Savet ministara za finansije Evropske unije usvojio je u Briselu plan smanjenja budžetskih deficita osam zemalja Unije. Rumunski ministar za finansije Tancoš Barna izjavio je da će smanjenje deficita u sedmogodišnjem umesto u četvorogodišnjem periodu doneti mnoge prednosti, pre svega omogučiće rumunskoj privredi da održi visoki nivo javnih investicija. Istovremeno ovo je i preduslov za sprečavanje debalansa i za održiv ekonomski rast. Pored Rumunije, Španija, Italija i Francuska tražile su da se produži rok za smanjenje deficita. Evropski komesar za ekonomiju Letonac Valdis Dombrovskis objasnio je da će se prve analize objaviti na proleće. Na margini Saveta, Dombrovskis je na zasebnom susretu razgovarao sa rumunskim ministrom finansija o detalijima plana. Tancoš Barna je izjavio da će Rumunija u narednom sedmogodišnjem periodu uživati finansijsku i tehničku pomoć za uspostavljanje makroekonomskog bilansa. Evropska komisija je kao parametre postavila kontrolu javnih rashoda i ekonomski rast baziran na investicije. Fiskalno-budžetski plan Rumunije predvidja stabilizaciju javnog duga i smanjenje deficita ispod 3% bruto društvenog proizvoda u periodu 2025-2031. godina. Rumunija će se i dalje razvijati, podržaće investicije i postizati dugoročnu finansijsku stabilnost, podvukao je na svom fejsbuk nalogu i ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ. Bolos kaže da će odluka Evropske komisije o prihvatanju rumunskog plana o smanjenju budžetskog deficita dozvoliti vladi da izbegne pritisak na donošenje hitnih promena i dramatičnih mera za smanjenje budžetskog deficita. Masovno smanjenje rashoda, blokiranje investicija u bolnice i puteve, masovno povećanje poreza bile bi posledice eventualnih drastičnih mera, upozorava Marčel Bološ. Ovim planom Rumunija ne gubi medjunarodni kredibilitet, u suprotnom nepoštovanje fiskalnih obaveza značilo bi smanjenje rejtinga zemlje i istovremeno poskupljenje pozajmica. Odluke dokazuju da je evropskim ekonomijama potrebno vreme za realiazciju održive fiskalne konsolidacije i da se istovremeno ne žrtvuje razvoj. Bološ je dodao da bi Rumunija rizikovala da izgubi sve što danas gradi za naredne generacije. 2024. godina bila je komplikovana u Rumuniji sa lokalnim, evroparlamentarnim, predsedničkim i parlamentarnim izborima. Istovremeno, ostvaren je i novi obračun penzija, povećane su plate u mnogim sektorima i podržane investicije bez presedana. Rumunija je 2024. godinu završila sa budžestkim deficitom od 8,6% bruto društvenog proizvoda.
Category: Aktuelnosti
-
Vesti (21.01.2025.)
Savez Srba u Rumuniji organizovaće predstave posvećene proslavi Svetog Save. Ove tradicionalne predstave, koje očekuje šira javnost, ove godine će se održati po sledećem kalendaru: 25. januara u Aradu, 26. januara u Rešici, dok će se centralna manifestacija održati 29. januara u Temišvaru.
Ambasada Rumunije u Crnoj Gori obeležila je „Dan rumunske kulture u Crnoj Gori“. 15. januara 2025. obeleženo je i 175 godina od rođenja narodnog pesnika Mihaja Emineskua. Ovom prilikom obraćanja o značaju Dana rumunske kulture i važnosti nedavnoj inauguraciji spomenika pesniku Mihaju Emineskuu u Podgorici uz podršku Međunarodne akademije “Mihai Eminescu” iz Krajove, održali su ambasador Rumunije Viorel Ardeleanu, ministarka kulture i medija Crne Gore Tamara Vujović, predsednica Lokalnog parlamenta Jelena Borovinić-Bojović i generalni direktor lista „Vijesti“. Položeno je cveće na pesnikov spomenik, održan je poetski trenutak uz učešće više dece, dodeljene su diplome i pokloni pobednicima onlajn konkursa koji je organizovala Ambasada zajedno sa publikacijom/portalom „Vijesti“ kao i koktel. Događaju su prisustvovali ambasadori, predstavnici centralne i lokalne javne vlasti, počasni konzul Rumunije, novinari i predstavnici kulturnih udruženja Rumuna u Crnoj Gori.
Muzej knjige i rumunskog egzila obeležio je Dan nacionalne kulture organizovanjem kulturnog maratona. Maraton je počeo izložbom „Mihaj Eminesku u zbirkama Muzeja knjige i rumunskog egzila“, koja je otvorena do kraja januara. Prikazani su originalni dokumenti iz baštine ustanove, posebno knjige poezije, ali i tomovi stručne literature. Tomovi su obuhvaćeni u zbirkama „Basarab Nicolescu“, „Leonid Mamaliga“, „Vintila Horia“, ali i u donaciji „Rumunski institut/Rumunska biblioteka u Frajburgu“. Drugi događaj je izložba fotografske umetnosti „Duša – poezija – fotografija“. Izložba obuhvata 64 fotografije koje su napravila 3 gosta iz inostranstva (Austrija, Izrael i Srbija), 13 gostiju iz zemlje, 11 fotografskih umetnika iz Krajove i 5 studenata Odseka za kinematografiju, fotografiju i medije Univerziteta u Krajovi.
Rumunski plivač David Popović zauzeo je drugo mesto na rang listi najboljih sportista Balkana u 2024. godini, posle grčkog atletičara Miltiadisa Tentoglua. Novinari nacionalnih novinskih agencija balkanskih država učestvovali su u tradicionalnoj anketi koju je sprovela bugarska novinska agencija BTA, a koja je dostigla svoje 51. izdanje. Grk Miltiadis Tentoglou, koji je prošle godine postao olimpijski šampion, svetski šampion u dvorani i evropski šampion u skoku u dalj, u ovoj anketi je sakupio 61 poen. Bio je samo dva boda ispred Davida Popovića, osvajača zlatne medalje na 200 metara slobodno na Olimpijskim igrama u Parizu, gde je osvojio i bronzanu medalju na 100 metara slobodno. Srpski košarkaš Nikola Jokić, koji igra u NBA ligi, sa ekipom Denver Nagetsa, zauzeo je treće mesto u istraživanju BTA za 2024. godinu. Treba napomenuti da je David Popović zauzeo prvo mesto u anketi BTA 2022. godine, kada je osvojio titule svetskog i evropskog šampiona na 100 i 200 m slobodno, postavivši i novi svetski rekord na 100 m slobodno.
Interreg IPA program Rumunija-Srbija organizovao je nekoliko događaja posvećenih promociji drugog poziva za dostavljanje predloga projekata iz Programa. Ovaj poziv je otvoren isključivo za Prioritet 1, „Zaštita životne sredine i upravljanje rizicima“, sa specifičnim ciljevima „Promovisanje obnovljive energije“ i „Promovisanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova staklene bašte“. Potencijalnim aplikantima koji su pozvani da pošalju koncepte do 3. marta 2025. dostupna su evropska sredstva od 8,8 miliona evra. Informativni skupovi zakazani su u Temišvaru za 16. januar, Rešici za 17. januar, Drobeta Turnu Severin za 21. januar, Boru za 22. januar, Vršac za 23. januar i Požarevac za 30. januar.
