Category: Tema dana

Ove godine, Evropska unija će izdvojiti 60 miliona evra, u okviru Evropskog mirovnog fonda, za jačanje odbrambenih sposobnosti Republike Moldavije, bivše sovjetske države rumunskog govornog područja koja se nalazi u susedstvu Rumunije i Ukrajine. Saopštenje je dao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji je boravio u Kišinjevu, tri godine nakon što je Republika Moldavija podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Zahtev je podnet istog dana kada i Gruzija i tri dana posle Ukrajine, u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu. Administracija Republike Moldavije, države koja želi da se pridruži bloku Evropske unije do 2030. godine, pokušava da uspostavi bliže odnose sa Evropskom unijom, posebno u pitanjima bezbednosti i odbrane.

Antonio Košta je precizirao da je u okviru Evropskog mirovnog fonda, kreiranog za podršku odbrambenim sposobnostima različitih zemalja, Republika Moldavija drugi korisnik, sa skoro 37 miliona evra izdvojenih do danas. Antonio Košta je pohvalio napore vlasti u Kišinjevu da ojačaju evropski put protiv „onih koji nastoje da potkopaju put ka napretku, prosperitetu i stabilnosti energetskim ucenama, lažnim vestima i hibridnim napadima“. Takođe je rekao da je upotreba energije kao oružja neprihvatljiva, a Evropska unija i njene države članice će nastaviti da podržavaju Republiku Moldaviju u postizanju potpune nezavisnosti od bilo koje vrste energije ili dobavljača iz Rusije. „Ono što se dešava u Ukrajini je vezano za celokupnu bezbednost Evropske unije, ne samo za naše partnere na Istoku, ne samo za Moldaviju“, rekao je briselski zvaničnik.

U Kišinjevu se predsednik Evropskog saveta Antonio Košta sastao sa šeficom države Majom Sandu. Predsednica je naglasila značaj evropske podrške bezbednosti regiona u aktuelnom međunarodnom kontekstu, obeleženom hibridnim pretnjama, sajber napadima i kampanjama dezinformacija. Maja Sandu je ponovila posvećenost Republike Moldavije jačanju nacionalne bezbednosti i njenoj integraciji u Evropsku uniju, ističući da Unija podržava Moldaviju u vremenima krize. U maju prošle godine, Moldavija je zaključila bezbednosno i odbrambeno partnerstvo sa Evropskom unijom, postavši prva država koja je postigla takav sporazum sa blokom zajednice. Proevropska vlada Republike Moldavije osudila je invaziju Rusije na Ukrajinu 2022. godine, a odnosi između vlasti u Kišinjevu i Moskvi su se značajno pogoršali. Moldavske vlasti saopštile su da su ruski dronovi narušili vazdušni prostor njihove zemlje i govorile su i o otkriću ostataka dronova na njihovoj teritoriji.

