Category: Tema dana

Okupljeni u ponedeljak, na specijalizovanom događaju održanom onlajn, preduzetnici su skrenuli pažnju na opasnost od ekonomske recesije u Rumuniji u drugoj polovini 2025. godine i zatražili od budućeg izvršnog direktora da preduzme mere kako bi se izbegao ovaj scenario. Podsetili su da je 2024. bila izuzetno izazovna godina, u kojoj se poslovno okruženje suočilo, pored teškog ekonomskog i geopolitičkog konteksta, sa značajnom domaćom nestabilnošću, na fiskalno-budžetskoj strani.

„Rumunija je u izuzetno krhkom kontekstu, jer je jedina zemlja u Evropskoj uniji koja kombinuje velike dvostruke deficite: imamo procenjeni budžetski deficit od 7,9% i deficit tekućeg računa od 8,4%, ali sa veoma visokim pretpostavkama da će se povećati do kraja 2024. Zato što statistički podaci pokazuju da se u poslednjih pet godina, u decembru, deficit tekućeg računa uvećava za najmanje 1,5%, posebno u kontekstu u kome su 2024. obeležili izbori“, podsetila je Kristina Kirijak, predsednica Nacionalne konfederacije za žensko preduzetništvo (CONAF). A u prvom polugodištu 2025. opet će biti izbori. Predsednica Nacionalne konfederacije za žensko preduzetništvo:

„Mislim da ako ne želimo da završimo u zoni ekonomske recesije, moramo da prilagodimo budžetski deficit i deficit tekućeg računa bez donošenja teških mera. Odnosno, moramo smanjiti javne rashode, posebno one u oblasti neproizvodnih, moramo povećati efikasnost naplate poreskih prihoda i izbeći fiskalno preopterećenje poslovnog ambijenta“.

Privrednici su rekli i da u sadašnjim uslovima, kada se budžeti moraju menjati skoro svaka tri meseca da bi se prilagodili fiskalnim ili zakonodavnim promenama, preduzetničke kompanije više nemaju načina da rade sa višegodišnjim budžetima, kako da prave poslovne planove ili prognoze za budućnost. Potrebu za predvidljivošću istakao je i Feličiju Paraskiv, potpredsednik Nacionalne asocijacije malih i srednjih trgovaca iz Rumunije:

„Imamo velike probleme sa budžetskim deficitom, imamo probleme sa upornom inflacijom, to se spaja. Ali ako pogledamo malo pažljivije, vidimo da imamo neizvesno oporezivanje, sa više zakonodavnih promena nego ikada. (…) Nismo mogli ni da sednemo da napravimo plan za naredne mesece, jer bi nešto iskrslo“.

Preduzetnici su ukazali i na važnost držanja inflacije pod kontrolom, ali i izbegavanja primene drugih mera sličnih onima kao što su e-račun ili e-transport, što je otežavalo rad preduzeća. Istovremeno, apelovali su na političku klasu da iskoristi ekspertizu iz poslovnog okruženja i da tek nakon stvarnih konsultacija sa svim zainteresovanim, donese mere u cilju funkcionisanja privrede.

