Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan imao je u ponedeljak telefonski razgovor sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, tokom kojeg je preneo da Severoatlanska alijansa ostaje glavni garant bezbednosti Rumunije. Član 5, koji kaže da se napad na jednog od saveznika smatra napadom na sve saveznike, najefikasnije odvraća pretnje i napade na članice NATO-a, naglasio je predsednik Boložan.
Takođe, predsednik Rumunije je insistirao na važnosti transatlantskih odnosa i američkog prisustva u Evropi, i da su, po njegovom mišljenju, od suštinskog značaja za bezbednost kontinenta. Rumunija nastavlja da doprinosi stabilnosti i bezbednosti istočnog krila NATO, zajedno sa svojim partnerima, i podržava konsolidaciju bezbednosti u regionu Crnog mora, naglasio je Ilije Boložan. On je podsetio da Bukurešt za odbranu izdvaja 2,5 odsto BDP-a i naveo da je spreman da poveća ulaganja u ovoj oblasti.
Osvrćući se na situaciju u Ukrajini, predsednik Boložan je istakao potrebu za pravednim i trajnim mirom, kao i važnost očuvanja podrške toj zemlji. Generalni sekretar NATO-a je zahvalio Rumuniji za njen doprinos na savezničkom nivou, i na tome što je država članica koja se ponaša odgovorno, kao važan faktor bezbednosti i stabilnosti u crnomorskom regionu i na istočnom krilu. Mark Rute je rekao da su ovi napori sve relevantniji u aktuelnom bezbednosnom kontekstu i izrazio podršku NATO-a jačanju prisustva saveznika u regionu. On je potvrdio posvećenost NATO i Sjedinjenih Država kolektivnoj odbrani i članu 5, naglašavajući napore SAD za trajni mir u Ukrajini.
U zaključku, generalni sekretar je pozdravio povećanje budžeta za odbranu Rumunije i istakao potrebu da drugi evropski saveznici usvoje sličan pristup. Dvojica lidera složila su se da će održavati stalan dijalog o ovim temama.
Predsednik Rumunije i generalni sekretar NATO-a učestvovali su u nedelju u Londonu na neformalnom samitu o evropskim bezbednosnim pitanjima koji je sazvao britanski premijer Kir Starmer, na kojem su saveznici Ukrajine obećali predsedniku Volodimiru Zelenskom nastavak finansijske i vojne podrške.
Ilije Boložan je nakon sastanka izjavio da će bezbednosne garancije koje će biti dodeljene Ukrajini, zapravo, biti za ceo istočni bok, od Baltičkog do Crnog mora. On je, međutim, istakao da to ne bi bilo moguće bez podrške Sjedinjenih Država.
Neformalni samit lidera u Londonu bio je koordinacioni sastanak u cilju organizovanja Evropskog saveta 6. marta i sastanka 7. marta sa liderima zemalja koje nisu deo Evropske unije, ali žele pristup rešenju rata u Ukrajini koji će obezbediti siguran mir.
Category: Aktuelnosti
-
Rumunija i istočno krilo NATO (04.03.2025)
-
Vesti – 03.03.2025
Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan izjavio je da će bezbednosne garancije koje će biti dodeljene Ukrajini, u stvari, biti za ceo istočni bok, od Baltičkog do Crnog mora, i da to ne bi bilo moguće bez podrške Sjedinjenih Američkih Država. On je u nedelju, na kraju neformalnog samita lidera u Londonu, naveo da je sastanak bio koordinacioni sastanak u cilju organizovanja Evropskog saveta 6. marta i sastanka, 7. marta, sa liderima zemalja koje nisu deo Evropske unije, a koji žele pristup rešenju rata u Ukrajini koji će obezbediti siguran mir. Prema rečima rumunskog šefa države, lideri okupljeni u Londonu dogovorili su se da zadrže finansijsku i vojnu podršku Ukrajini.
Evropska unija će ove godine Republici Moldaviji izdvojiti dodatnu pomoć od 60 miliona evra za jačanje njenih odbrambenih sposobnosti, najavio je u Kišinjevu predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta. On je precizirao da je u okviru Evropskog mirovnog fonda, kreiranog za podršku odbrambenim sposobnostima različitih zemalja, Republika Moldavija drugi korisnik, sa skoro 137 miliona evra izdvojenih do danas. Šef Evropskog saveta posetio je u ponedeljak Kišinjev, povodom tri godine od kada je Republika Moldavija podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Tokom vikenda, vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilie Boložan takođe je boravio u Kišinjevu. On je uverio da će Bukurešt tražiti, na evropskom nivou, više finansijske podrške, ekspertize i projekata za Republiku Moldaviju. Osim toga, Boložan je naveo da će rumunska vlada nastaviti da ograničava cenu za veliki deo struje koju Republika Moldavija kupuje od Rumunije.
Procenjeni broj glasačkih listića potrebnih za biračka mesta u inostranstvu na rumunskim predsedničkim izborima je 3.600.000, za svaki krug glasanja, navodi se u obraćanju koje je Ministarstvo spoljnih poslova uputilo Centralnom izbornom birou. Prvi krug predsedničkih izbora zakazan je za 4., a drugi za 18. maj.
Vlada Rumunije namerava da ove nedelje usvoji odluku o smanjenju broja državnih sekretara, javili su vladini izvori. Razgovori na ovu temu završeni su u vladajućoj koaliciji Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR), a sada kabinet na čelu sa socijaldemokratom Marčelom Čolakuom razmatra usvajanje ovog normativnog akta koji predviđa samo 54 državna sekretara. Izvori su precizirali i da će ministarstva koja trenutno imaju 6 ili 7 državnih sekretara ostati sa najviše 4, a svaki od njih će biti validiran na sastanku koalicije. Takođe, državni sekretari koji će ostati i koji su u upravnim odborima državnih preduzeća moraće da biraju između ta dva mesta. Ovo drugo je zahtev Evropske komisije, koja želi da se u odbore direktora imenuju profesionalci, a ne političari. I ove nedelje, Čolaku će nastaviti razgovore sa ministrima o postizanju prekretnica u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost. Apsorpcija evropskih fondova, kroz ovaj plan, nailazi na niz problema, a rumunski premijer želi da zna u kojoj su fazi projekti koji su u toku.
Evropsko javno tužilaštvo, koje predvodi rumunska tužiteljka Laura Kodruca Koveši, obradilo je preko 6.500 žalbi u 2024. godini, što je duplo više u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje izveštaj te institucije. Sve istrage koje su u toku ukupno predstavljaju preko 2.600 slučajeva, a ukupna šteta se procenjuje na skoro 25 milijardi evra. Polovina štete odnosi se na prekogranične prevare sa PDV-om, a na drugom mestu je prevara evropskih fondova. Izveštaj takođe pokazuje da je institucija prošle godine zamrznula sredstva u vrednosti od skoro milijardu evra. Više od 70% prijava mogućih zločina sačinio je privatni sektor, 27% nacionalni organi, a samo 1,7% je stiglo iz evropskih institucija. Bivša šefica Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije u Rumuniji, Koveši je pozvala na promenu veličine Evropskog javnog tužilaštva kako bi se pozabavilo otkrivenom realnošću.