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan imao je u ponedeljak telefonski razgovor sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, tokom kojeg je preneo da Severoatlanska alijansa ostaje glavni garant bezbednosti Rumunije. Član 5, koji kaže da se napad na jednog od saveznika smatra napadom na sve saveznike, najefikasnije odvraća pretnje i napade na članice NATO-a, naglasio je predsednik Boložan.
Takođe, predsednik Rumunije je insistirao na važnosti transatlantskih odnosa i američkog prisustva u Evropi, i da su, po njegovom mišljenju, od suštinskog značaja za bezbednost kontinenta. Rumunija nastavlja da doprinosi stabilnosti i bezbednosti istočnog krila NATO, zajedno sa svojim partnerima, i podržava konsolidaciju bezbednosti u regionu Crnog mora, naglasio je Ilije Boložan. On je podsetio da Bukurešt za odbranu izdvaja 2,5 odsto BDP-a i naveo da je spreman da poveća ulaganja u ovoj oblasti.
Osvrćući se na situaciju u Ukrajini, predsednik Boložan je istakao potrebu za pravednim i trajnim mirom, kao i važnost očuvanja podrške toj zemlji. Generalni sekretar NATO-a je zahvalio Rumuniji za njen doprinos na savezničkom nivou, i na tome što je država članica koja se ponaša odgovorno, kao važan faktor bezbednosti i stabilnosti u crnomorskom regionu i na istočnom krilu. Mark Rute je rekao da su ovi napori sve relevantniji u aktuelnom bezbednosnom kontekstu i izrazio podršku NATO-a jačanju prisustva saveznika u regionu. On je potvrdio posvećenost NATO i Sjedinjenih Država kolektivnoj odbrani i članu 5, naglašavajući napore SAD za trajni mir u Ukrajini.
U zaključku, generalni sekretar je pozdravio povećanje budžeta za odbranu Rumunije i istakao potrebu da drugi evropski saveznici usvoje sličan pristup. Dvojica lidera složila su se da će održavati stalan dijalog o ovim temama.
Predsednik Rumunije i generalni sekretar NATO-a učestvovali su u nedelju u Londonu na neformalnom samitu o evropskim bezbednosnim pitanjima koji je sazvao britanski premijer Kir Starmer, na kojem su saveznici Ukrajine obećali predsedniku Volodimiru Zelenskom nastavak finansijske i vojne podrške.
Ilije Boložan je nakon sastanka izjavio da će bezbednosne garancije koje će biti dodeljene Ukrajini, zapravo, biti za ceo istočni bok, od Baltičkog do Crnog mora. On je, međutim, istakao da to ne bi bilo moguće bez podrške Sjedinjenih Država.
Neformalni samit lidera u Londonu bio je koordinacioni sastanak u cilju organizovanja Evropskog saveta 6. marta i sastanka 7. marta sa liderima zemalja koje nisu deo Evropske unije, ali žele pristup rešenju rata u Ukrajini koji će obezbediti siguran mir.

Rumunija i Republika Moldavija (bivša sovjetska republika sa rumunofonskim stanovništvom) insistiraju da se nijedna odluka o miru u Ukrajini i budućnosti ukrajinskog naroda ne može doneti bez Ukrajine i bez adekvatnih bezbednosnih garancija, izjavio je u subotu vršilac dužnosti predsednika Rumunije, Ilije Boložan, na zajedničkoj konferenciji sa svojom moldavskom koleginicom Majom Sandu. On je na kraju sastanka u Kišinjevu istakao da će „način na koji će se postići mir za Ukrajinu presudno uticati“ na zajedničku bezbednost Rumunije i susedne Republike Moldavije. Ilije Boložan smatra da dosledan dijalog između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država predstavlja „veoma dobar uslov” da se postigne konsenzus o ratu u Ukrajini. U kontekstu razgovora ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i američkog lidera Donalda Trampa, Ilije Boložan se izjasnio kao „umereni optimista” u pogledu zaključivanja mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine, ali je izrazio nadu da će „mudrost prevladati”. On je objasnio da je susednoj Ukrajini potreban trajni mir i upozorio na opasnost koju predstavlja ruska agresija. Ilije Boložan: „Ako će ekspanzionističke misli Rusije ostati konstanta u narednim godinama, to znači da možemo razmišljati o ponovnom pokretanju novog sukoba i Ukrajina može biti samo prva žrtva“. S druge strane, Ilie Bolojan je dao uveravanja da će Rumunija zahtevati, na evropskom nivou, veću finansijsku podršku, ekspertize i više projekata za Republiku Moldaviju. Vlada u Bukureštu će nastaviti da ograničava cenu za dobar deo struje koju kupuje od proizvođača u Rumuniji. Prema njegovim rečima, rumunske vlasti „nastavljaju da rade na konsolidaciji interkonekcije sa Republikom Moldavijom u pogledu električne energije”. Predsednica Maja Sandu je sa svoje strane rekla da je Rumunija „najbolji prijatelj” i „najvažniji partner” Republike Moldavije, na koju se Kišinjev oslanjao u svim okolnostima. Tokom godina, Bukurešt je stajao uz Kišinjev, „sa konkretnom podrškom, sa projektima koji poboljšavaju životne uslove građana, sa jasnim i čvrstim glasom podrške našem evropskom putu“, dodala je Maja Sandu. „Rumunija je pouzdan partner u našim naporima da postanemo moderna, evropska država. Osim zajedničkih projekata, vezuje nas vizija za budućnost, želja da živimo u miru, u slobodi, u demokratiji’, dodala je Maja Sandu. Istovremeno, ona je objasnila da građani Republike Moldavije ne zaboravljaju vremena kada je Moskva pokušavala da izbriše njihov identitet i ubije njihov jezik i kulturu. Maja Sandu: „Nastavićemo da štitimo slobodne izbore, borimo se protiv izborne korupcije u bilo kom obliku i branimo prava naših građana; narod treba da odlučuje kakav život hoće, a ne Moskva“. Što se tiče rata na granici, Kišinjev podržava Kijev u nastojanjima da postigne trajni i pravedni mir.

