Category: Tema dana

Programe Rabla implementiralo je Ministarstvo životne sredine za obnovu voznog parka u Rumuniji novim vozilima postepenim eliminisanjem starih, zagađujućih automobila. Konkretno, Rabla Plus je trebalo i, delimično, je uspeo da ubrza dinamiku kupovine hibridnih i električnih automobila, koji ne zagađuju životnu sredinu. Rumuni su bili u iskušenju da kupe takva vozila jer su im nuđeni izdašni ekobonusi, koji se kreću i do 10 hiljada evra u slučaju električnih automobila. Prošle godine, međutim, smanjenje ekobonusa za električna vozila sa 10.000 na 5.000 evra izazvalo je nazadovanje tržišta od oko 32%. Polazeći od ove realnosti, predstavnici Udruženja proizvođača automobila u Rumuniji razgovaraju sa vlastima o scenarijima za revitalizaciju programa Rabla. Generalni sekretar Udruženja Adrijan Sandu: „Od prošle godine smo započeli dijalog sa Agencijom Fonda za životnu sredinu i Ministarstvom životne sredine za izradu novog programa. Hoćemo petogodišnji program, jer želimo fiskalnu, zakonodavnu, regulisanu predvidljivost. Ovo je prva osnova razvoja poslovanja na zdravim principima. Što se tiče programa Rabla, želimo da to bude jedinstven program, da više nema programa Rabla Clasic i Rabla Plus i da počne što pre”. Po mišljenju predstavnika Asocijacije proizvođača automobila, ako će se finansiranje ekobonusa vršiti iz iznosa dobijenih od zelenih sertifikata, moguće je da će njegova vrednost biti značajnija nego ako bi se realizovao iz državnog budžeta, podložan, ove godine, ograničenjima. Rumunsko udruženje proizvođača i uvoznika automobila (APIA) je početkom meseca saopštilo da podržava implementaciju novog programa ‘’Rabla’’ uz efikasne subvencije od 8.500 evra za električne automobile, koji će obezbediti predvidljivost najmanje do 2030. godine. Udruženje se zalaže za komplementarne zakonodavne mere za razvoj rumunske infrastrukture i za usvajanje konkretnih koraka u pravcu razvoja infrastructure u Rumuniji. Prema APIA, evolucija tržišta 2025. zavisiće kako od ekonomskih faktora i potražnje potrošača, tako i od političkih odluka koje mogu ubrzati ili usporiti prelazak na elektromobilnost. APIA prognozira da 2025. opšte tržište novih registrovanih vozila više neće rasti kao u poslednje tri godine, uz blagi pad od 0,4% procenjenih, uz broj prodatih 179.000 jedinica. Istovremeno, „elektrificirana“ vozila će imati rast od 34,6% u odnosu na 2024. godinu, beležeći znatno intenzivniji tempo nego prethodnih godina, trend na koji će direktno uticati budući uslovi subvencija. Rumunija se nalazi na petom mestu na listi najvećih proizvođača automobila u Evropi, a domaća automobilska industrija je u 2023. godini ostvarila promet od 35 milijardi evra, što je povećanje u odnosu na prethodne izveštaje.

Počinje najveće smanjenje operativnih troškova u istoriji Vlade, najavio je u Bukureštu premijer Marčel Čolaku. On je na sastanku Izvršnog odbora naveo da će nekoliko javnih institucija biti spojeno ili ukinuto, uz smanjenje kadrovske šeme, uključujući i mesta državnih sekretara. Biće ukinuto oko 1.800 državnih i ugovornih službeničkih mesta u 32 institucije koje su podređene i koje koordinira izvršna vlast, rekao je premijer Čolaku i objasnio da ovaj signal čeka i javno mnjenje, a posebno poslovno okruženje. Marčel Čolaku:

„Ukidamo i spajamo uprave i institucije. Smanjujemo broj zaposlenih i ukidamo mesta zvaničnika. Ukupno, govorimo o masovnom smanjenju radnih mesta za 13,5%“.

