Prema saopštenju nevladine organizacije Transparensi internešnel (Transparency Internacional) nivo korupcije na globalnom planu je i dalje veoma visok, u vreme kada su napori o suzbizjanju korupcije u padu. Odsustvo adekvatnih mera protiv korupcije ima teške posledice na odbranu demokratije, zaštitu životne sredine, suzbijanje klimatskih promena, promovisanje i zaštitu ljudskih prava na globalnom planu. Prema indeksu percepcije korupcije u 2024. godini u zemljama Evropske unije primećen je trend stagnacije pa i slabljenja antikorupcijskih napora, a to u velikoj meri doprinosi iskompromitovanju principa pravne države, smanjenju stepena javnog integriteta, ograničavanju pripstupa pravosudju i smanjenju stepena javnog integriteta. Svi ovi aspekti imaju negativne posledice na svakodnevni život gradjana, na slab kvalitet javnih usluga, izloženost korupcijskim akcijama ili ugrožavanju sredine nelegalnim praksama, tvrdi Transparensi internešnel. Evropska unija ima najbolje rezultate na rang listi Transparensi interenšnela, koji se baziraju na 13 nezavisnih izvora, uključujući Svetsku banku i Svetski medjunarodni forum. Na ovoj listi prvo mesto zauzima Danska sa 90 poena, ispred Finske sa 88 i Luksemburga sa 81 poenom. Najveći pad zabeležile su Nemačka sa 75 poena, za 3 poena manje u odnosu na 2023. godinu, Austrija i Francuska sa 67 poena, sa manjkom od 4 poena, Slovačka sa 49 poena i minusomm od 5 poena i Malta sa 46 poena i minusom od 5 poena. Iako je u društvu zemalja koje su postigle stabilan rezultat, Rumunija zaostaje mnogo za prosekom Evropske unije i treću godinu razedom nalazi se medju zemljama sa najslabijim rezultatima u suzbijanju korucije na istom mestu sa Maltom sa 46 od ukupno 100 poena. Transparensi internešnal Rumunija navodi da je saradnja svih društvenih aktera, od akademskih krugova, javnih institucija, političke klase, privatnog sektora i gradjanskog društva od izuzetnog značaja. Istovremeno konstantne implikacije ovih aktera u formiranju jednog primernog društva su veoma važne i imaju odgovornost za suzbijanje korupcije. Na nacionalnom nivou Transparensi internešnel Rumunija preporučuje da se poboljša svest gradjana o značaju primene Zakona o zaštiti upozorivača od javnog interesa. Potrebno je takodje da se uskladi zakonodavstvo o javnom integritetu, da vlast preuzme odgovornost za primenu antikorupcijskog programa koji bi omogučio Rumuniji da postigne najmanje 50 poena do 2027. godine ili da se primene posebni obrazovni programi za učenike i studente.
Category: Tema dana
-
Proglašen je budžet za 2025
Predsednik u ostavci Klaus Johanis potpisao je ukaze za proglašenje Zakona o državnom budžetu za 2025. godinu i Zakona o državnom budžetu za socijalno osiguranje. Dva normativna akta brzo su odobrena prošle nedelje na ponovnoj plenarnoj sednici parlamenta u Bukureštu. Iz opozicije, parlamentarci Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), USR, SOS Rumunija i Partija mladih ljudi (POT) podneli su hiljade amandmana, ali su oni jedan po jedan odbijeni glasanjem većinske koalicije Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR). Opozicija je optužila da su zbog brzine mnogi amandmani odbijeni bez temeljne provere.
S druge strane, budžeti ministarstava su usvojeni u formi dobijenoj od izveštajnih odbora, a jedan od retkih prihvaćenih amandmana tiče se dopune sredstava Ministarstva zdravlja. Istovremeno, drugim amandmanom, eliminisano je izdvajanje iznosa od 700.000 leja (oko 140.000 evra), prvobitno predviđenih u budžetu Ustavnog suda, za izmirenje lekova za zaposlene u instituciji i penzionisane bivše sudije. Nacrt budžeta za 2025. godinu Vlada je usvojila 1. februara i izgrađen je na ekonomskom rastu od 2,5% i budžetskom deficitu od 7% bruto domaćeg proizvoda.
Budžet za 2025. godinu omogućiće nastavak procesa razvoja zemlje, rekao je premijer Marčel Čolaku. Povećani su iznosi koji se izdvajaju za Ministarstvo zdravlja, autoputeve i železnice, ali i za obrazovanje, naglasio je on, odbacujući ideju o štednji. Sa svoje strane, ministar finansija Tancoš Barna izjavio je da je državni budžet za 2025. „skroman“ i da se zasniva na opreznom povećanju prihoda, „bez preterivanja“. Tvrdio je da ima „dovoljno novca za plate, penzije i socijalna davanja”. Budžet je kritikovala ne samo opozicija, već i udruženja poslodavaca i sindikati, a stručnjaci Fiskalnog saveta su ocenili da su prihodi precenjeni.