-
Počeo drugi predsednički mandat Donalda Trampa (21.01.2025)
Niko nije ostao ravnodušan na povratak republikanca Donalda Trampa u Belu kuću. Uloga šefa SAD i najaćeg čoveka sveta koju neizmerno voli mnogo je nedostajala Donaldu Trampu u poslednje četiri godine. Ni politička klasa u Bukureštu nije ostala ravnoduđna i čestitala Trampu drugi mandat. Predsednik Rumunije Klus Johanis je izmedju ostalog naglasio da je Rumunija blizak strateški partner SAD i poželeo američkom lideru mnogo uspeha u novom mandatu. Potrebna nam je jaka i vibrantna transatlanska veza u korist naše zajedničke bezbednosti i prosperiteta, podvukao je u Klaus Johanis na svojoj X platformi. I drugi čovek po Ustavu Rumunije, predsednik Senata Ilije Boložan, poželeo je uspeh Trampu u novom mandatu i izrazio uverenje da će se prijateljstvo dve države konsolidovati. Povratak u Belu kuću je istorijski trenutak koji će imati pozitivan odjek za Rumuniju sa stanovišta bezbednosti i investicija, poručio je socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku. Liderka opozicione Unije spasite Rumuniju Elena Laskoni naglasila je da u istoriji SAD počinje novo poglavlje i da za Rumuniju Amerika predstavlja oslonac nacionalne bezbednosti. Osim svečanih poruka rumunskih političara, štampa u Bukureštu piše da je od rumunskih političara jedino Djordje Simion, predsednik opozicione nacionalističke stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) dobio poziv da prisustvuje svečanostima u Vašingtonu. Simion je u Vašingtonu bio u svojstvu podpredsednika Evropske partije konzervativaca i reformista, članice političke porodice koja je po ideologiji bliska američkim republikancima. Rumunski komentatori beleže da naša zemlja nema razloge za zabrinutost u novoj Trampovoj epohi, jer su dve države saveznice u Severnoatlanskom savezu i sem toga vezane bilateralnim stareškim partnerstvom koje se može unaprediti. Analitičari podsećaju da je u prvom predsedničkom mandatu Donalda Trampa Rumunija bile medju prvim državama koja se pridružila zahtevima američkog lidera za povećanje vojnih izdataka na 2,5% bruto društvenog proizvoda. Dodatnim adutom može se smatrati da se vojna oprema Rumunije nabavlja uglavnom iz SAD. Bukurešt je potpisao i ugovor o pozajmici 920 miliona dolara za modernizaciju vojnih kapaciteta i da će deo ovog novca biti namenjen fabrikama oružija u Rumuniji koja će postati jedini evropski proizvodjač municije za tenkove Abrams.
-
Pripreme za Festival Đorđe Enesku 2025
Gala muzika će ove godine imati svoj apsolutni orijentir, Međunarodni festival Đorđe Enesku’. Ovogodišnje izdanje održaće se od 24. avgusta do 21. septembra i biće posebno, jer će obeležiti sedam decenija od smrti velikog rumunskog kompozitora. „Svaki festival i samo kreiranje festivala trebalo je da stavi Eneskuovu muziku i genijalnost na važniji i vidljiviji globalni nivo, a mi nastavljamo na isti način. Ove godine imamo mnogo Eneskuovih kompozicija. Biće i novih stvari koje će biti predstavljene na festivalu iz Eneskuovih kompozicija“, naglasio je dirigent Kristijan Mačelaru, umetnički direktor festivala. Prema njegovim rečima, 27. izdanje stavlja značajan akcenat na kulturne događaje i koncerte, što je više moguće širom Rumunije i za sve Rumune.
S druge strane, najavljuje se izdanje jubileja i komemoracija: 50 godina od smrti Šostakoviča, 150 godina od rođenja Morisa Ravela, 100 godina od rođenja dirigenta Marina Konstantina, tvorca hora Madrigal, 100 godina aktivnosti Danskog nacionalnog simfonijskog orkestra, 45 godina od osnivanja Bremenske kamerne filharmonije i 70 godina od osnivanja Filharmonijskog orkestra Transilvanije u Kluž-Napoki.
Međunarodni festival „Đorđe Enesku“ predstavlja međunarodnu referentnu tačku za umetničku izvrsnost, rekla je ministarka kulture Natalija Intotero. Ona smatra da je festival „Đorđe Enesku” mnogo više od obične umetničke manifestacije, da je simbol rumunske kulturne vrednosti, prilika da se proslavi zaostavština genija klasične muzike, Đorđa Eneskua. Ministarka kulture je izrazila zadovoljstvo zbog podrške edukativnim aktivnostima za studente, učenike i mlade umetnike, kroz programe prakse, obuke i kurseve, i na ovogodišnjem izdanju. Gradonačelnik glavnog grada Nikušor Dan izjavio je da je velika radost za Bukurešt što je domaćin ovog festivala. „Jedna od naših briga je da stimulišemo kulturne, akademske i sportske događaje, kako bi Bukurešt postao brend za ovu vrstu događaja. Festival ‘Enesku’ je potreban rumunskom kulturnom pejzažu jer nameće standard i obavezuje, poredeći se s ovim standardom, druge kulturne operatere“, izjavio je gradonačelnik prestonice.
27. izdanje festivala ‘Enesku’ obećava da će biti jedno od najizazovnijih sa organizacione tačke gledišta. U Bukurešt i u zemlju će doći 80 simfonijskih i kamernih orkestara, horova, instrumentalnih ansambala od dva do deset muzičara, iz 28 zemalja, od kojih je 18 iz Rumunije, 9 iz Nemačke, 6 ansambala evropskih projekata, a slede ansambli iz Francuske, Velike Britanije, Italije, Švajcarske, Španije, Poljske, Austrije, Danske, Estonije, Litvanije ili Letonije. U okviru festivala u zemlji će se održati i oko 50 koncerata i recitala.
-
Vesti – 20.1.2025
Sastanak lidera vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) zakazan za ponedeljak, na kojem je trebalo da se analiziraju interne ankete o namerama Rumuna da glasaju na predsedničkim izborima u maju, odložen je, navode politički izvori. Lideri tri stranke morali su da donesu odluku o zajedničkom kandidatu za predsedničke izbore, nakon što je testirano nekoliko političara, uključujući bivšeg predsednika Nacionalne liberalne partije (PNL) Krina Antoneskua i lidere socijaldemokrata i liberala. Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL) bi ove nedelje trebalo da utvrde zajedničku kandidaturu za predsedničke izbore, s obzirom na to da socijaldemokrate do sada nisu potvrdile kandidaturu Krina Antoneskua. Lider Socijaldemokratske stranke (PSD) Marčel Čolaku sazvao je za utorak sastanak rukovodstva stranke na kojem bi trebalo da se razgovaral o zajedničkoj kandidaturi sa liberalima.
Od ponedeljka, do 20. marta, Rumuni sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu koji žele da glasaju na predsedničkim izborima u maju putem pošte mogu se registrovati onlajn na portalu www.votstrainatate.ro. Stalna izborna uprava takođe saopštava da je za zainteresovane da se upišu kao glasači na biračkom mestu u dijaspori rok do 4. marta. Podsećamo, Vlada je nedavno donela odluku da se glasanje van zemlje odvija od petka do nedelje, 4. maja, a poslednjeg dana biračka mesta se zatvaraju u 21.00 po lokalnom rumunskom vremenu. Predsedničke izbore poništio je krajem prošle godine Ustavni sud, zbog manjkavosti izbornog procesa.
Rumunski i mađarski ministri spoljnih poslova Emil Hurezeanu i Peter Sijarto sastali su se u ponedeljak u Bukureštu, povodom učešća mađarskog zvanica na međunarodnoj konferenciji u oblasti energetike. Dvojica zvaničnika su se dogovorili da razvijaju ekonomsku saradnju kroz realizaciju zajedničkih projekata u oblastima kao što su infrastruktura, saobraćaj i energetika. Rumunski ministar spoljnih poslova je istakao potrebu da se rumunsko-mađarskom strateškom partnerstvu pruži dodatna suština, što je osnovni element bilateralne saradnje, i istakao zabrinutost u vezi sa bezbednosnim izazovima koje je izazvala agresija Ruske Federacije u Ukrajini, kao i njihove višestruke implikacije, ponovivši pozicije dosledne Rumuniji. Emil Hurezeanu je takođe predstavio podršku koju Rumunija pruža Republici Moldaviji (bivšoj sovjetskoj, pretežno rumunsko govorno stanovništvo), uključujući i u oblasti energetike.
