Narednih 100 dana na funkciji predsednika Rumunije biće Ilije Boložan koji je u sredu, prvog dana svog kratkog mandata, potpisao prvi dekret kao šef države – imenovanjem bivšeg ministra spoljnih poslova Luminice Odobesku na mesto savetnika predsednika. Štampa i društvo, koje je takođe želelo da vidi predsednikovu agendu nisu čekale predugo – u četvrtak je bivši lider Nacionalne liberalne partije i bivši predsednik Senata predstavio svoje prioritete u novom svojstvu v.d. predsednika zemlje. ,,Imaćemo fer i transparentne izbore – obećao je on, misleći na predsedničke izbore koji će se održati 4. i 18. maja, nakon kojih će Rumunija imati izabranog predsednika na pet godina. Do tada, osiguranje stabilnosti je na vrhu agende Ilije Boložana – naveo je on u poruci. : „Pre svega, obezbeđivanje ekonomske, socijalne i političke stabilnosti zemlje. Nemamo vremena za gubljenje, a rizik od velike krize je realan. Drugi važan nivo je spoljna politika. Naša zemlja će biti dobro predstavljena na međunarodnom planu, dostojanstveno i ozbiljno.” V.d. predsednik Rumunije je takođe izjavio da želi da vrati poverenje građana u javne institucije: ’’Bez obzira gde obavljamo svoju delatnost, nemamo drugu alternativu sem da budemo u službi naroda i očekujem da će svaka institucija i svaki zaposleni raditi za građane. Moj cilj, kao v.d. predsednik, je da vratim poverenje u javne institucije, i da na kraju ovog perioda mogu da vas pogledam u oči, znajući da sam radio u vašem interesu i uveren da sam postupio sa integritetom, dostojanstvom i brigom za Rumune.“ V.d. predsednik je, takođe, kazao da je razgovarao sa nekoliko zvaničnika iz sektora odbrane, spoljnih poslova i nacionalne bezbednosti da bi se upoznao sa hitnim pitanjima iz ovih oblasti. USR, u opoziciji, preko svoje predsednice Elene Laskoni, nada se da će 100 dana mandata v.d. predsednika biti “svež vazduh za društvo”. USR dolazi i sa predlogom – da Ilije Boložan počne svoj rad, između ostalog, objavljivanjem troškova predsedničke administracije. Podsećamo, Ilie Boložan je preuzeo funkciju v.d. predsednika od bivšeg predsednika Rumunije u ostavci Klausa Johanisa, kome je mandat istekao 21. decembra prošle godine, ali ga je Ustavni sud produžio usled prekida predsedničkih izbora koji su održani krajem novembra i početkom decembra.
Category: Aktuelnosti
-
Vesti – 13.02.2025
Kabinet koji predvodi Marčel Čolaku odobrio je u četvrtak dve odluke u vezi sa određivanjem prioriteta projekata uključenih u Nacionalni investicioni program „Angel Saligni” i u program koji sprovodi Nacionalna investiciona kompanija (CNI). Istovremeno, na dnevnom redu sednice Vlade bilo je proširenje zone slobodne trgovine u Luci Konstanca (jugoistok), na Crnom moru. Izvršna vlast želi da na ovaj način podstakne ekonomski razvoj regiona i unapredi trgovinske razmene u ovoj oblasti. Takođe u četvrtak usvojene su nove mere koje podržavaju reorganizaciju Nacionalne agencije za borbu protiv droga. S druge strane, Marčel Čolaku je saopštio da je koaliciona vlada PSD-PNL-UDMR odlučila da obezbedi finansijsku podršku od 800 leja (oko 160 evra), u dve rate, za penzionere sa niskim primanjima. Približno 2,5 miliona penzionera sa primanjima do 2.574 leja (oko 515 evra), što je ekvivalent neto minimalne zarade, imaće koristi od ove pomoći. Podrška će biti dodeljena u dve tranše, u aprilu i u drugoj polovini godine. U kontekstu nedavnih poskupljenja, ova mera će pomoći u održavanju minimalnog nivoa socijalne zaštite za starije. Pomoć je namenjena da nadoknadi rast životnih troškova i pruža finansijsku podršku penzionerima. Podsećamo da je početkom ove godine izvršna vlast odlučila da ne prilagođava penzije stopi inflacije kako je predviđeno, što je potez koji je izazvao talas nezadovoljstva.
Ministarstvo odbrane u Bukureštu saopštilo je da su njegovi radarski sistemi za praćenje i osmatranje u sredu veće identifikovali vazdušnu metu koja je nakratko prešla u rumunski vazdušni prostor, u pravcu ka Ukrajini. Vlasti su odmah poslale RO-Alert poruku stanovništvu u pograničnim oblastima Rumunije sa Ukrajinom. Istovremeno, Rumunija je podigilga dva aviona F-16 rumunskog ratnog vazduhoplovstva i dva aviona Eurofighter španskog ratnog vazduhoplovstva. Ministarstvo odbrane Rumunije izvestili su o mogućem udaru na nacionalnu teritoriju u blizini rumunsko-ukrajinske granice, ali bez materijalne štete. S druge strane, predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, izjavila je danas da su dve ruske bespilotne letelice narušile vazdušni prostor njene zemlje i eksplodirale na tlu, ali da nema opasnosti za građane. Ukrajinska vojska saopštila je da je tokom noći Rusija napala Ukrajinu sa 140 dronova.
Uprava za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u godišnjem izveštaju upozorava da je Rumunija, zajedno sa drugim evropskim državama, prošle godine bila na meti „sabotažnih“ akcija specifičnih za hibridne tehnike Ruske Federacije. Želeli su da testiraju odbrambenu spremnost zemalja NATO-a i pronađu slabosti u infrastrukturi. Što se tiče upotrebe droga, poslednjih godina beleži konstantan porast. Kanabis je i dalje najtraženija droga u Rumuniji, ali i najviše zaplenjena od strane vlasti.
Ministri odbrane NATO-a sastali su se danas u Briselu prvi put od kada je republikanac Donald Tramp započeo svoj mandat u Beloj kuću, u kontekstu mogućih razgovora za postizanje pregovaračkog rešenja za prekid rat u Ukrajini. Tema o kojoj će saveznici razgovarati u petak biće usmerena na povećanje vojnih izdataka i rat u Ukrajini. Nedavno je generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao saveznike koji nisu povećali budžet za odbranu iznad 2% da to učine do leta. Rute je nagovestio da će na samitu NATO-a ove godine pozvati na povećanje od 3%. BDP-a On je takođe dodao da bi evropski saveznici i Kanada trebalo da povećaju svoju podršku Ukrajini daleko iznad onoga što SAD trenutno pružaju.
Euronext – glavna pan-evropska berza za transakcije žitom – otvoriće filijalu u Rumuniji, u Konstanci. Luka na jugoistoku zemlje postala bi referentni punkt za cene žitarica u crnomorskom basenu, a rumunski poljoprivrednici i oni iz susednih zemalja mogli bi da isporučuju svoju robu pod optimalnim uslovima. Očekeje se da će Linije Euronext-a za tokove kukuruza biti otvorene krajem ove godine, a za pšenicu sledeće.
Više od 2.400 Rumuna je do sada podnelo zahteve za glasanje putem pošte, a preko 1.400 je zatražilo da glasa na biračkom mestu van zemlje, izvestila je u četvrtak Stalna izborna komisija. Rok za upis u birački spisak za glasače u inostranstvu koji žele da glasaju putem pošte je 20. mart do 23.59 časova. Rok za upis u birački spisak gradjana Rumunije koji žele da glasaju u inostranstvu na biračkom mestu je 4. mart do 23.59 časova. U Rumuniji se ponovo održavaju predsednički izbori 4. i 18. maja, nakon što je prethodne izbore, zakazane u decembaru prošle godine, poništio Ustavni sud zbog propusta u izbornom procesu.