Budžet za 2025. godinu pojavljuje se nakon što je delegacija Međunarodnog monetarnog fonda krajem prošle nedelje zaključila razgovore koje je vodila u Bukureštu sa predstavnicima glavnih institucija odgovornih za monetarnu i fiskalnu politiku Rumunije. To nije bila evaluaciona misija, već samo informativna, a premijer Marčel Čolaku je stručnjacima preneo opredeljenje da se ispoštuje budžetski deficit dogovoren sa Evropskom komisijom i da se sprovedu reforme preduzete kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost. Međunarodni monetarni fond je svoje najnovije prognoze o evoluciji rumunske privrede objavio u jesen prošle godine, kada je procenio deficit za 2025. godinu, koliko je utvrdila vlada, od 7%. Procene Međunarodnog monetarnog fonda su, međutim, optimističnije, kako u pogledu privrednog rasta, 3,3%, u poređenju sa samo 2,5% koje predviđaju vlasti u Bukureštu, tako i inflacije, izračunate na 3,6%, ispod cilja od 4,4% koji je postavila izvršna vlast.
-
Reakcije na ostavku predsednika Rumunije Klausa Johanisa (11.02.2028)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis najavio je ostavku na ovu dužnost sa napomenom da je doneo ovu odluku da bi se izbegla politička kriza u zemlji. U izjavi za medije, Klaus Johanis je podvukao da je inicijativa opozicionih partija o suspenziji predsednika države nepotrebna, neosnovana i štetna. Ponovio je da nije prekršio Ustav i upozorio na opasnost od ulaska Rumunije u krizu, ako bi počela inicijativa za opoziv šefa države: ,,Na unutrašnjem planu, društvo će biti podeljeno, neće se više govoriti o predstojećim predsedničkim izborima i kako će Rumunija dalje. Naši partneri neće razumeti zašto je Rumunija opozvala predsednika nakon početka procedure za izbor novog šefa države. Da bi poštedeo Rumuniju i njene stanovnike od ove krize, ove nepotrebne i negativne evolucije, podnosim ostavku na mesto predsednika države.’’
Lideri vladajuće koalicije u Bukureštu izjavili su da nisu znali o nameri predsednika Johanisa da podnese ostavku, ali su dodali da je ova inicijativa bolja od eventualne suspenzije, koja bi komplikovala političku situaciju. Premijer Marčel Čolaku je izjavio:,,Nisam znao o ostavci, Nisam veliki pristalica predsednika Johanisa. Nisam ni glasao za njega.’’
Johanis je sada prošlost, kaže lider Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji Kelemen Hunor. Hunor je rekao da su u predsednika Johanisa pre 10 godina položene ogromne nade, a sada ostavlja za sobom tenzije u društvu: ,,Izabran je sa velikim nadama i šansom da postane dobar predsednik za sve stanovnike i zajednice. Odlazi sada ostavljajući za sobom frustracije, razočarenja, ali istovremeno otvara nama šansu i koaliciji da biramo koalicionog kandidata za dobrog predsednika za sve nas.
Opozicione suveranističko-izolacionalističke partije, Partija mladih ljudi (POT), Alijansa za ujedinjenje Rumunije (AUR), S.O.S Rumunija kao I proevropska Unija spasite Rumuniju (USR), potpisnice inicijative za supenziju predsednika države, pozdravile su odluku Klausa Johanisa o podnošenju ostavke, sa napomenom da ova dolazi prekasno i ne odgovara na vruća pitanja društva. Lider Unije spasite Rumuniju Jonuc Mošteanu je izjavio: ,,Odluku su svi očekivali. I Unija spasite Rumuniju je pomogla da se ovo dogodi. Svi proevropski kandidati imaju veće sanse bez predsednika Johanisa u vreme izborne kampanje.’’
Predstavnici Alijanse za ujedinjenje Rumuna pozdravili su gest Klausa Johanisa i najavili da će tražiti i izglasavanje nepoverenja vladi premijera socijaldemokrate Marčela Čolakua. Medjunarodni mediji reagovali su posle najave istorijske ostavke predsednika Johanisa. ,,Klaus Johanis odlazi posle kontroverznog mandata tokom kojeg je dostigao visoki stepen nepopularnosti’’ pise agencija Frans pres, dok Roiters precizira da je predsednik Rumunije podneo ostavku da bi izbegao supenziju pre ponavljanja predsedničkih izbora.
-
Ambulantni centri za respiratorne virusne infekcije (07.02.2025)
U Rumuniji je proglašeno epidemiološko upozorenje zbog velikog broja obolelih od respiratornih infekcija. Poslednjih nedelja povećani su slučajevi gripa, virusnih infekcija i upale pluća i premašili su prosek prethodnih sezona. Bolnice su uvele ograničenja za posetu, a ministarstvo zdravlja apeluje na gradjane da poštuju pravila higijene, izbegavaju mesta sa velikim brojem ljudi i kontakte sa osobama koje imaju simptome prehlade i gripa.
Takodje, resorno ministarstvo preporučuje svakodnevnu trijažu u obrazovnim ustanovama i kućnu izolaciju dece sa simptomima. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da grip ima sezonsku evoluciju, na severnoj i južnoj hemisferi. „Naravno da je naporno, duže se čeka, ali to se dešava apsolutno svuda, ne možemo a da se ne suočimo sa tim problemima i u Rumuniji. „Činimo sve što možemo i lokalne vlasti za javno zdravlje, da upravljamo situacijom na dobar način“, rekao je Aleksandru Rafila.
