Radio România Internațional

Category: Aktuelnosti

  • Događaj dana

    Događaj dana

    Premijer Srbije Miloš Vučević u utorak je podneo ostavku.

    U obrazloženju, na konferenciji za novinare, Vučević je naveo da je odluku doneo nakon napada na studente u Novom Sadu, kada je studente napala grupa muškaraca sa bejzbol palicama. Vučević je najavio i ostavku gradonačelnika grada Novog Sada, Milana Đurića.

    Podsećamo da su u Srbiji studenti od novembra u blokadi, a da se svakodnevno održavaju demonstracije i protesti da bi se ispunili njihovi zahtevi. Nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu (1. novembra 2024) prvi zahtevi studenata su bili objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice i ostavke premijera i gradonačelnika grada.

  • Venecijanska komisija i izbori u Rumuniji

    Venecijanska komisija i izbori u Rumuniji

    Politička kriza iz Bukurešta, bez presedana, još uvek ima odjeka u inostranstvu. Ugledna Venecijanska komisija objavila je svoj izveštaj o poništavanju predsedničkih izbora od strane Ustavnog suda Rumunije krajem prošle godine. U preporukama se navodi da takva odluka ne treba da se zasniva isključivo na poverljivim dokumentima, koji ne garantuju neophodnu transparentnost, već da precizno ukaže na kršenja zakona, s dokazima. Dodatno, ovlašćenje Ustavnog suda da poništi izbore treba da bude ograničeno na izuzetne okolnosti i jasno regulisano. Nezavisni stručnjaci za ustavno pravo takođe tvrde da je dokazivanje kršenja zakona putem onlajn kampanja i društvenih medija posebno teško. Konačno, Venecijanska komisija negira svoju stručnost da odlučuje o odluci Ustavnog suda Rumunije da poništi predsedničke izbore.

    U Bukureštu su opozicione poslaničke grupe – Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), Unija spasimo Rumuniju (USR), Partija mladih ljudi (POT) – odmah reagovale i konstatovale da, u stvari, savetodavno telo Saveta Evrope potvrđuje da je odluka Suda bila nezakonita i uvredljiva. Bivši ministar pravde u izvršnoj vlasti Socijaldemokratske stranke (PSD, koja je i danas u vladi, u koaliciji sa PNL i UDMR), Tudorel Toader, međutim, navodi da su venecijanski stručnjaci samo dali mišljenja, a ne odluku, i da njihovi predlozi nisu obavezujući. On, međutim, priznaje da, po pravilu, zemlje članice Evropske unije usvajaju primljene indikacije kako bi se uskladile sa standardima vladavine prava.

    Organizovan na vreme, 24. novembra 2024, prvi krug predsedničkih izbora je prvobitno potvrdio Ustavni sud. Nakon toga, na osnovu dokumenata Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu (CSAT), isti sud se pozvao na mešanje takozvanog državnog aktera i odlučio da poništi ceo izborni proces za izbor predsednika. U drugom krugu, zakazanom za 8. decembar, trebalo je da se takmiče nezavisni nacionalista Kalin Đorđesku, optužen za veze ili barem afinitete sa Putinističkom Rusijom, i liderka Unije spasimo Rumuniju (USR), proevropska Elena Laskoni. U dijaspori, gde su biračka mesta za odlučujući krug otvorena 6. decembra, desetine hiljada Rumuna je već glasalo pre nego što je Ustavni sud odlučio da poništi izbore. Troškovi tih poništenih izbora iznose skoro 1,4 milijarde leja (oko 280 miliona evra), u zemlji u kojoj je, napominju analitičari, vlada upravo usvojila oštre mere za ograničavanje javne potrošnje, što je izazvalo žestoke proteste sindikata.

    Aktuelnom predsedniku Klausu Johanisu je 21. decembra istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat koji mu je dodeljen Ustavom, ali mu je mandat produžen do izbora novog šefa države, kog će potvrditi Ustavni sud. Novi predsednički izbori zakazani su za maj, sa prvim krugom 4. i odlučujućim 18. maja. Do tada je, pokazuju sociološka istraživanja, poverenje Rumuna u domaće institucije i osobe koje u njima bitišu dostiglo najniži nivo.

     

  • 80 godina od oslobođenja Aušvica (28.01.2025)

    80 godina od oslobođenja Aušvica (28.01.2025)

    U Poljskoj, zemlji sa najvećom jevrejskom populacijom pre Holokausta, u ponedeljak, 27. januara, održane su ceremonije obeležavanja osam decenija od oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvica. U najpoznatijoj fabrici smrti koju je stvorio nacistički režim, stradala je skoro jedna šestina od 6 miliona Jevreja, žrte genocida.
    Poljski predsednik Andrej Duda rekao je da njegova zemlja čuva sećanja na holokaust da se takva ljudska katastrofa čovečanstva nikada ne ponovi. U ceremoniji je učestvovalo 50 preživelih, većinom između 80 i 90 godina. Neki od njih su se više puta vraćali u Aušvic, a njihova poruka je uvek ista da kažu ljudima šta se dogodilo i da se ove strahote nikada vise ne smeju ponoviti.
    Rumuniju je predstavljala ministarka kulture Natalija Intotero. Na najvišem nivou bile su zastupljene države poput Nemačke, Velike Britanije, Francuske ili Španije. U Bukureštu je predsednik Klaus Johanis poslao poruku da će 27. januar 1945. zauvek ostati dan u istoriji kada je zabeležen kraj najmračnijeg poglavlja, oslobađanjem kompleksa logora Aušvic-Birkenau.
    „Oni koji su uspeli da prezive mogli su da svedoče celom svetu da je pakao oslobođen na zemlji, ali i da je sila života konačno pobedila smrt. Katastrofa bez premca, u kojoj je stradalo 6 miliona dece, žena i muškaraca“, naglasio je Johanis. On je podsetio da je 27. januar i dan kada Rumunija obeležava stradanja žrtava bukureštanskog pogroma 1941. godine, kada su hiljade Jevreja nastradale od bandi legionara (krajnje desno).
    Predsednikova poruka odnosila se i na sadašnjost. Po Johanisovom mišljenju, na međunarodnom nivou, populizam, ekstremizam, ksenofobični i antisemitski stavovi i manifestacije se perfidno prikrivaju, sa namerom da se oštete temeljni stubovi na kojima je izgrađen slobodni svet, u kome osnovna prava igraju suštinsku ulogu. A širenje mržnje, napadi, verbalno nasilje i dezinformacije oslabljuju demokratije i rizikuju da poljuljaju prava i slobode, tako teško stečene tokom vremena.
    Rumunija je, naglasio je predsednik, preduzela važne korake ka odavanju počasti žrtvama holokausta i borbi protiv antisemitizma usvajanjem snažnog zakonodavstva u ovoj oblasti i razvojem memorijalnih i obrazovnih projekata koji doprinose kulturi zasnovanoj na osnovnim evropskim vrednostima.
    Sa svoje strane, premijer Marčel Čolaku je potvrdio čvrstu posvećenost rumunske vlade u borbi protiv antisemitizma, kao i promovisanju sećanja na žrtve Holokausta. On je naveo da je dužnost vlasti da obezbede da rumunsko društvo zna i da ne ponavlja greške istorije.
    Premijer je u ponedeljak učestvovao u hramu Korala u Bukureštu, na ceremoniji povodom Međunarodnog dana sećanja na holokaust i komemoraciji žrtvama antijevrejskog legionarnog pogroma u Bukurestu.

  • Vesti – 27.01.2025

    Vesti – 27.01.2025

    Odluku o poništavanju izbornih rezultata trebalo bi da donese najviše izborno telo, a ovlašćenje Ustavnog suda da to učini treba da bude ograničeno na izuzetne okolnosti i jasno regulisano, navodi Venecijanska komisija u izveštaju o poništenju predsedničkih izbora u Rumuniji. U Bukureštu su reagovale opozicione političke partije, odnosno Unija spasimo Rumuniju (USR), Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) i Partija mladih, ističući da je, u stvari, konsultativno telo Saveta Evrope potvrdilo da je odluka Ustavnog suda nezakonita i uvredljiva. Bivši ministar pravde Tudorel Toader objasnio je, međutim, da je ova komisija davala mišljenja, a ne odluku, a date sugestije nisu obavezujuće. Podsećamo da je predsedničke izbore organizovane na vreme, u novembru 2024. godine, Ustavni sud Rumunije poništio pre održavanja drugog kruga. Sud je svoju odluku doneo na osnovu dokumenata koje je dostavio Vrhovni savet za narodnu odbranu, pozivajući se na mešanje takozvanog državnog aktera.

    Ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu razgovarao je u ponedeljak u Briselu sa svojim holandskim kolegom Kasparom Veldkampom o krađi rumunskih artefakata iz muzeja Drents u Asenu u Holandiji. Kako je saopšteno iz Ministarstva spoljnih poslova, „rumunski ministar spoljnih poslova je insistirao na tome da je izuzetno važno da se ukradeni predmeti pronađu i takođe je insistirao na njihovom značaju u rumunskoj kulturi. Dvojica ministara su se dogovorila da će veoma blisko sarađivati na operativnom i diplomatskom nivou“. Zlatni šlem iz Kocofeneštija, kao i tri dačke zlatne narukvice iz Sarmizegetusa Regia, neki od najvažnijih artefakata rumunskog nacionalnog nasleđa, ukradeni su nakon „posebno ozbiljnog incidenta”, saopštilo je Ministarstvo kulture. Iz Generalnog tužilaštva je saopšteno da je po službenoj dužnosti sastavljen krivični postupak u slučaju krađe objekata dačkog blaga izloženog u Muzeju Drents. A premijer Marčel Čolaku najavio je organizovanje, na nivou Vlade, krizne ćelije za efikasnu koordinaciju aktivnosti na povratku četiri ukradena dela blaga.

    Ministri spoljnih poslova Evropske unije, na sastanku u okviru Saveta za spoljne poslove (CAE), odlučili su u ponedeljak da produže za još šest meseci, do 31. jula 2025, restriktivne mere koje se primenjuju protiv Rusije zbog njenih kontinuiranih akcija na destabilizaciji situacije u Ukrajini, ukazuje saopštenje Saveta Evropske unije, napominje Agerpres. Ove ekonomske mere, prvi put uvedene 2014. godine, značajno su proširene od februara 2022. kao odgovor na nelegalnu, neopravdanu i ničim izazvanu vojnu agresiju Rusije na Ukrajinu, dodaje se u saopštenju. Visoka predstavnica evropske diplomatije Kaja Kalas pozdravila je odluku ministara spoljnih poslova koju su doneli u ponedeljak i istakla da bi to „još više lišilo Putina prihoda za finansiranje svog rata“. Sastanak Saveta za spoljne poslove u Briselu prvi je u ovom formatu organizovan tokom poljskog predsedavanja Savetom Evropske unije, funkcije preuzete 1. januara. To je ujedno i prvi sastanak ove vrste kome je prisustvovao Emil Hurezeanu kao šef diplomatije u Bukureštu.

    Agencija za finansijski rejting Standard&Poor’s potvrdila je rejting Rumunije na ‘BBB-‘, poslednji stepen u kategoriji preporučenoj investitorima, i revidirala je izglede sa stabilnih na negativne. Razlozi su vezani za visoke fiskalne i eksterne rizike, prenosi agencija. Ministar finansija Tancoš Barna rekao je u Bukureštu da odluke koje je donela Vlada za smanjenje budžetskog deficita i konsolidaciju privrednog rasta moraju da se sprovode brzim tempom.

    Rumunski ministar poljoprivrede Florin-Jonuc Barbu učestvovao je u ponedeljak na prvom ovogodišnjem sastanku Saveta AgriFish, koji se održava u Briselu. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja (MADR), važne tačke dnevnog reda odnosiće se na program rada poljskog predsedništva, nepoštene trgovinske prakse i jačanje položaja farmera u lancu snabdevanja hranom, trgovinu i verifikacija učinka. Poljsko predsedavanje Evropskom unijom će javno predstaviti svoj program rada i izložiti glavne prioritete u oblasti poljoprivrede i ribarstva za narednih šest meseci. Predstavnici država članica analiziraće neophodnu reviziju postupka verifikacije učinka po pravilima finansiranja Zajedničke poljoprivredne politike – precizira resorno ministarstvo u Bukureštu.

    Premijer Marčel Čolaku potvrdio je danas čvrstu posvećenost rumunske vlade borbi protiv antisemitske pošasti, kao i promovisanju sećanja na žrtve holokausta, ističući da je dužnost vlasti da obezbede da „rumunsko društvo zna i ne ponavlja greške istorije“. Po njegovom mišljenju, obrazovanje mora imati centralnu ulogu u tom pogledu. Premijer je, u hramu Korala, učestvovao na ceremoniji posvećenoj Međunarodnom danu sećanja na holokaust i komemoraciji žrtvama antijevrejskog legionarnog pogroma u Bukureštu. On je rekao i da se u poslednje vreme antisemitizam, ekstremizam i ksenofobija „sve akutnije manifestuju u Evropi“, na prostoru koji je, paradoksalno, kolevka osnovnih prava i sloboda. U tom kontekstu, Marčel Čolaku je pozdravio oslobađanje prvih izraelskih talaca, uključujući dve žene sa rumunskim državljanstvom i rumunskim poreklom, nakon potpisivanja Sporazuma između Države Izrael i palestinske grupe Hamas, koji nudi izglede za trajni mir u regionu.

    Lideri partija vladajuće koalicije u Bukureštu, Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR), sasatli su se u ponedeljak radi razgovora u vezi sa projektom državnog budžeta i smanjenjem deficita na najviše 7% bruto domaćeg proizvoda ove godine. Prvobitni rok je bio danas, 27. januar, ali bi završetak projekta mogao da bude odložen, nakon što je, posle nedavnih sindikalnih protesta, Vlada saopštila da traži zakonska rešenja za izmenu uredbe na osnovu koje se vrši izgradnja budžeta. Izmenama, koji će biti u Skupštini u prvoj polovini februara, cilj je i plaćanje prekovremenog rada vikendom ili državnim praznicima za zaposlene u sistemu odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti. Koalicija bi volela da nacrt budžeta ove nedelje stigne u vladu na odobrenje, da bi se poslao parlamentu početkom sledećeg meseca.

    Ministarstvo spoljnih poslova (MAE) u Bukureštu obaveštava rumunske državljane koji se nalaze, u tranzitu su ili nameravaju da putuju u Republiku Portugaliju da su lokalne vlasti izdale crveni kod za jake vetrove i moguće oluje na moru za severni deo kopna, koji važi 27. i 28. januara 2025. Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje konsultovanje sajta Instituta za more i atmosferu (IPMA) i Nacionalne uprave za vanredne situacije i civilnu zaštitu (ANEPC). Državljani Rumunije mogu zatražiti konzularnu pomoć na brojeve telefona Rumunske ambasade u Lisabonu, pri čemu se pozivi preusmeravaju na Centar za kontakt i podršku za rumunske državljane u inostranstvu (CCSCRS) i preuzimaju ih operateri Call centra, 24 sata.

    Aktuelni predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pobedio je na predsedničkim izborima sa oko 87% glasova, prema preliminarnim rezultatima koje je objavila izborna komisija. Njegova četiri protivnika navodno su dobila 1-2% glasova. Međunarodni mediji pišu da su izbori imali za cilj da daju sedmi uzastopni mandat autokrati Lukašenku, na vlasti od 1994. godine i koji se smatra najpokornijim saveznikom Putinove Rusije. Uoči izbora, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas rekla je da lider u Minsku „nema legitimitet“ i da je „nova izborna šarada uvreda demokratiji“. U ponedeljak, Evropska unija, Velika Britanija i njihovi saveznici osudili su „prevarne“ predsedničke izbore u Belorusiji „Jedinstveni smo u osudi nameštenih predsedničkih izbora u Belorusiji održanih 26. januara, kao i tekućih kršenja ljudskih prava koje je počinio beloruski režim“, navodi se u zajedničkom saopštenju Australije, Kanade, Evropske unije, Novog Zelanda i Velike Britanije.