Rumunija i Poljska su suočene sa savremenim pretnjama, koje uglavnom dolaze izvan istočnih granica, gde ruski agresorski rat protiv Ukrajine podriva međunarodni poredak zasnovan na osnovnim pravilima i principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu, navodi Ministarstvo spoljnih poslova, u kontekstu proslave Dana rumunsko-poljske solidarnosti. Prema Ministarstvu spoljnh poslova, ovaj dan, koji je zajednički uspostavljen 2023. godine, istovremeno je i simbol trajnih veza koje ujedinjuju rumunski i poljski narod, i značajan pokazatelj kontinuiranog interesovanja i želje dve zemlje da konsoliduju i razviju čvrsto i sveobuhvatno zajedničko strateško partnerstvo. Za obeležavanje godišnjice potpisivanja istorijskog dokumenta „Konvencija o odbrambenom savezu između Kraljevine Rumunije i Republike Poljske” 1921. godine izabran je datum 3. mart.
Ambasada Rumunije u Pakistanu otvorila je počasni konzulat u Pešavaru, koji pokriva severozapadno područje te azijske zemlje. Ova značajna prekretnica označava novo poglavlje u konsolidaciji diplomatskih, ekonomskih i kulturnih veza između dve zemlje – navodi se u saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici rumunskog diplomatskog predstavništva u Islamabadu. Pakistan je jedna od zemalja iz kojih radnici stalno dolaze u Rumuniju, kako bi nadoknadili nedostatak lokalne radne snage. Pešavar je jedan od najstarijih gradova u Južnoj Aziji, koji ima ogroman strateški značaj. Smešten duž istorijskih trgovačkih puteva, uključujući legendarni Put svile, grad je dugo služio kao komercijalni i kulturni most između civilizacija. Danas Pešavar nastavlja da igra vitalnu ulogu u regionalnoj trgovini.
Za pravoslavne hrišćane (većina u Rumuniji) i grkokatolike danas počinje Vaskršnji post, sedmonedeljni period pripreme za praznik Vaskrsenja Gospodnjeg koji se obeležava 20. aprila. Vernici koji poste biraju da se uzdržavaju od životinjske hrane, kao što su meso, mleko, jaja, kao i od zabave. Tokom Velikog posta postoje samo dva dana ishrane ribom: 25. marta – Blagovesti, i na Cvetnu nedelju, 13. aprila. Na poslednjem popisu stanovništva i stanova u Rumuniji, iz 2021. godine, versku pripadnost izjasnilo je 16,397 miliona ljudi od ukupnog broja stanovnika. 85,3% njih su pravoslavci. 0,7% Rumuna se izjašnjava kao grkokatolici.
-
Sastanak predsednika Rumunije i Republike Moldavije (03.03.2025)
Rumunija i Republika Moldavija (bivša sovjetska republika sa rumunofonskim stanovništvom) insistiraju da se nijedna odluka o miru u Ukrajini i budućnosti ukrajinskog naroda ne može doneti bez Ukrajine i bez adekvatnih bezbednosnih garancija, izjavio je u subotu vršilac dužnosti predsednika Rumunije, Ilije Boložan, na zajedničkoj konferenciji sa svojom moldavskom koleginicom Majom Sandu. On je na kraju sastanka u Kišinjevu istakao da će „način na koji će se postići mir za Ukrajinu presudno uticati“ na zajedničku bezbednost Rumunije i susedne Republike Moldavije. Ilije Boložan smatra da dosledan dijalog između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država predstavlja „veoma dobar uslov” da se postigne konsenzus o ratu u Ukrajini. U kontekstu razgovora ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i američkog lidera Donalda Trampa, Ilije Boložan se izjasnio kao „umereni optimista” u pogledu zaključivanja mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine, ali je izrazio nadu da će „mudrost prevladati”. On je objasnio da je susednoj Ukrajini potreban trajni mir i upozorio na opasnost koju predstavlja ruska agresija. Ilije Boložan: „Ako će ekspanzionističke misli Rusije ostati konstanta u narednim godinama, to znači da možemo razmišljati o ponovnom pokretanju novog sukoba i Ukrajina može biti samo prva žrtva“. S druge strane, Ilie Bolojan je dao uveravanja da će Rumunija zahtevati, na evropskom nivou, veću finansijsku podršku, ekspertize i više projekata za Republiku Moldaviju. Vlada u Bukureštu će nastaviti da ograničava cenu za dobar deo struje koju kupuje od proizvođača u Rumuniji. Prema njegovim rečima, rumunske vlasti „nastavljaju da rade na konsolidaciji interkonekcije sa Republikom Moldavijom u pogledu električne energije”. Predsednica Maja Sandu je sa svoje strane rekla da je Rumunija „najbolji prijatelj” i „najvažniji partner” Republike Moldavije, na koju se Kišinjev oslanjao u svim okolnostima. Tokom godina, Bukurešt je stajao uz Kišinjev, „sa konkretnom podrškom, sa projektima koji poboljšavaju životne uslove građana, sa jasnim i čvrstim glasom podrške našem evropskom putu“, dodala je Maja Sandu. „Rumunija je pouzdan partner u našim naporima da postanemo moderna, evropska država. Osim zajedničkih projekata, vezuje nas vizija za budućnost, želja da živimo u miru, u slobodi, u demokratiji’, dodala je Maja Sandu. Istovremeno, ona je objasnila da građani Republike Moldavije ne zaboravljaju vremena kada je Moskva pokušavala da izbriše njihov identitet i ubije njihov jezik i kulturu. Maja Sandu: „Nastavićemo da štitimo slobodne izbore, borimo se protiv izborne korupcije u bilo kom obliku i branimo prava naših građana; narod treba da odlučuje kakav život hoće, a ne Moskva“. Što se tiče rata na granici, Kišinjev podržava Kijev u nastojanjima da postigne trajni i pravedni mir.
-
Evropska podrška Ukrajini (03.03.2025)
Propali američko-ukrajinskih razgovori u petak u Vašingtonu ne nagoveštavaju da će SAD preuzeti važniju ulogu u uspostavljanju mira u Ukrajini. Sada je došao red na Evropu da preuzme ovu ulogu. Evropa prolazi kroz jedinstveni period svoje bezbednosti, izjavio je u nedelju u Londonu britanski premijer Kir Starmer (Keir Starmer), domaćin neformalnog samita održan u prisustvu 15 saveznika Ukrajine i predsednika Volodimira Zelenskog. Prsutni su preuzeli obavezu da učine više za bezbednost Evrope i da se bolje naoružaju, ali su istovremeno insistirali i na potrebi jake podrške od strane SAD. Agencija Frans pres navdi da je skup pokazao da izmedju pristupa američkog predsednika Donalda Trampa, koji želi brzo postizanje mira izmedju Rusije i Ukrajine, i evropskih lidera, koji su spremni da vojno podrže Kijev do postizanja prihvatljivog mira, postoji veliki jaz. Evropa, dodao je Starmer, treba da preuzme najveći deo napora, ali da bi se odbranio mir na našem kontinentu ovaj napor treba da ima i solidnu podršku SAD. Mnoge evropske države izdvajaće veća sredstva za odbranu, izjavio je generalni sekretar Severnoatlanske alijanse Mark Rute. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen smatra da Eropska unija treba da se hitno naoruža i da se sprema za najgore. Ona je istakla da će na vanrednom sanitu 6. marta predložiti sveobuhvatan plan naoružavanja Evropske unije. Plan koji izmedju ostalog predvidja da se članicama Evropske unije omogući širi fikalni okvir za povećanje vojnih izdataka. Učesnici samita su razgovarali i o sveobuhvatnim garancijama za Ukrajinu, koje po mišljenju predsednice Evropske komisije treba da krenu od ekonomskog preživljavanja pa do vojne otpornosti. Pre samita u Londonu, britanski premijer je saopštio da sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom pripremaju plan za prestanak borbi u Ukrajini, plan sa kojim će biti upoznate i SAD. Plan predvidja i volontersku koaliciju evropskih država koja bi Ukrajini pružila bezbednosne garancije u slučaju mirovnog sporazuma sa Rusijom ali i uz pomoć SAD. Na londonskom samitu učetsvovao je i vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan. Boložan je izjavio da su se učesnici dogovorili da nastave finansijsku i vojnu pomoć Kijevu do postizanja primirija. Evropske države treba da preuzmu veći teret za postizanje mira u Evropi izdvajanjen većih izdataka za odbranu. Boložan je dodao da su učesnici samita zaključili da se bezbednosne garancije Ukrajini ne mogu osigurati bez podrške SAD. Ove bezbednosne garancije nisu samo za Ukrajinu, već praktično za celokupni istočni bok, od Baltičkog do Crnog mora, naglasio je v.d. predsednika Rumunije Ilije Boložan.