Kako se broj respiratornih infekcija u Rumuniji iz nedelje u nedelju povećava, a bolničke hitne službe preopterećene, širom zemlje otvoreno je više od 300 centara za ambulantnu medicinsku procenu u slučaju respiratornih virusa i gripa. Spisak ovih ustanova u koje gradjani Rumunije sa simptomima gripa ili prehlade mogu da se obrate objavilo je Ministarstvo zdravlja. Mera je preduzeta da bi se smanjio pritisak na bolničke hitne službe, u kontekstu duplo većeg broja obolelih od gripa i respiratornih infekcija prošle nedelje.Takodje,prošle nedelje registrovano preko 170.000 slučajeva respiratornih infekcija, a od gripa je umrlo 15 osoba, čime je broj umrlih od ove bolesti od početka sezone porastao na 35.
Ministar zdravlja Aleksandru Rafila naveo je da je svake godine, kada je sezona gripa, situacija komplikovana, kako za odrasle, tako i za decu, ali ovo je najintenzivniji period poslednjih godina po broju obolelih. On je naveo da osobe koje imaju simptome pre svega treba da se jave svom porodičnom lekaru, a ako im se zdravstveno stanje pogorša ili pojave zabrinjavajući simptomi, da se jave u dom zdravlja ili u ambulante koje organizuju bolnice u Rumuniji. Ministar zdravlja je naveo i da ne podržava zatvaranje škola, već da učenici sa respiratornim infekcijama treba da ostanu kod kuce. On je istakao da je, iz njegovog ugla, najbolje rešenje da se nastava odvija.
-
Solidan rast bruto društvenog proizvoda (07.02.2025)
Prema podacima profesora Akademije ekonomskih nauka u Bukureštu Jonuca Dumitrua, Rumunija je po kupovnoj moći zabeležila veći bruto društveni proizvod po stanovniku od Poljske. Na konferenciji koju je organizovala Poslodavna konferedarcia Konkordija, ekspert je naglasio da ovaj rezultat plasira Rumuniju ne samo ispred Poljske, najveće države regiona, već i ispred Madjarske, Bugarske, Slovačke, Hrvatske ili Grčke. Ubrzanom privrednom rastu Rumunije pogodivale su i strane investicije, povoljne fiskalne politike i ubrzani razvoj strateških sektora kao i znatno povećanje ličnih dohodaka u poslednjim godinama. Visoka stopa inflacije zbog povećanih troškova u post-pandemijskom periodu, doprinela je ubrzanom rastu nominalnog bruto društvenog proizvoda po stanovniku, koji je u proseku povećan za 11% u poslednjih 5 godina. Prema najnovijim podacima ovaj pokazatelj je premasio 80% proseka Evropske unije. Na ovaj način Rumunija je smanjila ekonomsko zaostajanje za zapadnom Evropom i približila se proseku Unije. Jedinstvena poreska stopa na lične dohotke imala je pozitivne rezultate na rast bruto društvenog proizvoda-navodi se u studiji eksperata Akademije ekonomskih nauka. Nakon analize, stručnjaci tvrde su došli do zaključka da sistem progresivnog oporezivanja ne bi doneo veća budžetska sredstva. Jonuc Dumitru kaže da je oporezivanje plata jedna od malobrojnih komparativnih prednosti Rumunije u odnosu na zemlje regiona. Odluka o poreskoj reformi je isključivo političke prirode, a rasprave su ideologizovane i manje bazirane na ozbiljnim analizama i ciframa, kaže profesor Dumitru. Po njegovom mišljenju Rumunija može da predje na progresivni poreski sistem kada će postati bogata država, jer ne treba zaboraviti da mi i dalje zaostajajemo za evropskim standardima. Izvršni direktor Konkordije Radu Brunete tvrdi da se poslovni krugovi ne slažu sa promenom poreskog sistema baziran na jedinstvenoj kvoti. I predsednik Konkordije Dan Šuku kaže da je preduzetnicima i poslovnim krugovima potreban predvidljiv i odživ poreski sistem, sposoban da osigura prosperitet društva na srednji i dugi period. ,,Sa porezom od 40% na lične dohotke svaki novi porez imao bi negativne posledice na primanja zaposlenih, na potrošnju i istovremeno na bruto društveni proizvod. Rešenje za budžetski deficit ne leži u povećanju poreza i još manje u progresivnom oporezivanju, već u sistemskim reformama u administraciji i efikasnijem prikupljanju poreza- navodi se u saopštenju Poslodavne konfederacije Konkordija.