Prema bilansu koji je predstavila Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije (DNA) rešeno je 5.400 slučajeva i skoro 260 osoba koje su bile na rukovodećim pozicijama poslato je prošle godine pred sudom. Bila je to jedna od najboljih godina direkcije, kaže direktor Marius Vojneag, sa brojnim dostignućima i opštim pozitivnim trendom, potvrđenim evolucijom statističkih, kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja, a posebno povećanjem raznolikosti vrsta testova koji se primenjuju i značajnim smanjenjem stepena oslobađajućih presuda. Glavni tužilac Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije je naveo da institucija koju vodi ima tehničke mogućnosti koje pariraju zapadnim institucijama i da namerava da se ubuduće prioritetno bavi slučajevima gde su u pitanju velike sume novca, jer su tu iskušenja velika, a uticaj na društvo veliki. „Neće vam ostati novac“, poruka je koju je Marius Vojneag uputio onima koji krše zakon: „Krajem prošle godine stanje faktički nedostupne robe iznosilo je više od 280 miliona leja (oko 56 miliona evra), od čega su tokom godine naložene mere osiguranja u iznosu od 236 miliona leja (oko 47 miliona evra) što odražava našu stalnu zabrinutost za povraćaj prihoda stečenih krivičnim delima korupcije ili sličnim delima korupcije. Intenziviranje naše aktivnosti u planu povraćaja imovinske koristi stečene kriminalom ima za cilj da pošalje poruku svima koji su u iskušenju da počinju korupcijska dela ili dela slična korupciji, u smislu da nikome ne sme ostati novac’’. Prisutan na bilansu Nacionalne direkcije za brobu protiv korupcije, ministar unutrašnjih poslova, Katalin Predoju je govorio o korupciji kao globalnoj pojavi koja uzima sve više maha pored svih napora za njeno iskorenjivanje kako u Rumuniji tako i u svetu. Što se tiče naplate kriminalnih proizvoda, ministar unutrašnjih poslova smatra da je Rumunija daleko od idealne i da postoji potreba za boljom institucionalnom i međunarodnom saradnjom, prilagođavanjem taktike i specijalizacijom policijskih službenika i tužilaca. Katalin Predoju: „Godinama se priča o povratku prihoda stečenih kriminalom. U ovom pravcu je u poslednje vreme dosta urađeno. Napredak je napravljen, postoje institucije, postoji drugačiji tip kulture, to je vrlo tačno, ali mislim da smo, ipak, daleko od ideala. Daleko smo od tog trenutka. Istina je da, kao što dobro znamo, mnogi ostaju sa velikim sumama novca. Dakle, ima prostora za mnogo bolje u ovoj akciji povratka imovinske koristi stečene kriminalnim radnjama. Naravno, ostaje da se vidi da li treba poboljšati i zakonodavne instrumente, da li su u pitanju taktika ili sredstva. U svakom slučaju, svi znamo da je, s druge strane, veoma teško povratiti apsolutno svu imovinsku korist stečenu kriminalnim radnjama. Mislim da je to skoro nemoguće i mislim da nijedna zemlja na svetu to ne može da uradi“. Katalin Predoju je istakao da antikorupcijska politika mora ostati prioritet, a institucije koje se bore protiv ove pojave moraju da stalno postignu dobre rezultate.

