Category: Aktuelnosti

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan danas održava konsultacije sa svim parlamentarnim strankama u vezi sa utvrđivanjem stava Rumunije na vanrednom sastanku Evropskog saveta početkom sledećeg meseca. U ovom komplikovanom i dinamičnom kontekstu sa promena na međunarodnom planu, Rumunija će možda morati da prilagodi svoju spoljnu politiku novim izazovima, objasnio je Ilije Boložan u video poruci. „Međutim, postoje stvari koje se neće promeniti, a to su nacionalni interesi Rumunije, sigurna zemlja, prosperitetna zemlja, zemlja od poverenja, u miru sa svojim susedima“, naglasio je privremeni predsednik. ,,Mi smo bezbedna zemlja, jer imamo koristi od čvrstih garancija odbrane. Svoju i evropsku bezbednost dugujemo štitu NATO-a i garancijama koje daje Strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. Prisustvo američkih i savezničkih trupa na rumunskoj teritoriji nije učinilo ništa osim jačanja bezbednosti Evrope, a mi ćemo se zalagati da se održi. Članstvo u EU je osiguralo napredak naše zemlje u ovim godinama. Evropske investicije i fondovi, pristup tržištima i mogućnosti su stvorili prosperitet i bolje uslove života. To je put kojim moramo da nastavimo“, naglasio je Ilije Biložan. Takođe danas, privremeni predsednik učestvuje u konferencijskom pozivu sa liderima zemalja članica EU, tokom kojeg francuski predsednik Emanuel Makron iznosi najnovije informacije o svom nedavnom sastanku sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Bivši kandidat za predsednika Rumunije, proruski ekstremista Kalin Đeorđesku, priveden je na saslušanje po nalogu Generalnog tužilaštvoa, rekli su AGERPRES-u izvori iz pravosuđa. Tužioci su u sredu ujutro izvršili na desetine pretresa u pet okruga, u okviru krivične istrage o finansiranju izborne kampanje, osnivanju fašističke, rasističke ili ksenofobične organizacije, kao i promovisanje kulta osoba, počinioca genocida. Na meti istrage je i blizak Đeorđeskuov saradnik, Horaciu Potra, vođa plaćeničke grupe koja je delovala u Africi. Prema navodima Tužilaštva, u ovom predmetu pokrenute su istrage za krivična dela: radnje protiv ustavnog poretka; nepoštovanje zakona o oružju i municiji; protivzakonito delovanje sa pirotehničkim sredstvima; javno podstekivanje; pokretanje ili formiranje organizacije fašističke, rasističke ili ksenofobične prirode, kao i pridruživanje ili podržavanje, u bilo kom obliku, takvoj grupi. Takođe, krivične istrage su pokrenute i za promovisanja, u javnosti, kulta osoba krivih za zločine genocida protiv čovečnosti i ratnih zločina, kao i širenja, u javnom prostoru, fašističkih, legionarskih, rasističkih ili ksenofobičnih ideja, stavova ili doktrina.

Parlament u Bukureštu usvojio je u sredu zakon koji dozvoljava vojsci da obara dronove koji ilegalno ulaze u vazdušni prostor Rumunije, na osnovu nivoa pretnje i rizika po ljudske živote i imovinu. U Rumuniji, državi članici EU i NATO koja deli granicu sa Ukrajinom od 650 km, delovi ruskih dronova su više puta padali, dok je ruska vojska ciljala ukrajinsku lučku infrastrukturu. Oba doma parlamenta usvojila su zakon, uprkos snažnom protivljenju ultranacionalističkih političara krajnje desnice koji kontrolišu više od trećine poslaničkih mesta. Nacrt zakona uspostavlja posebne uslove za Rumuniju da kontroliše korišćenje svog vazdušnog prostora i za pilotirane i za bespilotne letelice. Prema predloženom zakonu, saveznički sistemi prisutni u Rumuniji mogli bi da učestvuju u bilo kojoj akciji, u skladu sa ugovorima o kolektivnoj odbrani sa državom članicom NATO-a i EU.