Mirovni proces u Ukrajini je pokrenut – rekao je američki predsednik Donald Tramp, ne navodeći detalje, nakon telefonskih razgovora, u sredu, sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i Ukrajine Volodimirom Zelenskim. To je bio prvi razgovor izmedju američkog predsednika i Vladimira Putina u skoro tri godine, s obzirom da je, nakon invazije na Ukrajinu i pojave informacija o ratnim zločinima koje su počinili Rusi, bivši predsednik Džo Bajden odbio da razgovara sa liderom Kremlja. Takođe u sredu, američki sekretar za odbranu Pit Hegset rekao je da Ukrajina ne može da se vrati na svoje granice niti da se pridruži NATO-u. Za Kijev su oslobađanje svih okupiranih teritorija i pristupanje Alijansi ključni ciljevi. Istovremeno, Evropska unija želi čvrste bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Privremeni predsednik Rumunije Ilie Boložan potpisao je, u ovom svojstvu, svoj prvi ukaz o imenovanju bivšeg ministra spoljnih poslova Luminice Odobeskua za savetnika predsednika. Diplomata Luminica Odobescu je takođe bila predsednički savetnik tokom mandata predsednika Klausa Johanisa. Boložan je u sredu preuzeo dužnost privremenog šefa države, zamenivši Johanisa koji je podneo ostavku.
-
Izveštaj o organizovanom kriminalu (13.02.2025)
Rumunija je 2024. godine, zajedno sa drugim evropskim državama, bila na meti „sabotažnih“ akcija i hibridnih napada specifičnih za Rusiju, sa ciljem testiranja odbrambenih priprema zemalja NATO-a i pronalaženja slabosti u infrastrukturi, tvrdi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) u prošlogodišnjem izveštaju o aktivnostima za 2024. godinu. Prema dokumentu, „počevši od 2022. godine, dogodilo se najmanje 50 incidenata u 13 zemalja u Evropi, što bi moglo biti rusko hibridno delovanje. To uključuje slučajeve špijunaže, diverzije, vandalizma, sajber napada, kampanja dezinformisanja i tri napada na podvodnu infrastrukturu u Baltičkom moru. Izveštaj takođe pokazuje da se Rumunija prošle godine nije suočila sa konkretnom terorističkom pretnjom i nije bilo terorističkih napada, a rizik je i dalje nizak. Pored toga, rumunske pristalice nekih terorističkih organizacija, tvrdi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma, nastavile su da sprovode samo neke aktivnosti podrške, ali one nisu bile dosledne i obimne. S druge strane, podaci Direkcije pokazuju da je konzumacija droge u stalnom porastu, a najtraženiji je kanabis, koji je, osim toga, i najviše zaplenjen od strane nadležnih. Što se tiče droga visokog rizika, Rumunija je uglavnom tranzitna zemlja, a crnomorske luke mogu biti alternativa za unošenje ovih supstanci u Evropsku uniju. Tako su tužioci Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma prošle godine morali da reše 33.000 predmeta vezanih za trgovinu drogom, skoro četvrtinu više nego prethodne godine. Istražitelji su 2024. godine zaplenili više od jedne tone rizičnih i visokorizičnih droga, preko 7 tona zabranjenih doping supstanci i oko 16 tona voćne kaše koja sadrži kokain. Zaplenjeno je i više od 12.000 useva ili biljaka kanabisa, četiri puta više nego prethodne godine. Izveštaj takođe pokazuje da su paketni sistemi bili među metodama koje se uglavnom koriste za unošenje malih i srednjih količina droge u zemlju. Još jedan aspekt na koji ukazuje izveštaj Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma je da je broj maloletnika uključenih u trgovinu drogom u poslednje vreme znatno porastao, a trgovci koriste nove metode za unos i prodaju zabranjenih supstanci u Rumuniji – to su, između ostalog, specijalizovane onlajn platforme sa plaćanjem u kriptovalutama. Podaci Nacionalne agencije za borbu protiv droga pokazuju konstantan porast potrošnje droga u Rumuniji. Domaćim tržištem dominiraju potrošači iz Bukurešta čiji je broj relativno stabilan i podstiču ga kriminalne grupe na području koje je povezano sa turskom zajednicom u segmentu uvoza i sa etničkim romskim klanovima u segmentu ulične distribucije – navodi se u izveštaju Agencije.
-
Primopredaja dužnosti u Predsedništvu Rumunije (13.02.2025)
U sredu je predsedniku Klausu Johanisu istekao poslednji predsednički mandat na koji je imao parvo po Ustavu Rumunije. Ilije Boložan, predsednik Senata i lider Nacionalne liberalne partije (PNL) podneo je ostavku na dužnost šefa Senata kako bi bar formalno postao politički neutralan i preuzeo funkciju vd predsednika Rumunije. Ustavni sud je posle ostavke Klausa Johanisa konstatovao da je upražnjeno mesto predsednika i doneo odluku da ovu dužnost preuzme predsednik Senata. Ilije Gavrila Boložan rodjen je 1969. godine u okrugu Bihor. Završio je studije mehanike i matematike. Postao je član Nacionalne liberalne partije 1993. godine i važi za jednog od najboljih stručnjaka za lokalnu javnu upravu. Od 2008. do 2020. godine bio je gradonačelnik Orade, a od 2020. predsednik Okružnog saveta Bihora, dužnost koju je obavljao do prošle godine kada je postao senator. U svojstvu vd predsednika države Boložan ima ograničene nadležnosti: ne može se obratiti Parlamentu u vezi sa političkim problemima države, ne može pokrenuti inicijativu za raspuštanje Parlamenta i ne može raspisati nacionalni referendum.
Klaus Verner Johanis, član nemačke nacionalne manjine i bivši gradonačelnik Sibinja, izabran je prvi put za predsednika države 2014. godine i drugi put pet godina kasnije. 21. decembra Johanisu je istekao drugi mandat, ali posle odluke Ustavnog suda o poništenju izbornog procesa ostao je na ovoj dužnosti do izbora novog predsednika. Predsednički izbori u Rumuniji zakazani su za 4. i 18. maj.
Na sajtu Predsedništva Rumunije objavljen je bilans dva mandata bivšeg predsednika Johanisa. U bilansu od oko 1500 stranica se izmedju ostalog navodi da je Johanis u prvom mandatu konstantno podržavao potrebu jačanja demokratskih mehanizama i suzbijanja korupcije. Bio je pokretač projekta ,,Obrazovana Rumunija’’ koji je konkretizovan u drugom mandatu potpisivanjem novih zakona. Prema bilansu u poslednjih 5 godina glavni zadatak Johanisa bilo je usmeravanje države u vreme kriza bez presedana: pandemije Kovida i rata u susednoj Ukrajini. Prema sociološkim istraživanjima Johanis sada uživa poverenje samo 5% stanovnika zemlje. Gradjani, novinari, analitičari smatraju da tokom dva petogodišnja mandata Johanis nije imao nijedan ozbilniji uspeh. Johanis se optužuje za arogantnost, komoditet, opulentnost i brojne nepotrebne turneje u inostranstvu. Britanski istoričar Tom Galager (Tom Gallagher), dobar poznavalac rumunskih prilika, o Johanisu je rekao da je on zapravo ,,bio skoro nepotreban predsednik države’’.
-
Sport (13.02.2025)
TENIS
Rumunsko/španski dubl u sastavu Viktor Kornea/Serhijo Martos Gornes plasirao se u sredu u četvrtfinale čelendžera u Manami, pošto je sa 6-2, 7-6, savlada francusko/bahrejmski dubl Benoa Per/Jusuf Kaed. U narednom kolu Kornea i Gornes sastaće se sa Ukrajincem Vitalijem Sačikom i Kazahstancem Bejbitom Jukajevom. Kristijan Filip Žijanu i Bugarin Adrijan Andrejev poraženi su u meču sa Norvežanima Nikolajem Kjajerom i Viktorom Durasovićem sa 7-5, 2-6, 7-10. U singlu Kristijan Žijanu je izgubio od Duje Ajdukovica iz Hrvatske sa 1-6, 6-2,5-7.