    Učenici 12. i 13. razreda u Rumuniji od ponedeljka polažu usmene testove prve sesije maturskog ispita. Procena komunikacijskih veština na rumunskom se odvija do srede, a usmeno testiranje iz maternjeg jezika takođe će se odvijati tri dana, počev od 29. januara. U periodu od 3. do 5. februara održaće se usmeni test iz stranog jezika, a od 5. do 7. februara vrednovanje digitalnih veština. Organizaciju ovih testova tokom školske godine kritikovali su pojedini učenici, nastavnici i stručnjaci za obrazovanje, posebno zato što srednjoškolci moraju da pohađaju i časove tokom ispitnih dana. Pismeni testovi maturskog ispita počeće 30. maja i završavaju se 30. juna, objavljivanjem konačnih rezultata.

  • Reakcije posle kradje u holandskom muzeju (27.01.2025)

    Reakcije posle kradje u holandskom muzeju (27.01.2025)

    Iz Muzeja Drents u holandskom gradu Asen ukradeno je četiri od najvrednijih artefakta koji pripadaju kulturnoj baštini Rumunije. Reč je o šlemu iz Kocofenešetija iz 5-4 veka pre Hrista, kao i o tri zlatne dačanske narukvice iz Sarmisedjetuze Redjije iz prvog veka pre Hrista. Artefakti neprocenjive vrednosti bili su sastavni deo izložbe ,,Dačija, Kraljevina zlata i srebra’’ koja je predvidjena za otvaranje 25. januara. Kradja je izvršena u noći izmedju petka i subote, kada su četiri nepoznate osobe uz pomoć eksploziva provalile u muzej, ukrale samo rumunske artefakte i pobegle automobilom.Kasnije lopovi su zapalili vozilo da bi izbrisali tragove. Holandski policajci ne isključuju mogćnost umešanosti i Rumuna i analiziraju da li su ovi pobegli u Nemačku. Ukradeni artefakti su vlasništvo Rumunskog muzeja Istorije i najvredniji su eksponati izložbe. Pre nego što su poslati u inostranstvo, svi eksponati su osigurani na 30 miliona evra, u skladu sa medjunarodnim i rumunskim zakonom. Izložbeni prostor i vitrene u kojima su izloženi artefakti raspolagali su alarmnim uredjajima i bili su priključeni na lokalnu policiju. U Bukureštu, Generalno tužilaštvo saopštilo je da je po službenoj dužnosti pokrenuta krivična prijava i da će istragu obavljati tužioci Višeg tužilaštva i stručnjaci Generalnog inspektorata rumunske policije. Istovremeno, Vlada Rumunije je formirala kriznu čeliju, a premijer Marčel Čolaku izjavio da je pronalaženje šlema i tri zlatne narukvice prioritetni zadatak. Rumunski ministar energije, Sebastijan Burduža je izjavio da je kradja dačanskog blaga nacionalna sramota i da je potrebno da se se sazna da li je ova kradja izvedena sa ciljem da se podgreje nacionalistička struja na pragu majskih predsedničkih izbora. Kontrolna grupa premijera proverava u Ministarstvu kulture dokumente o pošiljci nacionalnog blaga na izložbu, dok će se resorna ministarka Natalija Intotero sastati sa kraljevskom porodicom i premijerom Holandije Dikom Šufom. Ministar unutrašnjih poslova Rumunije Katalin Predoju je saopštio da će se tim rumunskih policajaca pridružiti holandiskim kolegama u istrazi i da će rumunske vlasti biti u stalnom kontaktu sa holandskim i evropskim vlastima. U razmeni poruka sa predsednikom Klaus Johanisom premijer Holandije Dik Šuf je obećao da će holandske vlasti preduzeti sve potrebne demarše za identifikovanje autora i vraćanje blaga.

  • Standard&Poor’s snizio rejting Rumunije (27.01.2025)

    Standard&Poor’s snizio rejting Rumunije (27.01.2025)

    Za Rumuniju i njene ekonomske i finansijske perspektive, 2025. godina počinje na isti način kao što je završena prethodna: agencija za finansijsku procenu Standard&Poor’s potvrdila je rejting Rumunije na ‘BBB-‘, poslednji korak u kategoriji preporučenoj za investitore, ali je revidirala izglede od stabilan do negativan. Krajem prošle godine, agencija Fič je takođe revidirala izglede za rejting Rumunije za dugoročne kredite u stranoj valuti na negativne, ali je zadržala prethodni nivo BBB-. Standard&Poor’s signalizira da je moguće da će podeljeno i neizvesno političko okruženje odložiti vladin plan fiskalne konsolidacije. Velika potrošnja od pre izbora gurnula je deficit na skoro 8,7% BDP-a, kažu stručnjaci agencije, znatno iznad njihovih očekivanja, signalizirajući izazove u kontroli troškova u privredi koja usporava. Eksperti kažu i da će labavija fiskalna politika održavati deficite tekućeg računa na visokom nivou i da će se sve više finansirati tokovima koji generišu dugove, što će zemlju izložiti šokovima koji utiču na poverenje stranih investitora. Ministar finansija Tancoš Barna je u prvoj reakciji rekao da promena perspektive rejting agencije sa stabilne na negativnu pokazuje da postoji potreba za merama za smanjenje budžetskog deficita, štedljivim budžetom i fleksibilnijom državom. „Rumunija je i dalje sigurna za investitore. Odluke koje je donela Vlada za smanjenje budžetskog deficita i konsolidaciju ekonomskog rasta moraju se sprovoditi ubrzanim tempom, u formi koja je već dogovorena sa našim evropskim partnerima“, napisao je ministar na svom Fejsbuk nalogu. Istakao je da budžet za ovu godinu, koji će vrlo brzo biti dostavljen Parlamentu na usvajanje, učvršćuje ovu razboritu viziju upravljanja javnim novcem. Ako bi evolucija privrede potvrdila strahove rejting agencija i zaista bi došlo do gubitka stabilnog rejtinga, to bi dovelo do povećanja troškova zaduživanja Rumunije. Prema analitičarima, skepticizam i dalje vlada među investitorima i rejting agencijama, zbog političke nestabilnosti i odlaganja strukturnih reformi, međutim, krajem prošle godine novoformirana koaliciona vlada PSD – PNL – UDMR usvojila je hitnu uredbu koja odražava volju da se drastično smanje svi troškovi koji nisu neophodni, posebno na administrativnom, centralnom i lokalnom području, kako bi se smanjili deficiti. Vlada je takođe zamrznula plate i penzije, čija bi indeksacija gurnula budžet na opasan nagib. Mere su već izazvale talas nezadovoljstva među nekim kategorijama iz budžetskog sektora, pa će koaliciona vlada biti podvrgnuta ozbiljnom socijalnom testu. Osim toga, 2025. je takođe, silom prilika, kao i 2024. postala izborna godina. U maju će Rumuni glasati za novog predsednika, nakon što je prošlog decembra Ustavni sud poništio predsedničke izbore zbog manjkavosti izbornog procesa.

  • Sport (27.01.2025)

    Sport (27.01.2025)

    RUKOMET

     

    Tri pobede i dva poraza bilans je rumunskih ženskih rukometnih klubova u evropskim kupovima. U 11 kolu Lige šampiona. rukometašice CSM Bukurešta savladale su u nedelju na domaćem parketu danski Nikobing Falster sa 29-27 (15-19) Domaće rukometašice uspele su u prvom poluvremenu da nadigraju Nikobing i na odmor su već imale solidnu prednost od pet golova. U drugom poluvremenu vodile su Rumunke i sa 8 golova, da bi zatim usporile ritam i dozvolile Dankinjama da se približe na samo jedan gol u 51. minutu. Tri uzastopna gola donela su medjutim Bukureštu pobedu sa dva gola razlike. Kristina Neagu sa 7 golova i Krina Pintea sa 6 bile su najefikasnije rukometašice CSM Bukurešta. Na golu CSM blistala je Gabrijela Gonkalves Dias Morseki sa 10 uspešnih odbrana. U timu Nikobinga Matilde Mari Vestergard je bila najefikasnija sa 5 golova. U subotu u Grupi A Lige šampiona Storhamar je savladao Krim Merkator sa 29-28, Glorija Bistrica je na domaćem terenu izgubila od Ferencvaroša rezultatiom 23-26, dok je Podravka poražena u Koprivnici od Meca sa 26-28. U 12. kolu CSM Bukurešt dočekuje Podravku, a Glorija gostuje kog Krima. Posle 11. kola na tabeli grupe A vodi Mec sa 21 bodom, na drugom mestu je Ferenvaroš sa 18, na trećem CSM Bukurešt sa 12, na četvrtom Podravka sa 11, na petom Krim sa 8, na šestom Storhamar sa 8, na sedmom Glorija Bistrica sa 6 i na osmom Nikobing sa 4 boda.