Što se tiče onih institucija koje imaju organizacionu šemu koju je odobrio Vrhovn savet nacionalne odbrane, šef kabineta premijera Radu Oprea je objasnio da će uslediti odluke Vlade o usvajanju organizacionih šema, za njihovu organizaciju i funkcionisanje. Kada je reč o slobodnim radnim mestima, kako je rekao, predviđeno je da se oslobode oni za koje važi odluka Višeg kasacionog suda i pravde o zabrani kumulacije penzije sa zaradom. Najava premijera Marčela Čolakua o smanjenju broja mesta u vladinim institucijama usledila je nakon što je na sednici Vlade 10. januara zatražio od ministara da daju predloge za restrukturiranje mesta u administraciji i državnim preduzećima. Predlozi za smanjenje osoblja, koje je premijer Čolaku proglasio prioritetnim, deo su proračuna budžeta za 2025. godinu. Slične mere je preduzeo i parlament. Predstavnički dom je početkom februara izglasao smanjenje broja pozicija za 240, a Senat je odlučio da ukine 178 radnih mesta.

Prema stručnjacima, međutim, nije jasno kakav će uticaj restrukturiranja imati na javnu potrošnju. Broj radnih mesta u javnim institucijama i organima vlasti u Rumuniji u januaru je iznosio 1,3 miliona. Država je 2020. godine zapošljavala 1,25 miliona ljudi, 2021. godine 1,26 miliona, 2022. godine 1,28 miliona, a 2023. godine 1,29 miliona. Najveći deo ovih godina državno zapošljavanje je bilo blokirano, dozvoljeno samo kroz izuzeće ministara i premijera. Podsetimo i da je Vlada na čelu sa Marčelom Čolakuom krajem prošle godine donela uredbu kojom su zamrznute plate zaposlenih u javnom sektoru i javne penzije. Takođe, u ime budžetskih ušteda, ukinuti su i poreski podsticaji u IT, građevinarstvu ili poljoprivredi, smanjen je poreski prag za mikro preduzeća za polovinu, a porez na dividende povećan na 10%.

Poslanički dom u Bukureštu usvojio je, bez amandmana, nacrt zakona koji dozvoljava obaranje dronova koji ilegalno ulaze u rumunski vazdušni prostor. Tačnije, bespilotne letelice koje ilegalno uđu u nacionalni vazdušni prostor biće uništene ili neutralisane, ako rumunske ili NATO vojne snage neće moći da ih kontrolišu. Poslanički dom je usvojio i nacrt zakona kojim se reguliše način obavljanja vojnih misija u Rumuniji u mirnodopskim uslovima. Jedna od mera dozvoljava da se, na ograničeni period, ovlašćenja nekih struktura rumunske vojske prenesu na komandanta savezničkih vojnih snaga koje učestvuju u ovim misijama. Nacrte zakona je kritikovala populističko-suverenistička opozicija koju su predstavljali S.O.S. Rumunija, Partija mladih (POT) i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR). Poslanica Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), Ramona Bruinseels: „NATO nije instrument za ustupanje suvereniteta. Ne znamo ko će sutra biti na vlasti. Hoćete li da se izložimo riziku da će neko, bilo ko, doći i iskoristi ove instrumente da bi preduzeo represivne mere prema civilnom stanovništvu Rumunije?” Socijaldemokrata Danijel Sučiu je odgovorio:’’Šta hoćete, drage kolege iz opozicije, koji govorite o prenosu suvereniteta, što nije tačno…šta želite? Da dronovi padnu na naše škole? Hoćete da dronovi pogode naše gradove i da posle kažete da parlament nije uradio svoj posao?” Za predloge zakona glasale su, zajedno sa poslanicima Socijaldemokratske partije (PSD), kolege iz vladajuće koalicije Nacionalne liberalne stranke (PNL) i Demokratskog saveza Mađara u Rumunij (UDMR), kao Unija spasimo Rumunijiu (USR) u opoziciji. Nakon usvajanja dva dokumenta – podsećamo!, u vezi sa kontrolom korišćenja nacionalnog vazdušnog prostora, odnosno razmeštanja vojnih misija na teritoriji Rumunije u mirnodopskim uslovima – Ministarstvo odbrane je dalo niz pojašnjenja. Sve to u kontekstu u kojem je, prema mišljenju Ministarstva odbrane, usvajanje nacrta izazvalo „opsežnu kampanju širenja, od strane velikog broja korisnika u Rumuniji, dezinformacija i lažnih informacija na različitim društvenim mrežama’’. Ministarstvo odbrane ukazuje da su svi proceduralni koraci potrebni u slučaju ovih projekata završeni, uključujući i javne rasprave. Citirani izvor takođe kaže da pokušaji predstavljanja konkretnih mera za jačanje kapaciteta odbrane Rumunije i NATO-a kao činovi nacionalne izdaje spadaju u kampanjama dezinformisanja koje su sprovedene u javnom prostoru u Rumuniji, “uključujući državne aktere sa agendom koja je suprotna suverenitetu Rumunije i protiv NATO-a uz čiju pomoć se pokušava da se uspostavi panika i smanji poverenje u javne institucije nacionalnog sistema odbrane da ispune svoje misije predviđene Ustavom’’. ,,Optužbe o neustavnosti ili izdaji interesa Rumunije su lažne i neopravdane’’ – naglašava Ministarstvo odbrane Rumunije, koje u saopštenju za štampu objašnjava opširno sadržaj usvojenih zakona.