Najvažniji politički, ekonomski i lideri civilnog društva okupljaju se od 20. do 24. januara na Svetskom ekonomskom forumu 2025. u Davosu, na čijem će dnevnom redu biti teme poput Ukrajine, Gaze, klimatskih promena, porasta populizma i veštačke inteligencije. U švajcarskom alpskom gradu očekuje se skoro 3.000 lidera, uključujući 60 šefova država i vlada, iz preko 130 zemalja. Svetski lideri koji bi trebalo da prisustvuju sastanku su nemački kancelar Olaf Šolc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i kineski vicepremijer Ding Sjueksijang. Donald Tramp će se obratiti skupu na mreži samo nekoliko dana nakon inauguracije za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Svetska banka je revidirala naniže izglede za razvoj rumunske privrede ove godine, posebno zbog nedavno najavljenih mera fiskalne konsolidacije. U svom najnovijem izveštaju o globalnoj ekonomskoj perspektivi, Svetska banka smanjuje rast rumunske privrede na 2,1% ove godine, u poređenju sa nivoom od 3,8% predviđenim u junu 2024. Takođe, u 2026. rast bruto domaćeg proizvoda Rumunije bi bio 2,6% u poređenju sa nivoom od 3,8% prognoziranim u junu od strane Svetske banke. S druge strane, očekuje se poboljšanje nivoa investicija, posebno u Poljskoj i Rumuniji, zbog strukturnih reformi i kašnjenja evropskih fondova.
Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp danas zvanično počinje svoj drugi mandat u Beloj kući, posle ceremonije inauguracije koja se održala na Kapitolu u Vašingtonu. Tramp je rekao da će u prvim satima svog predsedavanja potpisati skoro 100 takozvanih „izvršnih naredbi“ – direktiva koje ciljaju na aktivnosti vlade. Među merama koje namerava da preduzme, Donald Tramp je, u govoru svojim pristalicama u nedelju u Vašingtonu, najavio deportaciju ilegalnih imigranata, izgradnju antiraketnog štita za zaštitu Sjedinjenih Američkih Država i skidanje poverljivosti dosijea u vezi sa atentatom. bivšeg predsednika Džona F. Kenedija, njegovog brata Roberta Kenedija i lidera građanskih sloboda Martina Lutera Kinga. Sva tri atentata izazvala su teorije zavere koje kruže više od 5 decenija. Među merama koje je najavio Donald Tramp su popuštanje propisa o zaštiti životne sredine i intenziviranje vađenja nafte.
Sledeće oslobađanje izraelskih talaca koje su u oktobru 2023. kidnapovali palestinski teroristi iz pokreta Hamas i prebacili u pojas Gaze biće sledeće subote, kada će četiri osobe biti oslobođene – javlja dopisnik Radio Rumunije u Izraelu. U nedelju su oslobođena tri izraelska taoca, više od 15 meseci nakon što su kidnapovani tokom terorističkog napada koji je doveo do izbijanja rata u Gazi. Jedna od njih ima i rumunsko državljanstvo, druga ima rumunsko poreklo. Vlasti u Bukureštu pozdravile su oslobađanje prve grupe talaca, nakon sporazuma u Gazi.
Vlada Republike Moldavije zatražila je pomoć od Evropske unije da se izbori sa energetskom krizom izazvanom obustavom isporuke ruskog gasa separatističkom regionu Pridnjestrovlja. Gas koji je besplatno isporučen ovoj samoproglašenoj proruskoj republici korišćen je u proizvodnji struje i prodavan ispod tržišne cene i na desnoj obali Dnjestra, ali su isporuke obustavljene. U tom kontekstu, Kišinjev je odlučio da aktivira Mehanizam civilne zaštite Evropske unije i zatražio pomoć za hitnu instalaciju elektrane od 125 MW i 10 elektrana od 10 MW. Nova postrojenja biće instalirana u državnim termoenergetskim preduzećima u opštinama Kišinjev i Balci, koja imaju neophodnu infrastrukturu i priključke na nacionalnu električnu mrežu. Ministarstvo energetike Moldavije saopštilo je da će ova postrojenja doprineti pokrivanju finalne potrošnje energije nakon završetka hladne sezone, kada toplane više neće proizvoditi toplotnu energiju, odnosno smanjiće obim proizvedene električne energije. Istovremeno, Kišinjev je najavio da će do kraja ove godine biti izgrađen visokonaponski dalekovod u Republici Moldaviji, a struja iz Rumunije više neće prolaziti kroz Pridnjestrovski region.
Rumunija učetvuje na izložbi “Zelena nedelja” u Berlinu, navodi Ministarstvo poljoprivrede u Bukureštu. Do 26. januara na nacionalnom štandu promovišu se i nude na degustaciju uzorci rumunskih proizvoda registrovanih po evropskim sistemima kvaliteta ili u procesu registracije, mesnih preparata i sorti sireva, konzerviranog povrća i voća, pekarskih proizvoda, meda, ceđenog ulja, sirupa, vina i žestokih pića. Prošle godine manifestaciju „Zelena nedelja” u Berlinu posetilo je približno 300.000 ljudi.
-
Svetska banka, prognoza naniže za Rumuniju (20.01.2025)
Prema najnovijem izveštaju o „Globalnom ekonomskom izgledu”, koji je objavila Svetska banka, privreda Rumunije će ove godine zabeležiti napredak od 2,1%, u poređenju sa nivoom od 3,8% procenjenim sredinom prošle godine. Za sledeću godinu prognoza ove institucije pada, sa 3,8 na 2,6%. Prema Svetskoj banci, rast u Centralnoj Evropi trebalo bi da se oporavi na 2,8% u 2025. i 3% u 2026. godini, zahvaljujući snažnoj privatnoj potražnji. Međutim, napredak izvoza iz Centralne Evrope ostao bi skroman, u odnosu na evrozonu, koji je takođe smanjen. Nivo investicija, posebno u Poljskoj i Rumuniji, trebalo bi da se poboljša, nakon strukturnih reformi i odloženih evropskih fondova, predviđaju stručnjaci međunarodne institucije. Ovim zemljama je odblokirano 19% odnosno 33% iz Fonda za oporavak i rezilijenciju, sa približno 13% ispunjenih i pozitivno ocenjenih ciljeva, navodi se u izveštaju. Uprkos prilivu finansiranja koje je odobrila Evropska unija, nedavno najavljene mere fiskalne konsolidacije od juna su doprinele značajnoj reviziji perspektiva Rumunije naniže, ocenjuje Svetska banka. Početkom februara misija MMF-a posetiće Bukurešt, gde će se sastati sa predstavnicima nove rumunske vlade i Narodne banke. Poseta ima za cilj analizu nedavnih ekonomskih i finansijskih kretanja i ažuriranje makroekonomskih perspektiva. Agencija za rejting Fitch je krajem prošle godine revidirala naniže prognoze rasta rumunskog bruto domaćeg proizvoda za 2025. i 2026. godinu na 1,4 odnosno 2,2%, s obzirom na manje izražen oporavak u evrozoni. U stvari, Svetska banka predviđa da će u evrozoni BDP zabeležiti rast od samo 1% 2025. godine, nakon što je u junu procenila napredak od 1,4%. Pogoršanje izgleda dolazi zbog niske potrošnje, niskih investicija kompanija i slabog industrijskog razvoja. Svetska banka skreće pažnju na moguće posledice problema sa kojima se suočava Nemačka, koja je odgovorna za skoro 30% BDP evrozone. Pored toga, Svetska banka je upozorila da bi potencijalne dodatne carine od 10% od strane Sjedinjenih Američkih Država mogle da smanje ionako krhki globalni rast za 0,3 procentna poena ako trgovinski partneri Sjedinjenih Američkih Država uvedu sopstvene carinske tarife. Potencijalne dodatne carinske tarife bi smanjile ekonomski rast SAD za 0,9%, što se procenjuje na 2,3% u 2025. Prema podacima Svetske banke strane direktne investicije u zemlje u razvoju sada predstavlja polovinu nivoa iz 2000. godine, a globalna trgovinska ograničenja su pet puta veća od proseka iz 2010- 2019.