    U 12. kolu grupe B Lige šampiona Rapid Bukurešt je doživeo novi poraz na domaćem terenu.. Poražene su igračice Rapida od Tim Esbjerga sa 26-28 (11-12). Prvo poluvreme je pripalo gošćama koje su na odmor imale gol viška. U drugom dominacija Esbjerga je nastavljena tako da pobeda nije nijednog trenutka bila pod znakom pitanja. Aisato Kujate sa 5 golova bila je najbolja rukometašica Rapida. U pobedničkom timu istakle su se Heni Ela Rajstad sa 7 i Sara Deker sa 6 golova. U subotu Brest Bertanj je na domaćem terenu izgubio od Ludvigzburga sa 26-28, Gjor ETO je savadao podgoričku Budućnost sa 33-21, dok je Odenze za zelenim stolom savladao Vajpers Kristijansand sa 10-0. U Grupi B vodi Gjor sa 21 bodom ispred Tim Esbjerga sa 17, Odenzea sa 16, Bresta sa 14, Ludvigzburga sa 11, Vajpers Kristijansanda sa 7, Rapida sa 5 i Budućnosti sa 3 boda.

    Treći rumunski predstavnik u Ligi šampiona u rukometu Glorija Bistrica poražena je u 11. kolu na domaćem terenu od Ferencvaroša rezultatom 23-26 (11-12). Ferencaroš je vodio u najvećem delu utakmice i zasluženo osvojio dva nova boda. Najefikasnija rukometašica Glorije bila je Bjanka Bazaliu sa 11 golova. Angela Maleštajn sa 6 i Darija Dmitreva sa 5 golova bile su naistaknutije igračice Ferenvaroša.

    U trećem kolu Grupe B EHF Lige Evrope rumunski tim CSM Ramniku Valča savladao je u subotu na domaćem terenu norvešku Solu sa 32-29 (14-14). Posle ravnpravne borbe u prvom poluvremenu i nerešenog rezultata 14-14, u drugom delu utakmice Ramniku Valča je pojačao ritam i uspeo da zabeleži pobedu sa tri gola prednosti. Aniken Volik sa 7 i Natali Hagman sa 6 golova dale su najveći doprinos pobedi rumunskog tima. U redovima Sole Marin Holta je bila najstakutija igračica sa 10 golova. U drugoj utakmici grupe Ikast Hambold je savladao Borusiju Dortmund sa 29-25. Ramniku Valča vodi sa 5 bodova ipred Ikasta sa 4, Sole sa 2 i Borusije sa 1 bodom. Dva prvoplasirana tima iz svake grupe nastaviće takmičenje u četvrtfinale.

    Rukometašice Dunare Braile postigle su treću pobedu u EHF Ligi Evrope. U Grupi A u nedelju na domaćem parketu Dunarea je savladala nemački Turinger sa 26-22 (12-11). Nemice su bolje ušle u meč i preuzele vodstvo sa 6-4, 7-5 i 8-6. Rumunke su reagovale sa četiri uzastopna gola i na odmor imale gol viška. 10 minuta pre kraja utakmice Dunerea je stekla nedostižnu prednost i zasluženo slavila sa 26-22. Katarina Ježić sa 5 i Kristina Liščević sa 4 gola bile su najbolje rukometašice Dunare. Najbolje u redovima Sole bile su Natali Hendrikse sa 6 i Nacuki Aizava sa 4 gola. U drugoj utakmici grupe Larvik je savadao Elče sa 29-16. Dunarea vodi sa 6 bodova ispred Turingera sa 4, Larvika sa 2 i Elčea bez boda.

     

    VATERPOLO

     

    Vaterpoliti Steaue iz Bukurešta poraženi su u subotu uveče u Zagrebu sa 11-18 (4-3, 3-7, 2-3, 2-5) od domeće Mladosti u prvoj utakmici osmine finala LEN Evrokupa. Šampioni Rumunije vodili su posle prve četvrtine sa 4-3, ali iskusniji hrvatski vaterpolisti preokrenuli su rezultat i na kraju zasluženo postigli visoku pobedu. Vlad Djordjesku je postigao 3 gola za Steau, Tudor Fiulea 2, Silvijan Kolodrovski 2 i po jedan Nebojša Vusković, Andrej Neamcu, Ivan Živković i Andrej Cepeluš. 6 februara Steaua dočekuje Mladost u Bukureštu.

     

    TENIS

     

    Italijanski teniser Janik Siner, prvi reket sveta, odbranio je titulu osvojenu prošle godine u Melburnu. U finalu Siner je sa 3-0, po setovima 6-3, 7-6, 6-3, savladao Nemca Aleksandera Zverena, drugog tenisera sveta. U ženskom finalu Amerikanka Medison Kiz je priredila veliko iznenadjenje pobedom nad prvom teniserkom sveta, Arinom Sabalenkom, sa 2-1, po setovima 6-3, 2-6, 7-5. Kiz je u Melburnu došla do svoje prve grend slem titule u karijeri. 2017. godine u finalu Melburna Kiz je izgubila od svoje sunarodnice Sloan Stifens. Titula u ženskom dublu pripala je Č ehinji Katerini Sinjakovoj i Amerikanki Tejlor Tauzend. U finalu Sinjakova i Tauzend savladsale su Tajvanku Su-Vei Hsijeh i Letonku Jelenu Ostapenko sa 6-2, 6-7, 6-3.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje 24.01.2025

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje 24.01.2025

    Rumunski plan o smanjenju budžetskog deficita odobrili su u utorak evropski ministri finansija. Ovom prilikom odobreni su i planovi članica Unije protiv kojih je Evropska komisija pokrenula procedure za prekomerni deficit. Fiskalno-budžetski plan Bukurešta predvidja stabilizaciju javnog duga i smanjenje deficita ispod 3% bruto društvenog proizvoda u periodu 2025-2031. godina. Rumunski minister za finansije Tancoš Barna je naglasio da će smanjenje deficita u sedmogodišnjem umesto četvorogodišnjem periodu dozvoliti rumunskoj privredi da održi adekvatan nivo javnih investicija. Istovremeno, kaže minister Barna, ovo je i preduslov za sprečavanje debalansa i za održiv ekonomski rast. Na margini Saveta ministara finansija Evropske unije, komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis je na zasebnom skupu sa rumunskim ministrom za finansije razgovarao o detaljima plana. Tancoš Barna kaže da u ovom sedmogodišnjem periodu Rumunija može da računa na finansijsku I tehnicku pomoć za uspostavljanje makroekonomske ravnoteže. Parametre na koje ukazuje Evropska komisija tiču se kontrole javnih rashoda i ekonomskog rasta na bazi investicija.

    Predsednik Senata Rumunije Ilije Boložan saopštio je u sredu da će se smanjiti  broj zaposlenih  u Sebntu sa 800 na 600, kao I broj podsekretara i  goriva za potrebe Senata. Obećao je Boložan da će proces biti korektan i transparentan u cilju povećanja efikasnosti i smanjenja troškova. Osoblje Senata i sindikalni predstavnici kritikuju inicijativu, a mnogi zaposleni su demonstrirali spontano za vreme saopštenja ove mere. Sindikalne federacije kritikuju metod koji je po njima ,,nelegalan, konfuzan, netransparentan i nekorektan’’ Liberalni lider  je saopštio da će se smanjiti i broj zaposlenih u Poslaničkom domu kao i broj podsekretara. Predsednik ovog doma Parlamenta Čiprijan Šerban izjavio je da će se broj radnih mesta smanjiti sa 1100 na manje od 900. Računa se takodje i na mere štednje energije. Plan reorganizacije centralnih javnih institucija i državnih kompanija, koji će se završiti sledeće nedelje, dolazi kao potreba Vlade da smanji budžetski deficit i javne rashode. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) zahteva od lidera vladajuće koalicije da javno predstave spisak institucija za komasaciju i agencija koje će se ukinuti kao i kriterijume za slekciju zaposlenih.