Vršilac dužnosti predsednika Ilije Boložan imao je konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih partija kako bi se definisao stav Rumunije na vanrednom zasedanju Evropskog saveta od 6. marta, samit sa kojeg se očekuju važne odluke u vezi sa evropskom bezbednošću. I vladajuće i opozicione partije odbacile su scenario da Bukurešt pošalje mirovne trupe u susednu Ukrajinu. Socijaldemokratska partija koja je u koaliciji na vlasti ne slaže se da Rumunija treba da pošalje trupe i zalaže se za dodatno izdvajanje sredstava za odbranu, u vidu ulaganja u nacionalnu industriju naoružanja. Lider stranke i premijer Marčel Čolaku u saopštenju predlaže da se iz obračuna budžetskog deficita izuzmu troškovi odbrane. Nacionalna liberalna stranka podržava i povećanje investicija u oblasti odbrane, ali u saopštenju precizira da je u kontekstu diplomatskih razgovora o prekidu vatre tema o učešću mirovnih trupa preuranjena. Partner u vladi, Demokratski savez Mađara u Rumuniji takođe želi da Rumunija investira u moderne vojne kapacitete. Predsednik Kelemen Hunor takođe kaže da se ne slaže sa slanjem rumunske vojske u Ukrajinu. Kelemen Hunor: „Bezbednosne garancije moraju biti obezbeđene, uključujući i preko Sjedinjenih Država i Rumunije, koje mogu da obezbede logističku i infrastrukturnu podršku za Ukrajinu, za države Evropske unije i za one koji žele da budu aktivnije uključeni, ali bez trupa u Ukrajini“. Iz opozicije, Alijansa za ujedinjenje Rumuna je takođe protiv slanja trupa u susednu zemlju. Predsednik formacije Đorđe Simion: „Jedino rešenje u ovom trenutku je primirje, uz poštovanje međunarodnih sporazuma i bezbednosnih garancija koje se moraju ponuditi Rumuniji i svim zemljama u regionu“. Takođe iz opozicije, Unija spasimo Rumuniju smatra da Rumunija mora više da ulaže u odbranu i naglašava potrebu za jasnim planom za učešće u obnovi Ukrajine. Ni suveranisti iz SOS Rumunija ne žele rumunske trupe u Ukrajini i protiv su nastavka rata. U međuvremenu, Senat u Bukureštu usvojio je nacrt zakona koji dozvoljava obaranje dronova koji ilegalno ulaze u rumunski vazdušni prostor i zakona koji reguliše način na koji se vojne misije u Rumuniji izvode u mirnodopskim uslovima. Jedna od mera dozvoljava da se, na ograničeni period, ovlašćenja nekih struktura rumunske vojske prenesu na komandanta savezničkih vojnih snaga koje učestvuju u ovim misijama. U kontekstu, takođe treba pomenuti da SAD najavljuju novu investiciju u bazu Deveselu, na jugu Rumunije, u kojoj se nalaze elementi protivraketnog štita. Pentagon je u prvoj fazi objavio obaveštenje o nameri za raspisivanje tendera kako bi se stvorile posebne telekomunikacione veze između protivraketnog štita u Deveselu i drugih američkih baza u Evropi, posebno u Italiji i Nemačkoj.