-
Sport (03.03.2025)
MAČEVANJE
Ženska mačevalačka reprezentacija Rumunije osvojila je u subotu zlatnu medalju u sablji na Juniorskom prvenstvu Evrope u Antaliji. Rozemari Benču, Amalija Kovaliu, Katinka Dumitru i Anastasia Fusea savladale su u finalu reprezentaciju Francuske sa 45-37. U malom finalu Ukrajina je pobedila Nemačku sa 45-41. U floreti, ženska reprezentacija naše zemlje osvojila je 5 mesto. U osmini finala Rumunija je savladala Tursku sa 42-41 ali u četvrtfinalu je poražena od Italije sa 26-39. U borbi za plasman od 5. do 8. mesta, Rumunija je savladala Češku sa 45-23 i Moldaviju sa 45-36. U floreti Italija je osvojila zlato, Francuska srebro a Velika Britanija bronzu. Muška reprezentacija Rumunije u sablji osvojila je tek 18. mesto. Na juniorskom prvenstvu Evrope u mačevanju u Antaliji Rumunija je osvojila tri medalje, zlato u ekipnoj konkurenciji, dok su dve srebrne medalje osvojili Vlad Kovaliu i Ema Sonč u maču. U kadetskoj konkurenciji Amalija Kovaliu osvojila je srebrnu medalju u sablji, a Natalija Konstantinesku u isto odličje u maču.
TENIS
Rumunska teniserka Sorana Krstea eliminisana je u četvrtfinalu WTA turnira 250 u američkom Ostinu. U petak Rumunka je sa 1-2, po setovima 7-5, 4-6, 1-6, od Amerikanke MekKartner Kesler. Za plasman u četvrtfinale Rumunka je osvojila 54 WTA poena i 6800 dolara.
Grčki teniser Stefanos Cicipas, 11 reket sveta, osvojio je titulu na ATP turniru serije 500 u Dubaju. U subotu Cicipas je u finalu savladao Kanadjanina Feliksa-Ožera Alijasima sa 2-0, po setovima 6-3, 6-3. Posle ove pobede Cicipas je od danas ušao u top 10 najboljih tenisera sveta. Podsećamo, prošle nedelje Cicipas je u prvom kolu turnira u Dohi izgubio od Srbina Hamada Medjedovića.
RAGBI
Ragbi reprezentacija Rumunije doživela je težak poraz u Tbilisiju od Gruzije sa 5-43 (0-29) u polufinalu Evropskog prvenstva u ragbiju Pobedom na domaćem terenu Gruzija je osvojila i Kup Antima Ivireanua. Počasni esej za rumunsku reprezentaciju postigao je Alin Konake u 83. minutu. U drugoj polufinanoj grupi Španija je u subotu u Lisabonu savladala Portugal sa 42-31. Gruzija i Portugal boriće se za titulu, a Rumunija i Španija za treće mesto.
ATLETIKA
Fenomenalni švedski ateltičar Armand Duplantis, dvostruki olimpijski šampion u skoku s motkom, oborio je sopstveni svetski rekord na Ol star mitingu u Klermon Feranu. Duplantis je preskočio lestvicu podignutu na visinu od 6 metara i 27 centimetara. U dvorani u Klenmon Feranu Duplantis je ove godine drugi put oborio sopstveni svetski rekord. Prvi put je rekord pao 25. februara 2023. godine.
SKIJANJE
Slovenka Nika Prevc osvojila je zlatnu medalju u petak na Svetskom prvenstvu u kijaškim skokovima u Tronhajmu. Prevc je osvojila titulu na maloj skakaonici skokovima od 98 i 100 metara, srebrna medalja pripala je Njemici Selini Frajtag, a bronzana Norvežanki Ani Odin Strom.
Norvežanin Henrik Kristoferson pobednik je veleslaloma koji je u subotu vožen u Kranjskoj Gori. Pobeda u Kranjskoj Gori je 32 trijumf Norvežanina u alpskom skijanu. Drugo mesto je pripalo Norvežaninu Lukasu Pinjeiru Bratenu, koji predstavlja Brazil, a treće Svajcarcu Marku Odermatu.
U superveleslalomu u Kvitfjelu koji se boduje za Svetski kup Italijanka Frederika Brinjone osvojila je titulu, dok je dugo mesto osvojila Švajcarkinja Lara Gut-Berhami, a treće mesto Italijanka Sofija Godjia. U generalnom plasmanu Svetskog kupa Brinjone vodi isperd Lare Gut Berhami sa 251 bodom.
Dvadesetjednogodišnja Nemica Ema Ašer trijumfovala je u spustu koji je vožen u Kvitfjelu u Norveškoj. Aser je bila brža od drugoplasirane Amerikanke Loren Macuge i Austrijanke Kornelije Hjuter .
-
Pregleg glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (01.03.2025)
Bivši nezavisni kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji, Kalin Djordjesku, desničarsko-ekstremne orijentacije, stavljen je u sredu pod sudski nazbzor zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo pokušaja rušenja ustavnog poretka, osnivanje orgnizacija sa fašistickim karakterom i lažne izjave o finansiranju izborne kampanje. Tužioci su pretresli stan Djordjeskua kao i stanove njegovih bliskih saradnika i osumničenih za nelegalna postupke u vreme predsedničkih izbora u 2024. godini. Djordjesku je u prvom krugu predsedničkih izbora osvojio najveći broj glasova, ali Ustavni sud Rumunije je poništio izbore sa oblazloženjem da je u izbore bio umešan jedan strani državni akter. Kalin Djordjesku, koji prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja i sada uživa najveće poverenje glasača, izjavio je da će se sigurno kandidovati, dok njegove pristalice otužuju vlast da najnovijim akcijama pokušava da spreče negovu kandidaturu. Prema oceni večine političkih analitičara društvene tenzije se mogu pojačaju jer će se pristalice suveranističkih partija najverovatnije mobilizovati. Istovremeno, prozapadni glasači smatraju da je ovo trenutak da se razotkrije umešanost Rusije u izbore. Parlament u Bukureštu imao je u petak na dnevnom redu zahtev za ostavku Tonija Greble, predsednika Stalne izborne komisije, zbog lošeg menadžmenta i javnih deklaracija nespojivih sa ovom funkcijom. U medjuvremenu, pripreme za predsedničke izbore 4. i 18. maja se nastavljaju. U Službenom listu objavljen je dokument koji predvidja video nadzor na glasačkim mestima u inostranstvu. Snimci će se čuvati godinu dana posle saopštenja konačnih rezultata izbora.
Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan i predstavnici parlamentarnih stranaka razgovarali su u sredu o konačnom stavu Rumunije na vanrednom Evropskom savetu koji će se održati 6. marta. Na samitu se očekuje usvajanje važnih odluka za evropsku bezbednost u vreme kada se na medjunarodnom nivou vode razgovori o prekidu rata u Ukrajini koji je izbio 22. februara 2022.godine. Vadajuće kao i opozicione stranke odbacile su ideju o upučivanju rumunskih snaga za održavanje mira u Ukrajinu i izjasnile se za dodatna izdvajanja finansijskih sredstava za nacionalnu odbranu. Naglašeno je da je potreban i jasan plan učešća Rumunije u obnovi Ukrajine. U video intervenciji na samitu u KIijevu, vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan je izjavio da je bezbednost Ukrajine od sustinške važnosti za Rumuniju i za evropski kontinent i da treba i dalje podržavati Kijev.
Senat Rumunije usvojio je tekuće nedelje Nacrt zakona kojii zmedju ostalog predvidja obaranje dronova koji neovlašćeno ulaze na rumunski vazdušni prostor i Nacrt o odvijanju vojnih misija u Rumuniji u vreme mira. Jedna od mera predvidja da se na odredjeno vreme pojedine rumunske vojne strukture stave pod komandu savezničkih vojnih snaga koje učestvuju u ovim misijama. Sa drue strane ove sedmice SAD su najavile nove investicije u vojnu bazu u Deveselu, na jugu Rumunije, gde su postavljeni elementi antiraketnog štita-
Koaliciona vlada Rumunije sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) suočena sa inicijativom za glasanje o nepoverenju, donela je odluku da produži period ograničenja cene električne energije do 30. juna tekuće godine i cene prirodnog gasa do aprila 2026. godine. Ministar energije Sebastijan Burduža izjavio je da Vlada želi da zaštiti stanovništvo i podrži konkurentnost rumunskih kompanija. Nakon liberalizacije energetskog tržišta 1. januara 2021.godine, cene energenata dostigle su rekordne kvote. Ogranićenjem cena, fizička lica i privredni subjekti biće zaštićeni od energetskog šoka.
Braća Endrju u Tristan Tejt (Andrew i Tristan Tate), influenseri i ženomrsci, kako sami sebe nazivaju, napustili su u četvrtak ujutru privatnim avionom Rumuniju i uputili su se ka SAD. Braća su uhapšena u Rumuniji pre tri godine pod optužbom za silovanje, lišavanje slobode i pranje novca. Sve dokaze optuženi su odbili. Brači Tejt, britanskim i američkim državljannima, zabranjeno je napuštanje Rumunije za vreme istrage. Nakon odlaska u SAD vlasti su precizirale da je braći Tejd odobren izlazak iz zemlje, ali ako neće poštovati sudski nadzor za njima će se raspisati medjunarodna poternica. Prošle nedelje američki mediji su javili da je administracija Donalda Trampa izvršila pritisak na Rumuniju da ukine restrikcije braći Tejt. Zvanični Bukurešt javio je da nisu izvršeni nikakvi pritici. Podsećamo, da su u Velikoj Britaniji Endrju i Tristan Tejt optuženi za trgovinu ljudima i silovanje.
Rumunski reditelj Radu Žude osvojio je Srebrnog medveda za najbolji scenario na Filmskom festivalu u Berlinu. Nagrada je dodeljena za film,, Kontinental ’25, koji je snimljen mobilnim telefonom za samo 10 dana. Radu Žude je zahvalio svom timu sa napomenom da je nagrada dokaz da u Rumuniji postoje mnogi talentovani ljudi.
-
Vesti – 28.02.2025
Dvodomni parlament Rumunije odbacio je u petak predlog Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), S.O.S Rumunija i Partija mladih ljudi (POT) (samoproglašena suverenistička opozicija) o nepoverenju koalicione vlade PSD-PNL-UDMR, koju predvodi socijaldemokrata Marčel Čolaku. Za je glasalo 147 parlamentaraca i jedan protiv. Parlamentarci vladajuće stranke i desničarske proevropske opozicije USR nisu glasali Za usvajanje inicijative o glasanju nepoverenja potrebno je 232 glasa, odnosno više od 50% ukupnog broja poslanika i senatora. Prema Ustavu, u sličaju da je zahtev odbijen, poslanici i senatori koji su inicirali predlog ne mogu pokrenuti novi, na istoj sesiji Parlamenta.
Na zajedničkoj plenarnoj sednici Poslaničkog doma i Senata u Bukureštu u petak je odlučeno da se predsednik Stalnog izbornog tela Toni Grebla razreši dužnosti. Za je glasalo 267, protiv 56 i 71 uzdržan poslanik. Pravni odbori dva veća ranije su izvestili o usvajanju zahteva za njegovo razrešenje. Prema zahtevu, „Gospodin Toni Grebla je u martu 2023. godine, 2 dana nakon imenovanja na ovu funkciju, utvrdio svoju mesečnu zaradu u suprotnosti sa zakonom, pozivajući se na visinu minimalne bruto plate na dan imenovanja od 3.000 leja (600evra), iako je iznos zamrznute naknade bio u visi od 2.080 leja. Vrednost neopravdano prikupljene zarade za 2023 – 2024.godinu utvrđena je revizijom Rumunskog računskog suda”. Takođe 2024. godine, iako je postojao ugovor o centrali rad Stalnog izbornog biroa, Grebla je premestio sedište na drugu lokaciju, sklapanjem novog ugovora, dodatno opterećujući budžet AEP i državni budžet.
„Uvereni smo da će NATO ostati važan štit zaštite ne samo u Evropi, već iu drugim delovima sveta i da su SAD garant ove stabilnosti“, rekao je u petak vršilac dužnosti predsednik Rumunije Ilije Boložan. Na prvoj konferenciji za novinare otkako je preuzeo dužnost, Boložan se založio za povećanje izdataka za odbranu savezničkih država. Ova rasprava je nastala, jer je doprinos pojedinih evropskih zemalja, uglavnom, premali u odnosu na prednosti, u odnosu na zaštitu koju imaju“, podsetio predsednik Rumunije. On tvrdi da se mora povećati udeo odgovornosti evropskih zemalja u strukturu potrošnje NATO-a, „kako bi ovaj deo sveta ostao stabilan i da postoji veća odgovornost za ovu komponentu”.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta boraviće u ponedeljak u radnoj poseti Republici Moldaviji (bivšoj sovjetskoj, pretežno rumunskom govornom području), tri godine nakon što je Kišinjev podneo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji – objavili moldavski mediji. On će imati sastanak sa prozapadnom predsednicom Majom Sandu, navodi se u saopštenju predsedništva u Kišinjevu. Republika Moldavija je podnela zahtev za članstvo u EU 3. marta 2022. Nepunih godinu dana kasnije,, Evropska komisija je dala mišljenje o zahtevu za članstvo. U junu 2024. zvanično su započeti pregovori o pristupanju.
