Category: Aktuelnosti

Rumuniju je u četvrtak na drugom sastanku posvećenom Ukrajini, koji organizuje Francuska, predstavljao privremeni predsednik Ilije Boložan, prenosi AGERPRES. Na novi sastanak pozvani su lideri Norveške, Kanade, Litvanije, Estonije, Letonije, Češke, Finske, Grčke, Hrvatske, Švedske i Belgije. Lideri Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Poljske, Španije, Holandije i Danske okupili su se u ponedeljak u Parizu, na poziv predsednika Emanuela Makrona, zajedno sa rukovodstvom Evropske unije i generalnim sekretarom NATO-a, kako bi razgovarali o najnovijim dešavanjima u vezi sa Ukrajinom, u kontekstu mirovnih inicijativa koje je pokrenula nova američka administracija. „Rumunija, u svom dvojnom svojstvu zemlje članice EU sa najdužom granicom sa Ukrajinom i zemlje koja je dosledno i od samog početka pružala višedimenzionalnu, humanitarnu, ekonomsku i vojnu podršku svom susedu, ima direktan interes da nastavi kolektivnu evropsku i evroatlantsku podršku Ukrajini, kao odgovor na brutalni i nezakoniti rat Ruske Federacije , saopstava Ministarstvo spoljnih poslova. S druge strane, predsednik Boložan je u utorak rekao akreditovanim ambasadorima u Bukureštu da Rumunija veruje u budućnost EU i da ostaje proatlantska država i odgovoran saveznik.

Vladajuća koalicija u Bukureštu danas se sastala kako bi finalizirala korake za uspostavljanje izbornog saveza koji čine Socijaldemokratska stranka (PSD), Nacionalna liberalna partija (PNL) i Demokratski Savez Mađara u Rumuniji (UDMR), koji će, na predsedničkim izborima u maju podržati bivšeg lidera liberala Krina Antoneskua. Upitan da li će se povući iz predsedničke trke u korist privremenog predsednika Ilije Boložana, Krin Antonesku je rekao da odbacuje ovu mogućnost. Novi savez bi u četvrtak trebalo da bude registrovan u Centralnom izbornom birou. Istovremeno, žrebom će biti određeno i pet sudija Višeg kasacionog suda i pravde koji će biti deo Centralnog izbornog biroa (BEC).

Rumunski poslanici usvojili su u sredu nacrt zakona koji dozvoljava obaranje dronova koji ilegalno ulaze u nacionalni vazdušni prostor. Prema dokumentu koji je inicirala Vlada, ove letelice mogu da se unište sredstvima vazdušne i kopnene odbrane, a naredbu za obaranje izdaju lica koja imaju pravo odlučivanja utvrđeno odlukom Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu. Proslanički dom usvojio je i predlog zakona kojim se utvrdjuje način obavljanja vojnih misija u mirnodovskim uslovima na teritoriji Rumunije. Dokument predviđa, između ostalog, mogućnost da se, na određeni period, ovlašćenja nad nekim strukturama rumunske vojske prenesu na komandante NATO snaga koje učestvuju u različitim operacijama. U slučaju ovog zakona, Senat je organ koji odlučuje.

NATO Steadfest Dart 25 vežba, koja se smatra najvećom ove godine, u punom je jeku na teritorijama Rumunije, Bugarske i Grčke. Vežba je počela prošlog meseca i uključuje mobilizaciju vojnika iz devet savezničkih država. Vežbu predvodi Zajednička saveznička komanda iz Napulja i podrazumeva prvo operativno raspoređivanje Savezničkih snaga za brzo reagovanje, uspostavljenih 1. jula 2024. Testira sposobnost Severnoatlantskog saveza da mobiliše i brzo rasporedi snage za odbranu svojih granica. U vežbi učestvuje više od 10.000 vojnika, preko 1.500 kopnenih borbenih vozila i preko 20 aviona i helikoptera, pored 17 brodova i podmornica, a predviđene su borbene vežbe u vazduhu, vodi i na kopnu, kao i u sajber prostoru. U Rumuniji, Steadfest Dart 25 se održava na poligonu Smardan u okrugu Galaci, na jugoistoku, a zemlja učestvuje sa oko 1.150 vojnika i 120 borbenih vozila.

