rukometne reprezentacije iz Bukurešta CSA Steaua. Matić je diplomirao u fiskulturi i sportu na Univerzitetu u Beogradu. Vlasnik Master EHF licence, srpski tehničar je trenirao i ekipe PKB Beograd, Metaloplstika Šabac, HK Novi Pazar (svi iz Srbije), Makabi Kirjat Mockin i Makabi Tel Aviv (Izrael). U Izraelu je dva puta proglašavan za najboljeg trenera, osvojivši titulu sa Makabijem iz Tel Aviva 2016. godine.
Srpski golman vaterpolo tima CSM Oradea završio je iskustvo u Bihoru posle samo jedne sezone. Radoslav Filipović je izabrao da se vrati u rodnu zemlju, gde će nastupiti za Radnički iz Kragujevca. Filipović je prošlog leta došao iz Novog Beograda, sa kojim je igrao u finalu LEN Lige šampiona, ali sa Oradeom nije uspeo da bude prisutan ni u finalu rumunske Superlige.
U utorak su nastavljene konsultacije sa političkim partijama koje je pokrenuo rumunski premijer Marčel Čolaku na temu kalendara predsedničkih i parlamentarnih izbora. Snaga desnice podržava organizaciju prvog kruga predsedničkih izbora istovremeno sa parlamentarnim, 1. ili 8. decembra, izjavio je u utorak, posle konsultacija, predsednik te političke formacije Ludovik Orban. Nakon razgovora u ponedeljak, ispostavilo se da, dok neke formacije – Unija spasimo Rumuniju (USR) ili Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) – žele vanredne izbore, u novembru i decembru, druge – Alijansa za Ujedinjenje Rumuna (AUR) ili Socijalno-liberalna humanistička partija – kažu da su spremne za predsedničke izbore u septembru, kao što bi želela i Socijaldemokratska stranka (PSD). Štaviše, rasprave koje je pokrenuo socijaldemokratski premijer odvijaju se u pozadini nesporazuma koji su nastali u koaliciji Socijaldemokratske stanke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL), koja je na vlasti. Na sastanku održanom uporedo sa vladinim raspravama, liberalno rukovodstvo je jednoglasno odlučilo da se predsednički izbori održe na vreme, u novembru, nakon što su, na proleće, pristali na njihovu organizaciju u septembru. Podsećamo da su se 9. juna u Rumuniji već održani kombinovani lokalni i evropski parlamentarni izbori.
U Bukureštu se nastavio rad godišnjeg zasedanja Parlamentarne skupštine OEBS-a, kome prisustvuju političari iz preko 50 zemalja. U ponedeljak se raspravljalo o rezolucijama generalnih komisija o temama kao što su bezbednost, klimatske promene i zaštita životne sredine ili sprečavanje upotrebe korupcije kao oruđa u spoljnoj politici, koje će biti uključene u Bukureštansku deklaraciju, završni dokument Sastanka. Na marginama plenarne sednice, rumunski parlamentarci su bili domaćini događaja na kojima su skrenuti pažnju na prioritete Rumunije u oblastima kao što su infrastrukturna povezanost sa državama Centralne Azije, energetska povezanost, međunarodni transportni putevi ili digitalizacija, istraživanje i inovacije.
Nacionalni institut za statistiku zabeležio je prošle godine veći apetit Rumuna za čitanje u bibliotekama i za kulturne aktivnosti. Tako su 2023. godine biblioteke izdale preko 19 miliona knjiga za 2,4 miliona aktivnih korisnika, 54.000 više nego 2022. godine. Nacionalni institut za statistiku navodi da je broj posetilaca muzeja i javnih zbirki u 2023. godini bio za preko 3 miliona veći u odnosu na pre dve godine. Isto se desilo i sa brojem gledalaca na predstavama i koncertima, koji je u odnosu na 2022. porastao za skoro 2 miliona.
-
Crno more – saradnja za neutralizaciju mina
Invazija ruske vojske na Ukrajinu izaziva kolateralne žrtve. Obe zaraćene strane pribegle su, tokom skoro dve i po godine rata, postavljanju mina u blizini svojih luka na Crnom moru, kako bi sprečile njihov napad. I nije bilo malo mina koje su se odvojile od odbrambenih naprava koje su smislili ukrajinski i ruski stratezi i koje sada plutaju Crnim morem i ugrožavaju saobraćaj civilnih brodova. U decembru 2023. godine, brod pod panamskom zastavom natovaren ukrajinskim žitom naleteo je na minu za koju Kijev kaže da je ruskog porekla, pri čemu su povređena dva mornara. U oktobru je teretni čamac pod turskom zastavom udario u minu kod obala Rumunije i pretrpeo manju štetu.
Zbog straha od mina, rumunski ribari oklevaju da izađu na more i, prema rečima poslodavaca, lokalni ulov ribe je drastično smanjen. Tako se, kažu novinari iz tog dela zemlje, i u restoranima na Primorju ili u delti Dunava često može naći i uvozna riba. Kruzeri koji se spuštaju Dunavom zaustavljaju se u rumunskim rečnim lukama, jer posade i turisti više nemaju hrabrosti da uplove u more. Priobalne zemlje i saveznici u okviru NATO-a, Bugarska, Rumunija i Turska odlučile su da stvore zajedničke snage za čišćenje Crnog mora od mina i na taj način osiguraju bezbednost pomorskog transporta, uključujući i brodove koji prevoze ukrajinsko žito na svetska tržišta. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, pomorske snage triju zemalja uočile su i uništile brojne mine koje plutaju Crnim morem. Od sada će to raditi koordinisano.