Predlog o nepoverenju vladi Socijaldemokratske partije, (PSD) Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) koji je dostavila Parlamentu samoproglašena suverenistička opozicija Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), S.O.S Rumunija i Partije mladih ljudi (POT) biće predmet rasprave i glasanja u petak. Potpisnici predloga kažu da je sadašnja izvršna vlast nelegitimna, da je izgubila kredibilitet povezujući neke njihove članove sa protagonistima visokoprofilnog krivičnog slučaja i da ne poštuje ni sopstveni program vlasti, u kojem je, između ostalog, obećala povećanje naknada i penzija. Takođe u opoziciji, Unija spasite Rumuniju (USR), proevropske orijentacije, najavila je da neće glasati za predlog. Predstavnici većinske koalicije kažu da su Rumuniji potrebna ozbiljna rešenja, a ne strategije imidža.

Rumunski ministar obrazovanja Danijel David podstakao je uključivanje svih zainteresovanih strana u izradu nacrta okvirnih planova za srednju školu. U novoj debati o ovoj temi, koja je održana u Jašiju (severoistok), ministar je uverio da će predlozi biti uzeti u obzir, a dokumenti mogu da pretrpe izmene, kao što se već desilo nakon brojnih diskusija i sastanaka poslednjih nedelja, pošto su projekti predati na javnu raspravu. On je skrenuo pažnju na značaj srednjoškolskog programa, s obzirom na visok nivo funkcionalne nepismenosti u različitim oblastima. Ministar David je precizirao da će, nakon ovog perioda izgradnje, master planovi za srednju školu biti podvrgnuti simulacijama u različitim školama. Period javne rasprave završava se sledeće nedelje, 6. marta, a očekuje se da će konačna forma dokumenata biti predstavljena početkom maja.

U istrazi o nedozvoljenim aktivnostima u luci Konstanca (jugoistočna Rumunija) privedeno je 20 osoba, uključujući suspendovanog šefa opštinske organizacije PSD Konstanca Jona Dumitrakea i nekoliko ljudi iz uprave Uprave pomorskih luka. Optužbe se odnose na mito i iznudu. Prema navodima antikorupcijskih tužilaca, u periodu od 2024. do 2025. godine, nekoliko privrednika i predstavnika privrednih društava navodno je obećalo i dalo državnim funkcionerima iznose od 2.000 do 100.000 evra, kao i drugu robu koja će im pomoći da razviju svoje poslovanje na području luke Konstanca, Iznosi koje obećavaju privrednici procenjeni su na 6 miliona evra. Sudije suda u Bukureštu odbile su zahtev za preventivno hapšenje 7 optuženih, koji su stavljeni pod sudsku kontrolu. Slični zahtevi u slučaju 13 drugih optuženih još nisu procesuirani.

Papa Franja (88), i dalje hospitalizovan u kritičnom stanju, sa dvostrukom upalom pluća, „proveo je mirnu noć i odmara se“, saopštio je Vatikan u sredu ujutro, 13. dana hospitalizacije. Hospitalizacija, četvrta i najduža od početka njegovog pontifikata 2013. godine, izaziva ozbiljnu zabrinutost jer je papa Franja već oslabljen nizom zdravstvenih problema poslednjih godina, od operacija debelog creva i abdomena do poteškoća u hodanju.

Ukrajinske vlasti saopštile su da je između Vašingtona i Kijeva postignut dogovor o zajedničkoj eksploataciji ukrajinskih mineralnih resursa i obnovi zemlje nakon invazije koju je pokrenula Rusija pre tri godine. Sporazum, o kome se zna malo detalja, mogao bi da bude potpisan u Vašingtonu ove nedelje, u petak. Dogovor je postignut nakon što je američki predsednik Donald Tramp zatražio pristup ključnim ukrajinskim mineralima kao kompenzaciju za pomoć koju je pružila Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom. Zvanični izvori koje citiraju zapadni mediji kažu da je Vašington odustao od prvobitnih zahteva za prihod od 500 milijardi dolara od korišćenja prirodnih resursa, ali takođe nije ponudio čvrste bezbednosne garancije koje je u zamenu tražila Ukrajina, o čemu će se pregovarati kasnije.