-
Francuski izveštaj o digitalnim smetnjama (06.02.2025)
Politička kriza u Bukureštu, bez presedana u 35 godina postkomunističke rumunske demokratije, postala je studija slučaja za strane eksperte. Manipulacija informacijama na društvenim mrežama, korišćena u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, može se ponoviti u bilo kojoj drugoj zemlji – upozorava se u izveštaju francuske vladine institucije VIGINUM, koju citira dopisnik Radio Rumunije iz Pariza. Istraživanje ove službe, zadužene za zaštitu od stranih digitalnih smetnji, ukazuje na postojanje veoma sofisticiranih manevara koji su poremetili nesmetan tok izbora u Rumunij. Odrazili su se u mobilizaciji hiljada naloga, sa ciljem da se veštački poveća frekvencija ključnih reči povezanih sa nezavisnim kandidatom Kalinom Đorđeskuom – kojeg njegovi politički protivnici optužuju za veze ili bar afinitete sa putinističkom Rusijom. Algoritam preporuka na kineskoj mreži TikTok je manipulisan, tako se ti postovi pojave u vestima korisnika, što je za samo dve nedelje dovelo do eksplozivnog rasta Đorđeskuove popularnosti. Više od 100 TikTok influensera bez posebnih političkih preokupacija i više od osam miliona aktivnih pretplatnika bili su angažovani da učestvuju, a da toga nisu bili svesni, u kampanji osmišljenoj da pruži vidljivost nacionalističkom kandidatu. U izveštaju se dodaje da primećeni fenomeni nisu ograničeni na TikTok, jer su identifikovani i drugi načini rada na platformama Meta grupe – Fejsbuku i Instagramu. Posle Gruzije i susedne Republike Moldavije, Rumunija je bila treća evropska zemlja pogođena, krajem 2024. godine, masovnim manipulacijama izbornim procesom – navodi VIGINUM, koji precizira da je u ovoj fazi sponzor pro-Đorđeskuovske kampanje i dalje nepoznat. I u Bukureštu postoji bezbroj nepoznanica. Organizovan u roku, 24. novembra 2024. godine, Ustavni sud je prvobitno potvrdio prvi krug predsedničkih izbora. Kasnije, na osnovu dokumenata Vrhovnog saveta odbrane (CSAT), isti sud se pozvao na mešanje takozvanog državnog aktera i odlučio da poništi ceo izborni proces za izbor predsednika. U drugom krugu, zakazanom za 8. decembar, trebalo je da se takmiče Kalin Đorđesku i liderka USR (u opoziciji), proevropska Elena Laskoni. U dijaspori, gde su 6. decembra otvorena biračka mesta za odlučujući krug, desetine hiljada Rumuna je već glasalo pre nego što je Ustavni sud odlučio da poništi izbore. Međutim, uvažena Komisija iz Venecije navodi da takva odluka ne treba da se zasniva isključivo na poverljivim podacima, koji ne garantuju neophodnu transparentnost, već treba precizno da ukažu na povrede i dokaze. Nezavisni stručnjaci ustavnog prava, članovi Komisije smatraju da je dokazivanje kršenja zakona putem onlajn kampanja i društvenih mreža veoma teško.
-
Parlament Rumunije usvojio državni budžet za 2025. godinu (06.02.2025)
Nakon maratonskih rasprava, Parlament u Bukureštu je u sredu uveče usvojio Nacrt zakona o državnom budžetu za 2025. godinu i Nacrt budžeta socijalnog osiguranja. Nacrti su usvojeni posle žustrih rasprava nastalih zbog neusvajanja nekoliko hiljada amandmana opozicije. Usvojeni buđžet izmedju ostalog predvidja privredni rast od 2,5% i deficit od 7%. Ministar finansija Tancoš Barna je naglasio da je državni budžet za tekuču godinu uravnotežen i da se bazira na opreznom rastu budžetskih prihoda. Zakon o budžetu socijalnog osiguranja predvidja ,,pre svega isplatu penzija’’, naglasio je resorni ministar. ,,Bez obzira ko će biti na čelu vlade i Ministarstva finansija u narednom periodu, preuzete obaveze Rumunije prema Evropskoj komisiji treba poštovati. Korak po korak treba da smanjimo budžetski deficit i da ne smanjimo investicije. Ove su privredni motor, a investicije su predvidjene i ovim budžetom- kazao je Tancoš Barna. Budžet za 2025. godinu omogućiće razvoj zemlje, podvukao je premijer Marčel Čolaku sa napomeno da su predvidjeni fondovi za Ministarstvo zdravlja veći za 20%, a budžet obrazovanja za oko 10%: ,,Mi nećemo smanjiti plate i penzije. Penzije su prošle godine povećane za skoro 40% a plate za oko 25%, nećemo povećati pdv i nisu nam potrebni fondovi od Medjuarodnog monetarnog fonda. U budžetu smo predvideli rekordna sredstva iz evropskih fondova od naše integracije u Evropsku uniju’’.
Parlamentarci opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) i suveranističkih stranaka Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) i Partije mladih (POT) optužili su vlast za odustvo predvidljivosti, precenjivanje budžetskih prihoda, zaduživanje zemlje i eliminisanje pojedinih poreskih olakšica. Poslanik Unije spasite Rumuniju Klaudiju Nasuj je izjavio: ,,Slušamo iste laži, svedoci smo istih naduvanih prihoda samo da bi se opravdali veliki troškovi. Budžetski prihodi interesuju vas samo da biste opravdali rashode koje kažete da želite da smanjite. Ovaj budžet krije istu razotkrivenu laž Marčela Čolakua ponovljenu svake godine.
