Category: Tema dana

Zapadni analitičari i političari podjednako se slažu da je Republika Moldavija (bivša sovjetska, koja pretežno govori rumunski jezik) najkrhkiji sused Ukrajine, koja je pod invazijom ruskih trupa. Prozapadna predsednica Maja Sandu i vlada na čelu sa Dorinom Rečeanom uspevaju, međutim, da je održe na površini i istraju na putu evropskih integracija, nimalo lakom, cilju koji je prošle godine, nakon referenduma, takođe bio unet u Ustav. Meta hibridnog rata, orkestriranog od strane Moskve i začinjenog intenzivnom lažnom propagandom, podvrgnuta uzastopnim pokušajima političke destabilizacije, domaćin, čak i privremeno, brojnim ukrajinskim izbeglicama, kojima mora da obezbedi uslove za život, Republika Moldavija ne bi odolela, u poslednje tri godine, bez dosledne podrške susedne Rumunije i Zapada uopšte.

Specijalizovani odbori Evropskog parlamenta usvojili su u četvrtak zakonodavni izveštaj rumunskog evroposlanika Zigfrida Murešana (PPE-PNL, u ko-vladi u Bukureštu) o Fondu za rast za Republiku Moldaviju, vrednom skoro dve milijarde evra. Izveštaj poziva na povećanje predfinansiranja, sa 7%, kako je predviđeno u predlogu Evropske komisije, na 20% ukupnog iznosa. Prema Murešanu, „važno je da ta sredstva što pre stignu u Republiku Moldaviju, za finansiranje puteva, bolnica, mostova i za modernizaciju javne uprave. To su mere koje dovode do povećanja životnog standarda ljudi i ubrzavaju evropske integracije. Reč je o merama koje pomažu Republici Moldaviji da lakše prevaziđe ekonomsku i energetsku krizu izazvanu novom ucenom isporuke gasa koju je pokrenula Ruska Federacija. „Evropska unija može biti sigurna i stabilna samo ako je i Republika Moldavija sigurna, stabilna i energetski nezavisna. Zato je naš cilj, cilj Evropske unije, da pomognemo Republici Moldaviji da se modernizuje, razvije i oslobodi energetske zavisnosti od Rusije“, dodao je rumunski poslanik.

„Od ukupnog iznosa od 1,92 milijarde evra, 420 miliona biće izdvojeno za bespovratnu komponentu granta za Republiku Moldaviju, a preostalih 1,5 milijardi predstavljaju zajmove garantovane uz podršku Evropske unije“ – objašnjava, pak, poslanik Evropskog parlamenta iz Unije spasimo Rumuniju (USR, u opoziciji u Bukureštu) Dan Barna, RENEW izvestilac za ovaj dosije. Glasanje u Evropskom parlamentu otvara put za takozvanu proceduru trijaloga između Komisije, Saveta i Evropskog parlamenta, u kojoj će se odlučivati o konačnoj formi zakonodavstva o podršci Kišinjevu. Planirano je da trijalozi počnu u februaru, a konačno glasanje bi moglo da se obavi na plenarnoj sednici zakonodavnog tela Evropske unije u martu.