Rumunija je privukla 1,9 milijardi evra iz strukturnih i kohezionih fondova za finansijsku godinu 2021-2027, objavio je krajem prošle nedelje na svom Fejsbuk nalogu ministar za investicije i evropske projekte, Adrijan Kačiu. Prema njegovim rečima, opšti stepen apsorpcije od 6,11% stavlja Rumuniju na nivo proseka Evropske unije, koji iznosi 6,19%. Bolje stoje programi kojima upravljaju Ministarstvo za investicije i evropske projekte i Ministarstvo saobraćaja, gde apsorpcija strukturnih i kohezionih fondova iznosi 7,3%. Samo u poslednjih nekoliko dana apsorbovano je više od 650 miliona evra iz strukturnih i kohezionih fondova koji se odnose na finansijsku godinu 2021-2027, a nadoknade od strane Evropske komisije nastavljaju se tempom koji smo predvideli, s obzirom na to da je Rumunija potpisala ugovore u vrednosti od preko 31 milijarde evra, napisao je Adrijan Kačiu. On je, međutim, naveo da Rumunija tek treba da privuče fondove kada je reč o regionalnim programima, gde je stopa apsorpcije samo 3,2%. Adrijan Kačiu je kazao da je uveren da će model koji je sadašnja koalicija PSD – PNL postavila u pogledu upravljanja i implementacije evropskih fondova, uključujući i njihovu decentralizaciju, biti nastavljen od strane buduće vladajuće koalicije, a stopa apsorpcije evropskih fondova će se održati tako da bi se ponovio uspeh apsorpcije evropskog novca iz programa 2014-2020. S druge strane, bivša evropska komesarka Korina Krecu tvrdi da ne postoji lokalitet u Rumuniji koji nije dobio sredstva iz evropskih fondova, što je posledica članstva u Evropskoj uniji. Njena izjava dolazi kao odgovor neumornim klevetnicima Evropske unije, uključujući I one iz novog parlamenta, koji pod titulom suveranista teško kriju njihovo antizapadnjaštvo. Rumunija će 2023. godine biti na prvom mestu po dobijenim sredstvima u odnosu na broj stanovnika, izjavila je Korina Krecu, pozivajući se na analizu Euronjuza. Bivša komesarka za regionalnu politiku podseća da je Rumunija od ulaska u Evropsku uniju 2007. godine dobila preko 95 milijardi evra bespovratnih sredstava, za doprinos manji od 30 milijardi evra. Među velikim projektima koji su finansirani evropskim fondovima je nekoliko velikih regionalnih bolnica, Master plan za saobraćaj, sektori autoputa, rehabilitacija železnice, metro linija koja će povezati Otopeni, najveći aerodrom u zemlji, sa Železničkom stanicom i, na kraju, ali ne i najmanje važno, viseći most preko Dunava iz Braile, treći po veličini u Evropi i jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Rumuniji, u poslednjih 30 godina.

Vlada u Bukureštu koju čine PSD i PNL odlučila je na sastanku od četvrtka da izdvoji ukupna sredstva u iznosu od više milijardi leja za niz novih investicija. Reč je o sredstvima kojima bi se ostavrili projekti lokalnih zajednica, kao i projekti iz oblasti industrije i zdravstva. Urgentni klinički centar Bagdasar-Arseni u Bukureštu najveća je neurološka klinika u Rumuniji. Raspolaže sa 263 kreveta i već leči traumatske, tumorske, vaskularne, kranijalne, degenerativne i kičmene patologije. Tu će biti izgrađen i centar za onkologiju i stereotaktičku radiohirurgiju, površine od preko deset hiljada kvadratnih metara. „Nastavljamo da ulažemo u zdravstvo i izdvajamo preko 200 miliona leja (oko 40 miliona evra) za onkološki i radiohirurški centar pri bolnici Bagdasar-Arseni u Bukureštu. Ovaj centar će ponuditi inovativne tretmane pacijentima sa onkološkim oboljenjima“, rekao je premijer Marćel Čolaku. Njegova vlada je takođe odobrila dokument koji ima za cilj smanjenje seizmičkog rizika za osetljive zgrade u zemlji u kojoj se zemljotresi često dešavaju. Vrednost bespovratnog finansiranja dodeljenog jednom korisniku je maksimalno 300.000 evra. Portparol Vlade, Mihaj Konstantin, kazao je da šema važi do 31. decembra 2030. godine, a isplate će biti izvršene do kraja 2036. Procenjeni budžet je preko 1,3 milijarde leja. Finansiraće se projektovanje i izvođenje interventnih radova za prostore u kojima se obavljaju privredne delatnosti, kao i za objekte od javnog interesa ili komunalne delatnosti. Konsolidacija privatnih kuća nije uključena u finansiranje kroz ovaj program. Prema procenama, 750 preduzeća će moći da koristi ovaj vid podrške. Takođe u četvrtak, kabinet Čolakua je odobrio reorganizaciju Nacionalne agencije za borbu protiv droga, u vreme kada su trgovina i potrošnja droge postali široko rasprostranjena praksa u Rumuniji. Nova vizija nije ograničena na primenu krivičnog zakona, već se fokusira na prevenciju i integrisanu pomoć žrtvama upotrebe droga, posebno maloletnicima, kojima je potrebna posebna podrška. Asistencija se iz Ministarstva unutrašnjih poslova seli u zdravstveni sistem, a koordinacija politike borbe protiv droga je u direktnoj nadležnosti premijera. Takođe, biće osnovani i posebni centri za prevenciju bolesti zavisnosti, gde će svi kojima je to potrebno dobiti specijalizovanu medicinsku pomoć. Projekat je, izrađen nakon konsultacija sa nevladinim organizacijama i stručnjacima iz te oblasti.