Parlament je 2015. godine usvojio zakon kojim je 19. februar proglašen – Nacionalnim danom Konstantin Brankuši. Na ovaj dan je na nacionalnom nivou organizovano niz kulturnih događaja u prestonici i više gradova širom zemlje. Kulturni događaji su počeli u utorak, u Rumunskom kulturnom institutu (ICR) u Bukureštu, projekcijom dokumentarnog filma “Brankuši, metamorfoze skulpture”, u kome su korišćene retke video arhive sa radionicom velikog rumunskog vajara. Rumunski kulturni institut planira u narednom periodu, u inostranstvu, niz tematskih događaja. Planirane su izložbe, filmske projekcije ili konferencije u Pekingu, Istanbulu, Madridu, Tel Avivu, Londonu, Parizu, Beču, Lisabonu ili Stokholmu. Emblematična ličnost rumunske kulture, Brankuši je dao suštinski doprinos obnovi umetničke vizije u univerzalnoj savremenoj skulpturi. Sin siromašnog stolara, rođen je 19. februara 1876. godine u Hobici, u okrugu Gorž. Odlazio je od kuće nekoliko puta, od malih nogu, i radio u nekoliko radionica, prodavnica i krčmi. Radio je kao šegrt u Krajovi, gde je otkrio svoju veštinu ručnog rada praveći violinu od materijala koje je pronašao u radionici. Kasnije je, u istom gradu, upisao i Školu za umetničke zanate. Posle pohađanja Škole umetnosti u Krajovi (1894 – 1898) odlazi u Bukurešt gde je diplomirao na Školi lepih umetnosti (Nacionalni univerzitet umetnosti Bukurešt – 1902). Tokom studiranja izradio je više radova za koje je osvojio medalje. Godine 1904. Brankuši je odlučio da peške krene za Pariz, zaustavljajući se u Budimpešti i Beču. Nacionalnu školu lepih umetnosti u Parizu, upisuje 1905., a godinu dana kasnije njegovi radovi su izloženi na Jesenjem salonu u Parizu (Salon d’Automne u Parizu). Godine 1907. tri dela vajara izložena su na salonu Nacionalnog društva francuskih umetnosti. Otvaranju prisustvuje i čuveni francuski vajar Ogist Roden, koji poziva Brankušija da postane njegov šegrt, što je Rumun odbio, a svoj gest motiviše rečima: „U senci velikog stabla ne raste ništa“. Narednih godina napravio je skulpture koje su postale poznate, među kojima su „Poljubac“, „Majastra“, „Gospođica Pogani“, „Bludni sin“. UNESKO je 2024. godine uvrstio na listu univerzalne baštine skulpturalni ansambl „Put heroja“, iz Targu Žiua, omaž palim herojima tokom Prvog svetskog rata. Ansambl obuhvata četiri dela: Sto tišine, Aleju stolica, Kapiju poljupca i Beskrajni stub, koje je projektovao i izradio veliki rumunski vajar u periodu 1937-1938. Sva četiri dela su raspoređena na istoj osi, orijentisana od zapada ka istoku, dužine do 1275 m. Konstantin Brankuši je preminuo 16. marta 1957. godine i sahranjen je na groblju Monparnas u Parizu.