-
Reakcije posle oslobodjenja tri taoca (20.01.2025)
Palestinski islamistički pokret Hamas oslobodio je u nedelju tri izraelske taokinje otete u terorističkom napadu 7. oktobra 2023. godine. Podsećamo, teroristički napad bio je povod za izbijanje rata u Pojasu Gaze. Sa svoje strane Izrael je oslobodio 90 palestinskih zatvorenika u prvoj razmeni predvidjenoj dogovorom o prekidu vatre u palestinskoj enklavi. Izveštač Radio Rumunija iz Izraela navodi da su Romi Gonen, Doron Štrajmbreher i Emili Damari oslobodjene posle 471 dan i da su posle lekarskog pregleda upućene u jednu bolnicu i cetrlanom delu zemlje gde će biti podvrgnute detalnjom pregledu. Na prvi pogled one se nalaze u dobrom zdravstvenom stanju. Doron Štajnbreher, veterinarska tehničarka ima i rumunsko državljanstvo. Romi Goen, plesacica ima, kao i hiljade Izraelaca, rumunsko poreklo. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije pozdravilo je oslobadjanje prvih izraelskih talaca posle 15 meseci. Diplomatija u Bukureštu u objavljenom saopštenju izrazila je zahvlnost svim nacionalnim institucijama za izvanrednu i nerpekidnu saradnju. ,,Oslobadjanje prvih talaca posle potpisivanja dogovora predstavlja veliku radost i olakšanje za porodice. Puna implementacija dogovora o primiriju je potrebna za siguran povratak talaca i olakšanje porodica i prijatelja otetih kao i civilnog stanovništva Pojasa Gaze. Istovremeno, impelemntacija dogovora otvara šansu za trajan mir koji bi doneo bezbednost regionu kao i obnovu i humanitarnu pomoć Gazi’’, navodi se u saopštenju. Rumunija pozdravlja posredničke napore SAD, Egipta i Katara uložene na postizanju dogovora Izraela i Hamasa. Dogovor predvidja izmedju ostalog da se u prvoj etapi oslobodi ukupno 33 talaca i više od 1000 palestinskih zarobljenika.Takodje, predvidja se i povećanje humanitarne pomoći stanovništvu Gaze, gde je od početka izraelske vojne intervencije poginulo skoro 47 000 ljudi. U drugoj etapi Hamas traba da oslobodi poslednjih 65 talaca, a izraelska država da povuče svoje vojne snage iz enklave. Ambasador Rumunije u Izraelu Radu Joanid, čiju izjavu prenosi bukureštanska štampa, apeluje na umereni optimizam jer je na Srednjem istoku situacija fluidna i ,,ono što danas izgleda sivo, sutra može da bude roze, a prekosutra crno’’.
-
Sport (20.01.2025)
RUKOMET
U Grupi A Lige šampiona prvakinje Rumunije u rukometu igračice CSM Bukurešta savladale su u subotu na domaćem terenu Krim Merkator sa 36-23 (17-8). Kristina Neagu sa 11 golova bila je najefikasnija rukometšica Bukurešta u najubedljivijoj pobedi u ovogodišnjoj sezoni Lige šampiona. Važan doprinos pobedi dale su i Elizabet Omoregje sa 6 i Ema Sesil Fris sa 5 golova. U timu Krima najbolje rukometašice bile su Tamara Horaček sa 7 i Itana Grbić sa 5 golova. U ostalim mečevima grupe Ferencvaroš je poražen na domaćem parketu u utakmici sa francuskim Mecom sa 23-26, dok je Podravka Vegeta Koprivnica savladala rumunsku Bistricu Nasaud sa 26-25. 26. januara CSM Bukurešt odmeriće snage sa danskim Nikobingom u gostima. U Grupi A Lige šampiona vodi Mec sa 19 bodova ispred Ferencvaroša sa 16, Podravke sa 11, CSM Bukurešta sa 10, Krim Merkatora sa 8, Glorije sa 6, Storhamara sa 5 i Nikobinga sa 3 boda.
U 11. Kolu Lige šampiona vicešampionke Rumunije rukometašice Rapida iz Bukurešta doživele su u nedelju novi poraz na domaćem terenu. U grupi B danski Odenze savladao je Rapid sa 42-25 (20-15).U bledom izdanju Rapida bolje od ostalih bile su Albertina Da Kruz Kasoma sa 5 golova, Aisato Kujate sa 4 i Andjela Janjušević sa 4 gola. U odličnom timu Odenzea najstaknutije rukometašice bile su Mija Hojlund sa 7, Tale Rusfeld Deila sa 5 i Elma Haličević 5 golova. U ostalim mečevima Audi Gjor ETO savladao je u subotu Brest Bretanj sa 28-27, a u nedelju Ludvizburg je pobedio podgoričku Budućnost 26-18. 26.januara Rapid igra protiv Tim Esbjerga u Bukureštu.
U Grupi B Lige šampiona za rukometašice vodi Gjor sa 19 bodova ispred Esbjerga sa 15, Odenzea sa 16, Brest Bretanja sa 14, Ludvigzburga sa 11, Vajpsrsa sa 7, Rapida sa 5 i Budućnosti sa 3 boda.
U istoj grupi Lige šampiona Glorija Bistrica je poražena u Koprivnici od Podravke rezultatom 25-26 ( 5-15). Iako su domaće rukometašice vodile su tokom cele utakmice, Podravka je pobedonosni gol postigla 58 sekundi pre kraja utakmice. U timu Glorije najefikasnije su bile Danila Patrisija So Delgado Pinto sa 7 golova i Sejnabu Mbengue Rodrigez takodje sa 7 golova. Josipa Mamić sa 8 i Mateja Pletikosić sa 7 golova dale su najveći doprinos pobedi Podravke. Glorija zauzima 6. mesto na tabeli grupe B Lige šampiona sa 6 bodova iz 10 utakmica.
U nedelju u Grupi B EHF Lige Evrope rukometašice rumunskohg tima CSM Ramniku Valča savladale su na domaćem parketu danski tim Ikast Hambold rezultatom 27-26 (15-15). Gostujući tim počeo je utakmicu uspešnije i u 8. minutu stekao prednost od 5-1, Valča je izjednačila u 24.min. na 12-12, da bi se poluvreme završilo nerešenim rezultatom 15-15. Ikast je u 49. minutu vodio sa 24-22, ali Rumunke se nisu predale, postigle su četiri uzastopna gola i sačuvale prednost od jednog gola do kraja utakmice. Julija Majndhof sa 6 i Natali Hagman sa 4 gola bile su najefikasnije rukometašice Valče. U odličnom tumu Ikasta istakle su se Ingvild Kristijansen Bakerud sa 7 i Line Mai Hogard sa 5 golova. U nedelju norveška Sola savladala je Borusiju Dortmund rezultatom 32-30. 25. januara u trećem kolu Valča dočekuje norvešku Solu
Dunarea Braila savladala je norveški Larvik rezultatom 27-24 (13-11) u Grupi A EHF Lige Evrope i postigla drugu uzastopnu pobedu u ovom takmičenju. Katarina Ježić sa 7, Kristina liščević sa 6 i Marija Kanaval sa 4 gola bile su najbolje rukometašice Brajile. U timu Larvika najstaknutija rukometašica u meču sa Brajilom bila je Guro Ramberg sa 5 golova. U subotu Elče je na domećem terenu izgubio od Turingera sa 27-28. 26. januara Dunarea Brajila u trećem kolu dočekuje Turinger.