Usred intenziviranja napora na uticaj izbora u državama članicama, nekoliko zemalja Evropske unije, uključujući Francusku, Nemačku i Rumuniju, zatražilo je od Komisije da preduzme mere za zaštitu izbora u EU od mešanja stranih aktera. „Nedavni incidenti zahtevaju hitno usvajanje zajedničkih akcija u cilju zaštite predstojećih izbora u Evropskoj uniji“, navodi se u pismu koje je potpisalo 12 država članica. Dokument skreće pažnju na rastuću pretnju stabilnosti i suverenitetu zemalja EU spoljnim mešanjem u izborni proces i javne debate. Takodje poziva evropsku izvršnu vlast da iskoristi ovlašćenja koja ima prema Zakonu o digitalnim uslugama za zaštitu izbornih procesa u zemljama članicama.
Ovaj dokument obavezuje platforme društvenih medija da ograniče i uklanjaju štetan sadržaj koji uključuje govor mržnje, rasizam i ksenofobiju.
Kako prenosi Rojters, evropske diplomate su izjavile da se poziv posebno odnosi na Rusiju i Kinu, ali i na druge aktere. Podsećamo, Evropska komisija je u decembru pokrenula istragu protiv kineske platforme TikTok, osumnjičene da nije preduzela mere za ograničavanje stranog mešanja u novembarske predsedničke izbore u Rumuniji. S druge strane, na kraju sastanka Saveta za opšte poslove u Briselu, evropski komesar za demokratiju, pravosuđe, vladavinu prava i zaštitu potrošača Majkl Mekgrat istakao je važnost zaštite integriteta izbora, posebno od stranog mešanja.
Izvršna vlast Evropske unije smatra da je rešavanje ovog pitanja hitna stvar i posvećena je jačanju otpornosti Evrope na spoljne pretnje demokratskim procesima u državama članicama. Pored toga, dodao je komesar, izvršna vlast zajednice će uzeti u obzir pitanje poništenja predsedničkih izbora u Rumuniji prilikom izrade izveštaja o vladavini prava za 2025. godinu.
Treba napomenuti i da je nedavno Venecijanska komisija objavila izveštaj o poništavanju predsedničkih izbora u Rumuniji od strane Ustavnog suda krajem prošle godine. U preporukama se navodi da ovakva odluka ne treba da se zasniva isključivo na poverljivim podacima, koji ne garantuju neophodnu transparentnost, već da precizno ukaže na kršenje zakona, s dokazima. Dodatno, ovlašćenje Ustavnog suda da poništi izbore treba da bude ograničeno na izuzetne okolnosti i jasno regulisano, navodi Komisija.
U međuvremenu, Vlada je u Bukureštu usvojila odluku kojom se utvrđuje izborni kalendar za naredne izbore. Tako će se prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji održati 4. maja 2025. godine, a glasanje u inostranstvu trajaće tri dana, od 2. do 4. maja. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije podršku više od polovine birača, drugi krug će se održati 18. maja, u kojem će učestvovati dva kandidata sa najviše osvojenih glasova.

Ustavni sud Rumunije je 6. decembra prošle godine, nakon što je potvrdio prvi krug, a drugi krug je već bio u toku na biračkim mestima u inostranstvu, poništio je, pozivajući se na uplitanje državnog aktera, predsedničke izbore i odlučio da se izborni proces nastavi u potpunosti. Tako da će, na manje od pola godine nakon ove odluke, Rumuni ponovo biti pozvani na birališta. Izbor onog ili one koji/koje će zauzeti najvišu poziciju u državi biće 4. maja – prvi krug i 18. maja, ako bude potrebno drugi krug. Koaliciona vlada PSD-PNL-UDMR usvojila je u utorak odluku kojom se utvrđuje izborni kalendar za prvi krug, od 4. maja. Prema rečima portparola vlade, Mihaja Konstantina, izborni period počeće 18. februara, javnim objavljivanjem datuma kada će se žrebom odrediti pet sudija Višeg kasacionog suda koji će biti članovi Centralne izborne komisije. Određivanje petorice biće obavljeno do 20. februara, što će omogućiti da se najkasnije do 22. februara konstituiše Centralna izborna komisija. Sa više detalja, Mihaj Konstantin: „Rok za podnošenje kandidatura Centralnoj izbornoj komisiji od strane partija, političkih i izbornih saveza, organizacija građana pripadnika nacionalnih manjina i nezavisnih kandidata je 15. mart 2025. godine u 24:00 sata. Izborna kampanja će početi 30 dana pre dana održavanja izbora, odnosno 4. aprila 2025. godine, a završiće se 3. maja 2025. godine u 7:00 časova. Glasanje na teritoriji Rumunije će se održati 4. maja 2025. godine, počeće u 7.00 časova i završava se u 21.00’’. U inostranstvu, u 950 organizovanih sekcija, glasaće se tri dana: prvog dva dana, 2. i 3. maja, biračka mesta će biti otvorena od 7:00 do 21:00 po lokalnom vremenu. Ukoliko na zatvaranju još ima ljudi unutar biračkog mesta ili da čekaju ispred, raspored glasanja se može produžiti do 23:59. U inostranstvu, trećeg dana glasanja– 4. maja – glasanje će početi u 7:00 po lokalnom vremenu i završiti u 21:00 po lokalnom vremenu, pod uslovom da 21:00 po lokalnom vremenu u inostranstvu ne prelazi 21:00 po rumunskom vremenu. Odluka je doneta da se ne bi ostavio vremenski razmak tokom kojeg bi se uticalo na glasanje nakon što će glasanje biti zatvoreno u Rumuniji. Treba reći da će birači u inostranstvu imaju mogućnost glasanja putem pošte, putem portala www.votstrainatate.ro. Za predsedničke izbore u maju, uvedena su stroža pravila za izbornu kampanju, posebno na internetu, za nepoštovanje kojih kazne mogu dostići i do 50.000 leja (oko 10 hiljada evra), a u slučaju velikih onlajn platformi do 5% od cifre poslovanja.

