Category: Aktuelnosti

Vlada u Bukureštu završila je sve preliminarne procedure kako bi u subotu mogla da usvoji nacrt državnog budžeta za 2025. godinu. Prema rečima premijera Rumunije Marčela Čolakua, nakon vest da je budžet dovršen došlo je do smanjenja kamatnih stopa po kojima se zemlja zadužuje na inostranim tržištima. On je rekao da će se osetiti i drugi pozitivni efekti nakon što Parlament usvaji budžet. Premijer je skrenuo pažnju na izvoz koji će se, prema njegovim rečima, ove godine povećati za preko 3 odsto kao rezultat pune integracije Rumunije u šengenski prostor. Premijer je naglasio da je lepo vreme zabeleženo u januaru omogućilo građevinarima da intenzivno izvode radove, posebno na autoputevima. Kao rezultat toga, budžet za transport povećan je za skoro 20% u odnosu na prošlu godinu. Prioritet za ovu godinu je privlačenje stranih investicija, dodao je Čolaku. S tim u vezi, on je saopštio da je jedan strani investitor izrazio nameru da izmesti svoju fabriku iz Bugarske u Rumuniju. Osim toga, premijer je rekao i da postoje jasni signali da strateško partnerstvo sa SAD ulazi u novu ekonomsku dimenziju i da će sledeće nedelje razgovarati i sa čelnicima velikih američkih investicionih fondova.

Rumunija je bila i ostaje uz Republiku Moldavija da poveća svoju energetsku otpornost i pomogne joj na njenom evropskom putu, uverio je u petak rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu, tokom svoje prve zvanične posete Kišinjevu u ovom svojstvu. Primila ga je predsednica Maja Sandu i sastao se sa moldavskim kolegom Mihajem Popšojem i predsednikom parlamenta Igorom Grosuom. Maja Sandu i Emil Hurezeanu govorili su o jačanju ekonomskih veza između dve države i podsticanju rumunskih kompanija da investiraju u Republiku Moldavijau. Akcenat je stavljen i na unapređenje saobraćajne infrastrukture, uključujući izgradnju novih mostova preko Pruta i racionalizaciju pograničnog saobraćaja. Emil Hurezeanu je tokom sastanaka sa vlastima u Kišinjevu istakao da građani Moldavije nisu sami u suočavanju sa izazovima i energetskom krizom i da mogu da računaju na podršku Rumunije i drugih partnera. „Destabilizirajuće akcije izazvane energetskom krizom, učvrstile su naše odnose. Raduje nas što je Rumunija uspela da isporuči preko 60 odsto energije za trenutne potrebe građana, a u toku je i priprema visokonaponskih vodova. Bili smo i ostaćemo uz Republiku Moldaviju“, zaključio je Emil Hurezeanu.

Rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu boravi danas u poseti Kišinjevu, u susednoj Republici Moldaviji. Primio ga je šef moldavske diplomatije Mihaj Popšoi, prilika da se ponovo potvrdio blizak odnos dve države. Hurezeanu je naveo da je njegov cilj efikasna saradnja i akcije orijentisane na opipljive rezultate za građane. Što se tiče evropske agende Republike Moldavije, rumunski zvaničnik je pozdravio ambicije Kišinjeva da započne pregovore o pristupanju EU pod poljskim predsedavanjem Savetom Evropske unije, koji su počeli 1. januara. Mihaj Popšoi je sa svoje strane zahvalio na stalnoj podršci koju Rumunija pruža Republici Moldaviji, kako kroz velike energetske projekte i projekte transportne infrastrukture, mostova preko Pruta, tako i kroz projekte namenjene građanima. Rumunija je bila i biće najodaniji prijatelj, saveznik i brat na koga Republika Moldavija uvek može da računa, izjavio je zvaničnik. Ministra spoljnih poslova Rumunije primiće predsednica zemlje Maja Sandu, predsednik Parlamenta u Kišinjevu Igor Grosu i zamenica premijera za evropske integracije Kristina Gerasimov.