TENIS
Rumunsko/ukrajinski ženski dubl Gabrijea Ruse/Marta Kostjuk plasirao se u četvrtfinale dublova na prvom grend slem turniru godine u Melburnu. Ruse i Kostjuk savladale su u osminu finala Kineskinju Hanju Guo i Ruskinju Aleksandru Panoviu rezultatom 7-5, 4-6, 7-6 posle tri sata i 14 minuta igre. Podsećamo, rumunsko/ukrajinski dubl plasirao se u polufinale gredn slem turnira u Melburnu 2023. godine kao i 2024. na Rolamd Garosu. U četvrtfinalu Ruse i Kostjuk sastaju se sa Tajvankom Su-Vej Hsijeh i Letonkom Jelenom Ostapenkom. Nažalost u singlu Žaklin Kristijan je eliminisana u trećem kolu Otvorenog prvenstva Australije od Nemice Eve Lis rezultatom 6-4, 3-6, 3-6.
Na Australijan openu Viktor Kornea i Argentinac Marijano Navode poraženi su u drugom kolu. U petak Kornea i Navone izgubili su od nemačkog dubla u sastavu Kevin Kravic/ Tim Pec sa 6-4, 1-6, 4-6.
U juniorskoj konkurenciji Rumuni Janik Teodor Aleksandresku i Maja Ilinka Burčesku debitovali su u nedelju uspešno na Australijan openu. Aleksandresku je savladao Nemca Nilsa MekDonalda sa 6-3-62 i u nardenom kolu igra protiv Švajcarca Flina Tomasa, 11 nosioca turnira, dok je Maja Burčesku savladala Australijanku Alanu Subašić sa 7-6, 6-2.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (18.01.2025)
Prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji održaće se 4. a drugi 18. maja- odlučila je koaliciona vlada Socijademokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Rumuni u zemlji glasaće tokom samo jednog dana, dok će dijaspora za glasanje imati na raspolaganju tri dana. Poslednjeg dana glasačka mesta zatvaraju se u 21 čas po rumunskom vremenu, bez obzira na vremenske zone. Ova odluka je doneta da sa ciljem da se ostavlja vreme za uticanje na izbor, kada je glasanje u zemlji već završeno. Vlasti su usvojile i strožija pravila za vodjenje izborne kampanje, posebno na internetu. Za nepoštovanje ovih mera predvidjene su novčane kazne u visini od 10 000 evra, a u slučaju velikih onlajn platformi i do 5% poslovnog fonda. Vladina odluka o održavanju predsedničkih izbora objavljena je u Službenom listu. Predstavici mnogih nevladinih organizacija izjavili su da je usvajanje ovog normativnog akta bez realne javne rasprave i analize razloga za poništenje prethodnih predsedničkih izbora nedopustivo. Podsećamo, posle potvrdjivanja rezultata prvog kruga predsedničkih izbora održanih 24. novembra, Ustravni sud je 6. decembra poništio predsedničke izbore u vreme kada je u inostranstvu već počelo glasanje u drugom krugu. Ustavni sud je doneo odluku o poništenju izbora nakon objavljenog Izveštaja Vrhovnog saveta odbrane zemlje o spoljnom mešanju u izborni proces. U nedelju više desetina hiljada osoba izašlo je na ulice Bukurešta i drugih gradova sa zahtevom da se obnovi drugi krug predsedničkih izbora smatrajući da je odluka o poništenju neopravdana. Demonstranti su zahtevali i smenu predsednika Klausa Johanisa jer je njegov drugi madat istekao 21. decembra. Opozicioni parlamentarci podneli su 161 potpis za supsenziju predsednika, a Asocijacija za ujedinjenje Rumuna tražila zakazivanje vanrednog zasedanja Parlamenta u periodu 20-24 januar da bi se pokrenuo postupak za razrešenje predsednika. Za smenu predsednika potrebno je najmanje 234 glasa.
Narodna banka Rumunije održala je referentnu kamatnu stopu na 6,5%. Referentna kamata nije promenjena od avgusta od kada su preduzete mere za smanjenje stope inflacije. Prema podacima Centralne banke Rumunije stopa inflacije je povećana u poslednjem tromesečju 2024. preko očekivanja, pre svega zbog poskupljenja goriva i produžene suše. Stručnjaci su rezervisani kada je reč o mogućem smanjenju referentne kamatne stope ove godine i veruju da se nakon predsedničkih izbora unutrašnjopolitički kontekst neće poboljšati i da će najverovatnije doći do pristiska na kurs nacionalne monete. Vlada Rumunije priprema nacrt budžeta za 2025. godinu koji izmedju ostalog predvidja godišnji deficit od 7% dogovoren sa Evropskom komisijom i investicije u visini od 7% bruto društvenog proizvoda.
Rumunski tužioci optužili su tekuće nedelje bivšeg predsednika Rumunije Jona Ilijeskua i bivšeg premijera Petrea Romana za krivično delo protiv čovečnosti u vreme Rudarijade u junu 1990. godine. Tužioci traba da otvore novu istragu jer su sudovi poništili prikupljene dokaze. Optužnica tereti osobe na rukovodećim funkcijama u Rumuniji za represivnu politiku protiv civilnog društva u Bukureštu u junu 1990. godine. Tada su u nemirima poginule 4 osobe, povredjen je fizički i psihički integritet više od 1300 osoba i lišeno slobode više od 1200 osoba. Od aprila 1990. godine u Bukureštu je održana višenedeljna manifestacija protiv novih vlasti ustoličene posle Revolucije. Prema navodima tužilaca 13., 14,. i 15. juna počele su represivne akcije protiv demonstranata uz pomoć snaga Ministartva unutrašnjih poslova, vojske, Rumunske obaveštajne službe kao i više desetina hiljada rudara i drugih radnika. Rudari koji su došli u Bukurešt upali su u sedišta novoosnovanih stranaka, u stanove glavnih političkih lidera opozicije, sedišta nezavisnigh medija i obrazovnih institucija.
Od 2011. godine u Rumuniji se 15. Januara, za dan rodjenja pesnika Mihaja Emineskua, obeležava Dan nacionalne kulture. Ove godine obeležava se 175 godina od rodjenja najvećeg rumunskog pesnika. Posvećen kulturi, umetnosti i rumunskim akademskim naporima, Dan nacionalne kulture obeležen je brojnim manifestacijama u svim zonama sa rumunskim življem. Medjutim, istog dana održan je i protest Sindikalne federacije kulturnih i medijskih radnika, koji su želeli da upozore na podfinansiranje sektora i na neopravdane razlike u primanjima, koje pogadjaju radnike muzeja, biblioteka i kulturnih centara.
-
Vesti – 17.01.2025
Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije oštro osuđuje neodgovorne napade ruskih snaga kojima se krše sve norme međunarodnog prava i naglašava da nelegalna i ničim izazvana agresija Rusije na Ukrajinu stvara rizike za ceo region. Saopštenje je dato nakon što su sistemi za praćenje i nadzor rumunskog ministarstva odbrane u petak ujutro primetili narušavanje rumunskog vazdušnog prostora, u okrugu Tulča, kada su ruske snage nastavile seriju napada dronova na civilne ciljeve i lučku infrastrukturu u Ukrajini. „Poštovanje suvereniteta, bezbednosti i mira su obaveze koje Ruska Federacija sistematski i ničim izazvanim krši. Uporne agresivne akcije, nezakonita okupacija nekih teritorija njenih suseda i iligalni rat koji Rusija već skoro 3 godine vodi u velikim razmerama protiv suverenog suseda, predstavljaju upornu i ozbiljnu pretnju ne samo Ukrajini već i celom Crnomorskom regionu i istočnom boku Severnoatlanske alijanse, navodi Ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova takođe napominju da su u realnom vremenu obaveštavali NATO o situacijama izazvanim ovim napadima i da su u stalnom kontaktu sa njim.
Više hiljada policajaca i službenika iz institucija odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti, kao i rezervista iz cele Rumunije učestvovali su u petak na protestu u Bukureštu. Nezadovoljni su vladinom uredbom o smanjenju budžetskog deficita koja im je značajno smanjila prihode. Dokument predviđa ukidanje naknade za prekovremeni rad, rad vikendom ili državnim praznicima. Demonstranti tvrde da će prihodi operativnih policajaca biti ozbiljno pogođeni smanjenjem u iznosu od 200evra (1000 leja) do 400 evra (2.000 leja). Demonstranti su organizovali protesnu šetnju prema ministarstvu finansija, ministarstvu pravde, ministarstvu rada i ministarstvu unutrašnjih poslova, a sedište Vlade je bila krajnja destinacija.
Prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji biće održan 4. maja, a drugi krug 18. maja, utvrdila je Vlada u Bukureštu. Izvršna vlast je pooštrila pravila za izbornu kampanju, posebno u onlajn okruženju. Nepoštovanje istih može dovesti do kazne, u slučaju velikih onlajn platformi, do 5% prihoda. Tri dana za glasanje imaće Rumuni u dijaspori, ali poslednjeg dana, odnosno u nedelju, biračka mesta zatvaraju se u 21.00 čas po rumunskom vremenu, bez obzira na lokalnu vremensku zonu. Nove odredbe kritikovalo je nekoliko nevladinih organizacija. Ustavni sud je krajem prošle godine poništio predsedničke izbore, uz obrazloženje da je izborni proces bio manjkav.
Vakcinacija protiv gripa ostaje najlakši, najsigurniji i najefikasniji način zaštite od sezonskih bolesti, ponavljaju rumunski lekari usred povećanja broja respiratornih infekcija. Specijalisti naglašavaju da se povećanjem procenta vakcinisanog stanovništva smanjuje i širenje virusa gripa u zajednicama. Izveštaj Nacionalnog instituta za javno zdravlje pokazuje da se broj ljudi sa dijagnozom respiratornih infekcija udvostručio, sa skoro 91.000 prijavljenih slučajeva u poslednjoj nedelji. Gotovo 600 pacijenata sa dijagnostikovanim kliničkim gripom i preko 200 za koje je laboratorijskim testovima potvrđena infekcija virusom gripa. Najviše obolelih je u Bukureštu, Klužu, Brašovu, Konstanci, Albi i Galaću. Nacionalni institut za javno zdravlje (INSP) saopštio je da je od posledica gripa preminulo još pet osoba, čime je ukupan broj umrlih od početka sezone porastao na devet.
Izrael i Hamas su zvanično potpisali sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Gazi nakon što su prevazišli sporove u poslednjem trenutku. Kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanijahua saopštila je da će se danas sastati Kabinet za bezbednost i vlada da ratifikuju dokument. Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da očekuje da će primena sporazuma početi u nedelju kako je planirano, oslobađanjem prva tri izraelska taoca. Najmanje jedan od izraelskih ministara krajnje desnice koji se protive sporazumu podneo je ostavku. Prema dopisniku Radio Rumunije iz Izraela, politički život u Izraelu je turbulentan, sa velikim potencijalom za iznenađenja, pa čak i promene.
Rumunske teniserke Gabrijela Ruse i Žaklin Kristijan, u odvojenim parovima, plasirale su se u drugo kolo ženskog dubla na Australijan openu, prvom grend slem turniru u godini, nakon što su pobedile u svojim mečevima u petak u Melburnu. Ruse i Ukrajinka Marta Kostjuk pobedile su Australijanke Destanee Ajuavu i Medison Inglis sa 6-4, 7-6 (7/2), a u drugom kolu ih očekuju jake protivnice u Elise Mertens (Belgija) i Elen Perez (Australija), nosilac 6. Žaklin Kristijan i njena italijanska partnerka Kamila Rosatelo pobedile su Kristinu Buču (Španija) / Ijanu Sizikovu (Rusija) 6-2, 6-7 (2/7), 6-4. Kristijan i Rosatelo će se sledeće suočiti sa Lejlom Fernandes (Kanada) i Nadiom Kičenok (Ukrajina), 16. nosiocem. U još jednom meču prvog kola u ženskom dublu, Monika Nikulesku i Sofija Kenin (SAD) poražene su od Miju Kato (Japan) / Renata Zarazua (Meksiko), 6-4, 6-4. U muškom dublu, rumunsko-argentinski par Viktor Kornea / Marijano Navone poražen je u drugom kolu od Nemaca Kevina Kravijeca / Tima Puca, 4-6, 6-1.
-
Sezona respiratornih virusa (17.1.2025)
Broj osoba kod kojih je, prošle nedelje u okrugu Arad, zapadni deo Rumunije, dijagnostikovan respiratorni virus porastao je tri puta u odnosu na prethodnu nedelju. Prema podacima Županijske uprave za javno zdravstvo, registrovano je 1.414 osoba sa respiratornim infekcijama, u odnosu na 548 u prethodnoj nedelji ili 513 u poslednjoj nedelji 2024. Do porasta broja zaraženih virusom došlo je i zbog toga što su porodični lekari tokom zimskih praznika bili slobodni, kada je postavljeno manje dijagnoza i uglavnom su postavljene u bolnicama – kažu predstavnici Županijske uprave za javno zdravstvo Arad. Broj obolelih od pneumonije beleži neznatan pad, sa 160 na 159 novooboljelih u poslednjih sedam dana. U slučaju zaraženih virusom gripa, ako su u prvoj nedelji januara bila četiri potvrđena slučaja, u drugoj nedelji registrovane su 23 osobe. Specijalisti kažu da Arad nije izuzetak, već reprezentativan uzorak za celu zemlju. Županijska bolnica hitne pomoći Satu Mare (severozapad) uvela je ograničenja kada je reč o posetama, upravo zbog porasta broja oboljelih od gripa i respiratornih virusa. Infektivno odeljenje Županijske hitne bolnice Slatina (jug) skoro je popunjeno, rekao je direktor zdravstvene jedinice. Najveći broj slučajeva registrovan je u Bukureštu. Samo u Kliničkoj bolnici za infektivne bolesti “Viktor Babeš” dnevno je pregledano između 150 i 200 ljudi sa različitim oblicima respiratornih virusa. Ukratko, sve više i više Rumuna se pojavljuje u ordinacijama porodičnih lekara i bolnicama sa akutnim simptomima prehlade ili gripa. Predsednica Komisije za epidemiologiju pri Ministarstvu zdravlja, univerzitetski profesor dr Doina Azoikai, izjavila je za Radio Rumuniju da postoji preko 200 respiratornih virusa koji zimi mogu da izazovu infekcije. U zavisnosti od pojedinca i u zavisnosti od vrste patogena, infekcije mogu da evoluiraju od obične prehlade do ozbiljnih oblika teške akutne respiratorne bolesti. Dr Azoikai kaže da je pandemija COVID-19, od pre četiri/pet godina, trebalo da nauči ljude mnogo stvari. Pre svega, da se izbegne gužva i kontakt sa ljudima koji već imaju simptome. Vakcinacija protiv gripa ostaje, međutim, najlakši, najsigurniji i najefikasniji način zaštite od sezonskih bolesti – precizirala je doktorka, ističući da se povećanjem procenta vakcinisanog stanovništva smanjuje i širenje virusa gripa u zajednici. Štampa, međutim, napominje da je, kalendarski gledano, zima već na pola, a Rumuni koji su vakcinisani ili se izjasne da su voljni da to urade su u manjini.
-
Nova pravila za izbornu kampanju
Sada je i zvanično: Vlada Rumunije je vanrednom uredbom utvrdila da će se predsednički izbori održati u maju, pri čemu je prvi krug 4., a odlučujući krug 18. maja. Predsednički izbori trebalo je da okončaju prošlogodišnji izborni maraton, ali ih je Ustavni sud poništio, neposredno pre drugog kruga 8. decembra, s obrazloženjem da je čitav izborni proces bio manjkav i otet, uz angažovanje spoljnog državnog aktera, u korist pobednika prvog krug, proruskog ekstremiste Kalina Đorđeskua.