Tokom ceremonije organizovane u Turskoj, u velikom lučkom gradu Istanbulu, rumunski viceadmiral Mihai Panait uverio je da je zajednička inicijativa tri zemlje ključna za suzbijanje rastuće opasnosti od pomorskih mina i garantovanje bezbednog prolaza brodova. Osnovna namena pomorske grupe MCM Black Sea je održavanje bezbednosti pomorskog saobraćaja u Crnom moru, kroz aktivnosti nadzora, prepoznavanja i neutralisanja mina, kao i kroz povezane operacije potrage i spasavanja na moru. Tokom prve akcije, do 16. jula, pomorska grupa će delovati na nacionalnim pomorskim prostorima tri zemlje. Brodovi će izvoditi zajedničke vežbe, misije izviđanja i osmatranja, suzbijanje mina, unapređenje interoperabilnosti. Komandu operativne grupe MCM Black Sea u narednih šest meseci obavljaće turske pomorske snage. U prvoj polovini 2025. godine komandu će preuzeti bugarski partneri, a u drugoj polovini sledeće godine rumunske pomorske snage.
-
Vesti – 01.07.2024
U sedištu Vlade nastavljaju se konsultacije rumunskog premijera Marčela Čolakua sa političkim partijama u vezi sa kalendarom predsedničkih izbora. Prvi su bili predstavnici Unije Spasimo Rumuniju (USR), iz opozicije. Predsednica formacije Elena Laskoni je na izlazu izjavila da Unija Spasimo Rumuniju (USR) želi da organizuje izbore u zakonskom roku. Usledila je delegacija Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR), koju je predvodio Đorđe Simion. On je rekao da je njegova stranka spremna za predsedničke izbore 15. septembra, što je, više puta, najavljivao šef izvršne vlasti u javnom prostoru. Demolkratski savez Mađara iz Rumunije (UDMR) ih želi u oktobru, a članovi SOS-a u novembru. Razgovori se odvijaju u pozadini nesporazuma oko datuma predsedničkih izbora u vladajućoj koaliciji Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD – PNL). Na sastanku održanom uporedo sa vladinim raspravama, rukovodstvo Nacionalne liberalne partije (PNL) jednoglasno je odlučilo da se predsednički izbori održe na vreme, u novembru. Podsećamo da su ove godine u Rumuniji, pored predsedničkih, za decembar zakazani i parlamentarni izbori.
U Bukureštu se održava sastanak Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Glavna tema razgovora je „Parlamentarna perspektiva o ulozi OEBS-a u aktuelnoj bezbednosnoj arhitekturi“. Trideset i prva sednica parlamenta OEBS-a predstavlja događaj od velikog geopolitičkog značaja, smatra predsednik delegacije rumunskog parlamenta pri OEBS-u Dan Barna. Prema njegovim rečima, događaj je priznanje uloge koju Rumunija ima u aktuelnom regionalnom kontekstu rata u Ukrajini i evoluciji evropske bezbednosti u svim zemljama OEBS-a. Rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine jedna je od glavnih tema na dnevnom redu sastanka, rekao je Barna. Više od 250 parlamentaraca koji su ovih dana došli u Bukurešt razgovaraju i o temama koje se odnose na ekonomski razvoj, ravnopravnu uključenost žena i muškaraca u politički život ili uključivanje mladih u donošenje odluka.
Mađarska je na 6 meseci preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije sa sedam objavljenih prioriteta, uključujući jačanje konkurentnosti, efikasniju borbu protiv ilegalne imigracije i približavanje Zapadnog Balkana pridruživanju Uniji. Premijer Viktor Orban obećava da će delovati nepristrasno i u punoj lojalnosti prema svim državama članicama, ali istovremeno želi da promoviše svoju viziju Evrope. Odabrao je moto sličan onom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa: „Učinimo Evropu ponovo velikom!“. Moto sugeriše aktivno i dinamično predsedavanje i takođe simbolizuje da smo „zajedno jači nego odvojeno“, izjavio je u Budimpešti ministar nadležan za evropska pitanja Boka Janoš. Međutim, mađarsko predsedavanje Savetom obećava da će biti komplikovano, jer Mađarska često ima različita mišljenja od drugih evropskih država o mnogim važnim temama. Budimpešta je blokirala korake za vojnu pomoć Ukrajini, protivila se širenju Unije na istok, prema Ukrajini i Republici Moldaviji, bezuspešno pokušala da blokira Pakt o migracijama i suočava se sa procedurama za kršenje principa vladavine prava, primećuju novinske agencije.