Broj obolelih od respiratornih infekcija u Rumuniji nastavlja da raste, bilo da je u pitanju grip, upala pluća ili virusi, pa je Ministarstvo zdravlja u četvrtak najavilo uvođenje epidemiološkog stanja upozorenja. Podaci pokazuju da je prošle nedelje dijagnostikovano skoro 134.000 pacijenata sa respiratornim simptomima, od kojih 11.000 sa gripom. Broj slučajeva se povećava iz nedelje u nedelju i premašio je prosek poslednjih sezona. Ukupan broj potvrđenih smrtnih slučajeva od virusa gripa u aktuelnoj sezoni dostigao je 22, nakon što je prošle nedelje zabeleženo još osam.

Rumunski ministar pravde Radu Marinesku zatražio je od svog holandskog kolege Davida van Vela da nastavi sa naporima na efikasnom rešavanju slučaja nestanka najvrednijih artefakata koji pripadaju kulturnoj bastini Rumunije. Ministar je izrazio spremnost da holandskoj strani ponudi svu neophodnu podršku. Zvaničnici su u četvrtak imali bilateralni sastanak u kontekstu neformalnog sastanka ministara pravde zemalja članica Evropske unije u Varšavi. Holandska policija, do sada je privela trojicu osumnjičenih. Krajem prošle nedelje dogodila se provala u Drentov muzej, što je rezultiralo krađom zlatnog šlema iz Kocofeneštija i tri dačanske zlatne narukvice, nekih od najvažnijih artefakata u nacionalnom nasleđu Rumunije.

Stalno izborno telo Rumunije saopštilo je da se do četvrtka skoro 1.400 birača sa prebivalištem u inostranstvu prijavilo za glasanje putem pošte na predsedničkim izborima 4. maja. Kako se navodi u saopštenju Stalnog izbornog tela, na predsedničkim izborima birači mogu da glasaju na bilo kom biračkom mestu u inostranstvu. Najviše zahteva za glasanje putem pošte do sada je registrovano u Nemačkoj – 325, zatim u Velikoj Britaniji – 233, Švajcarskoj – 138, Francuskoj – 87, Španiji – 84 i Sjedinjenim Američkim Državama – 77

Rumunski fudbalski šampion FCSB (Bukurešt) poražen je u četvrtak, 2:0, na svom terenu od engleskog Mančester junajteda, u osmom i poslednjem kolu Lige Evrope. Prema žrebu obavljenom u petak, u Nionu (Švajcarska), bukureštanski tim će se u plej-ofu za kvalifikacije u osminu finala Lige Evrope sastati sa grčkim PAOK Salonićem, čiji je trener Rumun Razvan Lučesku. FCSB će prvu utakmicu igrati u gostima 13. februara, a revanš u Bukureštu 20. februara. Pobednik će u osmini finala igrati protiv Olimpik Liona. S druge strane, u tenisu, u Krajovi (jug), Rumunija i Bugarska se sastaju u petak i subotu u plej-ofu Svetske grupe I Dejvis kupa. Pobednik meča plasiraće se u Svetsku grupu I, a poraženi u Svetsku grupu II. Rumunija i Bugarska su se sastale samo jednom u Dejvis kupu, 1988. godine, kada su trikolori ostvarili odlučujuću pobedu rezultatom 5-0.

Nacrt državnog budžeta Rumunije za 2025. prolazi kroz završnu fazu rasprave pre nego što ga Vlada odobri na sastanku koji je zakazan za subotu. Ministar finansija u vladi PSD-PNL-UDMR Tancoš Barna izjavio je da je u budžetu predviđen novac za ulaganja u infrastrukturu, za isplatu plata i penzija, na nivou novembra 2024. Budžet će se graditi na deficitu ne većem od 7% bruto domaćeg proizvoda. Sredstva koja se dodeljuju Predsedničkoj administraciji, Senatu i Poslaničkom domu smanjiće se, a budžeti nekih ministarstava, poput životne sredine, zdravlja, obrazovanja ili saobraćaja, će se povećati.