Rumuni neće ostati bez prirodnog gasa i struje, uverio je ministar energetike Sebastijan Burduža. On je učestvovao je u Zimskoj komandi koja je vršila procenu stanja nacionalnog energetskog sistema. „Činjenica da smo postali najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji, činjenica da veliki deo, preko 99,9 odsto prošlogodišnje potrošnje pokrivamo iz domaće proizvodnje gasa, znači možemo biti sigurni da imamo energetsku sigurnost u oblasti gasa“ – kaže Burduža. Povodom produženja šeme ograničenja cene struje nakon 1. aprila, ministar je najavio da će odluka biti doneta u petak. On je precizirao da se ne razmišlja o sistemu vaučera za osobe sa niskim primanjima.

Svake godine 19. februara u Rumuniji se obeležava Nacionalni dan Konstantin Brankuši. Rumunski kulturni institut (ICR) organizuje u narednom periodu, kako u zemlji tako i u inostranstvu, manifestacije povodom 149. godišnjice od rođenja velikog rumunskog vajara. 2024. godine, monumentalni ansambl „Put heroja“, koji je stvorio Konstantin Brancuši u Targu Žiu, uvršten je na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Iste godine u Centru Pompidu u Parizu organizovana je značajna izložba posvećena rumunskom umetniku. Većina njegovih dela pripada Centru Pompidu, kao nasleđe francuskoj državi, ali mnoga druga čuvena Brankušijeva dela nalaze se u velikim svetskim muzejima.

Rumunska teniserka Sorana Kristea plasirala se danas u osminu finala WTA 1.000 turnira u Dubaiju, sa ukupnim nagradnim fondom od preko 3,6 miliona dolara. Sorana je pobedila Amerikanku Alisiju Parks rezultatom 3-6, 6-4, 6-1. Rumunka će u osmini finala odmeriti snage sa pobednicom meča između Švajcarke Belinde Benčići i Amerikanke Eme Navaro, osma favoritkinja. S druge strane rumunski fudbalski šampion FCSB iz Bukurešta igra u četvrtak uveče na svom terenu protiv grčkog PAOK-a iz Soluna, odlučujuću utakmicu plej-ofa za osminu finala Lige Evrope. U prvoj utakmici protiv grčkog tima koji vodi Rumun Razvan Lućesku, FCSB je pobedio u gostima rezultatom 2-1.

Bivši rumunski strucnjak Kristijan Kivu imenovan je za novog trenera Parme – saopstio je italijanski klub. Za njega će ovo biti prvo iskustvo kao seniorski trener, nakon što je trenirao nekoliko juniorskih timova u Internacionale Milano, gde je igrao između 2007. i 2014. i gde je završio igračku karijeru u 34. godini zbog povreda. U sezoni 2009-2010, pod komandom portugalskog trenera Žozea Murinja, sa Interom je osvojio prvenstvo i Kup Italije, kao i Ligu šampiona. Kivu će u Parmi trenirati rumunske internacionalce Denisa Mana i Valentina Mihaila. Tim je na 18. mestu (sklon ispadanju) od 20, a Kivu će debi kao trener u Seriji A odigrati 22. februara, na svom terenu, protiv Bolonje. Podsećamo da je još jedan italijanski tim u Seriji A, Đenova, u vlasništvu rumunskog biznismena Dana Šučua, takođe većinskog akcionara Rapid Bukurešta.