    U Bukureštu, centralno rukovodstvo Socijaldeokratske partije (PSD) potvrdilo je u utorak kandidaturu zajedničkog kandidata vladajuće koalicije, bivšeg liberalnog lidera Krina Antoneskua, na predsednickim izborima u maju tekuće godine. Odluka socijaldemokrata doneta je posle sociološke analize napravljene u poslednje dve nedelje. U utorak je utvrdjen datum vanrednog kongresa stranke kada će biti potvrdjena validnost kandidature Antoneskua. Nacionalna liberalna partija (PNL) potvrdiće kandidaturu Antoneskua u nedelju na sednici Nacionalnog političkog saveta, a Demokratski savez Madjara u Rumuniji izjasniće se sledeće nedelje. Predsdenički izbori u Rumuniji raspisani su za 4. i 18. maj. Stalna izborna komisija javila je da stranke mogu da počnu prikupljanje potpisa za kandidate na predsedničkim izborima, Potpisi se mogu prikupiti samo u fizićkom formatu

    Prema istrazžvanju agencije INSCOP-a 90% ispitanika odija ideju o izlasku Rumunije iz Severnoatlanskog saveza, što predstavlja novi record. Na bazi podataka prikupljenih na kraju prošle godine rezultati sondaže pokazuju da je broj rumunskih ispitanika koji se opredeljuju za zapadnu orijentaciju povećan za 10%. Skoro tri četvrtine ispitanika izjavilo je da pripadnost Rumunije Evropskoj uniji smatraju velikom prednošću za društveno-ekonomski, porodični i lični zivot. Istovremeno 88% smatra da Rumunija treba da ostane članica Evropske unije, a 78% da budućnost zemlje zavisi od priparnosti Uniji. Pre tri godine jedna trečina ispitanika asmatrala je da je bolje da Rumunija izadje iz Evropske unije. Istraživanje dokazuje da više od 50% ispitanika smatra da zemlja treba na prvom mestu da stavi nacionalne interese , iako se na ovaj način krše odredjena pravila Evropske unije.

    Objavljen je ovogodišnji Program Medjunarodnog festivala ,,Djordje Enesku’’, a od utorka u prodaji su karte za ovaj izuzetni muzički dogadjaj. 27. Festival obeležiće 70 godina od smrti velikog rumunskog muzičara. Učešće je potvrdilo 4000 rumunskih i inostranih umetnika, 80 orkestara i muzičkih sastava iz 28 zemalja, koji će u prvi plan staviti umetničko nasledje Djordja Eneskua i njegov uticaj na klasičnu muziku. Ovaj jubilarni festival na programu ima 100 koncerata i spektakala u šest velikih serija za sve kategorije ljubitelja klasične muzike. Festival će se održati od 24. avgusta do 21. septembra pod pokroviteljstvom predsednika Rumunije.

  • Ministarstvo narodne orbrande osuđuje ruske dezinformacije (23.01.2025)

    Ministarstvo narodne orbrande osuđuje ruske dezinformacije (23.01.2025)

    Ministarstvo nacionalne odbrane osudilo je novu kampanju dezinformisanja ruskih medija u vezi sa Rumunijom. Ovoga puta ruski novinari su se osvrnuli na napade od noći 16. na 17. januar, koje su snage Ruske Federacije izvele dronovima na civilnu lučku infrastrukturu u Ukrajini, u blizini granice sa Rumunijom. Ruski novinari pišu da bi se napad dogodio dan kasnije, tačnije u noći 17. na 18. januar. Prema scenariju, cilj agresije bi bio transport rumunskih vojnika ili rumunskih plaćenika čamcima sa rumunske obale na ukrajinsku. Tokom napada, pišu ruski novinari, snage rumunske vojske bi otvorile vatru na ruske dronove sredstvima koja se nalaze na teritoriji Rumunije. Propagandni materijal takođe pokazuje da je napad dronom bio naređen iz vrha ruske vojske i da bi rezultirao brojnim žrtvama na rumunskoj strani, mrtvima i ranjenima. U scenariju iz Kremlja pojavljuju se i helikopteri rumunskog ratnog vazduhoplovstva, koji bi intervenisali da evakuišu takozvane ranjenike i da vatrom podrže intervenciju ukrajinskih snaga na drugoj strani. Reakcija rumunske strane bila je oštra. Ministarstvo odbrane iz Bukurešta smatra da je ono što piše ruska štampa apsurdno, „bez ikakvog uporišta u stvarnosti”. Ministarstvo odbrane pokazuje da su u noći između 16. i 17. januara sistemi za praćenje i nadzor rumunske vojske signalizirali narušavanje nacionalnog vazdušnog prostora, što je zahtevalo uzbunjivanje stanovništva okruga Tulčea i aktiviranje dva aviona F-16 rumunskog vazduhoplovstva. Kasnije su timovi specijalista Ministarstva odbrane, rumunske obaveštajne službe i Ministarstva unutrašnjih poslova identifikovali dve oblasti gde su pali ostaci ruskih dronova. Ministarstvo odbrane Rumunije ističe da su, iako apsurdne i neverovatne, informacije izmišljene u propagandnim laboratorijama Kremlja deo obrasca ruskog uticaja i operacija manipulacije koje se trenutno sprovode u rumunskom i savezničkom javnom prostoru. Kako kaže Ministarstvo odbrane, njihov cilj je da stvore lažnu percepciju da NATO ima za cilj da uđe u rat sa Rusijom i da je Rumunija gurnuta u ovaj sukob. Ovaj propagandni narativ, precizira rumunska strana, ima na meti i Ruse, koji su hranjeni mitom o opkoljenom gradu, kojima se manipuliše da veruju da je Rusija u opasnosti da bude napadnuta od strane NATO-a i da su u Ukrajini ruski vojnici iz sastava invazijskih snaga, boreći se protiv NATO-a, u takozvanoj „specijalnoj vojnoj operaciji“. Prema Bukureštu, realnost koju propaganda Kremlja pokušava da pokrije jeste da je Rusija, potpuno nepoštovajući međunarodne norme, militarizovala Crno more, napala Ukrajinu i nezakonito pripojila Krim 2014. godine, a od 2022. godine vodi ilegalni agresorski rat protiv suverenog suseda.“ Na kraju, ali ne i najmanje važno, Ministarstvo odbrane ističe da se očekuje da će lažne informacije predstavljene u ovom materijalu pokupiti vektori ruske propagande koji deluju iz rumunskog javnog prostora i propagiraju se, posebno, na digitalnim platformama.

  • Vesti – 23.01.2025

    Vesti – 23.01.2025

    Ministarstvo nacionalne odbrane Republike Rumunije, zajedno sa lokalnim vlastima, organizovaće u petak, 24. januara, u garnizonima u kojima postoje spomenici posvećeni Ujedinjenju rumunskih kneževina, vojne i verske svečanosti povodom obeležavanja 166 godina od Ujedinjenje kneževina Rumunije. U Bukureštu će se održati vojna ceremonija polaganja venaca i cveća na spomenik knezu Aleksandru Joanu Kuze. Svake godine, 24. januara, Rumuni slave Ujedinjenje rumunskih kneževina koje se dologilo 1859. godine, postignuto pod vođstvom kneza Aleksandra Joana Kuze, akt političke volje vođa dve rumunske kneževine, Moldavije i Vlaške, i prva etapa u stvaranju unitarne savremene Rumunije.

    Železničari, vojni rezervisti, policajci, rudari, šumari, tehničari u oblasti čelika i zaposleni u metrou u Bukureštu okupiće se u petak na protestnom skupu u blizini sedišta Vlade, kako bi izrazili nezadovoljstvo protiv socijalne i platne politike izvršne koalicione vlade, koju čine Socijaldemokratska stranka, Liberalno-nacionalna partija i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR), saopštio je Savez sindikata železničkih prevoznika u Rumuniji (FSTFR). Procenjuje se da će broj učesnika biti 30.000.