Na kraju zakoni su dostavljeni predsedniku države na potpisivanje u predloženoj varijanti Vlade sa malim izmenama.
-
Simona Halep se povlači iz tenisa (05.02.2025)
Teško je videti da tako velika šampionka napušta sport, napisali su Amerikanci sa Tennis Lettera, specijalizovane platforme za informacije iz ovog sporta, nakon najave velike šampionke Simone Help da se povlači. Sportistkinja iz Konstance (jugoistok) je vremenom inspirisala brojne ljude, kaže Tenis Letter. „Ne znam da li je tuga ili radost, mislim da me iskušavaju oba osećanja. Ali ovu odluku prihvatam sa pomirenom dušom. Uvek sam bila realna prema sebi. Moje telo ne može da podnese toliko da bi ponovo stigla tamo gde sam verovatno bila. Veoma je teško stići tamo jer znam šta znači stići tamo”. Ovo su reči Simone, izgovorene posle poraza od Italijanke Lusije Bronceti, u utorak, u Klužu (severozapad), u prvom kolu turnira Transilvanija open. Na konferenciji za novinare govorila je detaljnije o svojoj odluci: „Pomirena sam sa samom sobom, znam da nisam uradil ništa loše u tenisu. Trenutno samo želim da se odmorim, ja sam profesionalni teniser koji je u ovom trenutku profesionalno iscrpljen i želim da se odmorim. Ne želim više da pravim planove, želim da ostavim život da teče sam od sebe i videću usput šta će biti”. Simona Halep je, pokazuju brojke, najveća teniserka u istoriji Rumunije. Bila je broj jedan na svetu 64 nedelje između 2017. i 2019. godine, u vrhuncu svoje karijere. Ima dve grend slem titule – Rolan Garos 2018. i Vimbldon 2019. – kao i još tri finala u najvažnijim teniskim takmičenjima: dve na Rolan Garosu (2014, 2017) i jedno na Australijan openu (2018). Igrala je i u finalu Turnira šampiona. Počev od 2013. godine, godine prvih nastupa u velikim arenama, osvojila je ukupno 24 titule. Zaradila je preko 40 miliona dolara od tenisa, zauzimajući 3. mesto iza sestara Vilijams. Ona je Serenu kategorički pobedila u poslednjem činu na čuvenoj londonskoj travi na Vimbldonu. Istorija belog sporta zabeležila je, osim toga, Simonine nezaboravne mečeve sa protivnicama istog kalibra, poput Marije Šarapove, Anđelik Kerber i Karoline Voznijacki. Najteži i najduži meč u karijeri nije igrala na šljaci, travi ili tvrdoj travi, već u sudnici. Čuveni švajcarski sud u Lozani, pozvao ju je da utvrdi da li se Rumunka namerno dopingovala. Godine 2022. Halepova je bila pozitivna na testiranju na zabranjenu supstancu i potom je suspendovana na četiri godine. Večnost u tenisu i mnogim drugim sportovima, pogotovo što je tada Rumunka napunila 31 godinu. U martu prošle godine TAS je utvrdio da Halepova nije namerno prekršila antidoping pravila, a bolan meč za sopstvenu čast je dobijen. Vratila se takmičenjima, ali ne na nivou koji je želela, zbog fizičkih problema. Na objavu da Rumunka završava profesionalnu karijeru odmah su reagovali organizatori turnira Rolan Garos i Vimbldon, evocirajući njene nastupe i poželevši joj sve najbolje u novom životu, onom posle tenisa.
-
Evropska komesarka Roksana Minzatu u Bukureštu (05.02.2025)
Kratko vreme nakon inauguracije, evropska komesarka Rumunka Roksana Minzatu doputovala je u zvaničnu posetu Bukureštu. Članica Socijaldemokratske partije (PSD) od 2000. godine, kada je imala samo 20 godina, bivša rumunska poslanica, evroposlanica i bi ministarka Evropskih fondova, Roksana Minzatu je podpredsednica Evropske komisije zadužena za portfelj ,,Ljudstvo, kompetentnost i pripreme’’. U ovom svojstvu-po sopstvenoj izjavi-odgovorna je za 20 % višegodisnjeg budžeta Evropske unije. U subotu u Bukureštu Minzatu je razgovarala sa predsednikom države Klausom Johanisom o ulozi obrazovanja u suzbijanju dezinformisanja i manipulacija kao i jačanju demokratske otpornosti evropskih društava. Prema saopštenju Predsedničke dministracije, predsednik Rumunije je izjavilo da su veštačka inteligencija, bezbednost i odbrana važne komponente i da uspeh ovih politika zavisi od stepena pripreme i razumavanja društva. Jedna od najvažnijjih tema prilikom susreta Roksane Minzatu sa socijaldemokratskim premijerom Marčelom Čolakuom i ministrima rada, evropskih fondova i obrazovanja bila je takozvana ,,Busola’’, plan Brisela o podsticanju evropske konkurentnosti. ,,Ne možemo biti konkurentni bez sposobniih ljudskih resursi i dobrih uslovima za rad. Ova busola usmeriće buduće politike. Utvrdićemo prioritete novih tehnologija, pristup finansiranju, eliminisanje komplikovanih administrativnih procedura i koordinaciju zeamlja članica. Sve ovo možemo uraditi samo ako imamo sposobnu radnu snagu, motivisanu za rad u ovim oblastima, podvukla je komesarka Minzatu. U februaru Vlada Evropske unije objaviće Plan zelene industrijalizacije kontinenta (Clean Industrial Deal) koji je po oceni rumunske podpredsednice Evropske komisije ,,pragmatićan i koncentrisan na intervencije u važnim oblastima koje mogu osigurati Evropskoj uniji stratešku autonomiju’’ Pažnja će se poklanjati i auto industriji, koja je po oceni Minzatu važna za Rumuniju i lideršip Evrope na globalnom planu, jer zapošljava 13 miliona radnika. U eksluzivnom intervju za Radio Rumunija, Roksana Minzatu je priznala da nažalost u profilnim programima Komisije nema dovoljno rumunskih korisnika u zoni istraživanja i inovacija. ,,Iskazala sam našu punu otvarenost da radimo bolje sa revropskim fondovima, da bi ljudi osećali efekte ovih finansiranja’’, precizirala je podpredsednica Evropske komisije Roksana Minzatu.