Poljakinja Iga Švjontek, druga favoritkinja turnira u Dohi plasirala se u sredu u četvrtfinale wta turnira serije 1000 sa ukupnim nagradnim fondom od 3,6 miliona evra, pošto je sa 2-1, po setovima 6-7, 6-4, 6-4, savladala Čehinju Lindu Noskovu. U četvrtfinale protivnica Ige Švjontek je Kazahstanka Elena Ribakina. U sredu su u Dohi postignuti sledeći rezultati:
Djesika Pegula (SAD)- Darija Kasatkina (Rusija) 6-3,7-5
Jelena Ostapenko (Letonija)-Žasmin Paolini (Italija) 6-2, 6-2
Elena Ribakina (Kazahstan)-Rebeka Smrakova (Slovačka) 7-6, 6-2
Iga Švjontek (Poljska)- Linda Noskova (Češka) 6-7, 6-4,6-4
Marta Kostjuk (Ukrajina)- Magda Linet (Poljska) 6-4, 6-2
Ekaterina Aleksandrova (Rusija)-Elize Mertens (Belgija) 6-4, 6-2.
Podsećamo, u utorak u Dohi Monika Nikulesku i Norvežanka Urlike Ejkeri poražene u dublu od Italijanki Sare Erani i Žasmin Paolini sa 3-6, 2-6.
Veterani Stan Vavrinka i Rišar Gaske eliminisani su u prvom kolu teniskog turnira u Marseju. 39. godišnji Vavrinka izgubio je posle velike borbe od Portugalca Nuna Boržesa sa 7-6, 6-7, 3-6, a 38. godišnji Gaske od Kazahstanca Aleksandra Bublika sa 4-6, 4-6. Ostali rezultati prvog kruga
Jan-Lenard Štruf (Nemačka)- Manuel Ginar (Francuska) 7-5, 7-6
Danijel Altmajer (Nemačka)- Luka Nardi (Italija) 6-2, 6-2
Žizu Bergs (Belgija)- Kleman Sideh (Francuska) 6-4, 6-4
Žizen Žang (Kina)- Kvantan Hali (Francuska) 6-3, 6-7, 7-6
Luka Van Aš (Francuska)- Benžaman Bonzi (Francuska) 3-6, 6-3, 7-6
EOFM (FOTE)
Rumunski sportisti Kristina Silo i Vladuc Lupoju osvojili su 10. mesto u mešovitom bijatlonu na Evropskom olimpijskom festivalu mladih u Gruziji. Zlatnu medaju osvojili su Ukrajinci Viktorija Hvostenko i Taras Tarasjuk, srebrnu Česi Lucije Jandurova i Danijel Riska, a bronzanu Švajcarci Moli Kafka i Levin Janis Kunc. Sledeći Olimpijski festival evropske omladine održaće se u rumunskom Brašovu. 2013. godine u Brašovu Rumunija je osvojila jednu zlatnu i dve srerbrne medalje.
FUDBAL
U prvoj utakmici plej-ofa osmine finala Lige šampiona u fudbalu u utorak i sredu postignuti su sledeći rezultati
Utorak
Brest- PSž 0-3
Juventus-PSV Ajdhoven 2-1
Mančester siti-Real Madrid 2-3
Sporting Lisabon-Borusija Dortmund 0-3
SREDA
Klub Briž-Atalanta Bergamo 2-1
Monako- Benfika Lisabon 0-1
Seltik Glazgov- Bajern Minhen 1-2
Fajnord Roterdam-Milan 1-0
-
Vesti – 12.02.2025
Odlazeći predsednik Rumunije Klaus Johanis završio je svoj mandat u sredu u podne svečanošću u Predsedničkoj palati u Bukureštu. On je u ponedeljak najavio ostavku usred pokretanja postupka njegove suspenzije u Parlamentu. Dva mandata na koja je Klaus Johanis imao pravo trebalo je da isteknu 21. decembra prošle godine, ali je on ostao na funkciji nakon što je Ustavni sud poništio predsedničke izbore zbog sumnje u nepravilnosti. Nezadovoljni odlukom ustavnih sudija, desetine hiljada Rumuna protestovalo je na ulicama. Politički analitičari smatraju da će se, ostavkom Klausa Johanisa, tenzije u društvu nakupljene poslednjih meseci smanjiti. 65-godišnji etnički Nemac, bivši profesor fizike i bivši gradonačelnik grada Sibinja (u centru), Klaus Johanis napušta predsedničku fotelju sa izuzetno niskim rejtingom. Privremenu funkciju, od srede, preuzims predsednik Senata Ilije Boložan, koji je ranije sebe suspendovao sa mesta šefa Senata i predsednika Nacionalne liberalne partije (PNL). On će biti privremeni predsednik do maja, kada će biti održani predsednički izbori, 4. i 18. u mesecu. On će imati skoro sve prerogative šefa države, sa nekoliko izuzetaka: neće imati pravo da se obraća parlamentu, raspušta zakonodavnu vlast i organizuje referendum.
„Da bismo nastavili razvoj Rumunije, moramo nadoknaditi nedostatke koje imamo u implementaciji Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Godine 2025. i 2026. definišu – izjavio je premijer Marčel Čolaku, koji je u sredu predsedavao sastankom Međuministarskog koordinacionog odbora Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Kako se navodi u saopštenju izvršne vlasti, Vlada će pažljivo pratiti poštovanje rokova neophodnih za privlačenje evropskih sredstava iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, s obzirom na ponovne pregovore sa Evropskom komisijom o pretpostavljenim ciljevima i prekretnicama. Događaju u Bukureštu prisustvovala je generalna direktorka SG RECOVER (Task Force for Recovery and Resilience u okviru Generalnog sekretarijata Evropske komisije), Selin Gauer. Zvaničnica je navela da je potrebna promena pristupa u 18 meseci koliko Rumunija još ima na raspolaganju, kako bi obezbedila da može da privuče sredstva koja su joj dodeljena kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost iz budžeta Unije. „Evropska zvaničnica je izrazila punu spremnost da podrži rumunsku stranu u ovim koracima, podsećajući da, iako je postignut napredak, još uvek postoje ciljevi i prekretnice koje nisu postignute, i uverila je da će status implementacije biti procenjen objektivno i transparentno na nivou Evropske komisije“, navodi se u saopštenju.
Ministar odbrane Anđel Tilvar sastao se u sredu, u vojnoj bazi Mihail Kogalničanu, u okrugu Konstanca (jugoistok), sa svojom španskom koleginicom Margaritom Robles Fernandez, koja boravi u poseti Rumuniji. Zvaničnici su izrazili zahvalnost za nivo saradnje između vojski dve zemlje, koji u poslednje vreme doživljava uzlazni trend, kako u bilateralnim tako i u savezničkim formatima, u kontekstu strateškog partnerstva Rumunije i Španije. Ministri su razgovarali i o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji, konsolidaciji savezničkog stava na istočnom krilu Alijanse i multinacionalnim strukturama čiji su deo, kao i o razvoju bezbednosne situacije u crnomorskom regionu. „Čvrsta posvećenost Španije bezbednosti Rumunije, koja se ogleda kroz njeno aktivno učešće u misijama NATO-a u našoj zemlji, jasan je dokaz kohezije i snage našeg saveza“, izjavio je Anđel Tilvar.
Na teritoriji Rumunije odvija se kompleksna vojna vežba Steadfast Dart 2025 u kojoj učestvuju odredi iz Velike Britanije, Italije, Francuske, Turske i Španije. Vežba će se završiti 21. februara i biće testirano operativno raspoređivanje Savezničkih snaga za reagovanje u zoni budnosti NATO Jugoistok, sa fokusom na planiranje-izvođenje aktivnosti pre krize sa ciljem jačanja savezničkih snaga lociranih u Rumuniji i Bugarskoj. Steadfast Dart 2025 odvija se istovremeno u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj i pokazuje kako bi Alijansa postupila u slučaju aktiviranja člana 4 – konsultovanje država članica u slučaju pretnje. Rumunija učestvuje u ovoj vežbi koja simulira odgovor NATO trupa na mogući scenario munjevitog napada sa snagama od približno 1.150 vojnika i vojne opreme. Vežba okuplja oko 10.000 vojnih lica iz devet savezničkih zemalja i okuplja 17 vojnih brodova, 20 aviona i preko 1.500 vojnih kopnenih vozila.