Vremenski uslovi od sredine februara donose prvu epizodu prave zime u nekoliko delova Rumunije. Nacionalna meteorološka uprava izdala je žuto upozorenje od mećava, koje važi do utorka ujutru, za šest okruga u južnom delu zemlje i za glavni grad. Sneg će padati umereno i taložiće se sloj snega, debljine 10 – 20 cm. Privremeno duva jak vetar brzine do 45 km/h, koji veje sneg. Istovremeno, do srede, je na snazi još jedan žuti meteoalarm za mraz, koji će obuhvatiti 18 okruga u severnom delu. U ovim krajevima, kao i u planinskim predelima, biće posebno hladno vreme, a tokom noći i jutra biće mraza, a minimalne temperature uglavnom će se kretati između -16 i -10 stepeni. Posebno hladno vreme će ostati u Bukureštu, sa maksimalnim negativnim vrednostima temperature i padavinama koje će doneti konzistentan sloj snega. Gradska kuća glavnog grada saopštila je da je spremna da deluje sa preko 300 mašina za čišćenje snega. Drumski saobraćaj se odvija u zimskim uslovima u nekoliko okruga u zemlji, ali nema blokiranih državnih i magistralnih puteva zbog vremenskih uslova. Na kolovozu se naslagao sneg, zbog čega saobraćajna policija preporučuje vozačima da voze sa velikom pažnjom i poštuju sva saobraćajna pravila. Osim toga, vozačima se savetuje da ne kreću na put ako nemaju automobile opremljene za zimu. Zamenik direktora saobraćajne policije Bogdan Oproju: „Pozivamo vozače da imaju preventivno ponašanje za volanom i da pokažu više tolerancije u saobraćaju. Vozačima preporučujemo da provere stanje i vrstu guma, da voze istom brzinom, koja je prilagođena vremenskim uslovima na putu, kao i da drže veće odstojanje u saobraćaju od ostalih učesnika, kako bi mogli bezbedno da se zaustave.“ I vazdušni saobraćaj se odvija u zimskim uslovima, ali u normalnim parametrima, prema planovima letenja, na dva aerodroma u blizini Bukurešta. Stalno se interveniše adekvatnom opremom kako bi održali pokretnu površinu u optimalnim uslovima rada, ali neki letovi mogu da kasne zbog odleđivanja aviona, koje se sprovodi nakon ukrcavanja putnika, saopštila je Nacionalna kompanija aerodroma u Bukureštu. I železnički saobraćaj je otvoren na svim železničkim prugama u Rumuniji, a saobraćaj je prilagođen nepovoljnim vremenskim uslovima, saopštila je Nacionalna železnička kompanija CFR. Prema citiranom izvoru, od putnika se traži da pre polaska na put od predstavnika železničkih prevoznika putnika zatraže informacije o stanju u saobraćaju. Meteorolozi upozoravaju da će do kraja nedelje u celoj zemlji biti hladno. Mraznih noći i jutara biće najpre na severu zemlje a zatim i u celoj zemlji, tokom dana temperature će biti uglavnom negativne.

Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu najoštrije osuđuje nedavni neodgovorni napad ruskih snaga, nakon što su dva drona sa eksplozivom narušila rumunski vazdušni prostor i pala na rumunsku teritoriju u blizini granice sa Ukrajinom. Otpravnik poslova Moskve u Bukureštu hitno je pozvan u sedište Ministarstva spoljnih poslova i obavešten je o odlučnoj osudi ponovljenog narušavanja vazdušnog prostora Rumunije bespilotnim vozilima ruskih vojnih snaga, što predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava od strane stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova je istaklo da se ovi nezakoniti i neodgovorni napadi moraju zaustaviti, pri čemu Rumunija zadržava pravo da preduzme neophodne mere. Ove akcije su neodvojivi deo protivpravne i ničim izazvane agresije Rusije na Ukrajinu, koja već skoro tri godine generiše bezbednosne rizike za ceo Crnomorski region i istočni bok Severnoatlantske alijanse, pokazuje Ministarstvo spoljnih poslova.

Četiri borbena aviona poletela su iz vazduhoplovne baze „Mihail Kogalničanu“ nakon što su radari otkrili, u noći sa srede na četvrtak, nekoliko ciljeva u ukrajinskom vazdušnom prostoru, blizu granice sa Rumunijom, pri čemu je prijavljena moguća zona udara na nacionalnoj teritoriji u blizini grada Galac (istok). U Rumuniji, tim stručnjaka iz Ministarstva nacionalne odbrane, Rumunske obaveštajne službe i Ministarstva unutrašnjih poslova sproveo je u četvrtak istrage u blizini rumunsko-ukrajinske granice, gde su otkriveni fragmenti nastali od udara ruskih dronova. Nakon uviđaja na licu mesta, utvrđeno je da su u obe letelice imale eksplozivna punjenja koja su uništena pri udaru o tlo. Dve lokacije se nalaze van naseljenih mesta, bez uticaja na infrastrukturu na nacionalnoj teritoriji, precizira Ministarstvo narodne odbrane. Vlasti susedne Republike Moldavije, u kojoj se pretežno govori rumunski, takođe su saopštile da su dve ruske bespilotne letelice narušile vazdušni prostor zemlje i eksplodirale na zemlji tokom noći sa srede na četvrtak, tokom masovnog ruskog napada na luku Reni u Ukrajini. Dva drona su pala van naseljenih mesta.

Teritorije su izolovane i u ovom trenutku nema opasnosti za građane, navela je predsednica Maja Sandu na svom Fejsbuk nalogu. Ona je u svom postu naglasila da u Republici Moldaviji padaju i eksplodiraju ruski dronovi i bombe i da ne postoje neophodne odbrambene sposobnosti. Severnoatlantska alijansa stoji uz Republiku Moldaviju pred destabilizujućim akcijama Kremlja i terorističkim aktima, uverio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute posle sastanka ministara odbrane zemalja članica u četvrtak u Briselu. Akcije kojima Moskva pribegava u Republici Moldaviji, ali i u drugim državama, u stvari su „akcije diverzije i terorizma“, koje finansira ruska država, rekao je Rute. Sastanak je održan ubrzo nakon što je američki predsednik Donald Tramp objavio da je počeo razgovore sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom o miru u Ukrajini.