Pokušaj ili ilegalan prelazak granice prestupi su otkriveni na granicama prošle godine, a većina uhvaćenih građana bila je iz Ukrajine i azijskog kontinenta, saopštila je granična policija. Otkriveno je 41.715 nezakonitih radnji, što je u porastu za oko 87%. Na granici sa Ukrajinom otkriveno je najviše krivičnih dela kriminalne prirode, 65% od otkrivenih krivičnih dela na rumunskoj granici. Na nacionalnom nivou, granična policija otkrila je skoro 18.400 stranih državljana prilikom ulaska u zemlju radi ilegalne migracije. U 2024. godini primećen je značajan pad (preko 60%) migratornog pritiska na granici sa Srbijom, iako je evropska statistika poslednjih meseci ukazivala na kontinuirano povećanje migracionog pritiska na Zapadnom Balkanu, a naša zemlja se nalazi u susednom području ove rute. Smanjenje situacije na ovom graničnom delu je rezultat obezbeđenja ugroženih graničnih područja i povećanja kapaciteta za reagovanje, u saradnji sa graničnim organima Srbije, na sprečavanju ilegalnog prelaska migranata iz Srbije. Tako je 2024. godine bilo moguće sprečiti ulazak 259 osoba u zemlju, što je smanjenje od 67% u odnosu na 2023. godinu.

Savez Srba u Rumuniji učestvovao je nedavno na „Sajmu zavičaja” u Novom Sadu. sajam je organizovao Fond za izbegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu. 6. Sajam okupio je preko 200 izlagača. Sajam je odlična prilika za okupljanje kreativnih ideja i predstavljanje potencijala srpskog naroda, omogućavanje susreta između organizatora, institucija i udruženja. Takođe podstiče suštinske inicijative za očuvanje i promociju srpskog kulturnog nasleđa u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji.

Fakultet za menadžment u proizvodnji i saobraćaju pri Politehničkom univerzitetu u Temišvaru pokrenuo je prekogranični projekat podrške osnovnom i srednjem obrazovanju. Dve srednje škole „Nikola Tesla“ iz Vršca i „Jon I.C. Bratianu’ iz Temišvara, izabrane su na osnovu dobre prethodne saradnje. Projekat ima za cilj razvoj digitalnih i istraživačkih veština za 50 profesora osnovnih i srednjih škola kao i 160 učenika iz dve srednje škole u vannastavne aktivnosti tokom 2024-2026, kako bi se poboljšalo njihovo uključivanje na tržište rada, razvoj digitalnih i međuljudskih veština. Rukovodilac projekta prof.dr inž. Sabina Potra, istakla je značaj ulaganja u novu neuromarketinšku laboratoriju, prvu na zapadu zemlje, i potrebu za razvojem digitalnih i istraživačkih veština. U okviru projekta, nastavnici će biti uključeni u pisanje naučnih radova i primenjena istraživanja korišćenjem opreme za neuromarketing, u cilju razvoja novih nastavnih tehnika prilagođenih novim zahtevima učenika i poslovnog okruženja. Učenici će raditi u timu, razvijati svoje multikulturalne veštine, obogatiti svoje socio-emocionalne i preduzetničke veštine, kao i svoje digitalne veštine, pripremajući se i motivisani da svoju buduću profesionalnu karijeru osmisle na inovativnoj platformi koja će ih dovesti u direktan kontakt sa potencijalnim poslodavcima. Sprovešće se niz aktivnosti, kako za nastavnike (akademsko pisanje u procesu učenja, kvantitativne i kvalitativne istraživačke metode obuke, korišćenje inkluzivnih i inovativnih metoda nastave, kamp za obuku profesora), tako i za mlade, posebno one iz osetljivih grupa (digitalna obuka, stručna obuka, savremene IT i marketinške tehnologije, olakšavanje kontakata sa poslodavcima).