Predsednica Unije spasimo Rumuniju (USR), opozicione parlamentarne grupe, Elena Laskoni ponovo će se kandidovati na predsedničkim izborima u maju. Ona je saopštila da ima podršku svoje stranke i odgovornost glasova građana od pre dva meseca. Zauzvrat, gradonačelnik glavnog grada Nikušor Dan izjavio je da ostaje pri odluci da u trku za najvišu funkciju u državi uđe kao nezavisni kandidat, a vladajuća koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) će podržati zajedničkog kandidata u trci – bivšeg lidera Nacionalne liberalne partije (PNL) Krina Antoneskua. Podsećamo, Ustavni sud Rumunije je u decembru poništio predsedničke izbore, pozivajući se na mešanje državnog aktera, i odlučio da se izborni proces ponovi u celosti. Tada su u prvom krugu pobedili nezavisni suverenista Kalin Đorđesku i liderka Unije spasimo Rumuniju (USR) Elena Laskoni. S druge strane, zemlje članice Evropske unije, uključujući Francusku, Nemačku i Rumuniju, zatražile su od Komisije da preduzme mere za zaštitu izbora u Evropskoj uniji od uplitanja spoljnih aktera.

Ministar energetike iz Bukurešta Sebastijan Burduža saopštio je u četvrtak da je sud odbio zahtev Grinpisa da obustavi radove za eksploataciju gasa u Crnom moru. On je naveo da je ovo pobeda za energetsku nezavisnost Rumunije i da će strateški projekat koji je Grinpis pokušao da blokira na sudu udvostručiti rumunsku proizvodnju gasa, otvoriti nova radna mesta i doneti više od 20 milijardi evra u budžet. Štaviše, crnomorski gas će obezbediti stabilniju i nižu cenu za Rumune, a Rumunija će postati regionalni snabdevač energijom. Grinpis je prošle godine podneo tužbu za suspenziju ekološkog sporazuma za projekat Neptun Deep, zbog zabrinutosti oko zaštite životne sredine, klimatskih promena i poštovanja zakona. Neptun Deep je u jednakim razmerama u vlasništvu OMV Petroma i državnog proizvođača Romgaza. Proizvodnja će biti oko 8 milijardi kubnih metara godišnje tokom otprilike 10 godina.

Šef rumunske diplomatije Emil Hurezeanu odlazi u petak u radnu posetu Republici Moldaviji (bivša sovjetska, pretežno rumunska) – javlja Radio Kišinjev. Na dnevnom redu posete su razgovori sa ministrom spoljnih poslova Republike Moldavije Mihailom Popšojem, kao i prijem kod predsednice zemlje Maje Sandu, predsednika parlamenta u Kišinjevu Igora Grosua i zamenika premijera za Evropske integracije, Kristine Gerasimov. Dva ministra spoljnih poslova zakazali su zajedničku izjavu za štampu.

Avion F-16 Fighting Falcon, koji je Rumunija kupila od Kraljevine Norveške, sleteo je u četvrtak u 71. vazduhoplovnu bazu „General Emanoil Jonesku“ u Kampiji Turzi. Letelica tako upotpunjuje 48. lovačku eskadrilu sa svih 16 aviona, saopštilo je Ministarstvo narodne odbrane. Nabavkom nove serije aviona F-16 Fighting Falcon i pratećeg paketa roba i usluga obezbeđuje se povećanje bezbednosti Rumunije izvođenjem odbrane nacionalnog ili NATO vazdušnog prostora, u mirnodopskim i kriznim situacijama, preko Stalne borbene službe – Vazdušna policija, pod komandom NATO-a.