Rumunija je 2024. godine, zajedno sa drugim evropskim državama, bila na meti „sabotažnih“ akcija koje su specifične za ruski arsenal hibridnih tehnika – tvrdi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) u svom izveštaju o aktivnostima za prošlu godinu. Svrha ovih napada – precizira bukureštanska Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma – bila je testiranje odbrane zemalja NATO-a i pronalaženje slabosti u infrastrukturi. Prema Direkciji za istragu organizovanog kriminala i terorizma, od 2022. godine dogodilo se najmanje 50 incidenata u 13 zemalja Evrope, što bi moglo biti rusko hibridno poslovanje. To uključuje slučajeve špijunaže, diverzije, vandalizma, sajber napada, kampanja dezinformacija i napada na podvodnu infrastrukturu u Baltičkom moru. Rumunski tužioci takođe pokazuju da je Rusija promenila svoju taktiku u pokretanju hibridnih napada – više ne šalje agente u države NATO-a, već nasumično regrutuje izvođače u četovima na aplikaciji Telegram u zamenu za sume novca. S druge strane, Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma navodi da Rumunija nije suočena sa terorističkim pretnjama.
Romsilva će biti reorganizovana, od centralne strukture naniže, čak i ako to u velikoj meri zabrinjava one koji će izgubiti beneficije, izjavio je u sredu ministar životne sredine Mirčea Feket posle sastanka koji je imao sa sindikalcima šumarstva. Prema rečima ministra, neravnopravnosti unutar Romsilve biće otklonjene predlozima za izmenu statusa šumarskih kadrova, kao i Odlukom Vlade kojom je direkcija organizovana. Članovi Saveza šumarskih sindikata “Silva” protestovali su u sredu ispred resornog ministarstva, nezadovoljni medijskom kampanjom koju je ministar za životnu sredinu pokrenuo protiv Nacionalne agencije za šumarstvo (RNP) – Romsilva. Glavni zahtevi demonstranata su: depolitizacija struktura gazdovanja šumama i njihova profesionalizacija, izuzeće gazdovanja državnim šumama od primene korporativnog upravljanja, konsultacija sindikata, kao socijalnih partnera ministarstva, posebno prilikom izrade normativnih akata sa uticajem na Romsilvinu delatnost. Uporedo sa tim, sindikati šumarstva organizovali su štrajk upozorenja na radnim mestima, bez prekidanja aktivnosti, „u znak protesta protiv kampanje klevete koju podržava ministar za životnu sredinu, vode i šume protiv Romsilve i njenih 14.000 zaposlenih, koji opslužuju rumunske šume“.
Rumunija se treću godinu za redom svrstava među zemlje Evropske unije sa „najgorim“ rezultatima u borbi protiv korupcije, sa 46 bodova, ravnopravno sa Maltom, prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2024. koji je objavila nevladina organizacija Transparency International. Na rang listi vodi Danska (90 bodova), dok su zemlje poput Somalije (9 bodova), Venecuele (10 bodova) i Sirije (12 bodova) na poslednjim mestima. Indeksu percepcije korupcije odražava kako nezavisni stručnjaci i poslovni ljudi vide korupciju u javnom sektoru u 180 zemalja i teritorija.
Evropska unija će uložiti 200 milijardi evra u projekte veštačke inteligencije – najavila je u Parizu šefica izvršne vlasti Evropske unije Ursula fon der Lajen. Prisutna na međunarodnom skupu u francuskoj prestonici posvećenom ovom sektoru, predsednica Evropske komisije je govorila i o javno-privatnom partnerstvu za mobilizaciju kapitala neophodnog za razvoj novih tehnologija. Sastanku je prisustvovao i ministar ekonomije i digitalizacije u vladi Bukurešta Bogdan Ivan, koji je izjavio da je Rumunija spremna da odigra svoju ulogu u projektima koji će definisati budućnost. „Rumunija ima mnogo stručnjaka i mnogo dobro obučenih kompanija u ovoj oblasti, a prošle godine je usvojila Strategiju za veštačku inteligenciju koja je čini interoperabilnom sa istraživačke tačke gledišta sa najrazvijenijim zemljama sveta“, rekao je ministar Ivan dopisniku Radija Rumunije u Parizu.
-
Zajednička deklaracija o veštačkoj inteligenciji
58 zemalja sa svih kontinenata potpisalo je u utorak u Parizu zajedničku deklaraciju za „otvorenu, inkluzivnu i etičku veštačku inteligenciju“, na kraju sastanka kojim su kopredsedavale Francuska i Indija. „Naglašavamo potrebu za globalnim razmišljanjem, posebno o pitanjima bezbednosti, održivog razvoja, inovacija, poštovanja i zaštite ljudskih prava, jednakosti između žena muškaraca, lingvističku različitost, zaštitu potrošača, kao i prava intelektualne svojine“ – navodi se u deklaraciji kojoj su se pridružile zemlje iz Evropske unije, Kanade, Indije, Kine i Afričke unije. Domaćin sastanka, francuski predsednik Emanuel Makron, koga citira dopisnik Radija Rumunije u Parizu, kaže da „želimo okvir koji izbegava korišćenje veštačke inteligencije za masovnu kontrolu. Dakle, mi ovde postavljamo ne samo temelje inovacije i napretka, već i temelje poverenja, što će omogućiti veštačkoj inteligenciji da napreduje i bude održiva“.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, najavila je pokretanje, pod nazivom „Inicijativa šampiona“, najvećeg u svetu javno-privatnog partnerstva za rekordna ulaganja u ovoj oblasti na nivou zajednice, od 200 milijardi evra. Ministar ekonomije i digitalizacije Bogdan Gruja Ivan izjavio je za Radio Rumunija da je Bukurešt spreman da odigra svoju ulogu u razvoju ove tehnologije budućnosti. Bogdan Gruja Ivan:
„Evropa je konačno shvatila koliko je važno biti za stolom onih koji definišu budućnost sveta. Zbog toga je Rumunija ovde. Pre dva meseca potpisali smo ugovor o finansiranju 64 miliona evra za rumunsko čvorište veštačke inteligencije, koje povezuje tehničke univerzitete u Rumuniji i koje nas automatski uvodi u ovaj projekat Evropske komisije kao regionalni istraživački centar.“
Kako napominju međunarodni mediji, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija nisu među potpisnicima zajedničke deklaracije, zbog razlika u mišljenjima u pogledu regulisanja novih tehnologija. Za razliku od Evrope koja želi da se brže organizuje, definišući okvir za razvoj veštačke inteligencije, Amerikanci žele da ulože „sve moguće napore da podstaknu politike za rast” u ovoj oblasti. Prema rečima novog potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, republikanca Dž.D. Vensa, prekomerna regulacija bi mogla da ubije industriju u procvatu. Stav Vašingtona i Londona, navode i komentatori, istakao je sučeljavanje dva pogleda na svet.