Turistička ponuda Temišvara promovisana je na sajmu turizma u Budimpešti. Organizacija za upravljanje destinacijom, kroz projekat Visit Timisoara, želi da kroz turističku i kulturnu ponudu grad stavi na mapu citi-break destinacija. Veoma nam je važno da učestvujemo, jer je Mađarska značajno turističko tržište, posebno sada kada smo ušli u šengenski prostor, a našim susedima je mnogo lakše i brže doći do Temišvara. U ovom periodu odvija se kampanja i za srpske turiste koji su pozvani da otkriju lepotu i identitet Temišvara. Promocija se vrši i preko veb stranice dostupne na srpskom jeziku, gde posetioci mogu da otkriju personalizovane preporuke za 2-3 dana boravka.

Danas se navršava tri godine od ruske invazije na Ukrajinu, a predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta Ursula fon der Lajen i Antonio Kosta, kanadski premijer Džastin Trudo, španski premijer Pedro Sančez, kao i lideri baltičkih i nordijskih zemalja nalaze se u Kijevu da potvrde svoju podršku novoj poziciji Ukrajine, u trenutku kada Sjedinjene Američke Države menjaju kurs. U video poruci učesnicima, vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan izjavio je da je bezbednost Ukrajine od suštinskog značaja i za Rumuniju i za ceo evropski kontinent, a podrška Kijevu mora da se nastavi. On je istakao da je neophodno da se Ukrajina i Evropska unija uključe u mirovne pregovore i da je Rumunija spremna da koordinira sa svim evropskim, američkim i savezničkim partnerima da doprinese što bržem pronalaženju puta ka pravednom i trajnom miru. Sličnu poruku poslao je i rumunski premijer Marčel Čolaku, prema kojem Rumunija mora u Ujedinjenim nacijama da podrži i američku rezoluciju o okončanju rata u Ukrajini i evropsku. Takođe danas, francuski predsednik Emanuel Makron boravi u Vašingtonu na razgovorima sa Donaldom Trampom, kako bi ga ubedio da u razgovorima sa predstavnicima Moskve vodi računa o bezbednosti Evropljana. U Bukureštu je fasada Palate parlamenta osvetljena bojama ukrajinske zastave, a minut ćutanja održan je na plenarnoj sednici doma Poslanika za građane Ukrajine koji su izgubili živote u ratu.

Tužioci Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije u Rumuniji u ponedeljak su izvršili preko 40 pretresa u luci Konstanca (jugoistočna, na Crnom moru) – obavestili su pravosudni izvori. Prema njihovim rečima, ciljana su dela davanja i uzimanja mita. Izvori su naveli da će na meti slučaja, između ostalih, biti šefovi i funkcioneri iz Luke Konstanca, a vrednost mita iznosila bi preko 6 miliona evra.

Stalna izborna uprava Rumunije saopštila je da je do ponedeljka za predsedničke izbore 4. maja primljena 3.151 prijava za glasanje putem pošte i 1.735 prijava za glasanje na biračkom mestu van zemlje. Zahtevi rumunskih birača sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu registrovani su na portalu www.votstrainatate.ro od pokretanja postupka, tačnije 20. januara. Rok za upis u birački spisak kao birač u inostranstvu dopisnim putem je 20. mart, 23.59 časova, a rok za upis kao birač u inostranstvu na biračkom mestu je 4. mart u 23.59 časova. Kako se navodi na sajtu Stalne izborne uprave, najviše zahteva za glasanje putem pošte registrovano je do danas u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Španiji. Podsećamo, prvi krug glasanja održaće se 4., a drugi 18. maja. Prošlog decembra, Ustavni sud Rumunije je poništio tekuće izbore za najvišu funkciju u državi i odlučio da ih ponovi u celosti, navodeći spoljno mešanje.