Izvršna vlast je donela nova pravila, koja se odnose na glasanje u dijaspori, ali i na vođenje kampanje. Rumuni u inostranstvu će, kao i do sada, moći da glasaju tri dana, ali u izmenjenim terminima. Tako će u petak i subotu glasanje u dijaspori trajati od 7.00 do 21.00 po lokalnom vremenu, ali će se u nedelju, 4. maja, kada se glasa i u zemlji, glasanje završiti u 21.00 po rumunskom vremenu. Ova mera usvojena je na predlog Stalnog biračkog tela, kako se više ne bi ostavljao taj vremenski jaz koji se može uticati na glasanje kada se ono zatvori u Rumuniji, a ostaje otvoreno u inostranstvu, na biračkim mestima koja se nalaze zapadno od Rumunije, po njihovim vremenskim zonama. Ako i dalje ima ljudi koji žele da glasaju, produženje glasanja u zemljama koje se nalaze zapadno od Rumunije može se izvršiti do ponoći u toj zemlji.
Uredba utvrđuje i nekoliko obaveza za postavljanje i distribuciju materijala za izbornu kampanju na internetu. One moraju imati jasne elemente identifikacije kao političkog oglašavanja, uključujući ko ih plaća ili da li se tehnike koriste za ciljanu publiku. Nepoštovanje novih pravila kažnjava se novčanom kaznom do 50.000 leja, što je ekvivalentno 10 hiljada evra, a u slučaju velikih onlajn platformi kazna može dostići 5% prometa, ako reklamni materijal u pitanju nije uklonjen u roku od pet sati od obaveštenja Stalnog izbornog organa. Kako je saopštila izvršna vlast, u toku je mehanizam praćenja materijala koji će biti objavljeni na društvenim mrežama, a obaveštenja i žalbe u vezi sa mogućim kršenjem propisa dostavljaju se Centralnom izbornom birou. Nova pravila imaju za cilj da spreče ono što se dogodilo pre prvog kruga, kada je kandidat Đorđesku, samoproglašeni nezavisni kandidat, masovno promovisan, nesrazmerno ostalima, na TikToku.
Nekoliko važnih nevladinih organizacija, međutim, kritikovalo je ove nove odredbe, za koje kažu da su uvedene bez prethodne javne rasprave i da bi mogle da utiču na osnovna prava građana i da predstavljaju pretnju slobodi izražavanja. Po mišljenju nevladinih organizacija, normativni akt rizikuje da ograniči politička mišljenja i legitimne debate. Liderka Unije spasimo Rumuniju (USR) Elena Laskoni, koja se kvalifikovala u odlučujući krug zajedno sa Đorđeskuom, kritikovala je promenu u programu glasanja dijaspore, jer to predstavlja diskriminaciju i ozbiljno kršenje prava glasa Rumuna u inostranstvu.
-
Vesti – 16.01.2025
Vlada u Bukurešta usvojila je na sednici u četvrtak odluku o organizovanju predsedničkih izbora u maju ove godine, kao i odgovarajuči izborni kalendar. Vlada je odlučila da se prvo kolo održi 4. maja, a drugo 18. maja. Podsećamo da je predsedničke izbore organizovane u novembru 2024. godine, Ustavni sud (CCR) poništio pre drugog kruga. Sud je odluku doneo na osnovu dokumenata koje je dostavio Vrhovni savet za nacionalnu odbranu (CSAT), pozivajući se na mešanje takozvanog državnog aktera. Učesnici drugog kruga, koji je biop zakazan za 8. decembar, bili su nezavisni ultranacionalista Kalin Đorđesku, ekstremista optužen za veze sa Putinističkom Rusijom i liderka Unije spasite Rumuniju (USR, u opoziciji) Elena Laskoni. Aktuelnom predsedniku Klausu Johanisu je 21. decembra istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat na koji mu je Ustav dao pravo. Medjutim njegov boravak u Predsedništvu je produžen do izbora novog šefa države, kojeg će potvrditi Ustavni sud.
„Nikolaj Patrušev, savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, koristi iste agresivne propagande i dezinformacione teme kojima je Moskva opila svet poslednjih godina“ – navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Republike Rumunije. Reakcija je usledila nakon što je Patrušev rekao, u intervjuu ruskim medijima, da bi i Ukrajina na koju su izvršile invaziju moskovske trupe i susedna Republika Moldavija (bivša sovjetska, pretežno rumuskog govornog područja) mogle prestati da postoje kao nezavisne države ove godine. Rumunska diplomatija naglašava da ove ponajvljajuče javne izjave ne mogu sakriti realnost: činjenicu da Rusija vodi agresorski rat protiv Ukrajine i da sprovodi masovne i sistematske hibridne akcije protiv Republike Moldavije. Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova ponovo potvrđuje da Rusija nastoji da stvori podele u Evropi.
Najmanje 32 osobe su poginule u Pojasu Gaze u nizu izraelskih udara, koji su se desili nakon što je objavljeno da su palestinski islamistički pokret Hamas i jevrejska država prihvatili sporazum o prekidu vatre, koji će stupiti na snagu u nedelju. Sporazum predviđa da se tokom prve faze predaju Izraelu 33 taoca koje je oteo Hamas u zamenu za preko 1.600 palestinskih zatvorenika. Takodje, povećan je i iznos pomoći namenjen Gazi. U drugoj fazi, poslednjih 65 talaca biće oslobođeni, a Izrael je saopštio da će povući svoje trupe iz enklave. Prema dopisniku Radio Rumunije u regionu, prva tri taoca biće puštena u nedelju u podne, dok će preostalih 30 biti pušteno postepeno tokom šest nedelja.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda posetiće Bukurešt od 3. do 7. februara, najavio je Geoff Gotlib, regionalni predstavnik MMF-a za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu. Tim MMF-a će se sastati sa predstavnicima nove rumunske vlade i Nacionalne banke Rumunije kako bi analizirali nedavna finansijska i ekonomska kretanja i ažurirali makroekonomske izglede. Misiju će predvoditi Joong Shik Kang, koji je zamenio Jana Kisa Martjna na mestu šefa misije MMF-a u Rumuniji. Trenutno Rumunija nema tekući sporazum o finansiranju sa MMF-om, ali ta finansijska institucija godišnje procenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu obavezne vežbe nadzora za sve zemlje članice.
Na prvoj sednici monetarne politike u godini, Upravni odbor Narodne banke Rumunije zadržao je kamatnu stopu monetarne politike na 6,5% godišnje, iako je stopa inflacije porasla u poslednjem kvartalu 2024. Odluka NBR ima za cilj da obezbedi i zadrži stabilnost cena na srednji rok, na način koji doprinosi postizanju održivog ekonomskog rasta. Upravni odbor ponavlja da je, u sadašnjem kontekstu, uravnotežena kombinacija makroekonomskih politika i sprovođenje strukturnih reformi, uključujući korišćenje evropskih fondova za podsticanje dugoročnog potencijala rasta, od suštinskog značaja za makroekonomsku stabilnost i jačanje kapaciteta rumunska privreda da se nosi sa negativnim razvojem. Prema mišljenju stručnjaka, NBR bi mogla da relaksira monetarnu politiku 2025. godine, ali verovatno tek u drugoj polovini godine, u očekivanju jasnijih izgleda u pogledu evolucije inflacije i fiskalnih mera. U 2024. NBR je dva puta smanjila referentnu kamatnu stopu, sa 7 na 6,5%.
Budžet za narednu godinu imaće deficit od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, a sedam odsto biće izdvojeno za investicije, saopštila je vladina koalicija u Rumuniji. Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku dao je uveravanja da se porezi i porez na dodatu dobit neće povećavati. Izvršna vlast želi da do kraja meseca izradi nacrt zakona o budžetu, a da ga usvoji Parlament u prvoj nedelji februara.