    Tromesečni ROBOR indeks, na osnovu kojeg se obračunava cena potrošačkih kredita u lejima sa promenljivom kamatom, porastao je danas na 5,96%, sa 5,94% godišnje koliko je iznosio na prethodnom sastanku, pokazuju podaci koje je objavila Narodna banka Rumunije (BNR). Početkom prošle godine indeks je bio 6,21 odsto. Što se tiče indeksa potrošačkih kredita (IRCC), on iznosi 5,66% godišnje, izračunat kao aritmetički prosek dnevnih kamatnih stopa međubankarskih transakcija u trećem kvartalu 2024. godine, manji je u odnosu na prethodni kvartal, kad je iznosio 5,99%. S druge strane, Narodna banka je u sredu saopštila da je cena grama zlata porasla za 2,05 leja (0,49%) i ponovo zabeležila rekordnu vrednost od 422,4014 leja (oko 85 evra).

    Film rumunskog režisera Radua Žudea izabran je u konkurenciji Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu. Reč je o produkciji „Kontinental 25”, niskobudžetnom filmu, crnoj komediji koja se bavi temama poput krize nekretnina i uspona nacionalizma. Radu Žude je otkrio da je ovaj film snimljen mobilnim telefonom. Rumunski reditelj osvojio je „Zlatnog medveda” u Berlinu 2021. godine, filmom „Babardeala cu bucluc sau porno balamuc”, a 2015. dobio je „Srebrnog medveda” za režiju filma „Aferim”. U konkurenciji festivala odabrano je ukupno 19 filmova. Festival se održava od 13. do 23. februara.

    Na nacionalnom nivou mobilisano je više od 22.000 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova za predstojeći produženi vikend povodom proslave Dana ujedinjenja rumunskih kneževina. Kako navode iz MUP-a, prioritet će biti obezbeđivanje nesmetanog i bezbednog saobraćaja. Oko 1.400 saobraćajnih policajaca biće prisutno na javnim putevima, posebno onim na kojima je obično gužva tokom mini odmora. Širom zemlje će biti organizovane aktivnosti na približno 130 lokacija, sa procenjenim učešćem od preko 60.000 ljudi.

    Gradonačelnik Sinaje, najpopularnijeg mesta za odmor u dolini Prahova (južna Rumunija), liberal Vlad Oprea, saslusan je u četvrtak u sedište Nacionalne uprave za borbu protiv korupcije. Kako navode tužioci, on je navodno tražio i primio mito u vrednosti od skoro 240.000 evra od jednog biznismena, kako bi mu olakšao pribavljanje dokumentacije neophodne za izgradnju hotela u gradu. Oprea je takođe optužen da je dozvolio neovlašćenu aktivnost pružanja javnih ugostiteljskih usluga za restoran u Sinaji, u periodu od jula 2019. do januara 2024. godine, radi sticanja neprikladne koristi.

    Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu saopštava da je rumunski mornar iz posade broda „Galaksi lider“, pušten iz Jemena. Posada je bila u zatočeništvu više od godinu dana nakon što je pobunjenička grupa Huti zarobila brod na početku kampanje napada na brodove u Crvenom moru motivisane izraelskim ratom protiv palestinskog islamističkog pokreta Hamas. Posadu od 25 mornara iz Filipina, Meksika, Rumunije, Bugarske i Ukrajine uhapsili su u novembru 2023. borci Huti, koji su se helikopterom ukrcali na teretni brod na putovanju između Turske i Indije. Jemenska televizijska stanica koju kontroliše pokret Huti saopštila je da je posada puštena i predata Omanu, nakon završetka sporazuma o prekidu vatre u Gazi između Hamasa i Izraela, koji je stupio na snagu u nedelju. Saopštenje dolazi nakon višemesečne diplomatije koja uključuje matične zemlje mornara, kao i Međunarodnu pomorsku organizaciju UN. Diplomatija u Bukureštu navodi da je akcija rezultat napora Spoljne obaveštajne službe i drugih institucija unutar krizne ćelije. Rumunske vlasti se takođe zahvaljuju spoljnim partnerima, posebno Sultanatu Omanu i susednoj Bugarskoj, na značajnoj podršci u rešavanju ovog složenog i izuzetno teškog slučaja.

    Rumunski fudbalski šampion FCSB iz Bukurešta večeras igra u gostima u Bakuu protiv azerbejdžanske ekipe Karabag, u okviru sedmog kola Lige Evrope. Sa dva kola do kraja glavne faze takmičenja, FCSB je na 10. mestu, sa 11 bodova, a Karabag na 33. mestu, sa 3 boda. Osam najboljih timova plasiraće se u osminu finala, dok će timovi koji budu rangirani od 9-24 igrati plej-of za plasman u osminu finala. FCSB još 30. januara mora da igra na svom terenu protiv čuvenog engleskog tima Mančester junajteda.

    Sve više zaposlenih je nezadovoljno reorganizacijom centralnih javnih institucija i državnih preduzeća u Rumuniji, u cilju smanjenja budžetskih rashoda. Nekoliko ministarstava je već najavilo reorganizaciju i smanjenje osoblja. Rukovodstvo Parlamenta najavilo je i smanjenje službeničkih mesta za oko 400, što je dovelo do spontanog protesta zaposlenih unutar ustanove.

    Ministarstvo nacionalne odbrane u Bukureštu osudilo je novu dezinformaciju ruskih medija u vezi sa prošlonedeljnim napadima drona na civilnu lučku infrastrukturu u Ukrajini, blizu granice sa Rumunijom. Propagandisti Kremlja su lažno tvrdili da su ruski dronovi za napad ciljali operaciju transporta rumunskih vojnika ili rumunskih plaćenika sa rumunske na ukrajinsku obalu. Prema fantazmagoričnom scenariju, snage rumunske vojske bi se umešale u dešavanja i otvorile vatru na ruske bespilotne letelice udarnim sredstvima raspoređenim na teritoriji Rumunije. Navodni sukob bi rezultirao brojnim žrtvama na rumunskoj strani, mrtvima i ranjenima. Međutim, sve se to nije dogodilo, navodi rumunsko Ministarstvo odbrane. Ove „aberacije bez ikakve podrške u stvarnosti“, kako ih naziva Ministarstvo nacionalne odbrane, deo su obrasca ruskih operacija uticaja i manipulacije javnim mnjenjem kako u rumunskom, tako i u NATO prostoru.

    Potpredsednik Evropskog parlamenta, rumunski socijaldemokrata Viktor Negresku, izjavio je da će Izvršna vlast Zajednice u relativno kratkom roku predstaviti izveštaj o mešanju, preko kineske mreže TikTok, u sprovođenje predsedničkih izbora u Rumuniji. Evropska komisija može dati konkretne preporuke ili izreći novčanu kaznu toj mreži – rekao je poslanik PSD-a. On je dodao da je potpredsednica Komisije za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju Hena Virkunen govorila o mogućnosti da sve društvene mreže, a ne samo TikTok, koje se mešaju u demokratske debate i izbore, budu pod strožom kontrolom i kažnjene ukoliko će prekršiti evropsko zakonodavstvo po tom pitanju.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 22.01.2025

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 22.01.2025

  • Prestrukturacije i protesti (23.01.2025)

    Prestrukturacije i protesti (23.01.2025)

    Visoki budžetski deficit i Evropska komisija, koja kao Damoklov mač visi nad glavom Bukurešta, naveli su koalicionu Vladu Rumunije, formiranu nakon manje od dva meseca, da donese veoma nepopularne mere. Nakon zaledjivanja plata i indeksacije penzija sa stopom inflacije vladinom uredbom na početku 2025. godine, ovih dana stigla je i vest o reorganizaciji centralnih javnih institucija i državnih kompanija. U sredu rukovodstvo Parlamenta je sopštilo da će se smanjiti broj funkcionerskih radnih mesta za 400, što je izazvalo spontani protest zaposlenih na hodnicima institucije. Liberal Ilije Boložan je precizirao da će se u Senatu, na čijem se čelu nalazi, broj radnih mesta smanjiti sa 800 na 620 i da će se smanjiti i broj vozila i goriva. Boložan je objasnio: ,,Sa ukupno 796 radnih mesta imaćemo samo 618. Niko neće otpustiti kolege koje će napustiti radno mesto. Svuda gde će se broj izvršnih radnih mesta smanjiti organizovaće se-u skladu sa zakonom-konkursi. Mogu da vam garantuje da neće biti nikakvog političkog uticaja’’.