Šema ograničavanja cena energije primenjivaće se u Rumuniji i nakon kraja sledećeg meseca, kada je trebalo da isteknu aktuelne mere kompenzacije cena. Prema hitnoj uredbi koju je usvojila Vlada, ograničenje za električnu energiju biće produženo za tri meseca, do kraja juna. U međuvremenu, Ministarstvo rada će razviti mehanizam podrške, energetske kartice ili vaučere koji će biti dodeljeni ugroženim licima kao podrška za pokrivanje troškova. Cena prirodnog gasa osta’e ne promenjena do 31. marta 2026. godine, jer će, objasnio je ministar energetike, na kraju tekuće hladne sezone, količine gasa u skladištu pasti na najniži nivo, a njihovo dopunjavanje će povećati potražnju za gasom, što će implicitno dovesti do povećanja cena i znatno većih računa za narednu zimu.
U Bukureštu je Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije predstavila rezultate za 2024. godinu. Rešeno je 5.400 slučajeva, a na suđenje je upućeno 257 ljudi koji su bili na rukovodećim funkcijama, kontroli javnih jedinica ili drugim važnim funkcijama, više nego prethodne godine. Generalni direktor te ustanove Marius Vojneag izjavio je da institucija poseban akcenat stavlja na nadoknadu štete. Prisutni na prezentaciji, ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju je ukazao da bi možda sada trebalo analizirati da li organizacija pravosudnih institucija i dalje odgovara njihovoj potrebi da budu efikasne i očekivanjima građana da uklone korupciju iz društva.
U Rumuniji, tužioci Generalnog tužilastva traže preventivno hapšenje plaćenika Horacijua Potre, bliskog bivšem nezavisnom predsedničkom kandidatu Kalinu Đorđesku, Potrinom sinu i bratu. 18 optuženih u istom predmetu već je privedeno i danas će biti predočeni Vrhovnom sudu sa predlogom za preventivno hapšenje. Potra je napustio zemlju pre pretresa njegovog imanja i njegovih rodjaka, u kojima su tužioci pronašli veliku kolicinu automaskog oruzja, municiju, punjača i granate. Policija je pronašla i velike sume novca, 3.300.000 dolara i 700.000 leja, kao i 24 kilograma zlata. Potra se tereti za pokušaj činjenja dela protiv ustavnog poretka, javno podstrekavanje i nedozvoljeno delovanje pirotehničkim sredstvima. Kalin Đeorđesku, stavljen je pod sudski nadzor od strane tužilaca Generalnog tužilastva, takođe je optužen za podsticanje radnji protiv ustavnog poretka. Ostale optužbe koje su podnete protiv Đeorgeskua su saopštavanje lažnih informacija, kontinuirano davanje lažnih izjava, pokretanje ili osnivanje organizacije sa fašističkim, rasističkim ili ksenofobičnim karakterom, pristupanje ili podrška, u bilo kom obliku, takvoj grupi i promocija, u javnosti, kulta osoba počinilaca zločina genocida protiv čovečnosti i pokretanja ratnih zločin,a pokretanje ili osnivanje organizacije antisemitske prirode.
Rumunska teniserka Sorana Kirstea plasirala se u četvrtak u četvrtfinale WTA 250 turnira u Ostinu (Teksas, SAD), sa ukupnim nagradnim fondom od 275.094 dolara, pošto je u 3 seta pobedila Ruskinju Dajanu Šnajder, drugu favoritkinju. U četvrtfinalu Kirstea će se u subotu sastati sa Amerikankom Makartni Kesler, petom favoritkinjom. Ona je u osmini finala bila bolja od Kristine Bukse, igračice rođene u Kišinjevu, koja igra za Španiju.
Reprezentacija Rumunije sastaće se, u nedelju, 2. marta, u gostima, sa selekcijom Gruzije, u polufinalu Evropskog prvenstva u ragbiju 2025. Obe ekipe su već kvalifikovane za Svetsko prvenstvo u ragbiju 2027. u Australiji, posle utakmica po grupama. U drugom polufinalu takmičenja u subotu će se boriti Portugal sa Španijom. U mečevima za plasman od 5. do 8. mesta Holandija će se sastati sa Nemačkom, a Belgija sa Švajcarskom. Finale i mečevi za plasman odigraće se od 14. do 16. marta. Rumunija je završila Grupu B REC 2025 na drugom mestu, nakon što je u Bukureštu deklasirala Nemačku sa 48-10, zatim savladala Belgiju sa 31-14 na gostovanju u Monsu i izgubila meč u Botošanu (severoistok) od Portugala sa rezultatom 6-34.
-
Bilans Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije za 2024. (28.02.2025)
Prema bilansu koji je predstavila Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije (DNA) rešeno je 5.400 slučajeva i skoro 260 osoba koje su bile na rukovodećim pozicijama poslato je prošle godine pred sudom. Bila je to jedna od najboljih godina direkcije, kaže direktor Marius Vojneag, sa brojnim dostignućima i opštim pozitivnim trendom, potvrđenim evolucijom statističkih, kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja, a posebno povećanjem raznolikosti vrsta testova koji se primenjuju i značajnim smanjenjem stepena oslobađajućih presuda. Glavni tužilac Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije je naveo da institucija koju vodi ima tehničke mogućnosti koje pariraju zapadnim institucijama i da namerava da se ubuduće prioritetno bavi slučajevima gde su u pitanju velike sume novca, jer su tu iskušenja velika, a uticaj na društvo veliki. „Neće vam ostati novac“, poruka je koju je Marius Vojneag uputio onima koji krše zakon: „Krajem prošle godine stanje faktički nedostupne robe iznosilo je više od 280 miliona leja (oko 56 miliona evra), od čega su tokom godine naložene mere osiguranja u iznosu od 236 miliona leja (oko 47 miliona evra) što odražava našu stalnu zabrinutost za povraćaj prihoda stečenih krivičnim delima korupcije ili sličnim delima korupcije. Intenziviranje naše aktivnosti u planu povraćaja imovinske koristi stečene kriminalom ima za cilj da pošalje poruku svima koji su u iskušenju da počinju korupcijska dela ili dela slična korupciji, u smislu da nikome ne sme ostati novac’’. Prisutan na bilansu Nacionalne direkcije za brobu protiv korupcije, ministar unutrašnjih poslova, Katalin Predoju je govorio o korupciji kao globalnoj pojavi koja uzima sve više maha pored svih napora za njeno iskorenjivanje kako u Rumuniji tako i u svetu. Što se tiče naplate kriminalnih proizvoda, ministar unutrašnjih poslova smatra da je Rumunija daleko od idealne i da postoji potreba za boljom institucionalnom i međunarodnom saradnjom, prilagođavanjem taktike i specijalizacijom policijskih službenika i tužilaca. Katalin Predoju: „Godinama se priča o povratku prihoda stečenih kriminalom. U ovom pravcu je u poslednje vreme dosta urađeno. Napredak je napravljen, postoje institucije, postoji drugačiji tip kulture, to je vrlo tačno, ali mislim da smo, ipak, daleko od ideala. Daleko smo od tog trenutka. Istina je da, kao što dobro znamo, mnogi ostaju sa velikim sumama novca. Dakle, ima prostora za mnogo bolje u ovoj akciji povratka imovinske koristi stečene kriminalnim radnjama. Naravno, ostaje da se vidi da li treba poboljšati i zakonodavne instrumente, da li su u pitanju taktika ili sredstva. U svakom slučaju, svi znamo da je, s druge strane, veoma teško povratiti apsolutno svu imovinsku korist stečenu kriminalnim radnjama. Mislim da je to skoro nemoguće i mislim da nijedna zemlja na svetu to ne može da uradi“. Katalin Predoju je istakao da antikorupcijska politika mora ostati prioritet, a institucije koje se bore protiv ove pojave moraju da stalno postignu dobre rezultate.