Senat u Bukureštu će ove nedelje raspravljati o nacrtu zakona kojim se stvaraju uslovi u kojima vojska može da obara strane dronove koji neovlašćeno ulaze u rumunski vazdušni prostor. Glas senatora je odlučujući, a onda zakon mora da proglasi vršilac dužnosti predsednika Ilije Boložan da bi se primenile zakonske izmene. Inicijativa Ministarstva narodne odbrane dolazi u kontekstu zakonodavnog vakuuma i intenzivnih manipulativnih pritisaka preko društvenih mreža. Rumunska vojska i jedinice savezničkih i partnerskih država mogu koristiti vazdušna i kopnena sredstva za uništavanje dronova koji ilegalno ulaze u zemlju. Utvrđuje se i pravni osnov za vojne akcije koje se odvijaju bez potrebe za uvođenjem vanrednog stanja. Takođe se predviđa, između ostalog, da se u ograničenom vremenskom periodu ovlašćenja nekih struktura rumunske vojske mogu preneti na komandanta NATO-a.

Rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu učestvovao je u ponedeljak na sastanku sa kolegama iz drugih zemalja članica Evropske unije – Savetom za spoljne poslove (FAC), koji se održava u Briselu. Kako se navodi u saopštenju za javnost koje je poslala bukureštanska diplomatija, na dnevnom redu sastanka su bili ruska agresija na Ukrajinu, situacija na Bliskom istoku i Demokratskoj Republici Kongo, a u okviru aktuelne tačke biće reči o dešavanjima u Gruziji. Razgovori o agresiji Rusije na Ukrajinu odvijaju se u kontekstu obeležavanja tri godine od izbijanja rata i fokusirani su na najnovija dešavanja, kao i na nastavak višedimenzionalne podrške Evropske unije Ukrajini, posebno vojne, uključujući i u kontekstu međunarodne dinamike po pitanju mira u Ukrajini, navodi citirani izvor. Razgovori o Bliskom istoku su bili fokusirani na nedavna dešavanja u Izraelu i Pojasu Gaze, važnost nastavka sprovođenja sporazuma o prekidu vatre između Izraela i islamističkog pokreta Hamas i humanitarnu situaciju u regionu.

Parlamentarne stranke u Rumuniji pozvane su u sredu na konsultacije sa privremenim predsednikom Ilieom Bolojanom da pripreme stav Bukurešta na vanrednom sastanku Evropskog saveta 6. marta. Glavne teme razgovora biće vezane za podršku Ukrajini i pripremu zajedničke odbrambene strategije Evropske unije, nakon što je američka administracija na čelu sa Donaldom Trampom saopštila da želi da smanji svoje vojno prisustvo u Evropi. Konsultacijama će, po procentima dobijenim na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima, prisustvovati Socijaldemokratska partija, zatim Unija za ujedinjenje Rumuna, Nacionalna liberalna partija, Unija Spasimo Rumuniju, SOS Rumunija, Demokratski savez Mađara u Rumuniji, Partija mladih i parlamentarna grupa nacionalnih manjina. Svaka grupa će imati jedan sat za diskusiju.

Opština Ploješti (južna Rumunija, nedaleko od Bukurešta) je na ivici sanitarne krize, nakon što nedelju dana nije sakupljan otpad. Gradonačelnik Mihaj Politeanu poslao je zvanično pismo vladinim zvaničnicima i zatražio hitno uspostavljanje stanja pripravnosti. U dokumentu se traži pomoć Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva životne sredine da odmah odblokiraju procedure za izdavanje ekološke dozvole i preduzmu zakonske i administrativne mere protiv rukovodstva preduzeća zaduženog za odvoz smeća. Ugovor je istekao 15. januara, a sanitarni operater nema licencu od kraja prošle godine. Gradonačelnik napominje da opština nije bila zadovoljna kvalitetom usluga i da novi sanitarni operater nije mogao da počne sa radom jer je potpisan dodatni akt o produženju ugovora sa starim operaterom – nezakonito, kaže on. U ovim uslovima, Agencija za zaštitu životne sredine Prahova nije izdala ekološku dozvolu za novog operatera sanitacije. Gradska skupština Ploešti podnela je krivičnu prijavu u vezi sa tim. Prema poslednjem popisu stanovništva, od 2021. godine, Ploešti ima preko 180 hiljada stanovnika.