    Smanjiće se i broj radnih mesta u Poslaničkom domu za oko 200 sa ukupno 1100, precizirao je socijaldemokratski predsednik ovog doma Parlamenta Čiprijan Šerban. Opoziciona Unija spsiste Rumuniju (USR) zahteva od vladajuće koalicije da javno predstavi mere za smanjenje državnih troškova, kao i kriterijume za selekciju zaposlenih, da bi se-po oceni ove stranke-videlo da ljudi koji će ostati nisu partijski članovi’’.Mnoge sindikalne federecija izrazile su podršku zaposlenima u Parlamentu. Nacionalna sindikalna federacija uprave smatra da je metod usvajanja odluke o prestrukturaciji konfuzan, dok lideri Sindikata javnih funkcionera prlamentaraca i Sindikat ugovornog osoblja tvrde da je reorganizacija nekorektna. I medju običniim ljudima mišljenja su podeljena Dok jedni podržavaju meru, drugi je osporavaju sa argumentom da smanjenje broja radnih mesta u Parlamentu treba da počne sa senatorima i poslanicima u skladu sa rezultatima konsultativnog referenduma iz 2009. godine o prelasku na jednodomni parlament sa 300 poslanika. U poslednje četiri godine broj budžetskih radnika povećan je za 56 000, navode ljudi koji se slažu sa vladinom odlukom. Drugi podsećaju da se medju javnim radnicima nalaze i lekari, profesori, vojnici i policajci–oblasti u kojima se već više godina govori o nedostatku osoblja.

  • Sport (23.01.2025)

    Sport (23.01.2025)

    ODBOJKA

     

    Odbojkašice CSM Blaž plasirale su se u četvrfinale CEV kupa, pošto su u utorak uveče na domaćem parketu savladale španski tim Avarka de Menorka rezultatom 3-0 (25-21, 25-21, 25-22). Identičnim rezultatom vicešampionke Rumunije savladale su španski tim i u prvoj utakmici plej-ofa. Elizabeta Ruban sa 15 poena i Monika Krasteva sa 13 bile su najbolje obojkašice Albe Blaž u meču sa španskim timom. U gostujućem timu istakla se Marsela Amaral Antunes sa 14 poena. U četvrtfinalu Volej Alba Blaž odmeriće snage sa jednim timom koji je ispao iz Lige šampiona.

    U poslednjem kolu Lige šampiona odbojkašice CSM Voluntarija poražene su u Berlinu u meču sa Štutgartom rezultatom 2-3 (25-24, 20-25, 23-25, 25-19, 8-25). Voluntari je posle novog poraza osvojio poslednje mesto u Grupi E Lige šampiona. Suvi Kokonen sa 25 poena bila je najefikasnija igračica Voluntarija. U tomu Štutgarta Kristal Rivers sa 26 poena i Lučija Varela Gomez sa 17 bile su najistaknutije odbojkašice. U drugoj utakmici grupe Savino Del Bene Skandiči savladao je Bostik Bjelsko-Bijalu sa 3-0 i osvojio prvo mesto sa maksimalnim brojem bodova, 18, ispre Alijanc Štutgarta sa 8, Bjelsko Bijale sa 6 i Voluntarija sa 4 boda. Italijanski tim Savino plasirao se u četvrtfinale Lige šampiona, drugoplasirani Štutgart u plej-of, dok Bjelsko-Bijala ima šanse da nastavi takmičenje u CEV kupu.

    Iz četvrtfinala Čelendž kupa ispale su i odbojkašice CSM Trgovišta posle poraza od  Podsdama na domaćem parketu sa 0-3 (18-25, 13-25, 18-25). Podzdam je savladao Trgovište i u prvoj utakmici identičnim rezultatom. Ana Malešević sa 9 poena bila je najefikasnija odbojkašica Trgovišta. U  timu  Podstama najstaknutije igračice bile su Danijele Harbin sa 11 i Eleonor Holthaus sa 11 poena.

     

    KOŠARKA

     

    Košarkaši rumunskog tima U-BT Kluž-Napoka savladali su Turk Telekom sa 94-81 ( 22-26, 27-20 24-12, 21-23) u Grupi B Evrokupa. Šampioni Rumunije postigli su važnu pobedu u poslednjem kolu. Denis Silej bio je najbolji košarkaš Kluža sa 31 poenom. Važan doprinos pobedi dali su i Zavijer Simpson sa 21 poenom i De Šou Stivens sa 10 poena. Kajl Aleksander sa 17 i Entoni Braun sa 20 poena bili su najbolji košarkaši Turk Telekoma. U utorak Veolija Tauers Hamburg je savladala Letkabjelis Panevezis sa 84-77, Burg en Bres je pobedio Cedevitu sa 87-82, Valensija je slavila u meču sa Arisom rezultatom 106-65, a Venecija porazila Hapoel Jerusalim sa 76-75. 29. januara Kluž gostuje kod Ljetkabelisa i 5. februara kod Arisa. Posle 16 kola U-BT Kluž-Napoka zauzima 5. mesto sa 9 pobeda i 7 poraza. Na tabeli grupe B vodi Valensija sa13 pobeda i dva poraza.

     

     TENIS

     

    Italijan Janik Siner, prvi reket sveta, i Amerikanac Ben Šelton plasirali su se u polufinale prvog grend slem turnira godine u Melburnu. Dvadesetrogodišnji Siner svalado je Australijanca Aleksa De Minora rezultatom 6-3, 6-2, 6-1. Američki teniser Ben Šelton plasirao se drugi put u polufinale jednog grend slem turnira, pošto je u četvrtfinalu sa 3-1, po setovima 6-4, 7-5, 4-6, 7-6, savladao Italijana Lorenca Sonega. U drugom polufinalu sastaće se najtrofejniji teniser sveta Novak Djoković i Nemac Aleksander Zverev.

     

    FUDBAL

     

    U Ligi šampina u fudbalu u utorak i sredu su postignuti sledeći rezultati:

    Monako-Aston Vila 1-0

    Atalanta Bergamo- Štrum Grac 5-0

    Atletiko Madrid-Bajer Leverkuzen 2-1

    Benfika Lisabon-Barselona 4-5

    Bolonja- Borusija Dortmund 2-1

    Briž-Juventus Torino 0-0

    Crvena Zvezda – PSV Ajthoven 2-3

    Liverpul-Lil 2-1

    Slovan Bratislava- Štutgart 1-3

    Lajpcig-Sporting Lisabon 2-1

    Šahtar Doneck-Brest 2-0

    Milan-Djirona 1-0

    Arsenal London-Dinamo Zagreb 3-0

    Seltik Glazgov-Jang Bojs Bern 1-0

    Fajenord Roterdam-Bajer Minhen 3-0

    Pari Sent Žermen-Mančester siti 4-2

    Real Madrid- Salcburg 5-1

    Sparta Prag- Inter Milan 0-1

  • Vesti – 22.01.2025

    Vesti – 22.01.2025

    Savet za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN) odobrio je u utorak u Briselu sedmogodišnji fiskalni plan Rumunije za smanjenje budžetskog deficita. Plan je osmišljen da stabilizuje javni dug Rumunije u kontekstu u kojem Rumunija nastavlja da bude među vodećim državama članicama EU u pogledu nivoa javnih investicija – preko 7% BDP-a, smanjujući budžetski deficit ispod 3% u periodu 2025-2031 godine objasnio je ministar finansija, Tančos Barna. Odluka dolazi u kontekstu u kojem se nekoliko država članica –Francuska, Španija, Italija i Finska – suočavaju sa sličnim izazovima i zatražile su produženje perioda fiskalnog prilagođavanja, sa četiri na sedam godina, do 2031. godine. Na dnevnom redu sastanka Saveta za ekonomska i finansijaska pitanja (ECOFIN) našle su se teme – uticaj agresije Rusije na Ukrajinu, prioriteti poljskog predsedavanja Savetom EU, Evropski semestar 2025 i usvajanje revidiranih planova oporavka i otpornosti Grčke, Kipra i Španije.