-
Indeks percepcije korupcije u 2024. godini (12.02.2025)
Prema saopštenju nevladine organizacije Transparensi internešnel (Transparency Internacional) nivo korupcije na globalnom planu je i dalje veoma visok, u vreme kada su napori o suzbizjanju korupcije u padu. Odsustvo adekvatnih mera protiv korupcije ima teške posledice na odbranu demokratije, zaštitu životne sredine, suzbijanje klimatskih promena, promovisanje i zaštitu ljudskih prava na globalnom planu. Prema indeksu percepcije korupcije u 2024. godini u zemljama Evropske unije primećen je trend stagnacije pa i slabljenja antikorupcijskih napora, a to u velikoj meri doprinosi iskompromitovanju principa pravne države, smanjenju stepena javnog integriteta, ograničavanju pripstupa pravosudju i smanjenju stepena javnog integriteta. Svi ovi aspekti imaju negativne posledice na svakodnevni život gradjana, na slab kvalitet javnih usluga, izloženost korupcijskim akcijama ili ugrožavanju sredine nelegalnim praksama, tvrdi Transparensi internešnel. Evropska unija ima najbolje rezultate na rang listi Transparensi interenšnela, koji se baziraju na 13 nezavisnih izvora, uključujući Svetsku banku i Svetski medjunarodni forum. Na ovoj listi prvo mesto zauzima Danska sa 90 poena, ispred Finske sa 88 i Luksemburga sa 81 poenom. Najveći pad zabeležile su Nemačka sa 75 poena, za 3 poena manje u odnosu na 2023. godinu, Austrija i Francuska sa 67 poena, sa manjkom od 4 poena, Slovačka sa 49 poena i minusomm od 5 poena i Malta sa 46 poena i minusom od 5 poena. Iako je u društvu zemalja koje su postigle stabilan rezultat, Rumunija zaostaje mnogo za prosekom Evropske unije i treću godinu razedom nalazi se medju zemljama sa najslabijim rezultatima u suzbijanju korucije na istom mestu sa Maltom sa 46 od ukupno 100 poena. Transparensi internešnal Rumunija navodi da je saradnja svih društvenih aktera, od akademskih krugova, javnih institucija, političke klase, privatnog sektora i gradjanskog društva od izuzetnog značaja. Istovremeno konstantne implikacije ovih aktera u formiranju jednog primernog društva su veoma važne i imaju odgovornost za suzbijanje korupcije. Na nacionalnom nivou Transparensi internešnel Rumunija preporučuje da se poboljša svest gradjana o značaju primene Zakona o zaštiti upozorivača od javnog interesa. Potrebno je takodje da se uskladi zakonodavstvo o javnom integritetu, da vlast preuzme odgovornost za primenu antikorupcijskog programa koji bi omogučio Rumuniji da postigne najmanje 50 poena do 2027. godine ili da se primene posebni obrazovni programi za učenike i studente.
-
Vesti dana (11.02.2025)
Ambasada Rumunije u Srbiji saopštila je da su školske torbe stigle u škole u Majdanpeku, gde deca rumunske nacionalnosti pohađaju časove rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture. Pokloni koje nudi Ambasada u Srbiji, uz podršku Departmana za Rumune u rasejanju, imaju za cilj da podstiču decu rumunske nacionalnosti da gaje jezik njihovih predaka, rumunski jezik, dodali su iz diplomatskog predstavništva.
Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije, obratio se na plenarnoj sednici parlamenta porukom „Zajedno gradimo budućnost“. U ovim teškim vremenima za sve nas uspeli smo da, usvajanjem državnog budžeta za 2025. godinu, obezbedimo značajna sredstva za finansiranje naših škola, lokalne administracije i za potrebe Saveza Srba, krovne organizacije srpske zajednice. Hvala svima na bezrezervnoj podršci, posebno kolegama iz poslaničke grupe nacionalnih manjina, rekao je Krstić.
Srpska energetska kompanija Naftna industrija Srbije (NIS), koju kontroliše Gasprom, razmatra, zbog poteškoća na tržišta u Bugarskoj i Rumuniji, odustajanje od poslovanja na oba tržišta, objavio je sajt seenews.com, koji je preuzeo Novinite. U izveštaju kompanije iz četvrtog kvartala 2024. godine navodi se da se analizira mogućnost napuštanja ovih zemalja, uključujući potencijalnu prodaju ili zatvaranje poslovanja. NIS razmatra svoje opcije za rešavanje poteškoća sa kojima se suočava u Bugarskoj i Rumuniji. U Rumuniji, NIS ima 19 benzinskih stanica i bavi se poslovima istraživanja gasa i nafte. Tržišni udeo kompanije u Rumuniji je nizak, sa 0,4% ukupnog tržišta goriva i 0,6% maloprodajnog tržišta u 2024. Pored potencijalnog izlaska iz Bugarske i Rumunije, NIS je zabeležio pad neto dobiti od 77% na 88,6 miliona dolara i pad operativne dobiti od 35% u 2024. godini, dok su investicije porasle za 36%. Ministarstvo finansija SAD je početkom januara uvelo sankcije ruskim proizvođačima nafte Gasprom njeft i Surgutneftegaz, kao i 183 broda koji su prevozili rusku sirovu naftu, pošto Vašington želi da smanji prihode koji Moskva koristi za finansiranje rata u Ukrajini. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 10. januara da je ruskim kompanijama Gasprom njeft i Gasprom dat 45-dnevni period da izađu iz akcionarijata srpske naftne kompanije Naftna industrija Srbije. NIS je podneo zvaničan zahtev Ministarstvu finansija SAD za 90-dnevnu suspenziju režima sankcija.
Prema žrebu održanom u Nionu u Švajcarskoj, reprezentacija Rumunije raspoređena je u Grupu A, zajedno sa Španijom, Finskom, Kosovom, Kiprom i San Marinom, na preliminarnim utakmicama Evropskog prvenstva Under-21 koje će se održati 2027. godine. Rumunija će se prvi put sresti sa Kosovom na Under-21, posle napetih utakmica senjorskih timova tokom poslednjih godina, koje su završene prekinutim, suspendovanim utakmicama i sankcijama UEFA. Finalni turnir u trajanju od dve godine, čiji su domaćini Srbija i Albanija, poslužiće kao kvalifikaciona faza za timove iz Evrope za Olimpijske igre 2028. u Los Anđelesu. Preliminarne utakmice će početi u martu 2025. i završiće se u oktobru 2026.
Rumunski tehničar Đani Krecu novi je selektor muške odbojkaške reprezentacije Srbije, potvrdio je Odbojkaški savez Srbije, navodi se na Fejsbuk stranici saveza iz Bukurešta. Đani Krecu je do sada bio trener poljskog tima SKRA Belhatov. Krecu je u poslednje tri godine bio trener reprezentacije Slovenije, sa kojom je osvojio bronzanu medalju na EURO 2023 i završio na 4. mestu na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. Proglašen je za selektora godine u Evropi 2022. „Velika mi je čast što sam selektor Srbije. Biti trener u sportskoj zemlji kao što je Srbija je zaista posebno za mene, ali rekao bih da bi bilo posebno za svakog trenera na svetu. Dobro poznajem igrače, na ovom nivou svi smo upoznati sa detaljima svake ekipe. U poslednje dve godine igrao sam četiri puta protiv Srbije kao selektor Slovenije. Znam da je ovo veliki izazov, ali sam ga upravo zato i prihvatio, rekao je selektor Rumunije.
-
Proglašen je budžet za 2025
Predsednik u ostavci Klaus Johanis potpisao je ukaze za proglašenje Zakona o državnom budžetu za 2025. godinu i Zakona o državnom budžetu za socijalno osiguranje. Dva normativna akta brzo su odobrena prošle nedelje na ponovnoj plenarnoj sednici parlamenta u Bukureštu. Iz opozicije, parlamentarci Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), USR, SOS Rumunija i Partija mladih ljudi (POT) podneli su hiljade amandmana, ali su oni jedan po jedan odbijeni glasanjem većinske koalicije Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR). Opozicija je optužila da su zbog brzine mnogi amandmani odbijeni bez temeljne provere.
S druge strane, budžeti ministarstava su usvojeni u formi dobijenoj od izveštajnih odbora, a jedan od retkih prihvaćenih amandmana tiče se dopune sredstava Ministarstva zdravlja. Istovremeno, drugim amandmanom, eliminisano je izdvajanje iznosa od 700.000 leja (oko 140.000 evra), prvobitno predviđenih u budžetu Ustavnog suda, za izmirenje lekova za zaposlene u instituciji i penzionisane bivše sudije. Nacrt budžeta za 2025. godinu Vlada je usvojila 1. februara i izgrađen je na ekonomskom rastu od 2,5% i budžetskom deficitu od 7% bruto domaćeg proizvoda.
Budžet za 2025. godinu omogućiće nastavak procesa razvoja zemlje, rekao je premijer Marčel Čolaku. Povećani su iznosi koji se izdvajaju za Ministarstvo zdravlja, autoputeve i železnice, ali i za obrazovanje, naglasio je on, odbacujući ideju o štednji. Sa svoje strane, ministar finansija Tancoš Barna izjavio je da je državni budžet za 2025. „skroman“ i da se zasniva na opreznom povećanju prihoda, „bez preterivanja“. Tvrdio je da ima „dovoljno novca za plate, penzije i socijalna davanja”. Budžet je kritikovala ne samo opozicija, već i udruženja poslodavaca i sindikati, a stručnjaci Fiskalnog saveta su ocenili da su prihodi precenjeni.