Rumunski reditelj Radu Žude nagrađen je Srebrnim medvedom za najbolji scenario na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu. Odlikovanje mu je dodeljeno za film ‘Kontinental 25’. Film govori o ženskoj izvršiteljici koja prolazi kroz moralnu krizu.

Približno 240 miliona evra iznosi budžet koji je odobrila rumunska vlada za pripremu, organizaciju i sprovođenje predsedničkih izbora 4. i 18. maja. Novac dolazi iz Budžetskog rezervnog fonda kojim raspolaže Vlada, predviđenog Državnim budžetom za 2025. godinu – navodi se u saopštenju Izvršne vlasti. Kabinet je utvrdio i mere za pravilno organizovanje i sprovođenje izbora. Podsećamo da će predsednički izbori u maju biti organizovani nakon što je u decembru prošle godine Ustavni sud Rumunije poništio tekuće izbore za najvišu funkciju u državi i odlučio da ih ponovi u celosti, navodeći spoljno mešanje u izborni proces.

Rumunski premijer Marsel Čolaku sastao se u ponedeljak u Briselu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Ponovno pregovaranje o Nacionalnom planu za oporavak i otpornost i globalna i regionalna bezbednosna situacija su teme razgovora tokom sastanka. Cilj Bukurešta je da se dogovori sa zvaničnicima Evropske komisije da ponovo pregovaraju o nekim ciljevima i prekretnicama iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, kako bi Rumunija mogla u potpunosti da apsorbuje sredstva koja su joj dodeljena kroz evropski mehanizam. Po mišljenju premijera Čolakua, u okviru Nacionalnog plana oporavka i otpornosti postoji niz aspekata koji zahtevaju prilagođavanje aktuelnoj realnosti. Istovremeno, šef izvršne vlasti smatra da su 2025. i 2026. odlučujuće godine u kojima Rumunija može u potpunosti imati koristi od finansiranja iz ovog plana.

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan učestvovao je u ponedeljak, u onlajn formatu, na samitu „Strategija odbrane i bezbednosti jedinstva. Akcioni plan“, organizovan u susednoj Ukrajini, na koju su izvršile invaziju ruske trupe – obaveštava administracija predsednika u Bukureštu. Boložan je u sredu učestvovao na skupu u Parizu o situaciji u Ukrajini i bezbednosnim izazovima u Evropi. Vršilac dužnosti predsednika je naveo da je na sastanku u francuskoj prestonici zaključeno da je najbolja formula za rešavanje krize saradnja evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi došlo do prekida vatre i pravednog mira, koji se ne može postići bez učešća Ukrajine i Evropske unije u pregovorima.

Premijer Marčel Čolaku najavio je u četvrtak da će 1.800 državnih službenika i pod ugovorom biti eliminisano iz institucija koje su podređene i koje koordinira Vlada. On je naveo da je to masovno smanjenje njihovog broja, za 13,5%. Biće to najveće smanjenje operativnih troškova u istoriji rumunske Vlade – istakao je i premijer.

Predstavnici Rumunskog udruženja proizvođača automobila predložili su vlastima novi oblik programa Rabla, koji više ne bi uključivao varijante Classic i Plus. Prema mišljenju Udruženja, veća vrednost ekobonusa mogla bi da podstakne stanovništvo da kupuje više električnih automobila, a ako se ekobonus finansira iz iznosa dobijenih iz zelenih sertifikata, verovatno bi njegova vrednost bila važnija nego da se finansira iz državnog budžeta. Prošle godine smanjenje eko-bonusa za električna vozila sa 10.000 na 5.000 evra izazvalo je pad tržišta za oko 32%.