Rumunija je zemlja sa statusom specijalnog gosta na Međunarodnom sajmu knjiga u Kairu 2026, godine u kojoj se obeležava i proslavlja 120 godina rumunsko-egipatskih diplomatskih odnosa, saopštilo je u četvrtak Ministarstvo kulture u Bukureštu. Prema citiranom izvoru, saopštenje je dao egipatski ministar kulture dr. Ahmed Fuad Hano, tokom konferencije za novinare posvećene pokretanju sajma 2025. godine, događaja koji godišnje privlači milione posetilaca. Na ovogodišnjem izdanju Međunarodnog sajma knjiga u Kairu, Rumunija učestvuje sa izložbenim štandom organizovanim u saradnji sa Ministarstvom kulture, Fakultetom stranih jezika Univerziteta u Bukureštu, Rumunskim institutom za kulturu i Rumunskom ambasadom u Kairu. Sajam u Kairu, koji je sada u svom 56. izdanju, najveći je događaj te vrste na Bliskom istoku i u Africi, a ovo učešće ponovo potvrđuje poziciju Rumunije u međunarodnoj kulturnoj eliti.
Povratak republikanca Donalda Trampa u Belu kuću doživljava se više kao „dobra stvar“ u svetu – otkriva istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose. Od Indije do Turske i od Brazila do Kine, većina ljudi veruje da će povratak Trampa, koji preuzima dužnost u ponedeljak, 20. januara, biti pozitivan za mir u svetu. U Indiji, najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, 82% ispitanika – maksimalno – odgovara na ovaj način. S druge strane, ovo osećanje ne dele neki od najbližih saveznika Vašingtona: Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropska unija, Južna Koreja. U Evropskoj uniji (prosečan rezultat za 11 od 27 zemalja članica u kojima je sprovedeno istraživanje) samo 22 odsto građana veruje da će Trampov povratak biti „dobra stvar” za njihovu zemlju, a samo 29 odsto veruje da će to biti od koristi za svetski mir. „Trampov pacifistički govor o Ukrajini i Bliskom istoku odjeknuo je širom sveta“, kažu autori ove studije, sprovedene u saradnji sa čuvenim Univerzitetom Oksford u Velikoj Britaniji. Jedan od autora, Mark Leonard, navodi da, „umesto da pokušavaju da vode globalni otpor protiv Trampa, Evropljani treba da preuzmu odgovornost za odbranu sopstvenih interesa”. Istraživanje je sprovedeno u novembru 2024. godine, neposredno nakon Trampovog reizbora, u 24 zemlje, od kojih 16 evropskih i osam van Evrope.
-
Narodna banka Rumunije zadržava referentnu kamatnu stopu (16.01.2025)
U kontekstu domaćih i međunarodnih neizvesnosti Narodna banka je ostala oprezna i odlučila je da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na nepromenjenom nivou od 6,5% godišnje. Nakon dva uzastopna smanjenja, referentna kamatna stopa nije menjana od avgusta, usred napora da se smanji inflacija. Kako navode iz Narodne banke Rumunije, inflacija je u poslednjem kvartalu prošle godine porasla više nego što je ranije predviđeno. Takođe je odlučeno da se kamatne stope po kojima poslovne banke mogu zadužiti kod NBR ili koje primaju u slučaju iznosa koji se vode na računima Centralne banke zadrže na 7,5%, odnosno 5,5% godišnje. Istovremeno, aktuelne stope obavezne minimalne rezerve za pasivu u lejima i stranoj valuti kreditnih institucija ostale su nepromenjene. Stručnjaci su predvideli ove odluke i veruju da će NBR nastaviti da deluje oprezno kako inflacija ne bi izmakla kontroli, ali i da ne bi uticala na privredni rast, koji je već prilično nizak. Finansijski analitičar Dragoš Kabat sa više detalja: „Odluka je apsolutno normalna, s obzirom da je to period velike domaće i međunarodne neizvesnosti. Trenutno još nemamo budžet, još nemamo plan za smanjenje budžetskog deficita. Javni dug se kontinuirano povećava, iz meseca u mesec, samo da bi se pokrio ovaj budžetski deficit. Imamo i trgovinski deficit. Ne zna se da li će se porezi povećati ili ne, da li će se i u kom obliku smanjiti javni rashodi“. Inflacija je porasla poslednjih meseci 2024. Ekonomski rast je veoma nizak, rat u Ukrajini se nastavlja, a u EU postoje političke neizvesnosti u nekoliko važnih zemalja, rekao je i Dragoš Kabat. On smatra da su šanse da Centralna banka tokom ove godine snizi stopu monetarne politike prilično male. Višu inflaciju od očekivane NBR pripisuje uglavnom cenama goriva, posebno kao rezultat aprecijacije američkog dolara na međunarodnim tržištima, a u manjoj meri i cenama hrane, zbog velike suše prošlog leta. Prema poslednjim podacima, godišnja stopa inflacije će se smanjiti u prvom kvartalu 2025. godine, ali će zabeležiti veće vrednosti od ranije predviđenih. Stručnjaci Centralne banke ističu da značajne neizvesnosti i rizici u vezi sa evolucijom inflacije proizilaze iz vođenja buduće fiskalne i prihodne politike, u kontekstu sprovođenja nedavno odobrenog paketa fiskalno-budžetskih mera za potrebe fiskalne konsolidacije, ali i od stanja na tržištu rada i dinamike zarada u privredi. Istovremeno, značajne neizvesnosti i dalje su povezane sa evolucijom cena energije i hrane, kao i budućom putanjom cene sirove nafte, u kontekstu geopolitičkih tenzija. Podsećamo, Rumunija je prošlu godinu završila sa inflacijom od 5,1%.
-
Bez novih poreza u 2025. godini (16.01.2025)
Zbog zakasnelog formiranja nove rumunske vlade, usvajanje državnog budžeta za 2025. godinu potalo je glavni prioritet. Budžet će po svemu sudeći biti veoma oprezno izradjen, bez prekomernih troškova ako se uporedjuje sa prethodnim bužetom koji je generisao zabrinjavajući deficit od skoro 9% bruto nacionalnog proizvoda. Premijer Rumunije Marčel Čolaju i ministar za finansije Tancoš Barna došli su do zaključka da je Rumunija u situaciji u kojoj ne može sebi da dopusti veće rashode za usluge i druge proizvode. Ciljni deficit od 7% godišnje dogovoren sa Evropskom komisijom ne može se ostvariti bez zamrzavanja plata i penzija kao i dodatnim pritiskom na poresku upravu da efikasnije prikupi sredstva od pdv-a, kaže Marčel Čolaku. Tancoš Barna se izjasnio za strogu kontrolu rashoda kako bi Rumunija mogla da ispoštuje angažmane prema evropskim partnerima: ,,Poreski plan na kratki rok za koji je Rumunija preuzela obavezu predvidja ove godine budžetski deficit od 7%, a u narednih sedam godina progresivno smanjenje deficita do 3 %. Ovaj naš angažman ne treba poštovati samo sada, već naši postignuti rezultati treba da imaju efekte i na naredne godine. Kada je reč o investicijama ne treba smanjiti ove iznose, ali ni preterivati sa nerealizovanim prihodima da ne bismo došli u situaciju da razliku pokrijemo novim pozajmicama.’’
Iako mediji pišu o neminovnom povećanju poreza, premijer i minister za finansije obečavaju da će porez na dodatu dobit ostati nepromenjen. Marčel Čolaku je izjavio: ,,Nećemo povećati porez na dodatu dobit. Zbog čega nećemo ?. Ja zastupam Socijaldemokratsku partiju. U prvom redu napor bi ravnopravno bio podeljen na sve stanovnike zemlje, bez obzira na primanja, napor u ovom slučaju znači smanjenje kupovne moči. Ja ovo neću da uradim i radujem se da i gopodin ministar deli ovaj moj stav. U ovom trenutku potrošnja će se smanjiti i automatski i inflacija.’’
Uredba koju je Vlada Socijaldemokratske partije (PSD) Nacionalne liberalne (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) usvojila predvidja izmedju ostalog smanjenje državnih rashoda, eliminisanje pojedinih poreskih olakšica u oblastima IT, gradjevinsrstva i prehrambene industrije, kao i reorganizaciju i komasciju agencija Generalnog sekretarijata Vlade. Slična inicijativa odnosi se i na sopstveni aparat vlade, jer je Rumuniji potrebna strukturna reforma, dodao je Marčel Čolaku.