Politička kriza iz Bukurešta, bez presedana, još uvek ima odjeka u inostranstvu. Ugledna Venecijanska komisija objavila je svoj izveštaj o poništavanju predsedničkih izbora od strane Ustavnog suda Rumunije krajem prošle godine. U preporukama se navodi da takva odluka ne treba da se zasniva isključivo na poverljivim dokumentima, koji ne garantuju neophodnu transparentnost, već da precizno ukaže na kršenja zakona, s dokazima. Dodatno, ovlašćenje Ustavnog suda da poništi izbore treba da bude ograničeno na izuzetne okolnosti i jasno regulisano. Nezavisni stručnjaci za ustavno pravo takođe tvrde da je dokazivanje kršenja zakona putem onlajn kampanja i društvenih medija posebno teško. Konačno, Venecijanska komisija negira svoju stručnost da odlučuje o odluci Ustavnog suda Rumunije da poništi predsedničke izbore.

U Bukureštu su opozicione poslaničke grupe – Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), Unija spasimo Rumuniju (USR), Partija mladih ljudi (POT) – odmah reagovale i konstatovale da, u stvari, savetodavno telo Saveta Evrope potvrđuje da je odluka Suda bila nezakonita i uvredljiva. Bivši ministar pravde u izvršnoj vlasti Socijaldemokratske stranke (PSD, koja je i danas u vladi, u koaliciji sa PNL i UDMR), Tudorel Toader, međutim, navodi da su venecijanski stručnjaci samo dali mišljenja, a ne odluku, i da njihovi predlozi nisu obavezujući. On, međutim, priznaje da, po pravilu, zemlje članice Evropske unije usvajaju primljene indikacije kako bi se uskladile sa standardima vladavine prava.

Organizovan na vreme, 24. novembra 2024, prvi krug predsedničkih izbora je prvobitno potvrdio Ustavni sud. Nakon toga, na osnovu dokumenata Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu (CSAT), isti sud se pozvao na mešanje takozvanog državnog aktera i odlučio da poništi ceo izborni proces za izbor predsednika. U drugom krugu, zakazanom za 8. decembar, trebalo je da se takmiče nezavisni nacionalista Kalin Đorđesku, optužen za veze ili barem afinitete sa Putinističkom Rusijom, i liderka Unije spasimo Rumuniju (USR), proevropska Elena Laskoni. U dijaspori, gde su biračka mesta za odlučujući krug otvorena 6. decembra, desetine hiljada Rumuna je već glasalo pre nego što je Ustavni sud odlučio da poništi izbore. Troškovi tih poništenih izbora iznose skoro 1,4 milijarde leja (oko 280 miliona evra), u zemlji u kojoj je, napominju analitičari, vlada upravo usvojila oštre mere za ograničavanje javne potrošnje, što je izazvalo žestoke proteste sindikata.

Aktuelnom predsedniku Klausu Johanisu je 21. decembra istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat koji mu je dodeljen Ustavom, ali mu je mandat produžen do izbora novog šefa države, kog će potvrditi Ustavni sud. Novi predsednički izbori zakazani su za maj, sa prvim krugom 4. i odlučujućim 18. maja. Do tada je, pokazuju sociološka istraživanja, poverenje Rumuna u domaće institucije i osobe koje u njima bitišu dostiglo najniži nivo.