Rumunija zadržava svoj cilj da udvostruči proizvodnju električne energije do 2030. godine i da postane veliki izvoznik u regionu – kaže ministar energetike Sebastijan Burduža u objavi na svojoj Fejsbuk stranici. Za ovo je, naglašava, potrebna pametna energetska tranzicija koja koristi sve resurse. Rumunija ima izbalansiran i raznolik energetski miks, kakav danas ima malo zemalja u Evropi i svetu – navodi ministar Burduža.

Holandska policija saopštila je da je uhapsila četvrtog osumnjičenog, 26-godišnjeg muškarca, za koga se veruje da je povezan sa krađom rumunskih artefakata iz muzeja Drents u Asenu. Policija je navela i da ukradeni predmeti još nisu pronađeni. Dana 25. januara ukradena su četiri vredna arheološka dela, izrađena od zlata, iz rumunske riznice, izložena u Muzeju Drents. Muzej je bio domaćin izložbe “Dakija! Kraljevstvo zlata i srebra”, koja je trebalo da bude završena dan pre pljačke.

Rumunski fudbalski šampion FCSB plasirao se u osminu finala Lige Evrope, pošto je u četvrtak uveče u Nacionalnoj areni u Bukureštu eliminisao grčki tim PAOK Solun, čiji je trener Rumun Razvan Lučesku. FCSB je pobedio solunski PAOK sa 4-1: u prvoj utakmici, u Grčkoj, rezultat je bio 2-1, a u Bukureštu je rumunski šampion pobedio 2-0, pred preko 50 hiljada gledalaca. FCSB će prvu utakmicu osmine finala igrati na svom terenu 6. marta, a revanš 13. marta. Igraće protiv Olimpik Liona ili Ajntrahta iz Frankfurta. U Nionu (Švajcarska) danas je žreb osmine finala.

Ilije Boložan, privremeni predsednik Rumunije, izjavio je nakon neformalnog sastanka u sredu u Parizu da je bezbednost Ukrajine direktno povezana sa bezbednošću Evrope i Rumunije, potvrđujući važnost nastavka saradnje između evropskih država i Sjedinjenih Država za postizanje pravednog i trajnog mira. „Pravedan mir se ne može postići bez učešća Ukrajine i Evropske unije u pregovorima“, rekao je Ilije Boložan. Pre početka sastanka na kome su prisustvovali i lideri Norveške, Kanade, Litvanije, Estonije, Letonije, Češke, Finske, Grčke, Švedske i Belgije, privremeni predsednik Rumunije razgovarao je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom. ,,Još jednom smo uvereni da Francuska ostaje uz Rumuniju u veoma važnim trenucima istorije naše zemlje, ona je i danas uz nas. Potvrđeno je strateško partnerstvo sa Francuskom“, izjavio je predsednik Boložan i dodao da je Rumunija ,,iznova potvrdila stabilnost francuskog vojnog prisustva u našoj zemlji. Na zahtev Rumunije ovo prisustvo će biti konsolidovano u narednom periodu. Istovremeno Bukurešt i Pariz će nastaviti da jačaju ekonomsku saradnju, uključujući i odbrambenu industriju, uzimajući u obzir razvoj proizvodnih kapaciteta u Rumuniji u narednim godinama.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku rekao je u četvrtak, povodom mirovnih pregovora u Ukrajini, da nisu važne trenutne oštre izjave svetskih lidera, već pravedan i trajan mir u toj zemlji, koji se može postići samo uz pomoć SAD. On je naglasio da će mir doneti niže cene energije i gasa i ekonomski oporavak širom Evrope. Tada je od vitalnog značaja učestvovati u obnovi Ukrajine, to je projekat od preko 500 milijardi evra, od čega rumunske kompanije moraju da dobiju što više, dodao je Čolaku. On je, s druge strane, najavio da će se tokom radne posete Briselu u petak sastati sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Razgovori će se, između ostalog, fokusirati na aspekte koji se odnose na ponovno pregovaranje o Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, kao i na bezbednosnu situaciju u aktuelnom međunarodnom kontekstu. Premijer je precizirao da će sa njim u Briselu biti ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ i ministar finansija Tančos Barna.