Već drugu noć zaredom na snazi je ekstremna uzbuna za deo stanovništva okruga Tulča, na jugoistoku Rumunije, na granici sa Ukrajinom, na koju su izvršile invaziju ruske trupe. Sistemi za praćenje vazdušnog prostora Ministarstva odbrane otkrili su mete na rukavcu delte Dunava Kilija, pa je Generalni inspektorat za vanredne situacije uputio RO-ALERT poruku stanovnicima na severu okruga. U poruci je stanovništvo informisano kako treba da se ponaša i koje mere bezbednosti treba da preduzme. U utorak uveče na sredu, slična poruka poslata je zajednicama u istoj oblasti, nakon što je Rusija ponovo napala lučku infrastrukturu u Ukrajini.

Rumunski predsednik Klaus Johanis poslao je u četvrtak poruku solidarnosti američkom narodu nakon sudara u vazduhu iznad Vašingtona između putničkog aviona American Airlinesa i helikoptera američke vojske Black Hawk. „Saosećamo s porodicama žrtava“ – napisao je šef države na platformi X. Avion „American erlajnsa“, sa 64 osobe u njemu, i vojni helikopter u kojem su bila tri vojnika srušili su se u reku Potomak u sredu uveče. Pokrenute su izuzetno teške operacije potrage. Od februara 2009. godine u Sjedinjenim Državama nije bilo fatalnih nesreća putničkih aviona.

Lideri vladajuće koalicije u Bukureštu danas ponovo raspravljaju o nacrtu budžeta za 2025 godinu. Ovo su poslednje kalkulacije u vezi sa raspodelom državnog novca, pre nego što nacrt zakona o buđetu u petak stigne u vladu na usvajanje, a sledeće nedelje u parlament na glasanje. Najveći iznosi biće izdvojeni za isplatu penzija i za nastavak ulaganja, dok će troškovi za robu, plate i usluge biti smanjeni u svim ministarstvima i institucijama, rekao je ministar finansija. Namera je da budžeti za ministarstva budu manji za pet odsto u odnosu na prošlu godinu, sa izuzetkom ministarstva zdravlja, unutrašnjih poslova, obrazovanja, saobraćaja i narodne odbrane. Investicije će premašiti 7% BDP-a za podršku ekonomskom rastu i razvoju zemlje. U oblasti poljoprivrede prioriteti ostaju podrška razvoju sektora stočarstva, nastavak INVESTALIM programa i finansiranje sistema za navodnjavanje. Ministarstvo privrede će nastaviti masovnu podršku preduzetnicima kroz programe Start-up Nation i Construct Plus, a odbrambena industrija će i ove godine dobiti preko 2% BDP-a. Ministarstvo saobraćaja će, kao i prethodnih godina, nastaviti sa investicijama koje će realizovati u razvoj brzih puteva i u unapređenje mreže republičkih puteva.