Za Rumuniju i njene ekonomske i finansijske perspektive, 2025. godina počinje na isti način kao što je završena prethodna: agencija za finansijsku procenu Standard&Poor’s potvrdila je rejting Rumunije na ‘BBB-‘, poslednji korak u kategoriji preporučenoj za investitore, ali je revidirala izglede od stabilan do negativan. Krajem prošle godine, agencija Fič je takođe revidirala izglede za rejting Rumunije za dugoročne kredite u stranoj valuti na negativne, ali je zadržala prethodni nivo BBB-. Standard&Poor’s signalizira da je moguće da će podeljeno i neizvesno političko okruženje odložiti vladin plan fiskalne konsolidacije. Velika potrošnja od pre izbora gurnula je deficit na skoro 8,7% BDP-a, kažu stručnjaci agencije, znatno iznad njihovih očekivanja, signalizirajući izazove u kontroli troškova u privredi koja usporava. Eksperti kažu i da će labavija fiskalna politika održavati deficite tekućeg računa na visokom nivou i da će se sve više finansirati tokovima koji generišu dugove, što će zemlju izložiti šokovima koji utiču na poverenje stranih investitora. Ministar finansija Tancoš Barna je u prvoj reakciji rekao da promena perspektive rejting agencije sa stabilne na negativnu pokazuje da postoji potreba za merama za smanjenje budžetskog deficita, štedljivim budžetom i fleksibilnijom državom. „Rumunija je i dalje sigurna za investitore. Odluke koje je donela Vlada za smanjenje budžetskog deficita i konsolidaciju ekonomskog rasta moraju se sprovoditi ubrzanim tempom, u formi koja je već dogovorena sa našim evropskim partnerima“, napisao je ministar na svom Fejsbuk nalogu. Istakao je da budžet za ovu godinu, koji će vrlo brzo biti dostavljen Parlamentu na usvajanje, učvršćuje ovu razboritu viziju upravljanja javnim novcem. Ako bi evolucija privrede potvrdila strahove rejting agencija i zaista bi došlo do gubitka stabilnog rejtinga, to bi dovelo do povećanja troškova zaduživanja Rumunije. Prema analitičarima, skepticizam i dalje vlada među investitorima i rejting agencijama, zbog političke nestabilnosti i odlaganja strukturnih reformi, međutim, krajem prošle godine novoformirana koaliciona vlada PSD – PNL – UDMR usvojila je hitnu uredbu koja odražava volju da se drastično smanje svi troškovi koji nisu neophodni, posebno na administrativnom, centralnom i lokalnom području, kako bi se smanjili deficiti. Vlada je takođe zamrznula plate i penzije, čija bi indeksacija gurnula budžet na opasan nagib. Mere su već izazvale talas nezadovoljstva među nekim kategorijama iz budžetskog sektora, pa će koaliciona vlada biti podvrgnuta ozbiljnom socijalnom testu. Osim toga, 2025. je takođe, silom prilika, kao i 2024. postala izborna godina. U maju će Rumuni glasati za novog predsednika, nakon što je prošlog decembra Ustavni sud poništio predsedničke izbore zbog manjkavosti izbornog procesa.