Akcize na goriva povećane su, opet, u Rumuniji, od 1. jula. Proračuni stručnjaka pokazuju da će litar benzina poskupeti za oko 0,43 bani, a litar dizela za oko 0,4 bani. Takođe od ponedeljka će se promeniti računi za gas, pošto je Nacionalna regulatorna agencija za energetiku odobrio prosečno povećanje distributivnih tarifa od 19%. Minimalna bruto plata u zemlji povećaće se od 1. jula sa 3.300 na 3.700 leja, prema odluci izvršne vlasti. Tako će zaposleni koji primaju minimalnu zaradu dobiti dodatnih 284 neto leja mesečno. (1 evro = oko 5 leja – n. ur.)
74% Rumuna vidi inflaciju kao glavni razlog zašto će trošiti više u narednih šest meseci, pokazalo je istraživanje koje je objavila revizorska, poreska i konsultantska kuća PwC. Prema istraživanju, većina Rumuna procenjuje da će potrošiti više na hranu, odeću, „uradi sam“ proizvode i putovanja. U kontekstu, 46% odnosno 39% ispitanika navodi da su popusti, a zatim promotivne ponude glavni razlozi zašto se odlučuju za promenu brenda koji kupuju. Na odluku o kupovini posebno utiču reklame na društvenim mrežama, po mišljenju preko 70% anketiranih, slično kao širom sveta. Najpopularnija aplikacija društvenih medija u Rumuniji ostaje Fejsbuk, dok mlađi korisnici preferiraju Instagram i TikTok. Što se tiče kanala prodaje, fizička prodavnica je i dalje popularna, ali i internetske radnje su sve popularnije. Mesečno, 36% rumunskih potrošača kupuje u fizičkim prodavnicama, ali 29% kupuje onlajn putem računara, odnosno 31% putem mobilnog telefona. Istraživanje Glasa potrošača 2024. sprovedeno je na 20.662 potrošača iz 31 zemlje i teritorije, uključujući i Rumuniju.
Nacionalna skupština (Rassemblement national, RN), formacija koju predvodi mladi Džordan Bardela, dospela je na prvo mesto, u nedelju, u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj koji bi mogao da otvori vrata moći ekstremne desnice prvi put posle Drugog svetskog rata, napominje Frans pres. Sa oko 34% glasova, RN i njeni saveznici su ispred levičarske koalicije Novog narodnog fronta, koja je dobio nešto manje od 30% glasova, i tabora predsednika Emanuela Makrona, sa oko 20% glasova. Prve projekcije mandata za buduću Narodnu skupštinu pripisuju RN i njenim saveznicima snažnu relativnu većinu ili čak apsolutnu većinu, na kraju drugog kruga parlamentarnih izbora koji će se održati 7. jula. Šefica ekstremne desnice Mari le Pen izjavila je da su Francuzi nedvosmislenim glasanjem pokazali želju da okrenu stranicu posle sedam godina prezira i destruktivne moći. Levičarski savez Novi narodni front saopštio je da povlači sve svoje trećeplasirane kandidate i pozvao na mobilizaciju za blokiranje ekstremne desnice. Premijer Gabrijel Atal je sa svoje strane rekao da je cilj sprečiti ekstremnu desnicu da ima apsolutnu većinu u drugom krugu, da dominira Narodnom skupštinom i da svojim fatalnim projektom upravlja zemljom.
-
Fiskalne i budžetske izmene
Dobra vest je da će za neke Rumune druga polovina 2024. godine izgleda biti lakša. Loša vest je da troškovi života zapravo rastu za sve. Od ponedeljka, 1. jula, stupio je na snagu niz fiskalnih promena koje je odlučila vlada, od povećanja minimalne zarade u privredi do povećanja akciza na gorivo ili smanjenja indeksa za obračun bankarskih kamata. Ukupno, više od 1,8 miliona zaposlenih ima koristi od efekata povećanja, od 1. jula, minimalne bruto plate u zemlji, sa 3.300 na 3.700 leja. Neto dodatak za 760 hiljada radnika plaćenih strogo na minimalnom nivou je 284 leja. Kako jedan evro vredi oko pet leja, povećanje ne premašuje 57 evra. Tako da ni na jedan prihod ne utiče prebacivanje na novu platnu skalu, kaže vlada, a prag od 4.000 leja uzet u obzir u slučaju davanja vaučera za obrok ili naknade za hranu je poništen.
Takođe od ponedeljka, kreditne stope u nacionalnoj valuti će imati koristi od blagog smanjenja, kao rezultat smanjenja referentnog indeksa za potrošače, poznatog kao IRCC – sa 5,9% na 5,86%. Ekonomski analitičari, međutim, kažu da ovo smanjenje neće imati veliki uticaj na mesečne stope onih koji su se zaduživali kod banaka. Reč je o samo četiri do pet leja, u zavisnosti od visine duga. Drugi semestar takođe dolazi sa povećanjem akciza na goriva, što je mera predviđena svake godine u Fiskalnom kodeksu i koja nastoji da ih ažurira sa stopom inflacije. Shodno tome, prema prijavi Saveta za konkurenciju, cena litra standardnog benzina u Bukureštu je u ponedeljak ujutru bila između 7 leja i 42 bani i 7 leja i 56 bani. To je prosečno povećanje od oko 40 bani, a razlika važi i za dizel. Neke benzinske stanice su podigle cenu goriva već od prošle nedelje. Štampa očekuje da će benzinske pumpe nastaviti da poskupljuju, tim pre što je u letnjoj turističkoj sezoni potražnja za gorivom sve veća.