Nakon godina čekanja, Rumunija i Bugarska postaju punopravne članice Šengenske zone – Savet pravde i unutrašnjih poslova u četvrtak je odobrio pristupanje kopnenim granicama dve zemlje, počev od 1. januara 2025. „Prednosti našeg članstva u zajedničkom prostoru slobodnog kretanja višestruko je i ima direktan uticaj na građane, na privredu i spoljnu sliku naše zemlje. Ukidanje kontrola na unutrašnjim granicama znači brže i jednostavnije kretanje onih koji putuju, znatno će se smanjiti vreme provedeno na granicama, a troškovi logistike za kompanije će se smanjiti, što će ubrzano povećati konkurentnost rumunskih proizvoda i usluga na evropskom tržištu” ocenio je predsednik Klaus Johanis. „Ovo je istorijska odluka, pobeda pravde i nacionalnog dostojanstva i jasan signal da nikada nećemo prihvatiti da budemo građani drugog reda u Evropi”, istakao je premijer Marčel Čolaku. On je objasnio da Rumunima ova odluka donosi konkretne i trenutne koristi, posebno onima iz dijaspore, koji često putuju u Rumuniju.

Potpuni ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor donosi niz neospornih koristi za dve zemlje. Pre svega, veća sloboda kretanja ka zapadnoj Evropi. Isto važi i za jug, Rumune više neće zaustavljati ni na granici sa Bugarskom, ni na sledećoj, sa Grčkom. Ipak, najveću prednost imaće prevoznici koji više neće čekati satima na granicama, najčešće u nesigurnim uslovima. Postojaće, međutim, šestomesečni period delimičnih kontrola na granicama sa Mađarskom i Bugarskom. Takve kontrole su privremeno pokrenute na različitim unutrašnjim šengenskim granicama, u pozadini porasta ilegalnih migranata izvana u unutrašnjost Unije. Ministar pravde Katalin Predoju izneo je više detalja:

„Kad god službenici granične policije uoče da nešto nije u redu sa prevoznim sredstvom ili automobilom u kojem putuju fizička lica ili imaju informaciju da bi predstavljali rizik sa stanovišta poštovanja zakonske regulative, onda intervenišu i vrše provere“.

Bugarska i Rumunija, članice Evropske unije od 2007. godine, delimično su pristupile šengenskom prostoru u martu, a pasoška kontrola je ukinuta za one koji prelaze granicu vazdušnim i morskim putem. Rumunija je prošla kroz nekoliko izveštaja o šengenskoj evaluaciji pre 2011. godine, prvog pretpostavljenog roka za ulazak u ovaj prostor. Kasnije, tokom godina, zemlje poput Francuske, Nemačke, Belgije, Švedske, Finske, Holandije ili Austrije protivile su se pristupanju Rumunije, navodeći probleme vezane za korupciju, organizovani kriminal, reforme pravosuđa ili migraciju. Sa populacijom od skoro 420 miliona ljudi, Šengen je najveća zona slobodnog kretanja na svetu, koja pokriva preko 4 miliona kvadratnih kilometara i sada uključuje 29 zemalja.