Parlament je 2015. godine usvojio zakon kojim je 19. februar proglašen – Nacionalnim danom Konstantin Brankuši. Na ovaj dan je na nacionalnom nivou organizovano niz kulturnih događaja u prestonici i više gradova širom zemlje. Kulturni događaji su počeli u utorak, u Rumunskom kulturnom institutu (ICR) u Bukureštu, projekcijom dokumentarnog filma “Brankuši, metamorfoze skulpture”, u kome su korišćene retke video arhive sa radionicom velikog rumunskog vajara. Rumunski kulturni institut planira u narednom periodu, u inostranstvu, niz tematskih događaja. Planirane su izložbe, filmske projekcije ili konferencije u Pekingu, Istanbulu, Madridu, Tel Avivu, Londonu, Parizu, Beču, Lisabonu ili Stokholmu. Emblematična ličnost rumunske kulture, Brankuši je dao suštinski doprinos obnovi umetničke vizije u univerzalnoj savremenoj skulpturi. Sin siromašnog stolara, rođen je 19. februara 1876. godine u Hobici, u okrugu Gorž. Odlazio je od kuće nekoliko puta, od malih nogu, i radio u nekoliko radionica, prodavnica i krčmi. Radio je kao šegrt u Krajovi, gde je otkrio svoju veštinu ručnog rada praveći violinu od materijala koje je pronašao u radionici. Kasnije je, u istom gradu, upisao i Školu za umetničke zanate. Posle pohađanja Škole umetnosti u Krajovi (1894 – 1898) odlazi u Bukurešt gde je diplomirao na Školi lepih umetnosti (Nacionalni univerzitet umetnosti Bukurešt – 1902). Tokom studiranja izradio je više radova za koje je osvojio medalje. Godine 1904. Brankuši je odlučio da peške krene za Pariz, zaustavljajući se u Budimpešti i Beču. Nacionalnu školu lepih umetnosti u Parizu, upisuje 1905., a godinu dana kasnije njegovi radovi su izloženi na Jesenjem salonu u Parizu (Salon d’Automne u Parizu). Godine 1907. tri dela vajara izložena su na salonu Nacionalnog društva francuskih umetnosti. Otvaranju prisustvuje i čuveni francuski vajar Ogist Roden, koji poziva Brankušija da postane njegov šegrt, što je Rumun odbio, a svoj gest motiviše rečima: „U senci velikog stabla ne raste ništa“. Narednih godina napravio je skulpture koje su postale poznate, među kojima su „Poljubac“, „Majastra“, „Gospođica Pogani“, „Bludni sin“. UNESKO je 2024. godine uvrstio na listu univerzalne baštine skulpturalni ansambl „Put heroja“, iz Targu Žiua, omaž palim herojima tokom Prvog svetskog rata. Ansambl obuhvata četiri dela: Sto čutnje, Aleju stolica, Kapiju poljubca i Beskrajni stub, koje je projektovao i izradio veliki rumunski vajar u periodu 1937-1938. Sva četiri dela su raspoređena na istoj osi, orijentisana od zapada ka istoku, dužine do 1275 m. Konstantin Brankuši je preminuo 16. marta 1957. godine i sahranjen je na groblju Monparnas u Parizu.

Očekuje se da će vlada Bukurešta ove nedelje doneti odluku u vezi sa nastavkom sadašnje šeme kompenzacije za tarife za električnu energiju i prirodni gas za kućne potrošače. Ministar energetike Sebastijan Burduža se, međutim, založio za bolje usmeravanje ove podrške ka onim ugroženim potrošačima za koje plaćanje komunalija predstavlja preveliko opterećenje. Odluka Izvršne vlasti će se sprovesti kroz hitnu uredbu.