Budžet za 2025. godinu pojavljuje se nakon što je delegacija Međunarodnog monetarnog fonda krajem prošle nedelje zaključila razgovore koje je vodila u Bukureštu sa predstavnicima glavnih institucija odgovornih za monetarnu i fiskalnu politiku Rumunije. To nije bila evaluaciona misija, već samo informativna, a premijer Marčel Čolaku je stručnjacima preneo opredeljenje da se ispoštuje budžetski deficit dogovoren sa Evropskom komisijom i da se sprovedu reforme preduzete kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost. Međunarodni monetarni fond je svoje najnovije prognoze o evoluciji rumunske privrede objavio u jesen prošle godine, kada je procenio deficit za 2025. godinu, koliko je utvrdila vlada, od 7%. Procene Međunarodnog monetarnog fonda su, međutim, optimističnije, kako u pogledu privrednog rasta, 3,3%, u poređenju sa samo 2,5% koje predviđaju vlasti u Bukureštu, tako i inflacije, izračunate na 3,6%, ispod cilja od 4,4% koji je postavila izvršna vlast.
-
Reakcije na ostavku predsednika Rumunije Klausa Johanisa (11.02.2028)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis najavio je ostavku na ovu dužnost sa napomenom da je doneo ovu odluku da bi se izbegla politička kriza u zemlji. U izjavi za medije, Klaus Johanis je podvukao da je inicijativa opozicionih partija o suspenziji predsednika države nepotrebna, neosnovana i štetna. Ponovio je da nije prekršio Ustav i upozorio na opasnost od ulaska Rumunije u krizu, ako bi počela inicijativa za opoziv šefa države: ,,Na unutrašnjem planu, društvo će biti podeljeno, neće se više govoriti o predstojećim predsedničkim izborima i kako će Rumunija dalje. Naši partneri neće razumeti zašto je Rumunija opozvala predsednika nakon početka procedure za izbor novog šefa države. Da bi poštedeo Rumuniju i njene stanovnike od ove krize, ove nepotrebne i negativne evolucije, podnosim ostavku na mesto predsednika države.’’
Lideri vladajuće koalicije u Bukureštu izjavili su da nisu znali o nameri predsednika Johanisa da podnese ostavku, ali su dodali da je ova inicijativa bolja od eventualne suspenzije, koja bi komplikovala političku situaciju. Premijer Marčel Čolaku je izjavio:,,Nisam znao o ostavci, Nisam veliki pristalica predsednika Johanisa. Nisam ni glasao za njega.’’
Johanis je sada prošlost, kaže lider Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji Kelemen Hunor. Hunor je rekao da su u predsednika Johanisa pre 10 godina položene ogromne nade, a sada ostavlja za sobom tenzije u društvu: ,,Izabran je sa velikim nadama i šansom da postane dobar predsednik za sve stanovnike i zajednice. Odlazi sada ostavljajući za sobom frustracije, razočarenja, ali istovremeno otvara nama šansu i koaliciji da biramo koalicionog kandidata za dobrog predsednika za sve nas.
Opozicione suveranističko-izolacionalističke partije, Partija mladih ljudi (POT), Alijansa za ujedinjenje Rumunije (AUR), S.O.S Rumunija kao I proevropska Unija spasite Rumuniju (USR), potpisnice inicijative za supenziju predsednika države, pozdravile su odluku Klausa Johanisa o podnošenju ostavke, sa napomenom da ova dolazi prekasno i ne odgovara na vruća pitanja društva. Lider Unije spasite Rumuniju Jonuc Mošteanu je izjavio: ,,Odluku su svi očekivali. I Unija spasite Rumuniju je pomogla da se ovo dogodi. Svi proevropski kandidati imaju veće sanse bez predsednika Johanisa u vreme izborne kampanje.’’
Predstavnici Alijanse za ujedinjenje Rumuna pozdravili su gest Klausa Johanisa i najavili da će tražiti i izglasavanje nepoverenja vladi premijera socijaldemokrate Marčela Čolakua. Medjunarodni mediji reagovali su posle najave istorijske ostavke predsednika Johanisa. ,,Klaus Johanis odlazi posle kontroverznog mandata tokom kojeg je dostigao visoki stepen nepopularnosti’’ pise agencija Frans pres, dok Roiters precizira da je predsednik Rumunije podneo ostavku da bi izbegao supenziju pre ponavljanja predsedničkih izbora.
-
Vesti – 10.02.2025
Klaus Johanis je u ponedeljak najavio ostavku na mesto predsednika Rumunije. On je napomenuo da će napustiti funkciju 12. februara. Parlament je pokrenuo proceduru razrešenja, ali to je beskorisan, neosnovan korak jer nikada nisam prekršio Ustav, rekao je Klaus Johanis. Šef države je upozorio da će cela inicijativa imati efekte na domaćem i međunarodnom planu. Prethodno su zajednički biroi dva doma odlučili da Parlament u utorak na zajedničkoj plenarnoj sednici raspravlja o zahtevu opozicije za suspendovanje Klausa Johanisa. Dokument je potpisalo 178 parlamentaraca, većinom iz prosuverene opozicije. Drugi mandat Klausa Johanisa – i poslednji – istekao je 21. decembra 2024. godine. Ustavni sud je odlučio i da poništi predsedničke izbore, zbog stranog mešanja u novembarske izbore, i da zadrži Klausa Johanisa na funkciji dok se ne postavi novi predsednik.
Opozicione stranke u bukureštanskom parlamentu, koje su pokrenule proceduru za suspenziju predsednika Klausa Johanisa, pozdravile su njegovu odluku da podnese ostavku. Poslanik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Dan Tanasa izjavio je da Johanis nezakonito zauzima najviši položaj u državi i da ga Rumuni više ne žele. Takođe iz opozicije, predsednica Unije Spasimo Rumuniju (USR) Elena Laskoni izjavila je da ostavka Klausa Johanisa ne daje odgovore u vezi sa otkazivanjem prošlogodišnjih izbora i da su, dalje, potrebne suštinske promene u odnosu građana i državnih institucija. U ime vladajuće koalicije, iz Nacionalne liberalne partije (PNL), gradonačelnik grada Kluž-Napoka (severozapad) Emil Bok rekao je da je ostavka poželjnija od suspenzije, što bi zakomplikovalo i domaću scenu i kredibilitet Rumunije u inostranstvu. Zauzvrat, gradonačelnica Krajove (jugozapad) Olguca Vasilesku, iz Socijaldemokratske stranke (PSD), istakla je da je, iz perspektive predsedničkih izbora, opcija na koju ide koalicija bivši liberalni lider Krin Antonesku. Potonji je smatrao da je ostavka Klausa Johanisa mudra odluka kojom je izbegnuto pokretanje procesa suspenzije i organizovanje referenduma.
Rumunski premijer Marčel Čolaku kaže da je potrebna zakonodavna intervencija kako bi svi proizvodi u velikim prodavnicama imali istu komercijalnu cenu. On je u onlajn objavi pokazao koje je rumunske proizvode kupio dan pre bojkota supermarketa koji su za danas najavile pristalice bivšeg predsedničkog kandidata Kalina Đorđeskua. 800.000 Rumuna radi u preko 4.500 velikih prodavnica otvorenih u zemlji, a porezi koji plaćaju predstavljaju 13% državnih prihoda. Pored toga, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u maloprodajnim objektima u Rumuniji 70% proizvoda je rumunskih. Ranije ovog meseca, u nekoliko balkanskih zemalja, kupci su se pridružili velikom bojkotu supermarketa, usred rasta cena hrane. Protesti koji su počeli u Hrvatskoj proširili su se na Bosnu, Crnu Goru i Srbiju.