Odnosi između NATO-a i Republike Moldavije, države sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, doživeli su, tokom vremena, nekoliko faza, obeležene političkim promenama na regionalnom i globalnom nivou. Trenutno je odnos između Kišinjeva i Severnoatlantske alijanse intenziviran i razvija se pod dejstvom invazije Ruske Federacije na susednu Ukrajinu. Tokom posete Briselu, predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, potvrdila je u sedištu Severnoatlantske alijanse posvećenost države regionalnom miru i bezbednosti. Partnerstvo za mir između Republike Moldavije i NATO-a „doprinelo je bezbednijem okruženju za građane, jačanju odbrambenih sposobnosti vojske i otpornosti našeg društva u celini“, rekla je Maja Sandu, koja se sastala sa Generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, navodi se u saopštenju za javnost iz Predsedništva u Kišinjevu. Razgovori su bili fokusirani na regionalnu bezbednost, hibridne pretnje, uključujući mešanje u izbore i izbornu korupciju, kao i potrebu za zajedničkim delovanjem za zaštitu demokratija u regionu. Obraćajući se Severnoatlantskom savetu, glavnoj strukturi za donošenje odluka NATO-a, koju čine predstavnici 32 države članice, predsednica Maja Sandu je istakla napore Republike Moldavije da ratom na granici održi mir i stabilnost i ojača svoju otpornost u suočavanju sa hibridnim pretnjama. Predsednica Republike Moldavije je upozorila na taktike spoljnog mešanja u demokratske procese, kao što su nelegalno finansiranje partija i manipulacija informacijama, koje podrivaju demokratiju i poverenje građana. Ona je takođe naglasila i značaj međunarodne saradnje za odbranu demokratija u svetu i unapređenje mira. Prema rečima Maje Sandu, poseta sedištu NATO-a naglašava opredeljenost Kišinjeva da sarađuje sa partnerskim zemljama u cilju obezbeđenja bezbednosti građana, zaštite demokratskih procesa u Republici Moldaviji i jačanja svoje uloge partnera od poverenja u regionalnoj bezbednosti. Poseta Briselu je usledila nakon potvrde evropskog toka na referendumu na kojem su građani Republike Moldavije izabrali da se nacionalni cilj pridruživanja EU upiše u Ustav. Poseta je održana ubrzo nakon početka mandata nove Evropske komisije, naglašavajući kontinuitet i jačanje bliskih odnosa između Republike Moldavije i Evropske unije. Predsednica Republike Moldaavije, Maja Sandu, sastala se i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koja je u utorak najavila podršku od 60 miliona evra Republici Moldaviji, iznos koji je dodeljen za reformu pravosuđa i ekonomsku stabilnost.