Cena nafte, podsećaju stručnjaci, samo je mali deo cene goriva na pumpi. Otprilike polovinu cene predstavljaju porezi i akcize, a u ovom trenutku budžetski deficit je prilično veliki, preti da se poveća i vlastima je potreban novac u budžetu. Od 1. jula postoje i promene za račune za prirodni gas, pošto je Nacionalna regulatorna agencija za energetiku (ANRE) prošle nedelje odobrila prosečno povećanje distributivnih tarifa od 19%. Ekonomski analitičari kažu da će povećanje akciza na gorivo i veći računi za gas imati domino efekat i neminovno dovesti do poskupljenja u lancu, od hrane do odmora.
-
Ko će biti lideri evropskih institucija
Evropski lideri su se na drugom sastanku nakon izbora za Evropski parlament održanih početkom meseca opredelili ko će zauzeti ključne pozicije u institucijama Evropske unije. Ursula fon der Lajen predložena je za predsednicu Komisije, estonska premijerka Kaja Kalas za funkciju visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost, a bivši portugalski premijer Antonio Kosta preuzeće predsedavanje Evropskim savetom. Tri funkcije su tako podeljene između tri političke grupe koje čine većinu u Evropskom parlamentu – Narodne partije, Renew i socijaldemokrata. Sa mesta šefa evropske diplomatije, pitanjem bezbednosti Unije baviće se liberalka Kaja Kalas. Kaja Kallas:
„Ova funkcija predstavlja ogromnu odgovornost, jer živimo u kontekstu punom geopolitičkih tenzija, sve veće nestabilnosti na globalnom nivou, a to su izazovi za spoljnu politiku Evropske unije“.
Imenovanja su dogovorena na pregovaračkom sastanku u ograničenom okviru kojem je prisustvovalo šest evropskih lidera iz tri proevropske političke grupe, pogodnih za produbljivanje evropskih integracija i konsolidaciju prerogativa Brisela, što je situacija koja je izazvala iritaciju šefice italijanske vlade, Đorđije Meloni, koji je zaobiđena u ovim diskusijama. Oni koji su pregovarali o pozicijama bili su nemački kancelar Olaf Šolc, španski premijer Pedro Sančez, poljski i grčki premijeri Donald Tusk i Kirijakos Micotakis, francuski predsednik Emanuel Makron i holandski privremeni premijer Mark Rute. Meloni, čija je stranka deo grupe evropskih konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu, ocenila je da su šestorica lidera koji su pregovarali formirala oligarhiju koja je sklopila sporazum, ne uzimajući u obzir poruku koju su u glasačkim kutijama poslali građani na evroparlamentarnim izborima organizovanim od 6. do 9. juna. Izbori koji su potvrdili rast evroskeptičnih konzervativnih formacija, a da, međutim, nije poništena većina koju čine narodne, socijaldemokratske i liberalne grupe.
Lideri zemalja članica usvojili su i stratešku agendu Unije za narednih pet godina, a prioriteti su ekonomska konkurentnost, odbrana demokratskih vrednosti, unutrašnje reforme za proširenje Unije i bezbednost. To uključuje i troškove koje bi države članice trebalo da povećaju za odbranu. Prema Ursuli fon der Lajen, Uniji je potrebno dodatnih 500 milijardi evra za odbranu u narednih 10 godina. Ukrajina ostaje još jedan prioritet, kako sa stanovišta pristupanja, tako i za finansijsku i vojnu podršku. Tokom rasprave o Strateškoj agendi Unije, predsednik Rumunije Klaus Johanis je istakao da dokument mora da odražava zajedničku posvećenost nastavku napora ka jačoj, otpornijoj i uticajnijoj Uniji na međunarodnom nivou.
-
Vesti – 28.06.2024
Odsluženje kazni za ropstvo i trgovinu ljudima više ne može biti suspendovano u Rumuniji, prema zakonu koji je promulgirao predsednik Klaus Johanis. Dokumentom, koji će stupiti na snagu krajem ove nedelje, predviđeno je i povećanje sankcija za ovakva krivična dela, a osuđujuće presude mogu dostići i 15 godina zatvora. Osim toga, zakon sankcioniše sa lišavanjem slobode od 3 do 10 godina proizvodnju, skladištenje, izlaganje, promociju, distribuciju i stavljanje na raspolaganje na bilo koji način pornografskog materijala sa maloletnicima.
Prisutan u Briselu, na sastanku Evropskog saveta, predsednik Rumunije Klaus Johanis istakao je, tokom rasprave o Strateškoj agendi Unije za period 2024-2029, da dokument mora da odražava zajedničku posvećenost nastavku napora ka jačoj Uniji, otpornijoj i uticajnijoj na međunarodnom planu. Rumunski šef države je naglasio da nova Agenda mora da istakne unapređenje politike proširenja, jedinstvo Unije u pogledu podrške Ukrajini i značaj saradnje Evropske unije i NATO-a. U Briselu su evropski lideri odredili i ko će zauzeti glavne funkcije u institucijama Evropske unije. Ursula fon der Lajen, iz Narodne partije, predložena je za predsednicu Komisije, estonska premijerka liberalka Kaja Kalas za šeficu diplomatije, a bivši portugalski premijer Antonio Kosta preuzeće predsedavanje Evropskim savetom.