Pojavljuju se nove informacije o riznici koja pripada Rumuniji ukradenoj u noći između petka i subote iz muzeja u Holandiji. Holandska policija saopštila je da ima dokaze da nekoliko osumnjičenih za provalu dolazi iz provincije na severozapadu Holandije. Holandske vlasti navode i da su u muzeju i okolini obavljena opsežna tehničko-taktička istraživanja, a tim sastavljen od desetina istražitelja i specijalista radi na slučaju da uhapsi lopove i povrati artefakte. Ukradeni komadi su, zlatni šlem iz Kocofeneštija i tri zlatne dačanske narukvice iz Sarmiseđetuze Ređije, predmeti rumunskog nasleđa, ali i suštinski delovi istorije i identiteta rumunskog naroda, neprocenjivo kulturno nasleđe ne samo za Rumuniju, već i za ceo svet, precizira Ministarka kulture u Bukureštu, Natalija Intotero. Ministarka je razrešila dužnosti direktora Nacionalnog muzeja istorije Rumunije Ernesta Oberlender-Tarnoveanua, koga je kritikovala zbog načina na koji je javno i institucionalno komunicirao u slučaju krađe. Podsećamo da je Istorijski muzej taj koji je poslao artefakte na izložbu u Holandiju.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon de Lajen predložila je EU duboku ekonomsku i zakonodavnu reformu koja bi stimulisala blok zajednice kako ne bi izgubio poziciju pred globalnim konkurentima, poput Kine i Sjedinjenih Država. Pod nazivom Kompas konkurentnosti, nova strategija kombinuje industrijske politike, investicije i reforme. Fon de Lajen je istakla da Evropska unija ima koristi od „možda najobrazovanije radne snage na svetu”. Prema njenim rečima, privreda EU je druga po veličini na globalnom nivou, ali Evropa stagnira zbog slabosti, uključujući poslovni model koji se dugi niz godina oslanjao na jeftinu radnu snagu iz Kine, jeftinu energiju iz Rusije i na spoljnu bezbednost investicija. Ovi dani su prošli, istakao je šefica Izvršne zajednice. Strategija koju ona predlaže strukturirana je u tri poglavlja. Prvi se odnosi na jačanje konkurentnosti kroz inovacije, dekarbonizaciju, smanjenje zavisnosti i povećanje sigurnosti lanca snabdevanja tehnologijom i resursima. Druga govori o zakonodavnim i birokratskim pojednostavljenjima, a treća o građanima Unije, koji su kroz obuku i dobro plaćene poslove izvor i meta ove reforme.

Rumunska akademija otvorila je u sredu „Godinu kardinala Julijua Hosua“, ceremonijom odavanja počasti. Zakonom je ustanovljena 2025. godina kao ,,Godina kardinala Julijua Hosua”, kako bi se proslavio njegov život, rad, ličnost, mučeništvo, odlučujuća uloga u stvaranju Velike unije i napori koje je uložio da spase Jevreje tokom Holokausta. Briljantni transilvanski intelektualac, kardinal Juliu Hosu ostavio je trag u istoriji Rumunije. Uhapšen je i zatvoren u komunističkim zatvorima nakon odbijanja da se odrekne grkokatoličke vere i aktivnosti u odbrani grkokatoličkih vernika. Predsednik Klaus Johanis poslao je poruku povodom ceremonije odavanja počasti kardinalu Juliju Hosu, u kojoj podseća na reči kardinala – „Naša vera je naš život!“ – i rekao da bi ove reči mogle da postanu snažan poziv za građansku svest, na jedinstvo i hrabrost, na solidarnost sa našim bližnjima i za budućnošt zemlje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić (Vučići) rekao je da će u narednih deset dana odlučiti da li će raspisati parlamentarne izbore ili formirati novu vladu. Premijer Miloš Vučević podneo je u utorak ostavku posle višemesečnih antivladinih protesta. Protesti su počeli nakon obrušavanja betonske nastrešnice rekonstrujisane zgrade železničke stanice u Novom Sadu, drugom po veličini u Srbiji, tragedija u kojoj je 15 ljudi poginulo. Demonstranti su za fatalnu nesreću okrivili korupciju i nemar vlasti. Oni traže objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji nastresnice i kažnjavanje krivaca. Odlazeći premijer Vučević, blizak predsednikov saveznik, bio je gradonačelnik Novog Sada u vreme kad je zeleznicka stanica u Novom sadu rekonstruisana.

Koaliciona vlada koju čine Socijaldemokratska stranka (PSD), Nacionalna-liberalna partija (PNL) i Demokratski Savez Madjara u Rumuniji (UDMR) u Bukureštu usvojila je u utorak odluku o utvrđivanju izbornog kalendara s obzirom na prvi krug predsedničkih izbora 4. maja. Izborni rok počeće 18. februara, a rok za podnošenje kandidatura Centralnom biračkom birou biće 15. mart. Izborna kampanja počinje 4. aprila i završava se 3. maja, ujutru. U Rumuniji, birači glasaju 4. maja, a u inostranstvu, na 950 biračkih mesta, državljani Rumunije moći će da glasaju 2, 3. ili 4. maja. Rumunski birači u inostranstvu takođe imaju mogućnost glasanja putem pošte, registracijom na portal www.votstrainatate.ro.