-
100 godina rumunske patrijaršije
Rumunska pravoslavna crkva (BOR) 4. februara slavi vek od kada je postala patrijaršija. Ideja o njenom podizanju na rang patrijaršije pojavila se nekoliko decenija ranije, nakon što je Rumunska pravoslavna crkva postao autokefalna, 1885. godine, ali se materijalizovala tek posle Velikog ujedinjenja 1918. godine, kada je brojao 14 miliona vernika i imao pet mitropolija i 18 eparhija u svom sastavu. Zatim, na kraju Prvog svetskog rata, pokrajine sa većinskim rumunskim stanovništvom koje su okupirale susedne multinacionalne imperije, carska i austrougarska, potpadaju pod vlast Bukurešta: Besarabija (istok), Bukovina (severoistok), Transilvanija (centar), Banat, Krišana i Maramureš (zapad). Pored zajedništva etničke pripadnosti, kulture i jezika, oni su bili vezani za Otadžbinu i kroz pretežno pravoslavnu veru. Akt o osnivanju Rumunske pravoslavne patrijaršije, pročitan na sednici Sinoda 4. februara 1925. godine i jednoglasno usvojen od strane njenih članova, kasnije je usvojen u Parlamentu. Istog meseca proglašen je zakon i statut o uređenju Rumunske pravoslavne crkve, po kome je mitropolit primas Miron Kristea postao patrijarh. Poslao je pisma obaveštenja Vaseljenskoj patrijaršiji i ostalim sestrinskim pravoslavnim crkvama. Vaseljenski patrijarh Vasilije III izdao je akt o priznanju Rumunske patrijaršije 30. jula 1925. godine, a ustoličenje Mirona Kriste za patrijarha izvršeno je 1. novembra iste godine.
Povodom stogodišnjice od svog osnivanja, Rumunska patrijaršija proglašava 16 novih svetitelja. Ima sveštenih lica i bogoslova koji su se posebno istakli po ispovedanju vere u vreme ateističkog komunističkog režima, koji je na vlast postavila okupatorska sovjetska vojska, i kroz čije su zatvore prošli. Tri od 16 su poreklom iz Besarabije, teritorije istočne Rumunije koju je 1940. pripojio Staljinistički Sovjetski Savez i na kojoj je osnovana sadašnja Republika Moldavija. Štaviše, Bukureštanska patrijaršija je ponovo aktivirala svoju Besarabsku mitropoliju 1992. godine, samo godinu dana nakon raspada SSSR-a, a brojni građani susedne republike pripadaju rumunskom pravoslavlju. Sinod podržava i osnivanje Rumunske pravoslavne crkve u susednoj Ukrajini, gde živi preko 400 hiljada sunarodnika, većinom u blizini granice, u severnoj Bukovini, severnoj i južnoj Besarabiji i regionu Herca. Milioni rumunskih pravoslavnih vernika su i u dijaspori na zapadu – Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi – koje u svojim parohijama duhovno vode sveštenici iz zemlje.
Na poslednjem popisu stanovništva u Rumuniji, 2021. godine, versku pripadnost je izjasnilo skoro 16,4 miliona ljudi od ukupnog broja stanovnika. 85,3% njih se izjasnilo kao pravoslavno, 4,5% se izjasnilo kao rimokatolici, 3% reformisani, a 2,5% pentekostnici, 0,7% Rumuna se izjašnjava kao grkokatolici. 0,9% ispitanih se izjasnilo kao bez religije ili ateistima ili agnosticima.