    90 odsto Rumuna odbacuje ideju o izlasku iz NATO-a, što je rekordan procenat odobravanja Severnoatlantskog saveza, pokazuje studija INSCOP, čiji su rezultati objavljeni u utorak. Prema istraživanju, na osnovu podataka prikupljenih krajem prošle godine, u poslednje tri godine došlo je do porasta privrženosti Rumuna Zapadu u pogledu političkih i vojnih saveza za 10 odsto. Istraživanje takođe pokazuje da skoro tri četvrtine ispitanika članstvo Rumunije u Evropskoj uniji vidi kao prednost u smislu njenih implikacija na ekonomski i društveni život, na porodični i lični život. Pre tri godine, samo 55% Rumuna je verovalo u ovo.

    Sindikalci bukureštanskog metroa, jedinog u Rumuniji, nastavili su danas protestnu akciju ispred sedišta Vlade tražeći poštovanje zaposlenih i Kolektivnog ugovora o radu. Oni su u utorak protestovali ispred Ministarstva finansija, zahtevajući povećanja plata i odgovarajuće finansiranje kompanije. Zaposleni u Metrou najavili su i japanski štrajk i preterane revnosti, zbog uredbe koju je krajem prošle godine usvojila nova vlada, a kojom se više ne dozvoljava zapošljavanje, napredovanje kadrova, kao ni davanje prava ugovorenih Kolektivnim ugovorom o radu, početkom decembra 2024.

    Rumunske vlasti pomno prate situaciju u Crnom moru, nakon što su krajem prošle godine dva ruska naftna tankera teško ostećena u Kerčkom moreuzu što je izazvalo ekološku katastrofu u toj oblasti. Ministar životne sredine Mirčea Feket upozorio je da svi moraju da budu spremni, ali je naglasio da su rizici od talasa zagađenja koji dopre do rumunske obale minimalni. Vlasti procenjuju situaciju, nakon što se u more izlilo preko 2.000 tona veoma toksičnog naftnog derivata koji je izazvao smrt hiljada ptica i nasukavši stotine delfina na desetine kilometara od obale.

    Rumunija će imati kartu sa seizmičkim rizikom svakog lokaliteta. Vlasti u oblastima sa visokim seizmičkim rizikom moći će da pristupe vladinom programu za jačanje javnih zgrada – najavio je ministar razvoja Čeke Atila. On je precizirao da se program u potpunosti finansira iz državnog budžeta i da je prioritet konsolidacija zdravstvenih jedinica. Najnoviji statistički podaci pokazuju da je samo u Bukureštu preko 2.500 zgrada u opasnosti od urušavanja u zemljotresima jačine preko 7 stepeni, sličnim onom iz 1977. godine.

    Film rumunskog reditelja Radua Žudea izabran je u konkurenciji Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu. Reč je o produkciji „Kontinental 25”, niskobudžetnom filmu, crnoj komediji koja se bavi temama poput krize nekretnina i uspona nacionalizma. Radu Žude je otkrio da je ovaj film snimljen mobilnim telefonom. Rumunski reditelj osvojio je „Zlatnog medveda” u Berlinu 2021. godine, filmom „Babardeala cu bucluc sau porno balamuc”, (Brbljanje s nevoljama ili porno gluposti) a 2015. dobio je „Srebrnog medveda” za režiju filma „Aferim”. U konkurenciji festivala odabrano je ukupno 19 filmova. Međunarodni filmskog festivala u Berlinu održava se od 13. do 23. februara.

    Rumunska granična policija u sredu je otkrila četiri osobe iz Avganistana, Sirije i Irana, koje su se nalazile ilegalno u šengenskoj zoni, u automobilu zaustavljenom na kontrolnom punktu na autoputu. Protiv rumunskog vozača automobila vodi se istraga zbog krijumčarenja migranata, a četvorica stranih državljana, starosti od 20 do 36 godina – zbog pokušaja lažnog prelaska državne granice.

    Američki predsednik Donald Tramp rekao je da su nove sankcije Rusiji „moguće” ako Moskva ne pregovara o prekidu rata u Ukrajini, prenosi AFP. On je takođe rekao da će Sjedinjene Države razmotriti nastavak vojne pomoći Kijevu, koja je iznosila desetine milijardi dolara otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. Tramp je ranije izjavio da Rusija ide u katastrofu ako odbije da pregovara i ne potpiše prekid vatre ili mirovnog sporazuma sa Ukrajinom. Što se tiče ukrajinskog predsednika, Tramp je ocenio da Zelenski želi dogovor

  • Rumuni i Zapad (22.01.2025)

    Rumuni i Zapad (22.01.2025)

    Iako se Rumunija suočava se periodom dubokog društvenog nezadovoljstva i frustracije, one nisu povezane sa privrženošću građana NATO-u i Evropskoj uniji. Studija INSCOP-a, objavljena u utorak, pokazuje da 90% Rumuna odbacuje ideju o napuštanju NATO-a, što je rekordan nivo pristupanja Severnoatlantskoj organizaciji. Shodno istraživanju, na osnovu podataka prikupljenih krajem prošle godine, u poslednje tri godine došlo je do porasta privrženosti Rumuna zapadnom pravcu sa stanovišta političkih i vojnih saveza za 10%. Ali više od polovine se oseća izloženo dezinformacijama i lažnim vestima preko televizijskih kanala i društvenih mreža. Istovremeno, više od tri četvrtine kaže da su njihove biračke opcije na prošlim izborima bile pogođene ovom pojavom. Pozivajući se na podatke ankete, direktor INSCOP-a Remus Štefureak smatra da ovo što se sada dešava u Rumuniji „nema nikakve veze sa smanjenjem privrženosti Rumuna evroatlantskom svetu, već je povezano sa unutrašnjim problemima, ekonomskim problemima, socijalnim problemima, sa problemima koji se odnose na nedostatak poverenja u političku klasu, integritet, nedostatak profesionalizma, osećaj da se igre slažu tako da određeni tabor pobedi”. Prema njegovim rečima, to su “interne teme koje se odnose na našu unutrašnju debatu, to nisu teme koje se odnose na način na koji se Rumuni odnose prema evroatlantskom svetu”. Istraživanje takođe pokazuje da skoro tri četvrtine ispitanika članstvo Rumunije u Evropskoj uniji vidi kao prednost u smislu uticaja na ekonomski i društveni život, na porodični i lični život. Pre tri godine, samo 55% Rumuna je verovalo u ovo. Istovremeno, 88% smatra da Rumunija treba da ostane u EU, a 78% da ekonomska budućnost zemlje zavisi od članstva u EU. Pre tri godine, četvrtina stanovništva je rekla da bi Rumuniji bilo bolje da izađe iz Unije. Trenutno, više od polovine Rumuna veruje da zemlja treba da stavi nacionalne interese na prvo mesto, čak i ako to znači kršenje pravila EU. Istraživanje pokazuje i da više od polovine Rumuna veruje da vlasti više deluju u interesu drugih zemalja, da privredu kontrolišu stranci, da država više pomaže multinacionalama nego rumunskim kompanijama ili da postoji dogovor bogatijih zemalja da zadrže Rumuniju u siromaštvu. Istovremeno, preko 60% Rumuna veruje da su u Evropi viđeni kao inferiorni građani, ali smatraju da je Rumunija kulturološki superiornija od zapadnih zemalja. U zaključku istraživanja se navodi da bi 69% ispitanih Rumuna glasalo za nacionalističku stranku ili nacionalističkog kandidata na predsedničkim izborima. Istraživanje se smatra jednim od najrelevantnijih koje je INSCOP objavio poslednjih godina, nudeći jasno razumevanje društvenog nezadovoljstva i faktora koji utiču na percepciju Rumuna u sadašnjem geopolitičkom kontekstu.