Bukurešt će, počevši od subote, biti domaćin 31. godišnjeg zasedanja Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Tema samita je parlamentarna perspektiva o ulozi OEBS-a u aktuelnoj bezbednosnoj arhitekturi. Učesnici – parlamentarci iz preko 50 država članica Organizacije – usvojiće Deklaraciju iz Bukurešta, dokument koji će sadržati rezolucije generalnih odbora i dodatne rezolucije koje iniciraju članovi Skupštine. Među njima će biti i rezolucija u vezi sa pogoršanjem stanja ljudskih prava rumunskog govornog stanovništca u ruskom govornom području separatističkog regiona Pridnjestrovlje iz Republike Moldavije. Rusija i Belorusija isključene su sa sastanka u Bukureštu.
Rumunski premijer Marčel Čolaku najavio je da će sledeće nedelje pozvati lidere svih političkih partija na konsultacije u vezi sa kalendarom predsedničkih izbora. Saopštenje dolazi u kontekstu da Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL), stranke koje čine vladajuću koaliciju u Bukureštu, nisu uspele da se dogovore o datumu izbora za najvažniju funkciju u rumunskoj državi. Premijer je želeo da precizira da su ovi razgovori neophodni jer liberalnom ministru unutrašnjih poslova Katalinu Predoju nije dozvolila njegova partija da na današnjoj sednici Izvršne vlasti iznese odluku kojom je utvrđen datum održavanja predsedničkih izbora 15. septembra, kako je prethodno uspostavljeno u koaliciji. Čolaku je izjavio da kao šef kabineta ministara ima obavezu da ne favorizuje stranku ili koaliciju. Prema njegovim rečima, konsultacije sa liderima svih političkih formacija u Rumuniji „jesu pravi pristup”. Istovremeno je nagovestio da neće smeniti ministra unutrašnjih poslova kako ne bi izazvao krizu vlade i nestabilnost u Rumuniji.
80 rumunskih vatrogasaca odlazi u Francusku da pomognu lokalnim vlastima u gašenju šumskih požara koji bi mogli da se pojave tokom leta. Misija ima za cilj da smanji vreme reagovanja u slučaju šumskog požara, da aktivnosti obuke budu efikasnije sa kolegama iz evropskih država i da unapredi saradnju između snaga učesnica. Prva grupa od 40 vatrogasaca, sa osam tehničkih sredstava, već je otputovala za Francusku, navodi Generalni inspektorat za vanredne situacije. Program pomoći finansira Evropska unija kao meru podrške francuskim zajednicama, nakon požara registrovanih proteklih godina.
Prošle godine siromaštvom je bilo pogođeno 4.000.000 Rumuna, otprilike 60.000 manje nego 2022. godine, prema podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Nacionalni institut za statistiku napominje da bi, da prošle godine nisu isplaćene penzije i drugi socijalni transferi, skoro polovina stanovništva bila ispod praga relativnog siromaštva. Situacija bi bila dramatičnija u slučaju starijih od 65 i više godina, kao i u slučaju ljudi u starosnoj grupi 55-64, ali u manjoj meri. Najveća incidenca rizika od siromaštva zabeležena je u domaćinstvima koja čine dvoje odraslih sa troje i više dece, a zatim u domaćinstvima sa jednim roditeljem. Po regionima, najveća stopa rizika od siromaštva zabeležena je na jugoistoku, zatim u jugozapadnom regionu Oltenije, a najniža u regionu Bukurešt-Ilfov.
Izborni tim republikanca Donalda Trampa potvrdio je njegovu pobedu u sinoćnjoj prvoj televizijskoj izbornoj debati sa aktuelnim demokratom Džoom Bajdenom. Sadašnji stanar Bele kuće smatra, međutim, da je „dobro prošao“, dok su reakcije na njegov nastup podeljene čak i u demokratskom taboru. Američka i međunarodna štampa primećuje da su debatu između dva kandidata za predsednika Sjedinjenih Američkih Država obeležili lični napadi, oklevanja Bajdena i Trampove laži. Prava na abortus, migracije, ratovi u Ukrajini i Gazi, napad na Kapitol u januaru 2021. godine i ekonomija Sjedinjenih Američkih Država bile su glavne teme koje su obrađene. Trenutno, manje od pet meseci pre izbora 5. novembra, Donald Tramp i Džo Bajden, najstariji kandidati za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, izjednačeni su u istraživanjima javnog mnjenja.