Bivši šef rumunske obaveštajne službe Virgil Magureanu krivično je gonjen u predmetu ,,Minerijada od 13. do 15. juna 1990.“ za zločine protiv čovečnosti. Tužioci Vojnog odeljenja Tužilaštva pri Višem kasacionom sudu pravde naložili su danas pokretanje krivičnog postupka i preciziraju da se pravna klasifikacija činjenica zasniva isključivo na dokazima sprovedenim nakon 4. juna 2021. godine, datuma kada je predmet vraćen tužilaštvu Vrhovnog Suda. Sudije su tada odlučile da ponište sve dokaze koje su prikupili tužioci. U istom predmetu krivićno su gonjeni i bivši predsednik i tadašnji premijer Rumunije Jon Ilijesku, Petre Roman, bivši zamenik premijera Đelu Vojkan Vojkulesku, bivši savetnik premijera Adrijana Sarbua, bivši sindikalni lider rudari iz Valea Žiului, Miron Kozma, i rezervisti Vasile Dobrinoju i Petre Peter.

Šef rumunske diplomatije Emil Hurezeanu razgovarao je sa izvršnom potpredsednicom Evropske komisije i komesarkom za veštine, edukaciju, poslove i društvena prava Roksanom Minzatu, o nizu važnih dosijea u vezi sa aktuelnom evropskom agendom. Oni su se bavili temama kao što su održavanje podrške procesu proširenja EU, nastavak podrške Ukrajini i Republici Moldaviji i razvoj strateške vizije za Crno more. Takođe su razgovarali o promovisanju ciljeva konvergencije i kohezije u pregovorima o budućem višegodišnjem finansijskom okviru za period nakon 2027. i jačanju evropskih akcija u oblasti odbrane. Rumunski zvaničnik učestvovao je u Briselu, na Savetu za spoljne poslove i sastao se sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.

Mančester junajted je doputovao večeras u Bukurešt na meč u četvrtak protiv rumunskog fudbalskog šampiona FCSB, koji se održava u osmom i poslednjem kolu glavne faze Lige Evrope. Čuveni engleski tim je na četvrtom mestu, sa 15 bodova, a FCSB je na 8., sa 14 bodova. Prvih osam timova direktno se kvalifikuju za osminu finala, a timovi na pozicijama od 9 do 24 igraju plej-of za plasman u osminu finala.

Savez Srba u Rumuniji, na inicijativu Ognjana Kristića, predsednika i poslanika Saveza u Parlamentu Rumunije, podelio je, na Dan Svetog Save, deci iz redova srpske zajednice oko 2000 poklon-paketa. Paketi su stigli u srpske vrtiće, škole sa nastavom na srpskom jeziku, škole u kojima se srpski uči kao maternji, ali i u radionice i škole folklora za decu. Poklon-paketi su podeljeni u sva 4 okruga u kojima živi srpska zajednica: Timiš, Karaš-Severin, Arad i Mehedinci. Paketi su stigli, uz pomoć Borka Jorgovana, potpredsednika Saveza Srba, u Varjaš, Detu, Čenej i Nemetu, kao i u školama dečijeg folklora „Kruna“ iz Srpskog Semartona, „Vidovdan“ iz Dinjaša i „Sveti Nikola“ iz Dete. Ostali paketi stigli su u Temišvaru, u vrtiće br. 9 i 14, u Aradu, za školu dečijeg folklora „Kolo“ i Radionicu srpskog jezika, u Velikom Semiklušu za radionicu srpskog jezika, u školama u Rekašu, Đelu, Fenlaku, kao i u školama folklora „Sveti Sava“ u Velikom Semiklušu i „Sveti Nikola“ u Dinjašu. Poklone su deci podelili potpredsednici Saveza Srba Dejan Popov, Darko Voštinar i Borko Jorgovan. Poklon paketi su podeljeni deci koja uče srpski jezik u Čenadu, kao i školama folklora za decu u Čanadu, Velikom Sempetru i Varjašu. Paketi Saveza Srba u Rumuniji, stigli su i do srpske dece iz Dunavske klisure – iz Stare Moldave, Sokola, Zlatice i Kampia. Pakete je delio Adrian Moiseš, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji.