Ministarstvo nacionalne odbrane osudilo je novu kampanju dezinformisanja ruskih medija u vezi sa Rumunijom. Ovoga puta ruski novinari su se osvrnuli na napade od noći 16. na 17. januar, koje su snage Ruske Federacije izvele dronovima na civilnu lučku infrastrukturu u Ukrajini, u blizini granice sa Rumunijom. Ruski novinari pišu da bi se napad dogodio dan kasnije, tačnije u noći 17. na 18. januar. Prema scenariju, cilj agresije bi bio transport rumunskih vojnika ili rumunskih plaćenika čamcima sa rumunske obale na ukrajinsku. Tokom napada, pišu ruski novinari, snage rumunske vojske bi otvorile vatru na ruske dronove sredstvima koja se nalaze na teritoriji Rumunije. Propagandni materijal takođe pokazuje da je napad dronom bio naređen iz vrha ruske vojske i da bi rezultirao brojnim žrtvama na rumunskoj strani, mrtvima i ranjenima. U scenariju iz Kremlja pojavljuju se i helikopteri rumunskog ratnog vazduhoplovstva, koji bi intervenisali da evakuišu takozvane ranjenike i da vatrom podrže intervenciju ukrajinskih snaga na drugoj strani. Reakcija rumunske strane bila je oštra. Ministarstvo odbrane iz Bukurešta smatra da je ono što piše ruska štampa apsurdno, „bez ikakvog uporišta u stvarnosti”. Ministarstvo odbrane pokazuje da su u noći između 16. i 17. januara sistemi za praćenje i nadzor rumunske vojske signalizirali narušavanje nacionalnog vazdušnog prostora, što je zahtevalo uzbunjivanje stanovništva okruga Tulčea i aktiviranje dva aviona F-16 rumunskog vazduhoplovstva. Kasnije su timovi specijalista Ministarstva odbrane, rumunske obaveštajne službe i Ministarstva unutrašnjih poslova identifikovali dve oblasti gde su pali ostaci ruskih dronova. Ministarstvo odbrane Rumunije ističe da su, iako apsurdne i neverovatne, informacije izmišljene u propagandnim laboratorijama Kremlja deo obrasca ruskog uticaja i operacija manipulacije koje se trenutno sprovode u rumunskom i savezničkom javnom prostoru. Kako kaže Ministarstvo odbrane, njihov cilj je da stvore lažnu percepciju da NATO ima za cilj da uđe u rat sa Rusijom i da je Rumunija gurnuta u ovaj sukob. Ovaj propagandni narativ, precizira rumunska strana, ima na meti i Ruse, koji su hranjeni mitom o opkoljenom gradu, kojima se manipuliše da veruju da je Rusija u opasnosti da bude napadnuta od strane NATO-a i da su u Ukrajini ruski vojnici iz sastava invazijskih snaga, boreći se protiv NATO-a, u takozvanoj „specijalnoj vojnoj operaciji“. Prema Bukureštu, realnost koju propaganda Kremlja pokušava da pokrije jeste da je Rusija, potpuno nepoštovajući međunarodne norme, militarizovala Crno more, napala Ukrajinu i nezakonito pripojila Krim 2014. godine, a od 2022. godine vodi ilegalni agresorski rat protiv suverenog suseda.“ Na kraju, ali ne i najmanje važno, Ministarstvo odbrane ističe da se očekuje da će lažne informacije predstavljene u ovom materijalu pokupiti vektori ruske propagande koji deluju iz rumunskog javnog prostora i propagiraju se, posebno, na digitalnim platformama.

Iako se Rumunija suočava se periodom dubokog društvenog nezadovoljstva i frustracije, one nisu povezane sa privrženošću građana NATO-u i Evropskoj uniji. Studija INSCOP-a, objavljena u utorak, pokazuje da 90% Rumuna odbacuje ideju o napuštanju NATO-a, što je rekordan nivo pristupanja Severnoatlantskoj organizaciji. Shodno istraživanju, na osnovu podataka prikupljenih krajem prošle godine, u poslednje tri godine došlo je do porasta privrženosti Rumuna zapadnom pravcu sa stanovišta političkih i vojnih saveza za 10%. Ali više od polovine se oseća izloženo dezinformacijama i lažnim vestima preko televizijskih kanala i društvenih mreža. Istovremeno, više od tri četvrtine kaže da su njihove biračke opcije na prošlim izborima bile pogođene ovom pojavom. Pozivajući se na podatke ankete, direktor INSCOP-a Remus Štefureak smatra da ovo što se sada dešava u Rumuniji „nema nikakve veze sa smanjenjem privrženosti Rumuna evroatlantskom svetu, već je povezano sa unutrašnjim problemima, ekonomskim problemima, socijalnim problemima, sa problemima koji se odnose na nedostatak poverenja u političku klasu, integritet, nedostatak profesionalizma, osećaj da se igre slažu tako da određeni tabor pobedi”. Prema njegovim rečima, to su “interne teme koje se odnose na našu unutrašnju debatu, to nisu teme koje se odnose na način na koji se Rumuni odnose prema evroatlantskom svetu”. Istraživanje takođe pokazuje da skoro tri četvrtine ispitanika članstvo Rumunije u Evropskoj uniji vidi kao prednost u smislu uticaja na ekonomski i društveni život, na porodični i lični život. Pre tri godine, samo 55% Rumuna je verovalo u ovo. Istovremeno, 88% smatra da Rumunija treba da ostane u EU, a 78% da ekonomska budućnost zemlje zavisi od članstva u EU. Pre tri godine, četvrtina stanovništva je rekla da bi Rumuniji bilo bolje da izađe iz Unije. Trenutno, više od polovine Rumuna veruje da zemlja treba da stavi nacionalne interese na prvo mesto, čak i ako to znači kršenje pravila EU. Istraživanje pokazuje i da više od polovine Rumuna veruje da vlasti više deluju u interesu drugih zemalja, da privredu kontrolišu stranci, da država više pomaže multinacionalama nego rumunskim kompanijama ili da postoji dogovor bogatijih zemalja da zadrže Rumuniju u siromaštvu. Istovremeno, preko 60% Rumuna veruje da su u Evropi viđeni kao inferiorni građani, ali smatraju da je Rumunija kulturološki superiornija od zapadnih zemalja. U zaključku istraživanja se navodi da bi 69% ispitanih Rumuna glasalo za nacionalističku stranku ili nacionalističkog kandidata na predsedničkim izborima. Istraživanje se smatra jednim od najrelevantnijih koje je INSCOP objavio poslednjih godina, nudeći jasno razumevanje društvenog nezadovoljstva i faktora koji utiču na percepciju Rumuna u sadašnjem geopolitičkom kontekstu.