-
Vesti – 27.06.2024
Sjedinjene Američke Države cene nedavnu odluku Bukurešta da Ukrajini ustupi Patriot sistem i lidersku ulogu Rumunije na istočnom krilu NATO-a – navodi se u Zajedničkoj deklaraciji usvojenoj posle sastanka strateškog dijaloga između dve zemlje. Sastanak je održan 21. juna i otvoren je konsultacijama rumunskog ministra spoljnih poslova Luminice Odobesku i američkog državnog sekretara Antonija Blinkena. Prema dokumentu koji je u četvrtak objavilo Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta, Sjedinjene Američke Države su „posvećene podršci modernizaciji odbrane u Rumuniji, jačanju protivvazdušne odbrane i interoperabilnosti“. Takođe, Sjedinjene Američke Države čestitaju Rumuniji, jer su ove godine uspešno otvorile prvi evropski regionalni centar za obuku pilota F-16. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države i Rumunija su u dokumentu naglasile da je kontinuirana agresija Rusije izazvala ozbiljne pretnje u Crnomorskom regionu. „Rumunija i Sjedinjene Američke Države su duboko posvećene jačanju svojih napora da obezbede stabilan i bezbedan crnomorski region“, takođe se ističe u Zajedničkoj deklaraciji.
Lideri država EU započeli su u četvrtak dvodnevni samit u Briselu, fokusiran na imenovanja u ključnim institucijama bloka Zajednice i usvajanje njegove strateške agende za mandat koji proističe iz izbora za Evropski parlament. 27 lidera, piše agencija EFE, stiglo je u Evropski savet sa već dogovorenim mestima „viših menadžera“ između tri proevropske političke grupe, pogodne za produbljivanje evropskih integracija i konsolidaciju prerogativa Brisela, odnosno Narodna partija (EPP), Socijaldemokrate (S&D) i liberali (Renew). Prema dogovoru između tri grupe, Ursula fon der Lajen iz EPP-a će zadržati svoju funkciju predsednice Evropske komisije, predsedništvo Evropskim savetom će pripasti bivšem portugalskom socijaldemokratskom premijeru Antoniju Kosta, a šef estonske vlade, liberalka Kaja Kalas, biće visoki predstavnik za spoljnu akciju i bezbednosnu politiku. Konačno, mesto predsednika Evropskog parlamenta podelili bi EPP i socijalisti, a prve dve i po godine mandata pripašće aktuelnoj predsednici Roberti Mecoli, iz EPP-a. Druga tačka dnevnog reda Saveta je vojna pomoć Ukrajini. Samit označava i kraj belgijskog predsedavanja Unijom, koje će narednih šest meseci preuzeti Mađarska. Rumuniju predstavlja predsednik Klaus Johanis.
Šefica diplomatije iz Bukurešta Luminica Odobesku održala je u sredu u Varšavi bilateralne konsultacije sa poljskim kolegom Radoslavom Sikorskim, na marginama učešća na Trilaterali Rumunija – Poljska – Turska. Ministarka Luminica Odobesku je pozdravila dinamičnu i složenu prirodu rumunsko-poljskog dijaloga, obuhvaćenog bilateralnim Strateškim partnerstvom i koji se ogleda u bogatoj agendi političko-diplomatskih kontakata i odličnoj saradnji u pogledu bezbednosti, ekonomije i u sektorima. Takođe je izrazila interesovanje za dalje kapitalizovanje investicionih mogućnosti koje nude obe države, kao i za produbljivanje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, sa akcentom na infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu i obrazovanje. Rumunska ministarka je pozdravila efikasnu koordinaciju na nivou Evropske unije i NATO-a, kao i u okviru regionalnih formata, a u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu ponovila je potrebu da se nastavi višedimenzionalna podrška Ukrajini, uključujući vojnu, i važnost obnove civilne infrastrukture ozbiljno pogođene ruskim napadima. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, Luminica Odobesku je takođe istakla važnost nastavka pružanja pomoći Republici Moldaviji za jačanje institucionalnih kapaciteta, upravljanje sajber pretnjama i borbu protiv dezinformacija.
Fudbalska reprezentacija Rumunije plasirala se u osminu finala Evropskog prvenstva u Nemačkoj, posle remija 1:1 sa Slovačkom u sredu uveče u Frankfurtu. Gol Rumunije postigao je Razvan Marin, iz penala, a njegov uspeh je doveo do plasmana reprezentacije koju vodi Edvard Jordanesku. U osmini finala, 2. jula, Rumunija će dočekati Holandiju, na čuvenoj Alijanc areni u Minhenu. Posle meča, hiljade Rumuna izašlo je na ulice, u velikim gradovima zemlje, da izrazi radost zbog kvalifikacija.
Holandski premijer Mark Rute je zvanično budući generalni sekretar NATO-a. Ovaj 57-godišnji političar dobio je podršku svih 32 predstavnika u Severnoatlantskom savetu, glavnom telu za donošenje odluka Alijanse, a svoj mandat će preuzeti 1. oktobra. Rute će naslediti Norvežanina Jensa Stoltenberga i poznat je po kritičkom stavu prema Rusiji i po podršci Ukrajini, kako za ulazak u NATO, tako i za ulazak u Evropsku uniju. Holandija takođe vojno podržava Ukrajinu, uključujući i avione F-16 koji imaju dozvolu da gađaju ruske ciljeve. Pored rata u Ukrajini i napetog međunarodnog političkog konteksta, Rute će imati zadatak da se obračuna sa mogućom budućom američkom administracijom na čelu sa Donaldom Trampom, ukoliko se republikanac vrati u Belu kuću posle izbora na kojima će se ponovo suočiti sa aktuelnim demokratskim predsednikom Džoom Bajdenom .