Narodna banka Rumunije povećala je prognozu inflacije za kraj ove godine na 3,8%, sa prethodnih 3,5%, navodi se u najnovijem kvartalnom izveštaju te institucije. Za kraj 2026. godine Narodna banka Rumunije predviđa godišnju stopu inflacije od 3,1%. Guverner Mugur Isaresku je objasnio da će od prvog kvartala ove godine, uključujući i kao uticaj mera konsolidacije budžeta, Rumunija ući u period deficita tražnje – pozitivnog elementa iz perspektive evolucije inflacije, koji bi, međutim, mogao uticati na privredni rast. On je istakao da je veoma važno da u kombinaciji sa fiskalnom i monetarnom politikom ova novonastala situacija ne dovede do recesije. Isaresku je takođe ukazao da će lej ove godine verovatno blago depresirati, pa čak i premašiti prag od 5 leja za jedan evro. Guverner NBR je, međutim, naglasio da će, kada se prevaziđu unutrašnje političke tenzije, lej ostati sidro stabilnosti, a Narodna banka će omogućiti veću fleksibilnost kursa.

Lideri glavnih evropskih sila sastali su se u ponedeljak u Parizu, na hitnom sastanku, kako bi razgovarali o evropskoj bezbednosti i ratu u Ukrajini. Učestvovali su premijeri Nemačke, Velike Britanije, Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske, predsednik Evropskog saveta, predsednik Evropske komisije i generalni sekretar NATO-a, saopštilo je francusko predsedništvo. Današnje diskusije bi se kasnije mogle proširiti i na druge formate, sa ciljem da se okupe svi partneri zainteresovani za mir i bezbednost u Evropi. Sastanak u Parizu odvija se u posebno delikatnom trenutku u odnosima Evropske unije i Sjedinjenih Amerićkih Država, nakon inicijativa koje su poslednjih dana preduzeli predsednik Sjedinjenih Amerićkih Država Donald Tramp i njegov tim da pregovaraju o miru na starom kontinentu direktno sa Vladimirom Putinom, pri čemu su evropske zemlje i Ukrajina isključene iz donošenja odluka, podseća dopisnik Radija Rumunije. S druge strane, američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da će Ukrajina i Evropa biti uključene u „prave pregovore” za mir. Kako prenosi Rojters, Rubioova izjava sugeriše da je sastanak predstavnika Sjedinjenih Amerićkih Država i Rusije, koji će se održati narednih dana u Saudijskoj Arabiji, samo degustacija, da Vašington vidi da li je Moskva zaista voljna da pregovara. Rusko-američki pregovori počeće u utorak u prestonici Saudijske Arabije Rijadu, napominje Bi-Bi-Si.

Zahtev za izglasavanje nepoverenja koalicionoj vladi u Bukureštu, koju predvodi socijaldemokrata Marčel Čolaku, neće danas biti podnet parlamentu, najavio je predsednik opozicione stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna Đorđe Simion. U poruci objavljenoj na Fejsbuku, on je naveo da očekuje da se svi opozicioni parlamentarci, uključujući i one iz Unije Spasimo Rumuniju i Partije mladih, pridruže naporima. Lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) je rekao i da od njih očekuje reakciju do petka. Zahtev za izglasavanje nepoverenja, koji je potpisalo 125 izabranih predstavnika SOS Rumunije i Alijanse za ujedinjenje Rumuna, trebalo je danas da bude podnet parlamentu. U vreme prikupljanja potpisa, predsednica Unije Spasimo Rumuniju (USR) Elena Laskoni savetovala je svojim kolegama da ne podržavaju inicijativu, s obrazloženjem da su u Rumuniji potrebni mir i stabilnost.

Triler o izbornom procesu pape “Konklava” i drama o sudbini jednog imigranta “Brutalist” veliki su dobitnici u nedelju na dodeli nagrada britanske filmske industrije BAFTA, uspevši da osvoje po četiri nagrade, prenosi Rojters. ‘Konklava’ je osvojila nagradu za najbolji film, ali i pobedila u kategorijama najboljeg britanskog filma, adaptiranog scenarija i montaže. ‘Brutalist’, film o mađarskom imigrantu, arhitekti, koji je preživeo holokaust, koji napušta Evropu na kraju Drugog svetskog rata da bi pokušao da obnovi svoj život i karijeru u Sjedinjenim Državama, smatran je jednim od favorita za najbolji film. Film je osvojio nagradu za najbolju režiju za Brejdija Korbeta i nagradu za najboljeg glumca za Adriena Brodija. ‘Brutalist’ je takođe osvojio nagradu za najbolju sliku i originalnu muziku. Jedno od velikih iznenađenja 78. gala BAFTA-e bila je pobeda Majki Medison u kategoriji rezervisanoj za najbolje ženske uloge, sa filmom ‘Anora’ u kojem igra ulogu egzotične plesačice u ljubavnoj vezi sa sinom ruskog oligarha.

Rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu učestvuje do nedelje na Minhenskoj međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji, gde šefovi država i vlada i stotine stručnjaka za odbranu razgovaraju o glavnim globalnim pitanjima, posebno o mogućem miru u Ukrajini. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu, rešavaće se bezbednosne pretnje i izazovi u političkom, ekonomskom, komercijalnom i tehnološkom polju. Emil Hurezeanu će u tematskim sesijama konferencije izneti procene Rumunije o aktuelnim izazovima, sa fokusom na pogoršanje bezbednosne situacije u crnomorskom regionu i implikacije agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine na bezbednost evroatlantskog prostora. Istovremeno, on će naglasiti opasnost od hibridnih akcija Rusije i važnost suprotstavljanja njima. S druge strane, rumunski zvaničnik će naglasiti važnost snažnijeg transatlantskog odnosa u upravljanju ovim izazovima i borbi protiv pretnji sa kojima se suočava evroatlantska zajednica i istaći izuzetan značaj nastavka pružanja čvrste podrške za povećanje otpornosti Republike Moldavije. Na marginama Konferencije, šef diplomatije u Bukureštu imaće bilateralne susrete sa kolegama i političkim ličnostima iz Evrope, Severne Amerike, Azije i Pacifika, Bliskog istoka i Severne Afrike.

Privremeni predsednik Rumunije Ilie Boložan imenovao je Kristijana Dijakoneskua, bivšeg ministra spoljnih poslova na mesto savetnika predsednika za odbranu i bezbednost, koji će preuzeti i koordinaciju predsedničke kancelarije. Takođe, Bogdan Mazuru će obavljati funkciju predsedničkog savetnika za spoljnu politiku, a Simona-Livija Maftei i Bjanka-Teodora Firezar imenovane su za savetnike u kabinetu privremenog predsednika. Boložan je izjavio da su njegovi prioriteti, tokom tri meseca na funkciji šefa države obezbeđivanje ekonomske, socijalne i političke stabilnosti. U svojoj prvoj poruci nakon što je u palati Kotroćeni preuzeo mandat od Klausa Johanisa koji je podneo ostavku, Boložan je obećao da će predsednički izbori u maju biti fer i transparentni.

Diplomatija u Bukureštu oštro osuđuje neodgovorni napad ruskih snaga na Ukrajinu 13. februara, kada su dva ruska drona narušila vazdušni prostor i pala na rumunsku teritoriju, u blizini granice sa Ukrajinom. Po nalogu ministra spoljnih poslova Emila Hurezeanua, privremeni otpravnik poslova Ruske Federacije u Bukureštu hitno je pozvan u sedište ministarstva, da bude obavešten o odlučnoj osudi ponovljenog kršenja vazdušnog prostora Rumunije. Ovi nezakoniti i neodgovorni napadi se moraju okončati, a Rumunija ima pravo da preduzme neophodne mere za reagovanje, saopštilo je Ministarstvo.

Upravni odbor Narodne banke Rumunije odlučio je danas da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na 6,5 odsto godišnje.NBR je takođe odlučila da zadrži kamatnu stopu za kreditnu liniju na 7,50% godišnje i kamatnu stopu za depozitnu liniju od 5,50% godišnje. Zadržani su sadašnji nivoi stopa obavezne minimalne rezerve za obaveze u lejima i stranoj valuti kreditnih institucija. Centralna banka u Bukureštu odlučila je prošle godine, dva puta, da snizi referentnu kamatnu stopu, u julu, sa sedam odsto godišnje na 6,75 odsto godišnje, au avgustu na 6,5 odsto godišnje.