-
Produženo ograničenje cene energije (28.02.2025)
Vlada Rumunije saopštila je da je donela odluku o produženju ograničenja cene električne energije i prirodnog gasa. Odluka če se primeniti nakon 1. aprila kada inače ističe rok ranijoj kompenzaciji cena. Za cenu električne energije, ograničenje će važiti tri mesea, do kraja juna, a za cenu gasa do 31. marta 2026. godine. Ovo produženje ima za cilj da zaštiti primanja stanovništa, izjavio je minister energije Sebastijan Burduža. Prema izjavi resornog ministra, ministarstvo se opredelilo za ovo produženje ograničenja cene energije jer bi prema prognozama, liberalizacija tržišta u ovom trenutku značilo poskupljenje energenata za 60% do 100% za 95% potrošačkih punkteva. Cilj produženja ograničenja cene gasa za godinu dana je punjenje skladišta gasa za narednu zimu po nižim cenama. Ministar je dodao da se prilikom donošenja ove odluke vodilo računa o poskupljenju gasa na medjunarodnom tržištu posle prekida tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu. Cene gasa na medjunarodnom tržištu porasle su za 65%, a električne energije za 25%. Sebastijan Burduža je naglasio da je šema kompenzacije i ograničenja cene osigurala, prema podacima Eurostata, Rumunija da ima petu najnižu cenu električne energije u Evropskoj uniji. Cena prirodnog gasa ostaće nepromenjena do 31.marta 2026. godine jer su na kraju ove zimske sezone količine gasa na skladistima pale na nnajniži nivo, a punjenje će povećati potražnju i istovremeno povećati cenu. U medjuvremenu Ministarstvo rada treba da donese odluku o energetskim karticama ili vaučerima za vulnerabilne kategorije stanovništa. Odluka Vlade o produženju ograničenja cene električne energije i prirodnog gasa doneta je istog dana kada je Hidroelektrika, državna kompanija i najveći proizvodjač električne energije u Rumuniji saopštila da je će od 1. aprila povećati cenu struje za oko 60%. Ministarstvo energije savetuje potrošače da se na sajtu Regulatorne komisije za energetiku opredele za najpovoljnije ponude.
-
Vesti – 27.02.2025
Vlada Rumunije usvojila je danas hitnu uredbu kojom će period ograničene cene električne energije biti produžen do 30. juna ove godine, s obzirom da se sadašnja šema ograničenja cene završava 31. marta. Vlada je takođe odlučila da produži period za gornju granicu tarifa prirodnog gasa, ali na duži period – do početka aprila 2026. Produženje ograničenja cene gasa na 12 meseci ima za cilj da spreči rast cena prirodnog gasa kada se popune zalihe za sledeću zimu. Nedavno je ministar energetike Sebastijan Burduža izjavio da vlada želi da zaštiti rumunske potrošače i podrži konkurentnost rumunskih kompanija. Nakon liberalizacije energetskog tržišta 1. januara 2021. godine, Rumunija je jedna od evropskim zemljama koje su najviše pogođene rekordnim cenama struje i gasa.
Budžetski deficit Rumunije porastao je na 0,58 odsto BDP-a u januaru ove godine, sa 0,48 odsto u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci koje je danas objavilo Ministarstvo finansija. Ministarstvo navodi da su ukupni prihodi iznosili skoro 47 milijardi leja, što je pad od 1,4 odsto na pozadini smanjenja evropskih fondova i nekih kategorija tekućih prihoda kao što su prihodi od PDV-a i akciza. Nasuprot tome, rashodi koji iznose oko 58 milijardi leja veći su za 4,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ministarstvo finansija podseća da je budžet za tekuću godinu izgrađen na ekonomskom rastu od 2,5 odsto i budžetskom deficitu od 7 odsto BDP-a. U 2024. godini deficit je porastao na 8,65% BDP-a, sa 5,61% u 2023. godini.
Rumunski poljoprivrednici solidarni su sa svojim evropskim kolegama iz Češke, Slovačke, Mađarske i Austrije, koji danas pokreću proteste protiv evropske poljoprivredne politike koju smatraju nepravednom i protiv masovnog uvoza poljoprivrednih proizvoda iz trećih zemalja. Alijansa za poljoprivredu i saradnju, koju čini nekoliko rumunskih organizacija u ovoj oblasti, navodi u saopštenju da su rumunski poljoprivrednici suočeni sa poremećajima tržišta uzrokovanim bescarinskim uvozom iz Ukrajine, negativnim uticajem trgovinskog sporazuma EU i Merkosura na konkurentnost evropske poljoprivredne proizvodnje i sa povećanim birokratskim opterećenjem koje nameće Brisel. Sve ovo predstavlja pretnju po bezbednost hrane, uništava lokalne lance snabdevanja i utiče na prihode farmera, poručuju iz Alijanse. Njeni predstavnici veruju da su protesti snažan signal da se trenutna poljoprivredna politika mora preispitati kako bi se osigurala održiva budućnost poljoprivrednika širom Evropske unije.
Bivšem kandidatu na prošlogodišnjim – poništenim – predsedničkim izborima u Rumuniji, suverenisti Kalinu Đorđeskuu, odredjen je 60-dnevni sudsku nadzor, nakon saslušanja u Generalnom tužilaštvu, u sredu. Prema zakonu, dok se vodi istraga, između ostalog, ne može da napusti zemlju i mora se redovno javljati policiji. Kalin Đorđesku je optužen za šest krivičnih dela, od kojih su neki bili kontinuirani, uključujući podstrekavanje na rušenje ustavnog poretka ili širenje lažnih informacija i lažnih izjava o imovinskom stanju i izvorima finansiranja izborne kampanje.
Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma u Bukureštu (DIICOT) potvrdila je da je tužilac u tom slučaju dozvolio braći Endru i Tristanu Tejtu da napuste Rumuniju, ali je naglasio da su oni i dalje pod sudskim nadzorom i da se moraju vratiti u zemlju. Braća Tejt, sa dvojnim državljanstvom – britanskim i američkim, navodno su jutros napustila Rumuniju, privatnim avionom odleteli u Floridu (SAD). Endrju i Tristan uhapšeni su pre tri godine i sudi im se za silovanje, trgovinu ljudima i pranje novca. Prošle nedelje je Fajnenšel tajms pisao da je aktuelna administracija u Vašingtonu vršila pritisak na Rumuniju da im ukine ograničenja, ali su vlasti u Bukureštu demantovale tu informaciju.
Predlog o nepoverenju vladi Socijaldemokratske partije, (PSD) Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) koji je dostavila Parlamentu samoproglašena suverenistička opozicija Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), S.O.S Rumunija i Partije mladih ljudi (POT) biće predmet rasprave i glasanja u petak. Potpisnici predloga kažu da je sadašnja izvršna vlast nelegitimna, da je izgubila kredibilitet povezujući neke svoje članove sa protagonistima visokoprofilnog krivičnog slučaja, a ne poštuje ni sopstveni program vlasti, u kojem je, između ostalog, obećala povećanje naknada i penzija. Takođe u opoziciji, Unija spasite Rumuniju (USR), proevropske orijentacije, najavila je da neće glasati za predlog. Predstavnici većinske koalicije kažu da su Rumuniji potrebna ozbiljna rešenja, a ne strategije imidža.