U junu 2021. godine, 42% ispitanika istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo INSCOP u Rumuniji, na pitanje u kojoj zemlji bi radije radili ili studirali na duži rok, izjasnilo se za Zapad (Evropska unija, Sjedinjene Američke Države ili Kanada), ispod 4% za Rusiju ili Kinu, a 47,9% izjavilo je da neće napustiti svoju zemlju. 66,6% je reklo da preferiraju prava i slobode u zapadnom stilu u odnosu na tradicionalne vrednosti koje tvrdi da promoviše Putinova Rusija, a samo 16,2% se opredelilo za takozvane ruske vrednosti. 56,2% Rumuna je reklo da je pristupanje Rumunije Evropskoj uniji donelo prednosti, a 35,1% više vidi nedostatke. 65,8% ispitanika smatralo je da Rumunija treba da bude članica NATO-a, jer će na taj način biti dobro odbranjena sa vojnog stanovišta. 28,6% je dalo prednost neutralnosti, verujući da na taj način Rumuniju niko neće napasti. 73,8% veruje da postojanje američkih vojnih baza u Rumuniji pomaže u odbrani zemlje u slučaju spoljne agresije. I, u ogromnoj meri, ispitanici su iskazivali svoje nezadovoljstvo učinkom političara iz Bukurešta, bez obzira na njihovu političku boju. Zaključak sociologa bio je da Rumuni ne osporavaju članstvo svoje zemlje u slobodnom svetu, već samo legitimitet političke klase koja ih ignoriše i prezire. Rumunija ostaje čvrsto posvećena pretpostavljenom evroatlantskom putu, a odluka da damo sopstveni doprinos jačanju bezbednosti u regionu ostaje čvrsta, izjavio je u utorak ministar odbrane Anđel Tilvar. Zajedno sa ambasadorkom Sjedinjenih Američkih Država u Bukureštu Ketlin Kavalec, ministar je posetio vazduhoplovnu bazu Mihail Kogalnićanu (jugoistok), gde se sastao sa delegacijom vojnih atašea zemalja članica NATO, akreditovani u Bukureštu, kao i sa američkim vojnicima I njihovim kolegama iz Španije, Francuske i Rumunije koji se nalaze u ovoj vojnoj bazi. Prema rečima ambasadorke Kavalek, rumunska strana mnogo ulaže u razvoj baze, koja je jedna od najvažnijih NATO baza i koja pomaže u odbrani istočnog boka Severnoatlantske alijanse. Takođe u utorak, čuvar krune Rumunije, princeza Margareta, rekla je da „nikada, u svojoj modernoj istoriji, Rumunija nije uživala viši nivo bezbednosti i bolje uslove za ekonomski prosperitet nego danas, kao punopravna članica Evropske unije i NATO“. S druge strane, ona je nedavno održane predsedničke i parlamentarne izbore opisala kao vapaj za pomoć od strane birača, koji se, u pozadini brzog, ali neujednačenog ekonomskog razvoja, osećaju ignorisanim. Navela je primer kontrasta između luksuza u Bukureštu i siromaštva u selima ili sa ulaganjem u savremene tehnologije, dok troškovi za zdravstvo ostaju najniži u Evropskoj uniji.

Budžetski deficit Rumunije za prvih 11 meseci ove godine dostigao je 7,11% bruto domaćeg proizvoda (BDP), oko 125,7 milijardi leja (ekvivalent preko 25 milijardi evra), prema informacijama do kojih su došli mediji iz Bukurešta. Vladin cilj deficita za 2024. godinu je 8,58% bruto domaćeg proizvoda, 152 milijarde leja, što znači da su značajni troškovi planirani i za decembar. Veći budžetski deficit bruto domaćeg proizvoda poslednji put je zabeležen 2020. godine, u godini pandemije COVID-19, kada je pokazatelj iznosio 9,6%. Deficit je razlika između nižih prihoda vlade i većih rashoda koje ona mora da pokrije. Pošto država nema taj novac, mora da se zaduži. Što su deficiti veći i što se smanjuju tokom dužih vremenskih perioda, to je alarmantnija stopa rasta javnog duga.

Zajedno sa sporijim tempom privrednog rasta, kakav se predviđa za Rumuniju u narednim godinama, veliki budžetski deficiti mogu dovesti do alarmantnih situacija, kao što je prognoza za 2031. godinu. Za tu godinu fiskalnim planom je predviđeno da Rumunija plaća na kamatu na državni dug 3,5% bruto domaćeg proizvoda (100 milijardi leja), u poređenju sa sadašnjim 2%. Zvanični podaci i oni koje je prikupila štampa govore da će buduća Vlada preuzeti tešku ekonomsku situaciju: ogroman budžetski deficit, kamate na državne kredite koji su oborili rekord u Evropskoj uniji i delimično suspendovali evropska sredstva. U ovom trenutku aktuelna vlada socijaldemokrata i liberala, PSD-PNL, ne može da donese Zakon o budžetu za sledeću godinu. S obzirom da se novo zakonodavstvo još nije sastalo, nije jasna buduća parlamentarna većina, od koje zavisi nekoliko poglavlja budžeta. Bez republičkog budžeta opštine ne mogu da pripremaju sopstvene budžete, a građani će odmah osetiti efekte.