U Rumuniji, kazne za ropstvo i trgovinu ljudima podvrgnute takvim tretmanima podređenosti više ne mogu biti suspendovane, prema zakonu koji je promulgirao predsednik Klaus Johanis. Dokument predviđa i povećanje kazni za ova krivična dela, koje mogu dostići i do 15 godina zatvora i zabranu određenih prava. Ako radnje u koje su umešane maloletne osobe izvrši javni funkcioner, član porodice ili lice zaduženo za vaspitanje deteta, zaprećene su kazne do 20 godina zatvora. Zakon kažnjava lišenjem slobode od tri do deset godina i proizvodnju, čuvanje, izlaganje, promociju, distribuciju i stavljanje na bilo koji način dostupnosti pornografskog materijala maloletnicima. Štaviše, gledanje ovakvih slika biće kažnjeno kaznom zatvora od pet godina i od jedne do tri godine neovlašćen pristup pornografskim materijalima sa maloletnicima putem kompjuterskih sistema ili drugih sredstava elektronske komunikacije. Kako se navodi u dokumentu, kažnjavaju se i pokušaji izvršenja krivičnih dela ropstva i trgovine ljudima, a pristanak žrtava ne predstavlja izuzeće.
U poslednje dve decenije, Rumunija je postigla izuzetan napredak u očuvanju lekcija iz prošlosti u kolektivnom sećanju i u borbi protiv antisemitizma, rasizma, ksenofobije i mržnje, rekao je predsednik Klaus Johanis, u kontekstu obeležavanja 83 godine od Pogroma u Jašiju (severoistok) od 28. do 30. juna 1941. godine, u kome je stradalo više od 13 hiljada rumunskih Jevreja. Istovremeno, šef države je istakao da obrazovanje ostaje najefikasnije sredstvo kojim se mogu osujetiti pokušaji negiranja istorije Holokausta i obeshrabriti mogući akti motivisani mržnjom. Klaus Johanis je takođe pomenuo trenutni međunarodni kontekst, gde toksični, antisemitski i rasistički uticaji ponovo pokušavaju da izopače čovečanstvo. Po mišljenju predsednika, ovi pokušaji se mogu odbaciti čvrstim sankcionisanjem svih ispada i promovisanjem poštovanja međunarodnog humanitarnog prava.
-
Ekološki turizam u Delti Dunava
Delta Dunava, druga po veličini i najbolje očuvana delta Evrope, ušla je u svetsku baštinu Uneska 1991. godine, svrstavajući se u nacionalni rezervat biosfere. Smatra se rajem prirode, ali i destinacijom za održivi turizam. U našem današnjem izdanju rubrike otkrivamo ekološki turizam, uz poštovanje životne sredine, kako bi naš odmor sačuvao lepotu kraja. Vodič našeg putovanja biće Iliuca Gojean, koji se izjašnjava kao turista zaljubljen u deltu Dunava već 20 godina. Ima sopstvenu agenciju već 15 godina i pomaže drugima da, uz brigu o prirodi, otkriju područja koja toliko voli.
„Zamislite raj! To je delta Dunava. To je poslednje divlje mesto u Evropi, poslednje mesto gde se zaista možete osećati kao da ste usred divljine. To je područje u Evropi sa najvećim biodiverzitetom. Imamo najveći broj vrsta ptica, insekata, biljaka, riba. Ako želite da vidite nešto više od prirode nego bilo gde u Evropi, dođite u deltu Dunava. Ekološki turizam podrazumeva onaj turizam u kome ni na koji način ne intervenišete u prirodi, ostavljate što manje traga prolazeći kroz to područje i pre svega ne uništavate. Za ovo bi trebalo mnogo raditi u oblasti obrazovanja, posebno na mladima, jer je tu budućnost i treba da ih naučimo da se bave ekološkim turizmom“.
Ako želimo da prođemo kroz Deltu, a da ne osećamo da smo nešto uništili iza sebe, treba da izaberemo program sa čamcima srednje ili male brzine, ni u kom slučaju brze čamce, kaže Iliuca Gojean. Gliseri su posebno štetni po ekosistem Delte. S druge strane, ako ste navikli na kretanje, možete izabrati vožnju kajakom ili kanuom.