Skoro polovina maloletnih majki mlađih od 15 godina u Evropskoj uniji su Rumunke. Prema jednoj studiji, preko 88.000 tinejdžerki su postale majke u poslednjih pet godina. Većina uzrasta između 15 i 19 godina, ali ima i 3.600 devojaka mlađih od 15 godina. Glavni uzrok ovog razvoja je nedostatak obrazovanja. Stručnjaci ističu da tinejdžerska trudnoća predstavlja problem sa medicinskim, socijalnim i psihološkim rizicima za mlade žene, kažu da sadašnji Zakon o zdravstvu više ne zadovoljava potrebe sistema i da je neophodan novi.
Legendarni holivudski glumac Džin Hekman i njegova supruga, pijanistkinja Betsi Arakava, pronađeni su mrtvi u njihovoj kuci u američkoj državi Novi Meksiko, javile su danas novinske agencije. Policija, koja je otkrila tela 95-godišnjeg glumca, njegove 63-godišnje supruge i njihovog psa, saopštila je da je istraga u toku, ali da se u ovom trenutku ne sumnja na zločin. Holivudska zvezda je u svojoj višedecenijskoj glumačkoj karijeri osvojio dva Oskara, tri Zlatna globusa i dva BAFTA trofeja. Tokom duge karijere koja je počela ranih 1960-ih, Džin Hekman je glumio u preko 80 filmova, kao iu televizijskim i pozorišnim produkcijama.
-
Političke konsultacije za bezbednost Rumunije (27.02.2025)
Vršilac dužnosti predsednika Ilije Boložan imao je konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih partija kako bi se definisao stav Rumunije na vanrednom zasedanju Evropskog saveta od 6. marta, samit sa kojeg se očekuju važne odluke u vezi sa evropskom bezbednošću. I vladajuće i opozicione partije odbacile su scenario da Bukurešt pošalje mirovne trupe u susednu Ukrajinu. Socijaldemokratska partija koja je u koaliciji na vlasti ne slaže se da Rumunija treba da pošalje trupe i zalaže se za dodatno izdvajanje sredstava za odbranu, u vidu ulaganja u nacionalnu industriju naoružanja. Lider stranke i premijer Marčel Čolaku u saopštenju predlaže da se iz obračuna budžetskog deficita izuzmu troškovi odbrane. Nacionalna liberalna stranka podržava i povećanje investicija u oblasti odbrane, ali u saopštenju precizira da je u kontekstu diplomatskih razgovora o prekidu vatre tema o učešću mirovnih trupa preuranjena. Partner u vladi, Demokratski savez Mađara u Rumuniji takođe želi da Rumunija investira u moderne vojne kapacitete. Predsednik Kelemen Hunor takođe kaže da se ne slaže sa slanjem rumunske vojske u Ukrajinu. Kelemen Hunor: „Bezbednosne garancije moraju biti obezbeđene, uključujući i preko Sjedinjenih Država i Rumunije, koje mogu da obezbede logističku i infrastrukturnu podršku za Ukrajinu, za države Evropske unije i za one koji žele da budu aktivnije uključeni, ali bez trupa u Ukrajini“. Iz opozicije, Alijansa za ujedinjenje Rumuna je takođe protiv slanja trupa u susednu zemlju. Predsednik formacije Đorđe Simion: „Jedino rešenje u ovom trenutku je primirje, uz poštovanje međunarodnih sporazuma i bezbednosnih garancija koje se moraju ponuditi Rumuniji i svim zemljama u regionu“. Takođe iz opozicije, Unija spasimo Rumuniju smatra da Rumunija mora više da ulaže u odbranu i naglašava potrebu za jasnim planom za učešće u obnovi Ukrajine. Ni suveranisti iz SOS Rumunija ne žele rumunske trupe u Ukrajini i protiv su nastavka rata. U međuvremenu, Senat u Bukureštu usvojio je nacrt zakona koji dozvoljava obaranje dronova koji ilegalno ulaze u rumunski vazdušni prostor i zakona koji reguliše način na koji se vojne misije u Rumuniji izvode u mirnodopskim uslovima. Jedna od mera dozvoljava da se, na ograničeni period, ovlašćenja nekih struktura rumunske vojske prenesu na komandanta savezničkih vojnih snaga koje učestvuju u ovim misijama. U kontekstu, takođe treba pomenuti da SAD najavljuju novu investiciju u bazu Deveselu, na jugu Rumunije, u kojoj se nalaze elementi protivraketnog štita. Pentagon je u prvoj fazi objavio obaveštenje o nameri za raspisivanje tendera kako bi se stvorile posebne telekomunikacione veze između protivraketnog štita u Deveselu i drugih američkih baza u Evropi, posebno u Italiji i Nemačkoj.
-
Istraga o uticanju na izbore (27.02.2025)
Bivšem kandidatu ekstremne desnice na predsedničkim izborima u Rumuniji, Kalinu Djordjeskuu, odredjen je 60-dnevni sudski nadzor nakon saslušanja u Generalnom tužilastvu gde je priveden po nalogu. Djordjesku se tereti za više krivičnih dela, a jedno od ovih odnosi se na podstrekivanje na rušenje ustavnog poretka, delo za koje do sada niko u Rumuniji nije krivično gonjen. Optužen je takodje i za širenje lažnih informacija, za lažne izjave o imovinskom stanju i izvorima finansiranja izborne kampanje, pokretanje i osnivanje organizacija sa fašističkim, rasističkim i antisemitskim karakterom i podršku ovim organizacijama kao i za javno promovisanja kulta ličnosti odgovornih za genocid protiv čovečnosti i ratne zločine. Kalin Djordjesku je odbacio sve optužbe i optužio vlast za ponašanje koje liči na komunistišku prošlost Rumunije. U decembru prošle godine Ustavni sud Rumunije poništio je predsedničke izbore. U prvom krugu izbora Kalin Djordjesku je, na opšte iznenadjenje, osvojio najveći broj glasova i u drugom krugu nastavio bi izbornu trku protiv Elene Laskoni, predsednice Unije spasite Rumuniju, stranke desnog centra. Nakon donete optužnice protiv bivšeg predsedničkog kandidata Kalina Djordjeskua, rumunski političari su izrazili poverenje u sudstvo i nezavisnost sudstva. Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku izjavio je da u sadašnjem napetom izbornom kontekstu pravosudni organi imaju obavezu da javnosti predstave solidne dokaze iz optužnice. Predsednik suveranističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Djordje Simion je izjavio da i dalje podržava kandidaturu Kalina Djordjeskua i dodao da očekuje da vidi nepobitne dokaze iz optužnice protiv Djordjeskua. Predsednica Unija spasiste Rumuniju (USR) Elena Laskoni veruje u sudstvo i smatra da tužioci pošteno ispunjavaju njihove nadležnosti. Sa druge strane predsednica suveranističke Partije mladih ljudi (POT) Ana Marija Gavrila optužila je vlast da teroriše pristalice Kalina Djordjeskua. Novi predsednički izbori održaće se u Rumuniji 4. i 18 maja. Posla saslušanja u Tužilastvu, Djordjesku je izjavio da će se sigurno kandidovati na predsedničkim izborima ovog proleća.