Rumunski predsednik u ostavci Klaus Johanis potpisao je u ponedeljak ukaze za proglašenje Zakona o državnom budžetu za 2025. godinu i Zakona o državnom budžetu za socijalno osiguranje. Njih je prošle nedelje odobrio ponovo ujedinjeni plenarni sastanak parlamenta. Budžet je izgrađen na ekonomskom rastu od 2,5% i budžetskom deficitu od 7% bruto domaćeg proizvoda. Ministar finansija Tancoš Barna izjavio je, na ponovnoj plenarnoj sednici zakonodavnog tela, da je državni budžet za 2025. „skroman“ i da se „bez preterivanja“ zasniva na opreznom povećanju prihoda. On je istakao da Zakon o budžetu državnog socijalnog osiguranja predviđa „pre svega isplatu penzija“.
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda zaključila je razgovore koje je vodila u Bukureštu sa predstavnicima glavnih institucija odgovornih za monetarnu i fiskalnu politiku Rumunije. To nije bila procenjivačka misija, već samo informativna, a premijer Marčel Čolaku je stručnjacima Međunarodnog monetarnog fonda preneo opredeljenje Izvršne vlasti da se uklopi u budžetski deficit od 7% bruto domaćeg proizvoda i sprovede reforme preduzete kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost. Međunarodni monetarni fond je svoje najnovije prognoze o kretanju rumunske privrede objavio u jesen prošle godine, kada je za kraj 2025. procenio deficit na nivou koji je odredila Vlada – 7%. Procene Fonda su, međutim, optimističnije kako u pogledu privrednog rasta, 3,3%, u poređenju sa samo 2,5% koliko su uračunale vlasti u Bukureštu, tako i inflacije, izračunate na 3,6%, ispod cilja od 4,4% koji je postavila Vlada. Sa svoje strane, predstavnici Svetske banke pozdravili su vladin plan reformi i pažnju koja se posvećuje investicijama, ističući da je Rumunija snažan i otporan partner.
Kosovski premijer, levičarski nacionalista Aljbin Kurti, tvrdi da je pobedio na nedeljnim parlamentarnim izborima, rekavši da je optimista u pogledu formiranja nove vlade. Za razliku od prethodnog mandata, međutim, njegova stranka neće moći sama da formira većinu. Kurti i lideri drugih kosovskih stranaka jasno su stavili do znanja da nemaju nameru da sarađuju, pa je nejasno kako će se formirati izvršna koalicija u Prištini.
Rumunska policija i dalje traga za napadačima umešanim u subotnji nasilni skandal u Urzičeniju (jug, nedaleko od Bukurešta), u kojem su dve osobe poginule, a pet povređeno. Policija je u nedelju pronašla nekoliko komada oružja zakopanog u gradskom dvorištu – lovačku pušku, pištolj sa nesmrtonosnim okvirom i torbicu sa pet metaka. Prema prvim izveštajima, sukob je izbio između pripadnika dva klana, a razlog je navodno bio vezan za vezu dvojice mladića. Preko 25 ljudi učestvovalo je u nasilnom događaju.
-
Zaključci misija MMF-a i SB (10.02.2025)
Delegacije Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke zaključile su razgovore koje su održali u Bukureštu sa predstavnicima glavnih institucija odgovornih za monetarnu i fiskalnu politiku Rumunije. Tim MMF-a sastao se sa predstavnicima nove Vlade i Narodne banke kako bi analizirali nedavna finansijska i ekonomska kretanja i ažurirali makroekonomske izglede.
Trenutno, zemlja nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali finansijska institucija godišnje procenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija iz člana IV.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku preneo je ekspertima MMF-a posvećenost Vlade da se uklopi u budžetski deficit od 7% bruto domaćeg proizvoda i da sprovede reforme koje su obuhvaćene kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti. Premijer je izneo mere za smanjenje troškova osoblja, restrukturiranje budžetskog aparata i administrativno-teritorijalnu reorganizaciju – prioritete za naredni period. Ministar finansija Tančos Barna potvrdio je tokom sastanka sa ekspertima MMF-a posvećenost Vlade smanjenju budžetskog deficita i stvaranju praktičnije države u narednih sedam godina, povećavajući izdvajanja za investicije koje podržavaju privredu. Takodje, ministar finansija je napomenuo da se mora preduzeti niz mera kako bi se postepeno uspostavila ravnoteža budžeta i izbegla ekonomska kriza slična onoj iz 2009. godine.
MMF je svoje najnovije prognoze o razvoju rumunske privrede objavio u jesen prošle godine, kada je za kraj 2025. procenio deficit na nivou koji je izradila Vlada – 7%. Procene Fonda su, međutim, optimističnije kako u pogledu privrednog rasta 3,3%, u poređenju sa samo 2,5% koliko je predvidela Vlada u Bukureštu, tako i inflacije, izračunate na 3,6%, ispod cilja od 4,4 koji je postavila Vlada.
Predstavnici Svetske banke su sa svoje strane pozdravili vladin plan reformi i pažnju koja se posvećuje investicijama, ističući da je Rumunija snažan i otporan partner. Radi boljeg upravljanja zajedničkim projektima, dve strane su dogovorile mehanizam rada sa češćim sastancima u narednom periodu. Izvršni direktor grupe Eudjene Rugenat izjavio je da će Svetska banka proširiti investicije u Rumuniji u energetiku, zelenu tranziciju, infrastrukturu i druge oblasti sa potencijalom rasta. Predstavnici institucije takođe su izjavili da cene podršku koju je Rumunija pružila Republici Moldaviji i Ukrajini, kao i doprinos Bukurešta u obezbeđivanju stabilnosti u regionu.
Premijer Marčel Čolaku izjavio je da vlasti nastavljaju da podržavaju razvoj infrastrukture, poljoprivrednog, industrijskog i građevinskog sektora. Projekti za unapređenje medicinskih i energetskih usluga takođe će se nastaviti.
-
Nepravilnosti u vezi sa izložbom u Asenu (10.02.2025)
Holandska policija pokušava da uđe u trag artefaktima iz rumunske riznice koji su ukradeni 25. januara iz muzeja Drents u Asenu. Trojica pritvorenih u ovom slučaju odbijaju da kažu šta su uradili sa ukradenim predmetima, šlemom i tri zlatne narukvice, a četvrti osumnjičeni, koga su vlasti identifikovale, još nije uhvaćen. Holandski detektiv za umetnost veruje da postoji 50% rizika da su lopovi već istopili zlatne artefakte, što podstiče uzbuđenje rumunske strane i strahove o tome kako će se ovaj slučaj završiti. Činjenica da je policija brzo uhapsila osumnjičene daje pomenutom detektivu nadu da lopovi nisu imali vremena za to, ali ga zabrinjava njihovo insistiranje da policiji ne kažu gde se nalaze artefakti, piše holandska štampa. Kontrolno telo premijera u Bukureštu je proverilo kako je protekla pozajmica predmeta iz Nacionalnog muzeja istorije u Bukureštu muzeju Drent i kako je organizovana izložba. Izveštaj je, s jedne strane, otkrio zakonske nedostatke ili rupe u pogledu zaštite kulturnog nasleđa, a s druge strane, odstupanja od poštovanja zakonskog okvira koji reguliše privremeni izvoz klasifikovanih pokretnih kulturnih dobara. Provere su ukazale na činjenicu da mere i uslovi bezbednosti i protivprovalnog obezbeđenja koje su predlagali strani entiteti kojima su artefakti pozajmljeni nisu bili predmet specijalizovanih analiza. Situacija je uzrokovana, s jedne strane, nedostatkom utvrđenih pravila u ovom smislu i nedostatkom uspostavljanja specifičnih atribucija unutar organizacionih struktura i subjekata uključenih u odobravanje privremenog izvoza. Analiza bezbednosnih mera koje je Nacionalni muzej istorije prihvatio za organizovanje privremene izložbe u muzeju Drent u Holandiji, u poređenju sa merama utvrđenim za izložbe u Madridu i Rimu, pokazala je da su mere bile manje rigorozne, bar u pogledu obezbeđenja specijalizovanog osoblja 24h/24h. S druge strane, koraci u vezi sa organizacijom izložbe u Holandiji nisu bili predmet analize i formalnog odobrenja upravnog odbora uspostavljenog na nivou muzeja. Ovo ponašanje je predstavljalo odstupanje od pravila koja regulišu organizaciju i rad Nacionalnog muzeja istorije Rumunije. Konstatovano je da za neka od ovih dobara poslednja procena u svrhu osiguranja izvršena je pre više od 14 godina, iako je po pravilu ova operacija morala da se odvija u intervalima od 10 godina. Rezultat provera dostavljen je Tužilaštvu pri Vrhovnom kasacionom sudu. S tim u vezi, ministarka culture, Natalija Intotero, najavila je da će predložiti pooštravanje zakonodavnog okvira koji reguliše uslove pod kojima se izložbe mogu održavati u inostranstvu.