„Ovo su zaista najekološkija sredstva za istraživanje delte Dunava. Nisam odavde, iz Delte. Došao sam pre 20 godina da ostanem ovde. Dolazio sam godinama, svako leto, jesen, na pecanje. Ali pre 20 godina odlučio sam da ostanem ovde i nastanio se u Mili 23. Posle boravka na raznim mestima u Delti, izabrao sam Milu 23 jer mi se čini najboljim mestom za istraživanje Delte. Nalazi se na nekadašnjem uglu Sulinog kraka. Nije pod jakim uticajem komercijalne plovidbe, kao što se dešava na glavnim rukavcima Dunava. To je mirno, prelepo i posebno mesto sa izuzetnom tradicionalnom kuhinjom. Takođe ovde je nedavno otvoren Muzej Ivana Patcajkina. Trenutno je referentna tačka u delti Dunava. I Udruženje Ivan Pacajkin je posle mnogo godina uspelo da uspostavi rutu za čamce na veslanje i vrlo brzo će biti pokrenuta aplikacija koju možete koristiti ukoliko želite da istražite deltu Dunava. Za one koji žele motorni čamac, programi su ponedeljkom, četvrtkom, nedeljom. Pokupimo ljude iz Tulče i dovedemo ih u Mila 23. Znamo tačno kako da organizujemo naše aktivnosti. Radimo sa lokalnim smeštajnim jedinicama, kojima upravljaju meštani, koji znaju da kuvaju hranu kao što se to radi ovde u Delti“.
Postoji iskušenje da pre dolaska na deltu Dunava sami potražite smeštaj, a zatim potražite transfere i izlete. Garantovano, jedan od rezultata neće biti pravi, kaže Iliuca Gojean.
„Mnogi ljudi zamišljaju da kada dođu u sredinu Delte, zateknu lavinu vodiča i čamaca koji čekaju da ih negde odvedu. Uopšte nije tako, jer su, generalno, smeštajne jedinice male i imaju svu logistiku po meri sopstvene kuće. Onda, ako imate negde smeštaj i nemate pristup programima turističkih brodova, nemate izbora. Stoga, uvek preporučujem ljudima da kupe kompletan paket, jer tako možete proučiti sa kakvom opremom ćete ići. Ako je to ona izoleta zatvorena zavesama kroz koje se ništa ne vidi, potpuno je treba izbegavati. Toplo preporučujem otvorene čamce iz kojih možete doživeti autentično iskustvo. Možete videti, možete čuti. Postoje stotine vrsta ptica koje posebno pevaju u proleće i koje bi bilo šteta ne čuti. A najviše od svega, nedostajaće vam predstava ptica u letu. Polovina ptica koje ćete videti biće u letu. U zatvorenom čamcu bićete lišeni ovog iskustva.”
Delta Dunava je savršena destinacija u Rumuniji za posmatranje nekih posebnih vrsta ptica. Posmatranje ptica je rekreativna aktivnost, upoznavanje okoline, uočavanje uslova pogodnih za postojanje ptica i drugih vrsta faune. Tokom ove aktivnosti nije preporučljivo ići preblizu gnezda, kako ne bi uznemiravali ptice i ne bi ih uplašili. Fotografisanje se radi bez blica, a komunikacija između turista je tiha, tako da svi mogu da uživaju: i turisti koji vole prirodu, ali i ptice u nastavku svakodnevne rutine.
„Programi posmatranja ptica počinju od oko 300 evra po osobi za četiri dana i tri noći, tokom kojih su uključena dva transfera. Prvi i poslednji dan su transferi koji se vrše sa zaustavljanjem za posmatranje ptice, a dva dana su puna aktivnosti. Postoje i inicijacijski programi za decu. Mnogo je porodica koje žele da obrazuju svoju decu i vode ih u ovaj ekološki turizam. Idem sa njima na uvodnu turneju posmatranja ptica. Postoje vodiči posvećeni ovim projektima, ljudi koji su veoma željni da nauče decu umetnosti posmatranja ptica, da im objasne život ptica. Deca su fascinirana ovim informacijama i onim što otkrivaju i stvaraju lep put u životu kroz ove programe.”
Fotografi ili ljubitelji ptica mogu doći u bilo koje vreme tokom godine. S druge strane, oni koji žele da otkriju prirodu i da se opuste mogu doći od aprila do oktobra. Tokom ostatka godine, temperature nisu baš prijatne, kaže Iliuca Gojean, turistički vodič i vlasnik turističke agencije u delti Dunava.
„Ribolovci dolaze u kasnu jesen, fotografi i ljubitelji ptica dolaze zimi, jer ima vrsta ptica koje zimuju samo u Rumuniji. Mogu se videti samo zimi, a ne leti. Ali doći sa detetom na odmor u Delti zimi, ako nemate ove strasti, nije baš udobno. Od sveg srca vam preporučujem da dođete da vidite deltu Dunava, da je otkrijete. Budite veoma oprezni kada kupujete turistički paket! Čamci moraju biti otkriveni da biste imali divno iskustvo i da bi preporučili drugima ono što ste doživjeli. Možete uživati u prirodi, gastronomiji, tišini, svemu što ne možete naći često na drugim mestima. Ako ste strastveni ljubitelj ptica, dođite od 15. aprila do 15. juna, ako želite da vam bude toplo i da možete da plivate, idite na more, u Sulinu, i dođite leti. Ako pratite seobe ptica, septembar-oktobar je opet veoma dobar period.”
Dakle, sezona odmora u delti Dunava počinje od aprila i traje do oktobra. Kalendar događaja je obiman i uključuje ANONIMUL Međunarodni festival nezavisnog filma, Tulča Fest, Dane grada Sulina, Festival sela Mila 23, Festival riblje čorbe u Krišanu, maraton delte Dunava u Sulini. Svi događaji se održavaju u sezoni, leti.