-
Veći evropski izdaci za odbranu (04.02.2025)
Sa ratom koji preti da se približi svojim granicama i sa nepredvidljivim šefom Bele kuće, koji je po nekima tranazkcionista a po većini i nepredvidljiv, Evropska unija ne može sebi dopustiti luksuz da zajedničku odbranu i bezbednost stavi na poslednjim mestima agende. U Briselu lideri Evropske unije okupili su se na neformalnom skupu posvećenom vojnim izdacima. Lideri su insistirali ne samo na većim budžetima članica za odbranu, već i na finansiranju zajedničkih projekata komunitarnim fondovima. Finansiranje i saradnja na nivou Evropske unije mogle bi da budu protivteža za budžetsku oskudicu koja sada pojedinim članicama ne dozvoljava veće izdatke za odbranu. Na ovaj način mogu se eliminisati razlike u odbrambenoj proizvodnji i da se evropska municija i oprema koristi u svim zemljama članicama. Predsednik Rumunije Klaus Johanis naglasio je na skupu u Briselu da je u ovoj raspravi veoma važno da se ne gubi iz vida pripadnost mnogih članica Unije Severnoatlanskoj alijansi. Rumunija, insistirao je Johanis, ne slaže se sa idejom zasebne evropske odbrane ili paralelne sa NATO-m, jer ovo sigurno ne bi funkcionisalo. Zajednička odbrambena saradnja ne treba da se poklapa sa ulogom Severnoatlanske alijanse, koja je glavni akter transatlanske bezbednosti, smatra večina članica Unije. Generalni sekretar Severnoatlanskog saveza Mark Rute izjavio je na skupu u Briselu da bez obzira na rešenja evropska odbrambena industrija treba da se razvija i da je za razvoj glavno rešenje povećanje izdataka. ,,U ovom trenutku analiziramo rupe u evropskoj odbrani, videćemo gde se nalaze i gde treba da stignemo i tada ćemo postaviti i ciljeve. Odlučićemo koliko je potrebno da saveznici izdvajaju, ali će sigurno biti potrebno mnogo više od 2% bruto društvenog proizvoda, precizirao je Mark Rute. Kada je reč o nabavkama, predsednik Francuske Emanuel Makron je bio jedini koji se opredelio za isključive ili prioritetne nabavke iz Evropske unije. Ovaj stav bi ubuduće isključio veliki deo američkih proizvodjača, tako da su očekivane rezerve pojedinih članica, koje ne žele nove tenzije u odnosima sa SAD, naročito u sadašnjim uslovima globalne nesigurniosti, navodi izveštac nacionalnog radio servisa iz Brisela. SAD su saveznik Evropske unije i do sada su izdvajale najviše za opremanje Alijanse. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute sugerisao je da evropske savezničke države treba da poreuzmu veći deo ovog tereta, ne samo troškova za NATO već i za pomoć za Ukrajinu. Na nacionalnoj pres konferenciji predsednik Klaus Johanis je podsetio da je uprkos velikom budžetskom deficitu Rumunija zabeležila značajan ekonomski rast koji je omogućio i povećanje budžeta za odbranu na 2,5% bruto društvenog proizvoda.
-
Budžet za 2025. dostavljen Parlamentu (02/03/2025)
Vlada u Bukureštu odobrila je nacrt budžeta Rumunije za ovu godinu, zasnovan na ekonomskom rastu od 2,5%, prosečnoj inflaciji od 4,4% i deficitu od 7% BDP-a. Nakon usvajanja, ministar finansija Tancoš Barna izjavio je da je to umeren i uravnotežen budžet, zasnovan na razboritoj prognozi, koja naglašava ulaganja sa rekordnim izdvajanjima od 150 milijardi leja (oko 30 milijardi evra). Istovremeno, zvaničnik je dao uveravanja da ima dovoljno novca za plate, penzije i socijalnu pomoć…ali na nivou 2024.godine, nakon što je Vlada početkom januara, vladinom uredbom, već zamrznula velikom broju zaposlenih u budžetskom sektoru, bilo kakve indeksacije ili povećanja plata, a penzije više nisu indeksirane sa stopom inflacije. Isto tako, najavljena je i reorganizacija centralnih javnih ustanova i državnih preduzeća, kako bi se smanjili rashodi, ali istovremeno ponudili kvalitetni servisi. Neophodno je da se u narednih sedam godina očuva budžetska ravnoteža, do povratka na deficit od 3%, kako bismo mogli da upravljamo strukturnim slabostima nacionalne ekonomije, rekao je ministar Tancoš Barna. Dodatni novac za nastavak započetih infrastrukturnih projekata dobija ministarstvo saobraćaja, ali i ministarstva energetike, rada, prosvete, zdravlja i evropskih fondova. Za odbranu biće izdvojeno 2,5% bruto domaćeg proizvoda za modernizaciju vojne opreme. I budžeti tajnih službi biće veći ove godine, a najveće povećanje će imati Služba za posebne telekomunikacije, za modernizaciju IT infrastrukture i pripremu predsedničkih i delimičnih lokalnih izbora. Među institucijama koje će dobiti manje novca su Parlament, Predsednička administracija, kao i ministarstva poljoprivrede, razvoja i kulture. Kada je reč o javnom dugu, ministar finansija Tancoš Barna je objasnio da je on u opadanju, ali će se efekti prethodnih kredita još dugo videti u pogledu rashoda kamata. Po njegovom mišljenju, Rumunija bi trebalo da proizvodi više, a manje da se zadužuje. Međutim, u pozadini, s jedne strane, protesta značajnih kategorija Rumuna nezadovoljnih ograničenjem svojih primanja, a sa druge strane imperativnog zahteva Evropske komisije da se smanji deficit, nacrt budžeta za 2025. godinu sada je dostavljen na raspravu u Parlament, gde će se ove nedelje raspravljati po hitnom postupku, na samom početku zasedanja posle zimskog raspusta. Debate i glasanje se najavljuju bez emocija s obzirom da su se mobilisali parlamentarci većinske vladajuće koalicije.