U Rumuniji je godišnja stopa inflacije neznatno smanjena, na 4,95 odsto prošlog meseca, u odnosu na januar 2024, kada je iznosila 5,14 odsto. Prema danas objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih 12 meseci cene hrane porasle su za 4,54%, neprehrambeni proizvodi za 4,60%, a usluge 6,54%. Najnovija prognoza inflacije Narodne banke ukazuje na pad ovog indeksa na 3,5% na kraju tekuće godine.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da se tokom noći čula eksplozija praćena požarom na kupoli koja štiti ostatke četvrtog reaktora bivše nuklearne elektrane Černobil u Ukrajini. Pripadnici vatrogasne službe reagovali su za nekoliko minuta, a povređenih nije bilo. Nivo radijacije unutra i spolja ostaju normalni i stabilni, izveštava IAEA. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je zauzvrat saopštio da su ruski dronovi pogodili štiti za zaštitu od radijacije u Černobilju. Prema rečima ukrajinskog šefa države, nakon prve procene, ustanovljeno je da je napad značajno oštetio štit. S druge strane, u Bukureštu je Nacionalna agencija za zaštitu životne sredine saopštila da incident u Černobilu ne predstavlja opasnost za Rumuniju. Agencija kaže da permanentno prati evoluciju radioaktivnosti životne sredine na nacionalnom nivou, a vrednosti zabeležene nakon ovog događaja su u uobičajenim granicama, specifičnim za ovaj period.

Predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da Ukrajina neće pristati ni na jedan mirovni sporazum koji pregovaraju SAD i Rusija bez učešća Kijeva. Zelenski bi trebalo da se sastane danas, u Minhenu, povodom godišnje konferencije o bezbednosti, sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom, nakon što su se Donald Tramp i Vladimir Putin telefonom dogovorili da odmah počnu pregovore o okončanju rata. Tramp je, nakon razgovora, izjavio da pristupanje Ukrajine NATO-u nije praktično, a njen povratak na granice pre ruske invazije je malo verovatan. Ove izjave su izazvale nezadovoljstvo Ukrajine i razbesnele evropske zemlje, koje u njima vide kapitulaciju pred Rusijom i pretnju po bezbednost Evrope.

Sudije Višeg kasacionog suda i pravde prihvatili su žalbu koju su podneli bivše poslanica PSD-a Laura Vikol i njen suprug, biznismen Vladimir Čorba na odluku Apelacionag suda o preventivnom hapšenju. Odluka suda je konačna. Supružnicu su prethodno uhapšeni 4. februara, odlukom Apelacionog suda u Bukureštu. Laura Vikol i Vladimir Ćorba optuženi su da su proneverili desetine miliona evra kompanija Nordis grupe i potrošili novac na odmore, putovanja privatnim avionom, kupovinu robe i luksuznih automobila. Istraga je usmerena na pojedince i kompanije optužene da su od klijenata naplatili preko 195 miliona evra, a da nisu predali stanove za koje su plaćali različite iznose. Ukupno, istraga je usmerena na 40 pojedinaca i 32 kompanije. Žalbe su uložile i još tri osobe u preventivnom pritvoru u slučaju i tri osobe u kućnom pritvoru.

Rumunski fudbalski šampion FCSB pobedio je u četvrtak uveče grčki tim PAOK Solun sa 2-1 u prvoj utakmici plej-ofa za osminu finala Lige Evrope. Odlučujuća utakmica protiv grckog tima, koji vodi Rumun Razvan Lučesku, igra se 20. februara u Bukureštu. Takođe u četvrtak, u rukometu, muški šampion Dinamo Bukurešt izgubio je sa 26-33 na domaćem terenu protiv mađarske ekipe One Vesprem HC, u grupi A Lige šampiona.