Gala muzika će ove godine imati svoj apsolutni orijentir, Međunarodni festival Đorđe Enesku’. Ovogodišnje izdanje održaće se od 24. avgusta do 21. septembra i biće posebno, jer će obeležiti sedam decenija od smrti velikog rumunskog kompozitora. „Svaki festival i samo kreiranje festivala trebalo je da stavi Eneskuovu muziku i genijalnost na važniji i vidljiviji globalni nivo, a mi nastavljamo na isti način. Ove godine imamo mnogo Eneskuovih kompozicija. Biće i novih stvari koje će biti predstavljene na festivalu iz Eneskuovih kompozicija“, naglasio je dirigent Kristijan Mačelaru, umetnički direktor festivala. Prema njegovim rečima, 27. izdanje stavlja značajan akcenat na kulturne događaje i koncerte, što je više moguće širom Rumunije i za sve Rumune.

S druge strane, najavljuje se izdanje jubileja i komemoracija: 50 godina od smrti Šostakoviča, 150 godina od rođenja Morisa Ravela, 100 godina od rođenja dirigenta Marina Konstantina, tvorca hora Madrigal, 100 godina aktivnosti Danskog nacionalnog simfonijskog orkestra, 45 godina od osnivanja Bremenske kamerne filharmonije i 70 godina od osnivanja Filharmonijskog orkestra Transilvanije u Kluž-Napoki.

Međunarodni festival „Đorđe Enesku“ predstavlja međunarodnu referentnu tačku za umetničku izvrsnost, rekla je ministarka kulture Natalija Intotero. Ona smatra da je festival „Đorđe Enesku” mnogo više od obične umetničke manifestacije, da je simbol rumunske kulturne vrednosti, prilika da se proslavi zaostavština genija klasične muzike, Đorđa Eneskua. Ministarka kulture je izrazila zadovoljstvo zbog podrške edukativnim aktivnostima za studente, učenike i mlade umetnike, kroz programe prakse, obuke i kurseve, i na ovogodišnjem izdanju. Gradonačelnik glavnog grada Nikušor Dan izjavio je da je velika radost za Bukurešt što je domaćin ovog festivala. „Jedna od naših briga je da stimulišemo kulturne, akademske i sportske događaje, kako bi Bukurešt postao brend za ovu vrstu događaja. Festival ‘Enesku’ je potreban rumunskom kulturnom pejzažu jer nameće standard i obavezuje, poredeći se s ovim standardom, druge kulturne operatere“, izjavio je gradonačelnik prestonice.

27. izdanje festivala ‘Enesku’ obećava da će biti jedno od najizazovnijih sa organizacione tačke gledišta. U Bukurešt i u zemlju će doći 80 simfonijskih i kamernih orkestara, horova, instrumentalnih ansambala od dva do deset muzičara, iz 28 zemalja, od kojih je 18 iz Rumunije, 9 iz Nemačke, 6 ansambala evropskih projekata, a slede ansambli iz Francuske, Velike Britanije, Italije, Švajcarske, Španije, Poljske, Austrije, Danske, Estonije, Litvanije ili Letonije. U okviru festivala u zemlji će se održati i oko 50 koncerata i recitala.