Liberalni ministar finansija Marčel Bološ priznao je da „politička nestabilnost stvara poteškoće u vezi sa strategijom zajmova na inostranim tržištima, kako bi se osiguralo finansiranje budžetskog deficita i javnog duga, jer se budžet za 2025. godinu ne može finalizirati“. Šef Bološeve vlade, socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku, tvrdio je prošlih meseci da su kolosalni krediti koje je ugovarao njegov izvršni tim prvenstveno namenjeni investicijama. On je naveo primer nekih zapadnoevropskih zemalja, poput Portugala, Španije ili Italije, koje su se masovno zadužile pre nego što su danas stvorile svoju izuzetnu infrastrukturu. Komentatori, međutim, kažu da je dobar deo deficita posledica izbornih mera – značajnog povećanja penzija i plata u državnom sektoru – koje je Vlada usvojila 2024. godine, koja je u Rumuniji trebalo da bude godina svih izbora: lokalnih, evropski parlamentarnih, zakonodavnih i predsedničkih.

„Sloboda birača da formiraju mišljenje podrazumeva pravo na dobijanje tačnih informacija o kandidatima, pa se mora isključiti mešanje državnih ili nedržavnih subjekata u sprovođenje izborne propagandne ili dezinformacione kampanje“, saopštio je u petak Ustavni sud u obrazloženju odluke kojom je otkazao predsedničke izbore u Rumuniji. Prema informativnim beleškama koje su obaveštajne službe dostavile Vrhovnom savetu odbrane zemlje (CSAT), sa kojih je kasnije skinuta tajnost, „glavni aspekti koji se pripisuju izbornom procesu u vezi sa izborom predsednika Rumunije 2024. su oni koji se tiču manipulacije glasovima birača i izobličenja jednakih mogućnosti kandidata, netransparentnim korišćenjem i kršenjem zakona izbornom upotrebom digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije u vođenju izborne kampanje, kao i finansiranje kampanje iz neprijavljenih izvora, uključujući i onlajn“, naveo je Ustavni sud (CCR). Sve ove optužbe usmerene su prema Kalinu Đorđeskuu bivšeg nezavisnog kandidata, ekstremiste, suveranista i poštovaoca Vladimira Putina, koji se plasirao za drugi krug predsedničkih izbora sa pozicije kvazi-nepoznatog kandidata. Nacionalna uprava za administraciju i regulativu komunikacija (ANCOM) i Stalna izborna komisija (AEP) su zvaničnim pismom još u avgustu obavestile velike platforme o njihovim obavezama tokom izbornog procesa. Naknadno je Stalna izborna komisija (AEP) uputila obaveštenja TikToku o raznim nepravilnostima i zatražila da preduzme neophodne mere za sprovođenje izborne kampanje u skladu sa izbornim zakonima u Rumuniji, ali predstavnici platforme nisu brzo reagovali na zahtev rumunskih vlasti, prenela je Nacionalna uprava za administraciju i regulativu komunikacija (ANCOM). Takođe, Nacionalni audiovizuelni savet i Nacionalna uprava za administraciju i regulativu komunikacija (ANCOM) obavestili su platforme Meta, TikTok, X i Google o njihovim obavezama u pogledu suzbijanja dezinformisanja, u skladu sa evropskom regulativom iz te oblasti, i zatražili jačanje mehanizama za moderiranje sadržaja. Uprkos naporima i apelima, Ministarstvo odbrane signalizira nove akcije dezinformisanja u onlajnu, posebno na TikTok platformi. Prema portalu InfoRadar, alatu Ministarstva narodne odbrane (MApN) za borbu protiv lažnih vesti, na meti su rumunske granice i lučka infrastruktura. Jedan od postova lažno akredituje ideju da će granice Rumunije biti zatvorene i obezbeđene vojnicima, a drugi predstavlja, bez ikakve veze sa realnošću, vojnu opremu koja nije u opremi rumunske vojske kao koncentrisanu u luci Konstanca, ovo je dokaz, tvrde autori širenja dezinformacija, ratnih priprema. Ministarstvo precizira da su sve ove informacije lažne i da će njegove komunikacione strukture nastaviti da prijavljuju slučajeve dezinformisanja javnog mnjenja čim ih budu identifikovali.