-
Sport (10.02.2025)
TENIS
Ruska teniserka Anastasija Potapova osvjila je titulu na Transilvanijan openu u Kluž–Napoki. U finalu Ruskinja je sa 2-1, po setovima 4-6, 6-1, 6-2 savladala Italijanku Lučiju Bronzeti. Potapova, glavna favoritkinja Transilvanijan opena sa ukupnim nagradnim fondom od 275 000 dolara, došla je do svoje treće WTA titule u karijeri posle dva sata igre. U nedelju u finalu ženskih dublova Rumunkia Žaklin Kristijan i Italijanka Andjelika Morateli izgubile su od Belgijanke Magali Kempen i Čehinje Ane Sisikove sa 3-6, 1-6.
U finalu teniskog turnira u Dubaju sa ukupnim nagradnim fondom od milion dolara Švajcarkinja Belinda Benčič savladala je Amerikanku Ešli Kruger rezultatom 4-6, 6-1, 6-1. Prethodnu titulu u Dubaju 27. godišnja Benčič osvojila je u 2023. godine. Benčič je u polufinalu eliminisala Kazahstanku Elenu Ribakinu sa 3-6, 6-3, 6-4.
Titule na teniskom terenima u Roterdamu i Dalasu osvojili su Španac Karlos Alkaraz i Kanadjanin Denis Šapovalov. Alkaraz je u finalu turnira serije 500 u Roterdamu sa 2-1 (6-4, 3-6, 6-2) savladao Australijanca Aleksa De Minora, a Denis Šapovalov u Dalasu porazio Norvežanina Kasepra Ruda sa 7-6, 6-3.
RUKOMET
U Grupi A Lige šampiona rukometašice CSM Bukurešta savladale su u nedelju na domaćem parketu Podravku Vegetu rezultatom 31-30 (16-16). Posle ravnopravne borbe u prvom poluvremenu Rumunke su uspele da steknu prednost od 5 golova, ali po nepisanom pravilu usporile su ritam i borbene rukometašice Podravke nisu se pomirile sa porazom, postigle su četiti uzastopna gola i u poslednjim sekundama propustile veliku šansu da se vrate iz Bukurešta sa osvojenim bodom. Elizabet Omoregije sa 6, Monika Kobilinska sa 5 i Krina Pintea sa 5 golova bile su najefikasnije rukometašice CSM Bukurešta. U timu Podravke istakle su se Mateja Pletikosić sa 5, Katarina Pandja sa 5 i Tina Barišić sa 5 golova. U Grupi A Lige šampiona u subotu Ferencvaroš je savladao Storhamar 26-25, Mec je pobedio Nikobing Falster sa 30-22, dok je Krim Merkator savladao rumunsku Gloriju Bistricu sa 28-25. 16. februara CSM gostuje kod Storhamara, a Glorija Bistrica dočekuje Mec. U grupi B Mec zauzima prvo mesto sa 23 boda, Ferencvaroš je na drugom mestu sa 20 bodova, a CSM Bukurest na trećem sa 14 bodova. Timovi sa prvog i drugog mesta plasiraće se direktno u četvrtfinale, a timovi od 3. do 6. mesta tražiće šansu za plasman u četvrfinale u plej-ofu.
Naš drugi predstavnik Rapid Bukurešt doživeo je u nedelju u gostima 10 uzastopni poraz u Grupi B Lige šampiona. Rumunke su izgubile u Nemačkoj od Ludvigzburga rezultatom 24-30 (14-17). Nemice, prošlogodišnje finalistkinje Lige šampiona, došle su brzo do vodstva od 6-0 i na poluvreme vodile sa 17-14. U drugom poluvremenu Rumunke su izjednačile na 20-20, ali ponestalo je snage i koncentracije tako da je bolji tim zasluženo slavio. Najefikasnija rukometašica u slabom timu Rapida bila je Albertina Da Kruz Kasoma sa 6 golova. Ksenija Smits sa 7 i Johana Budsen sa 4 gola bile su najefikasnije rukometašice Ludvigzburga. U subotu Budućnost Podgorica je poražena na domaćem terenu od Odenzea rezultatom 24-33, Gjor Audi ETO je za zelenim stolom savadao Vajpers Kristijansand sa 10-0, a Tim Esbjerg je savladao Brest Bretanj sa 36-27. 23. februara u poslednjem kolu Rapid gostuje u Podgorici.
Poražene su i rukometašice Glorije Bistrice-Nasaud. U Ljubljani Rumunke su u grupi A Lige šampiona izgubile od Krim Merkatora sa 25-28 (13-12). Posle novog poraza Rumunke imaju minimalne šanse da se plasiraju u plej-of. Dagmara Nokun je bila najefikasnija rukometašice Dunare Brajila sa 7 golova. Tamara Horaček sa 10 i Ana Abina sa 5 golova dale su najveći doprinos pobedi Krima.
U subotu u Stavangeru u Grupi B EHF Lige Evrope rukometašice CSM Ramniku Valča savladale su domaću Solu sa 38-34. Posle odlične igre u prvom poluvremenu i prednosti od 7 golova, Rumunke su usporile ritam i dozvolile Norvežankama da se približe ali pobeda nije nijednog trenutka nije bila pod znakom pitanja. Anike Volik sa 6 i Šarlot Kolevova sa 5 bile golova bile su najefikasnije rukometašice Valče. U timu Sole najstaknutija rukometašica u meču sa Rumunkama bila je Malin Holta sa 14 golova. U nedelju Borusija Dortmund je na domaćem terenu savladala Ikast sa 30-27. Valča vodi u grupi sa 7 bodova ispred Ikasta sa 4, Borusije sa 4 i Sole sa 2 boda. U predposlednjem kolu 15. februara Valča dočekuje Borusiju Dortmund.
Nažalost rukometašice Dunare Brajila poražene su u subotu u Grupi A EHF Lige Evrope u Nemačkoj od domaćeg Turingera rezultatom 28-38 (11-16). Posle tri pobede u grupi, Dunarea je doživela tezak poraž u Nemačkoj. Mireja Gonzales Alvares sa 6 golova i Marija Kanaval sa 4 gola bile su najbolje rukometašice Dunere. U timu Turingera istakle su se posebno Johana Rajhert sa 12, Rike Petersen sa 9 i Nasuki Ajzava sa 5 golova. U subotu Larvik je savladao Elče rezultatom 30-23. U grupi A Lige Evrope vodi Turinger sa 6 bodova ispred Dunare sa 6, Larvika sa 4 i Elčea bez boda. 15. februara u predposlednjem kolu Dunarea Galaci igra u Španiji protiv Elčea.
RAGBI
Ragbi reprezentacija Rumunije plasirala se na završni turnir Svetskog kupa, pošto je u subotu uveče savladala u Monsu reprezentaciju Belgije sa 31-14 (10-7). Ovom pobedom reprezentacija naše zemlje je obezbedila 10. učešće na Svetskom kupu. U prvom kolu Evropskog prvenstva u ragbiju Rumunija je savladala Nemačku sa 48-10. U nedelju Portugal je savladao Nemačku sa 56-14. 15. februara Rumunija dočekuje Portugal
BOKS
Rumunska bokserka Lakrimioara Perižok osvojila je zlatnu medalju na turniru Boxam Elite u španskom gradu Nusija. U kat.57 kg. Perižok je savladala Engleskinju Vivijen Persons. Srebrne medelje u Španiji osvojile su i Rumunke Klaudija Nekita u kat. 60 kg. i Mihaela Badesku u kat. 52 kg.