Narednih 100 dana na funkciji predsednika Rumunije biće Ilije Boložan koji je u sredu, prvog dana svog kratkog mandata, potpisao prvi dekret kao šef države – imenovanjem bivšeg ministra spoljnih poslova Luminice Odobesku na mesto savetnika predsednika. Štampa i društvo, koje je takođe želelo da vidi predsednikovu  agendu nisu čekale predugo – u četvrtak je bivši lider Nacionalne liberalne partije i bivši predsednik Senata predstavio svoje prioritete u novom svojstvu v.d. predsednika zemlje. ,,Imaćemo fer i transparentne izbore – obećao je on, misleći na predsedničke izbore koji će se održati 4. i 18. maja, nakon kojih će Rumunija imati izabranog predsednika na pet godina. Do tada, osiguranje stabilnosti je na vrhu agende Ilije Boložana – naveo je on u poruci. : „Pre svega, obezbeđivanje ekonomske, socijalne i političke stabilnosti zemlje. Nemamo vremena za gubljenje, a rizik od velike krize je realan. Drugi važan nivo je spoljna politika. Naša zemlja će biti dobro predstavljena na međunarodnom planu, dostojanstveno i ozbiljno.” V.d. predsednik Rumunije je takođe izjavio da želi da vrati poverenje građana u javne institucije: ’’Bez obzira gde obavljamo svoju delatnost, nemamo drugu alternativu sem da budemo u službi naroda i očekujem da će svaka institucija i svaki zaposleni raditi za građane. Moj cilj, kao v.d. predsednik, je da vratim poverenje u javne institucije, i da na kraju ovog perioda mogu da vas pogledam u oči, znajući da sam radio u vašem interesu i uveren da sam postupio sa integritetom, dostojanstvom i brigom za Rumune.“  V.d. predsednik je, takođe, kazao da je razgovarao sa nekoliko zvaničnika iz sektora odbrane,  spoljnih poslova i nacionalne bezbednosti da bi se upoznao sa hitnim pitanjima iz ovih oblasti. USR, u opoziciji, preko svoje predsednice Elene Laskoni, nada se da će 100 dana  mandata v.d. predsednika biti “svež vazduh za društvo”. USR dolazi i sa predlogom – da Ilije Boložan počne svoj rad, između ostalog, objavljivanjem troškova predsedničke administracije. Podsećamo, Ilie Boložan je preuzeo funkciju v.d. predsednika od bivšeg predsednika Rumunije u ostavci Klausa Johanisa, kome je mandat istekao 21. decembra prošle godine, ali ga je Ustavni sud produžio usled prekida predsedničkih izbora koji su održani krajem novembra i početkom decembra.

Rumunija je 2024. godine, zajedno sa drugim evropskim državama, bila na meti „sabotažnih“ akcija i hibridnih napada specifičnih za Rusiju, sa ciljem testiranja odbrambenih priprema zemalja NATO-a i pronalaženja slabosti u infrastrukturi, tvrdi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) u prošlogodišnjem izveštaju o aktivnostima za 2024. godinu. Prema dokumentu, „počevši od 2022. godine, dogodilo se najmanje 50 incidenata u 13 zemalja u Evropi, što bi moglo biti rusko hibridno delovanje. To uključuje slučajeve špijunaže, diverzije, vandalizma, sajber napada, kampanja dezinformisanja i tri napada na podvodnu infrastrukturu u Baltičkom moru. Izveštaj takođe pokazuje da se Rumunija prošle godine nije suočila sa konkretnom terorističkom pretnjom i nije bilo terorističkih napada, a rizik je i dalje nizak. Pored toga, rumunske pristalice nekih terorističkih organizacija, tvrdi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma, nastavile su da sprovode samo neke aktivnosti podrške, ali one nisu bile dosledne i obimne. S druge strane, podaci Direkcije pokazuju da je konzumacija droge u stalnom porastu, a najtraženiji je kanabis, koji je, osim toga, i najviše zaplenjen od strane nadležnih. Što se tiče droga visokog rizika, Rumunija je uglavnom tranzitna zemlja, a crnomorske luke mogu biti alternativa za unošenje ovih supstanci u Evropsku uniju. Tako su tužioci Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma prošle godine morali da reše 33.000 predmeta vezanih za trgovinu drogom, skoro četvrtinu više nego prethodne godine. Istražitelji su 2024. godine zaplenili više od jedne tone rizičnih i visokorizičnih droga, preko 7 tona zabranjenih doping supstanci i oko 16 tona voćne kaše koja sadrži kokain. Zaplenjeno je i više od 12.000 useva ili biljaka kanabisa, četiri puta više nego prethodne godine. Izveštaj takođe pokazuje da su paketni sistemi bili među metodama koje se uglavnom koriste za unošenje malih i srednjih količina droge u zemlju. Još jedan aspekt na koji ukazuje izveštaj Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma je da je broj maloletnika uključenih u trgovinu drogom u poslednje vreme znatno porastao, a trgovci koriste nove metode za unos i prodaju zabranjenih supstanci u Rumuniji – to su, između ostalog, specijalizovane onlajn platforme sa plaćanjem u kriptovalutama. Podaci Nacionalne agencije za borbu protiv droga pokazuju konstantan porast potrošnje droga u Rumuniji. Domaćim tržištem dominiraju potrošači iz Bukurešta čiji je broj relativno stabilan i podstiču ga kriminalne grupe na području koje je povezano sa turskom zajednicom u segmentu uvoza i sa etničkim romskim klanovima u segmentu ulične distribucije – navodi se u izveštaju Agencije.