Reforma programa za srednješkolsko obrazovanje u Rumuniji je trenutno u fokusu Ministarstva obrazovanja u Bukureštu. Ministar prosvete Daniel David, učestvovao je u Jašiju (severoistok) u debati o nacrtu okvirnih planova za srednje škole. On je zamolio sve zainteresovane strane, učenike, nastavnike i roditelje, da se uključe u proces njihove izrade i naznačio da će, ukoliko se iz debata pojave dobre ideje, dokumenta biti izmenjena, kao što se već dešavalo nakon rasprava i sastanaka poslednjih nedelja, pošto su projekti u javnoj raspravi. Danijel David: „Bilo je mnogo dobrih ideja koje su se pojavile i još uvek se pojavljuju na tom putu. U fazi smo izrade. Podstičem vas da narednih nedelja idete malo dalje i da smislite simulacije.“ Ministar prosvete je skrenuo pažnju na visok stepen funkcionalne nepismenosti u različitim oblastima i činjenicu da mnogi odrasli koji su završili srednju školu imaju zabrinjavajuće niske veštine, što je „nepodnošljivo za savremenu zemlju koja ima druge ambicije u obrazovanju”. Danijel David je objasnio i koji su naredni koraci: „Nakon okvirnih planova, treba da pređemo na drugu fazu, odnosno da ponovo osmislimo sadržaje da budu relevantni, atraktivniji, prozračniji, kako bismo imali vremena i za konsolidaciju, za popravne aktivnosti, da razmislimo o tome kako da primenimo stečeno znanje u svakodnevnom životu. Drugi korak, nakon što utvrdimo sadržaje, biće vezan za udžbenike, kako da ugradimo privlacne sadržaje u udžbenike. A paralelno sa tim, obezbedićemo i obuku nastavnika, kako bismo bili sigurni da će se ovi sadržaji i udžbenici koje ćemo imati predavati kroz savremene obrazovne tehnike, koje uspevaju da prenesu veštine u um i ponašanje dece, a da nam ne preostaju samo prosto znanje na papiru.“
Okvirni planovi za srednju školu moraju se fokusirati na predmete relevantne za tržište rada i integrisati praktična iskustva učenja kako bi se povećalo učešće učenika i njihov nivo razumevanja, takođe je prenela Federacija roditelja ProEDU. Njen predsednik Eudjen Ilea izjavio je da priprema niz predloga koje želi da uputi ministarstvu krajem ove nedelje i precizirao da roditelji zahtevaju i da se obezbedi emocionalno blagostanje učenika i da budu uključene teme koje se tiču mentalnog zdravlja, upravljanja stresom i ličnog razvoja.
Period javne rasprave završava se sledeće nedelje, 6. marta, a očekuje se da će konačna forma dokumenata biti predstavljena početkom maja. Novi okvirni planovi biće uvedeni od 9. razreda školske 2026-2027.

Rumunija više ne vodi na rang-listi po najvišoj prosečnoj godišnjoj stopi inflacije zabeleženoj u Evropskoj uniji, ali ostaje među prve 3, prenosi Evropski statistički zavod. Posle deset meseci u kojima je naša zemlja bila neželjeni lider na ovoj rang listi, u januaru 2025. godine na prvo mesto se popela Mađarska, sa 5,7%, a slede Rumunija sa 5,3% i Hrvatska sa 5%. Prosečna stopa promene potrošačkih cena izračunata je za poslednjih 12 meseci i u ovom slučaju upoređuje nivo zabeležen u periodu februar 2024 – januar 2025. godine sa onim u periodu februar 2023 – januar 2024. U Evropskoj uniji je ovaj pokazatelj porastao prošlog meseca na 2,8%, sa 2,7% u decembru 2024. godine, dok je u januaru 2024. godine povećan na 2,5% od prošle godine. Evropska centralna banka je postavila ciljni nivo inflacije od 2%, što smatra zdravim za privredni rast u bloku.

U Rumuniji je, prema podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku, godišnja stopa inflacije u januaru 2025. godine pala na 4,95% sa 5,14% u decembru, pošto su cene hrane porasle za 4,54%, neprehrambene za 4,60%, a usluge za 6,54%. Prošle nedelje Narodna banka Rumunije je revidirala naviše, sa 3,5% na 3,8%, prognozu inflacije za kraj ove godine. Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku rekao je da će inflacija u prvoj polovini ove godine imati fluktuirajuću putanju, nakon čega će nastaviti blagi opadajući trend, ali da neće pasti ispod 3,5% do prvog kvartala 2026. On je ukazao da će Rumunija ući u period rasta tražnje, od deficita tražnje, sa stanovišta pozitivnog uticaja. Mugur Isaresku:

“Zemlja ulazi u period deficita tražnje, pa da vidimo kako to funkcioniše. Bitno je da, u kombinaciji sa fiskalnom politikom, monetarnom politikom, ova nova situacija ne vodi u recesiju. Ako se ekonomski rast zasniva uglavnom na investicijama, a posebno na apsorpciji novca zajednice, verujemo da se to može izbeći i da možemo da imamo opadajuću inflaciju – ne veliki rast. To je beznačajan rast.”