Međunarodni aerodrom „Trajan Vuja“ u Temišvaru imao je 30.000 putnika manje u 2024. u odnosu na 2023. Prema podacima rukovodstva Rumunskog udruženja aerodroma, u Temišvaru je registrovano 1,32 miliona putnika. Istovremeno, aerodrom u Jašiju registrovao je skoro 2,2 miliona putnika, dok je aerodrom u Kluž-Napoki registrovao preko 3,25 miliona putnika. Upitan šta je razlog za razliku između Temišvara i Kluža, direktor Aerodroma Temišvar, Danijel Stamatović, kaže da je potražnja za Klužom veća jer imaju mnogo kulturnih i sportskih događaja. Drugi faktor je razvoj IT industrije u Klužu. Direktor Međunarodnog aerodroma „Trajan Vuja” je naveo i da je blizina Beograda i Budimpešte na uštrb Temišvara, jer se mnogi putnici iz zapadnih krajeva odlučuju da lete sa aerodroma u Srbiji ili Mađarskoj.

Muzej banatskog sela u Temišvaru registrovaće u Državni zavod za pronalaske i brendove, brend ‘smart seljak’, koji će na evropskom nivou promovisati inteligenciju i ponašanje banatskog seljaka protiv rasipanja, na taj način će ova ustanova doprineti očuvanju tradicionalnih vrednosti i njihovom prenošenju sa generacije na generaciju. Muzeograf Borko Ilin naveo je da je reč o brendiranju identiteta korišćenjem nekoliko tehnika za promovisanje kulture. Jedna od velikih uloga muzeja je da bude čuvar nematerijalne baštine: memorija, sećanja, nostalgije i rekonstitucije, toliko koliko je to danas moguće, svega što podrazumeva tradicionalno selo, kaže Borko Ilin. Sa svoje strane, Kamelija Burgele, etnolog i kulturni antropolog, izjavila je da je banatski seljak uvek znao da raspolaže sa svim stvarima u sopstvenom domaćinstvu, od iskorišćenog tekstila od kojeg je tkao svoje ćilime do očuvanja svinjskog mesa za skoro celu narednu godinu čime je ostavu učinio najvrednijim mestom u kući. Multikulturalnost Muzeja sela Banata oličava, između ostalog, Aleja etničnosti, koja sadrži domaćinstva specifična za Slovake, Nemce, Srbe, Mađare, Ukrajince itd. Imamo jedinstvo u različitostima, etničke grupe su koegzistirale u slozi, pozajmljivali i delili najlepše elemente, od nošnje do tradicije i gastronomije, kaže Borko Ilin.

Oktavijan Štoklosa, član Upravnog odbora Privredne komore Bukurešta, izabran je za predsednika Nadzornog odbora Saveza dunavskih privrednih komora, sa mandatom od četiri godine. Privredna komora Bukurešta je jedan od osnivača Federacije, strukture u okviru koje regioni iz Nemačke, Austrije, Hrvatske, Mađarske, Srbije, Bugarske, Turske i Rumunije sarađuju preko teritorijalnih privrednih komora kako bi podržali članice u identifikovanju novih mogućnosti saradnje. Saradnja ima za cilj i olakšavanje poslovnih kontakata, razmenu informacija i dobrih praksi, obuku radne snage u skladu sa razvojem privrede, kao i pristup evropskim fondovima, uključujući i one koji su dostupni kroz Dunavsku strategiju.