58 zemalja sa svih kontinenata potpisalo je u utorak u Parizu zajedničku deklaraciju za „otvorenu, inkluzivnu i etičku veštačku inteligenciju“, na kraju sastanka kojim su kopredsedavale Francuska i Indija. „Naglašavamo potrebu za globalnim razmišljanjem, posebno o pitanjima bezbednosti, održivog razvoja, inovacija, poštovanja i zaštite ljudskih prava, jednakosti između žena muškaraca, lingvističku različitost, zaštitu potrošača, kao i prava intelektualne svojine“ – navodi se u deklaraciji kojoj su se pridružile zemlje iz Evropske unije, Kanade, Indije, Kine i Afričke unije. Domaćin sastanka, francuski predsednik Emanuel Makron, koga citira dopisnik Radija Rumunije u Parizu, kaže da „želimo okvir koji izbegava korišćenje veštačke inteligencije za masovnu kontrolu. Dakle, mi ovde postavljamo ne samo temelje inovacije i napretka, već i temelje poverenja, što će omogućiti veštačkoj inteligenciji da napreduje i bude održiva“.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, najavila je pokretanje, pod nazivom „Inicijativa šampiona“, najvećeg u svetu javno-privatnog partnerstva za rekordna ulaganja u ovoj oblasti na nivou zajednice, od 200 milijardi evra. Ministar ekonomije i digitalizacije Bogdan Gruja Ivan izjavio je za Radio Rumunija da je Bukurešt spreman da odigra svoju ulogu u razvoju ove tehnologije budućnosti. Bogdan Gruja Ivan:

„Evropa je konačno shvatila koliko je važno biti za stolom onih koji definišu budućnost sveta. Zbog toga je Rumunija ovde. Pre dva meseca potpisali smo ugovor o finansiranju 64 miliona evra za rumunsko čvorište veštačke inteligencije, koje povezuje tehničke univerzitete u Rumuniji i koje nas automatski uvodi u ovaj projekat Evropske komisije kao regionalni istraživački centar.“

Kako napominju međunarodni mediji, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija nisu među potpisnicima zajedničke deklaracije, zbog razlika u mišljenjima u pogledu regulisanja novih tehnologija. Za razliku od Evrope koja želi da se brže organizuje, definišući okvir za razvoj veštačke inteligencije, Amerikanci žele da ulože „sve moguće napore da podstaknu politike za rast” u ovoj oblasti. Prema rečima novog potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, republikanca Dž.D. Vensa, prekomerna regulacija bi mogla da ubije industriju u procvatu. Stav Vašingtona i Londona, navode i komentatori, istakao je sučeljavanje dva pogleda na svet.