Guverner Narodne banke Rumunije je takođe objasnio da je budući razvoj inflacije i dalje obeležen rizicima i neizvesnostima, kako unutrašnjim tako i eksternim. Među unutrašnjim uzrocima koji utiču na inflaciju, Isaresku je označio izbornu godinu koju su obeležile političke i društvene tenzije, a među spoljnim je naveo mogući trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, za koji je rekao da bi mogao imati značajne negativne efekte na Rumuniju. U tom kontekstu, Mugur Isaresku je cenio odluku rumunske izvršne vlasti da proglasi apsorpciju evropskih fondova nultim prioritetom i naglasio da je revitalizacija investicija važna. Za kraj 2026. godine Narodna banka Rumunije predviđa godišnju stopu inflacije od 3,1%.

Dodelom nagrada žirija sa američkim rediteljem Todom Hejnsom na čelu, istaknutom ličnošću američke kinematografije, 75. Berlinski međunarodni filmski festival, prvi veliki ovogodišnji događaj u svetu sedme umetnosti, dostigao je vrhunac u subotu. U glavnoj konkurenciji takmičilo se 19 filmova, medju kojima ostvarenje rumunskog reditelja Radu Žudea.

Rumunski reditelj Radu Žude, dobitnik Zlatnog medveda 2021. za crnu komediju ’’Baksuzni kres ili luda pornografija, ove godine vraća se na festival sa filmom – ‘Kontinental ’25’! Radu Žude je u subotu dobio ništa manje zaslužnog Srebrnog medveda za najbolji scenario.
Kontinental ’25’ je nova politička slika o savremenom društvu i kapitalizmu, koja istražuje aktuelne teme kao što su stambena kriza, postsocijalistička ekonomija, nacionalizam i uticaj jezika na društveni status.

Film je zasnovan na novinskom članku o ženi izvršiteljici koja se oseća krivom za deložaciju beskućnika iz podruma koji je zauzeo. Muskarac je, ubrzo nakon što je saznao da će biti izbačen, izvršio samoubistvo, izazivajući moralnu krizu glavnog junaka.
Snimljen za samo deset dana smartfonom, film ‘Kontinental ’25’ bio je među favoritima međunarodne grupe kritičara koju je okupio specijalizovani časopis ‘Screen’ u Berlinu. „Ja sam loš scenarista, pa je dobijanje ove nagrade veoma zabavno“ – našalio se rumunski reditelj na sceni Berlinala, na ceremoniji dodele Srebrnog medveda.
On je zahvalio svom timu i naveo da ova nagrada pokazuje da u Rumuniji ima mnogo talenata i da se nada da će više novca izdvajati za kulturu.
Srebrnog medveda za film ‘Kontinental ’25’, Radu Žude je posvetio zaostavštini španskog reditelja Luisa Bunjuela (1900-1983), povezivan sa nadrealističkim pokretom, čije je rođenje obeležilo 125 godina na sam dan dodele nagrada. U filmu ʹKontinental 25ʹ uloge tumače Ester Tompa, Gabriel Spahiu, Adonis Tanca, Oana Mardare i Šerban Pavlu.
Film se prikazuje na rumunskom, mađarskom i nemačkom jeziku i titlovan je na engleski i nemački. Podsecamo da je film Aferim, rumunskog reditelja Radu Žudea, osvojio žiri na Berlinalu 2015 i zasluženo osvojio Srebrnog medveda za najbolju režiju.