Predsednik Ustavnog suda Rumunije odbacuje mogućnost nastavka drugog kruga predsedničkih izbora. U intervjuu za onlajn publikaciju juridice.ro, Marijan Enake je branio prošlogodišnju odluku o poništenju izbornog procesa, koju su jednoglasno donele sudije Ustavnog suda. On je objasnio da je odluka Suda zasnovana na dokumentima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti na sednici Vrhovnog saveta nacionalne odbrane (CSAT), a u kojima su istaknute ozbiljne nepravilnosti u pogledu jednakih mogućnosti, finansiranja izborne kampanje i uticaja na glasanje. Prema rečima predsednika Ustavnog suda Rumunije (CCR), poništenje izbora bilo je jedino ustavno rešenje koje bi garantovalo fer izborni proces za sve građane. Povodom izjava potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džej Di Vensa, prema kome su izbori u Rumuniji poništeni „na osnovu krhkih sumnji obaveštajne agencije i pod ogromnim pritiskom njenih evropskih suseda“, Marijan Enake smatra da je poruka američkog potpredsednika upućena celom evropskom društvu, navodeći da se demokratija i vladavina prava moraju ojačati radi odbrane građana i osnovnih vrednosti koje se dele na međunarodnom nivou.

Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu javno je reagovalo nakon što je poznata američka novinska agencija Blumberg (Bloomberg) pisala da administracija Donalda Trampa vrši pritisak da se ne zabrani kandidatura Kalina Đorđeskua na predsedničkim izborima u maju. Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju navodi da u bilateralnim interakcijama sa zvaničnicima iz Vašingtonu nije bilo razgovora ili intervencija u vezi sa kandidatom ili izbornim procesom u Rumuniji. Zvanična poruka iz Bukurešta stiže nakon što je Blumberg u sredu ujutru napisao da rumunske vlasti pod snažnim pritiskom Trampove administracije da garantuju nesmetan nastavak predizborne kampanje Kalina Đorđeskua, kojeg američka agencija opisuje kao kandidata krajnje desnice. Blumberg citira izvore bliske ovoj temi, koji su, pod krinkom anonimnosti, izjavili da su se poslednjih dana održavali privatni sastanci američkih zvaničnika i njihovih rumunskih kolega, koji su bili fokusirani gotovo isključivo na glasanje. Američki Stejt department odbio je da zvanično komentariše izveštaj Blumberga. Kalin Đorđesku, suverenista, izolacionista i poštovalac Vladimira Putina, osvojio je najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u novembru. Izborni proces poništio je Ustavni sud koji je utvrdio ozbiljne nepravilnosti.

Poslanički dom u Bukureštu usvojio je u sredu, bez amandmana, nacrt zakona koji dozvoljava obaranje dronova koji ilegalno ulaze u nacionalni vazdušni prostor. Takodje usvojen je i nacrt zakona kojim se reguliše način obavljanja vojnih misija na nacionalnoj teritoriji u mirnodovskim uslovima u Rumuniji. Nakon usvajanja dva zakona, rumunsko ministarstvo odbrane odbacilo je „opsežnu kampanju dezinformacija i lažnih informacija koje je veliki broj korisnika u Rumuniji masovno distribuirao na raznim digitalnim platformama.

Rumunski fudbalski šampion FCSB sastaje se večeras u Bukureštu sa grčkim šampionom PAOK-om iz Soluna, timom koji vodi Rumun Razvan Lučesku, za plasman u osminu finala Lige Evrope. FCSB počinje sa prednošću od 2-1 stečenom u prvoj utakmici, 13. februara, u Solunu. PAOK i FCSB su se ove sezone susreli u glavnoj rundi takmičenja, koju je FCSB završio na 11., a PAOK na 22.