-
Sport (27.02.2025)
VATERPOLO
Vaterpolisti CSM Oradea doživeli su težak poraz u Grupi B Lige šampiona od španske Barselonete sa 4-17 ( 1-2, 0-3, 2-6, 1-6). Golove za Oradeu postigli su Petar Velkić 2, i po 1 Filip Gardašević i Ivan Gusarov. U drugoj utakmici grupe Ferenvaroš Tepelom Vateropolo je savladao u gostima Savonu sa 19-9. Ferencaroš vodi u grupi B sa 6 bodova ispre Barselonete sa 3, Savone sa 3 i Orade bez boda. Dva prvoplasirana tima iz svake grupe nastaviće takmičenje na završnom turniru. U trećem kolu 19. marta Oradea dočekuje Ferencvaroš.
RUKOMET
Rukometaši Dinama iz Bukurešta poraženi su u na domaćem parketu u poslednjim trenucima utakmice Grupe B Lige šampiona od Visle Plock sa 26-27 (14-14). Rukometaši Visle postigli su pobedonosni gol nekoliko sekundi pre kraja utakmice. Posle nerešenog prvog poluvremena, Dinamo je u drugom uspeo da povede sa 18-16 i 22-19 ali nije i rutinski priveo utakmicu kraju. Visla je uzvratila sa 5 uzastopnih golova i na kraju osvojila dva važna boda. Andrej Akimenko sa 6 i Ali Zejin sa 4 gola bili su najefikasniji rukometaši Dinama. Prežmislav Krajevski sa 7 i Gergo Puškaš sa 5 golova bili su najstaknutiji igrači pobedničkog tima. U sredu Sporting Lisabon je savladao Frederišiju Hambold 32-29. U četvrtak PSŽ dočekuje Veprem, a Fukse Eurofarm Pelister. Posle 12. kola na tebeli vodi Vesprem sa 22 boda ispred PSŽ-a sa 16, Sportinga sa 15, Fuksea sa 14, Dinama sa 10, Visle Plock sa 10, Eurofarma iz Pelistera sa 8 i Frederišije sa 3 boda. Timovi sa prvog i drugog mesta plasiraće se u četvrtfinale, a timovi od 3 do 6 mesta tražiće šansu za četvrtfinale u plej-ofu.
MAČEVANJE
Ženska reprezentacija Rumunije u mačevanju propustila je priliku da osvoji bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu kadeta u Antaliji. U borbi za bronzano odličije Rumunija je izgubila od Madjarske sa 39-45. U osmini finala Rumunija je savladala Irsku sa 45-13, u četvrtfinalu Francusku sa 45-34 i u polufinalu izgubila od Poljske sa 34-38. Ekipno zlato u floreti osvojila je Italija a srebro Poljska. Podsećamo , Amalija Kovaliu je za rumunsku delegaciju osvojila srebrnu medalju u sablji a Natalija Konstantin bronzanu medalju u maču.
TENIS
Rumunski teniser Filip Kristijan Žijanu plasirao se u sredu u četvrtfinale čelendžera u Kigaliju, u Ruandi, pošto je sa 7-6, 6-3 savladao Austrijanca Nila Oberlajtnera. Žijanu, 6 nosilac turnira, savladao je austrijskog tenisera posle sat i 39 minuta igre. U četvrtfinalu Žianu se sastaje sa Francuzom Valentanom Rojerom. U tamkmičenju muških dublova Žijanu i Nikolas David plasirali su se u četvrtfinale nakon pobede nad Britancem Stokom Dankanom i Kanadjaninom Keslijem Stivensonom sa 7-6, 4-6, 10-8.
Najboljeplasirana rumunska teniserka Sorana Krstea debitovala je pobedom na WTA turniru iz serije 250 u Ostinu. Rumunka je u prvom kolu sa 6-3, 0-6, 6-1 savladala Nemicu Lauru Sigemund. Protivnica rumunskie teniserke u osmini finala je Ruskinja Diana Snajder, druga favoritkinja turnira, koja je uprvom kolu savladala svoju sunarodnicu Tatijanu Prozorovu sa 0-6, 6-2, 7-5.
Nazalost u osmini finala WTA turnira serije 500 u meksilkoj Meridi Rumunka Žaklin Kristijan je izgubila od Španjolke Paule Badose sa 2-6, 1-6. Kristijan u dublu sa Italijankom Andjelom Morateli u četvrtfinalu sastaje se sa Poljakinjom Kataržinom Piter i Rgipčankom Majar Šerif.
FUDBAL
U utorak ženska fudbalska reprezentacija Rumunije poražena je na domaćem terenu od reprezentacije Poljske rezultatom 0-1 (0-0) u utakmici Grupe B1 Lige nacija. Jedini gol na utakmici postigla je Natalija Padila u 84. minutu, U petak, u Zenici, Rumunija je sa 0-4 izgubila od reprezentacije Bosne i Hercegovine.
-
Nastavni plan i program, u raspravi (26.02.2025)
Reforma programa za srednješkolsko obrazovanje u Rumuniji je trenutno u fokusu Ministarstva obrazovanja u Bukureštu. Ministar prosvete Daniel David, učestvovao je u Jašiju (severoistok) u debati o nacrtu okvirnih planova za srednje škole. On je zamolio sve zainteresovane strane, učenike, nastavnike i roditelje, da se uključe u proces njihove izrade i naznačio da će, ukoliko se iz debata pojave dobre ideje, dokumenta biti izmenjena, kao što se već dešavalo nakon rasprava i sastanaka poslednjih nedelja, pošto su projekti u javnoj raspravi. Danijel David: „Bilo je mnogo dobrih ideja koje su se pojavile i još uvek se pojavljuju na tom putu. U fazi smo izrade. Podstičem vas da narednih nedelja idete malo dalje i da smislite simulacije.“ Ministar prosvete je skrenuo pažnju na visok stepen funkcionalne nepismenosti u različitim oblastima i činjenicu da mnogi odrasli koji su završili srednju školu imaju zabrinjavajuće niske veštine, što je „nepodnošljivo za savremenu zemlju koja ima druge ambicije u obrazovanju”. Danijel David je objasnio i koji su naredni koraci: „Nakon okvirnih planova, treba da pređemo na drugu fazu, odnosno da ponovo osmislimo sadržaje da budu relevantni, atraktivniji, prozračniji, kako bismo imali vremena i za konsolidaciju, za popravne aktivnosti, da razmislimo o tome kako da primenimo stečeno znanje u svakodnevnom životu. Drugi korak, nakon što utvrdimo sadržaje, biće vezan za udžbenike, kako da ugradimo privlacne sadržaje u udžbenike. A paralelno sa tim, obezbedićemo i obuku nastavnika, kako bismo bili sigurni da će se ovi sadržaji i udžbenici koje ćemo imati predavati kroz savremene obrazovne tehnike, koje uspevaju da prenesu veštine u um i ponašanje dece, a da nam ne preostaju samo prosto znanje na papiru.“
Okvirni planovi za srednju školu moraju se fokusirati na predmete relevantne za tržište rada i integrisati praktična iskustva učenja kako bi se povećalo učešće učenika i njihov nivo razumevanja, takođe je prenela Federacija roditelja ProEDU. Njen predsednik Eudjen Ilea izjavio je da priprema niz predloga koje želi da uputi ministarstvu krajem ove nedelje i precizirao da roditelji zahtevaju i da se obezbedi emocionalno blagostanje učenika i da budu uključene teme koje se tiču mentalnog zdravlja, upravljanja stresom i ličnog razvoja.
Period javne rasprave završava se sledeće nedelje, 6. marta, a očekuje se da će konačna forma dokumenata biti predstavljena početkom maja. Novi okvirni planovi biće uvedeni od 9. razreda školske 2026-2027.