-
Vladajuća koalicija potvrdila predsedničku kandidaturu Krina Antoneskua (03.02.2025)
Bivšem liberalnom lideru Krinu Antoneskuu stranke vladajuće koalicije potvrdile su kandidaturu na predsedničkim izborima. Prošle nedelje Antonesku je dobio podršku Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR), a u nedelju na vanrednom kongresu i podršku Socijaldemokratske partije (PSD). Stranke vladajuće koalicije imaju obavezu da pred stanovnicima Rumunije izadju ujedinjene i sa korektnom alternativom: Krin Antonesku je osoba sa predsedničkim profilom, sposoban je i sa bogatim iskustvom, naglasio je predsednik socijaldemokrata, premijer Marčel Čolaku. Čolaku je dodao da se na predsedničkim izborima 24. decembra prođle godine, koje je Ustavni sud poništio zbog manipulacija sa glasovima gradjana, Rumunija suočila sa društvenom traumom, a nagomilane frustracije u svim slojevima društva pretvorile u ,,antisistemni bunt’’. Zbog toga, dodao je premijer, ovaj trenutak je od izuzetnog značaja: ,, Mi u Socijaldemokratskoj partiji nikada nismo posustali kada je bilo najteže, zbog toga treba i sada da preuzmemo odgovornost sa još više hrabrosti. Ostaviti sada zemlju na milost mističkom nacionalizmu ravno je kukavičluku i neoprostivoj izdaji rumunske budućnosti. Ponavljati iste greške kao na majskim predsedničkim izborima značio bi povratak Rumunije na situaciju od pre 35 godina’’
Krin Antonesku je izjavio da u sadašnjem napetom medjunarodnom kontekstu, Rumunija treba da odbrani i poštuje svojstvo članice Evropske unije, Severnoatlanske alijanse i strateškog partnerstva sa SAD. Bivši liberalni lider je rekao da će svojim stavom, angažmanom, posvećenošću i partnerstvom biti jedan jak perdsednik: ,,Biću jak predsednik, ne proizvoljnim tumačenjem Ustava ,ne intrigama sa specijalnim službana i uticanjem na pravosudje, kao što se dešavalo u posledje dve decenije u Rumuniji,’’
O izjavi suveranističko-ekstremističkog kandidata Kalina Djordjeskua, koji je u prvom krugu predsedničkih izgora u decembtru osvojio najveći broj glasova, da će ukinuti političke partije ako postane predsednik države, Antonesku je rekao da nestanak političkih partija je sinonim za nestanak demokratije, pluralizma I slobode. Pre potvrdjivanja kandidature Antoneskua, po nalogu Socijaldemokratske partije, Nacionalne liberalne partija i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji napravljena su sociološka istraživanja koja su pokazala de se Krin Antoneslku nalazi medju glavnim kandidatima za osvajanje predsedničke dužnosti i da raspolaže potencijalom da se plasira u drugi krug predsedničkih izbora. Podsećamo, prvi krug će se održati 4. maja, a drugi 18. maja.
-
Epidemiološko upozorenje u Rumuniji (31.01.2025)
Već nekoliko uzastopnih nedelja raste broj respiratonih infekcija, gripa, pneumonija i viroza, tako da su zdravstvene vlasti Rumunije proglasile epidemiološko upozorenje. Odluka je doneta sa ciljem da se smanji širenje infekcija u uslovima kada su prema najnovijim podacima prošle nedelje lekari širom zemlje zabeležili skoro 134 000 pacijenata sa respiratornim simptomima. Od ovog broja 11 000 je obolelo od gripa. Broj obolelih raste svakim danom i premašio je prosek poslednjih sezona. Od početka sezone do prošle nedelje od gripa su u Rumuniji preminule 22 osobe. Bolnice u zeloj zemlji uvele su mere prilagodjene epidemiološkoj situaciji i skratile bolničke posete, a Ministarstvo zdravlja u Bukureštu podseća stanovnike na generalne mere sprečavanja bolesti i širenje virusa, na pranje ruku vodom i sapunom, pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašlja i kijanja. Potrebno je takodje da se po mogućnosti izbegnu gužve i osobe sa simptomima gripa, groznice, kijanja, kašlja, bolova u grlu i mišićima. U obdaništima i školama preporučije se dnevna trijaža, informisanje roditelja sa simptomima respiratornih infekcija, izlacija prehladejene dece, obezbedjivanje potrebnih sredstava za periodičnu dezinfekciju ruku. Predstavnici Ministarstva zdravlja preporučuju vakcinisanje koji je naefikasniji i najsigurniji metod sprečavanja bolesti. Vakcinisanje se preporučuje osobama sa hroničnim bolestima, deci, trudnicama, zdravstvenim radnicima kao i osobama starijih od 65 godina.