Radio România Internațional

Category: Aktuelnosti

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (08.02.2025)

Nakon zelenog sveta stručnih komisija, Parlament Rumunije usvojio je zakone o državnom budžetu i budžetu socijalnog osiguranja za 2025. godinu. Državni bužet predvidja privredni rast od 2,5% i deficit od 7% bruto društvenog proizvoda. Prošle godine budžetski deficit iznosio je skoro 9%, tako da je Vlada Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madraja u Rumuniji (UDMR) prinudjena na preduzmanje mera za postepeno smanjenje budžetskog deficita. Vlast tvrdi da se rebalansom budžeta investicije sigurno neće smanjiti. Ministar finansija Tancoš Barna je izjavio da su ispunjeni svi uslovi da se rekordnim investicijama podrži razvoj zemlje, da će se obezbediti finansijska sredstva za penzije i plate i zaštiti najpogodjenije kategorije društva. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) optužila je vlast za precenjivanje budžestkih sredstava, zaduživanje zemlje i eliminisanje pojedinih poreskih olakšica.

Izglasavanje državnog budžeta za 2025. godinu nije bio najvažniji parlamentarni dogadja tekuće nedelje. Predstavnici proevropske i suveranističke opozicije zahtevali su burno ostavku socijaldemokratskog premijera Marčela Čolakua zbog nejasnih veza sa bivšom poslanicom Socijaldemokratske partije Laurom Vikol, koja je četiri godine bila predsednica Pravne komisije Parlamenta, i sa njenim suprugom Vladimirom Čorbom. Tužilašto tereti Vikol i Čorbu za finansijski inženjering, prevaru klijenata i proneveru 195 miliona evra. Optuženi nisu predali plaćene stanove pravnim i fizičkim licima. Supružnicima Vikol i Čorba i još trojici optuženih iz rukovodeće strukture firme Nordis izrečen je 30. dnevni pritvor posle opširne pretrage u inostranstvu i zemlji. Postupak se vodi protiv 40 fizičkih lica i 32 firme. Istražni ograni tvrde da su isti stanovi prodavani više puta. Tužilastvo je zaplenilo više stotina stanova, poslovnih prostorija, terena, automobila, akcija i blokiralo bankarske račune osoba i umešanih firmi u ovu aferu. Uprava prihoda je najavila unutrašnju kontrolu nakon izjave tužilaca da su protiv četiri poreska inspektora pokrenute istrage za favorizovanje kriminala. Tužioci nisu preduzeli nikakve mere protiv grupe Nordis, iako je još pre tri godine konstatovano da postoje mnoge nepravilnosti. Premijer Marčel Čolaku, koji je putovao unajmljenim avionima od strane Nordisa, izjavio je da je platio avioneke karte.

Ne traži se samo ostavka premijera Čolakua. Jedna od suveranističkih partija Alijansa za ujedinjenje Rumuna dostavila je Parlamentu Rumunije novi zahtev, treći po redu, za suspenziju predsednika Klausa Johanisa. Prethodni zahtev su Stalni biroji Parlamenta odbili. Novi zahtev su ovoga puta potpisali i parlamentarci Unije spasite Rumuniju i obećali da će glasati za supsenziju predsednika. Opozicija tvrdi da je prisustvo Johanisa na čelu države nelegitimno. Predsednik je u više navrata odbacio mogućnost ostavke sa obrazloženjem da Ustav nalaže da ostane na ovoj dužnosti sve dok novi predsednik države neće položiti zakletvu. Johanis je ostao na ovoj dužnosti nakon odluke Ustavnog susda o poništenju predsedničkih izbora, iako je njegov mandat istekao 21. decembra prošle godine. U izbornoj trci ulazi i bivši liberalni lider Krin Antonesku kome je prošle nedelje Socijaldemokratska partija potvrdila predsedničku kandidaturu od strane vladajuće koalicije. Prethodno su predsedničku kandidaturu Dijakoneska potvrdili i Nacionalna liberalna partija i Demokratski savez Madjara u Rumuniji.

Kontrolna komisija premijera konstatovala je da postoje zakonske rupe u zaštiti kulturnog blaga Rumunije kao i nepoštovanje pravnog okvira koji propisuje privremeni izvoz mobilnih kulturnih dobara Provereni su uslovi pod kojima su pojedini artefakti iz dačanskog blaga izloženi u danskom Muzeju Drents u Asenu. Kontrolna komisija je zaključila da mere i bezbednosni uslovi protiv kradje, koje je strani entitet predložio, nisu bili predmet stručne analize. Iz Muzeja Drents ukradeni su zlatni šlem iz Kocofeneštija iz 5-4 veka pre Hrista i četiri zlatne narukvice iz Sarmisegetuze Regie, iz drugog veka pre Hrista. Artefakti imaju neprocenjivu vrednost i bili su eksponati na izložbi ,,Dačija-kraljevina zlata i srebra’’ otvorena 7. jula 2024. godine.

,,Moje telo ne može da izdrži toliko da bi stigla tamo gde sam nekada bila. Teško je stići tamo, ja dobro znam šta ovo predpostavlja’’. Ovim rečima se Simona Halep oprostila od daljeg bavljenja tenisom. Halepoova je najbolja rumunska teniserka svih vremena. Oproštaj je najavila u utorak, godinu dana nakon povratka na teniske terene posle devetomesečne suspenzije zbog dopinga. Simona Halep je 64 nedelje bila prvi reket sveta, osvojila je dve grend slem titule, na Roland Garosu i Vimbldonu, i stigla u tri finale, dve na Roland Garosu i jednu na Australijan openu. Osvojila je i 24 wta titule i više od 40 miliona dolara. Po zaradama od tenisa treća je teniserka posle Amerikanki Sirine i Venus Viljams.

8 February 2025
Vesti – 07.02.2025

Kontrolno telo rumunskog premijera otkrilo je nepravilnosti i nemar u organizaciji izložbe u Drentovom muzeju u Asenu, odakle su ukradeni predmeti dačkog blaga. Iz izveštaja, koji je upućen Generalnom tužilaštvu, vidi se da su Nacionalni muzej istorije Rumunije i Ministarstvo kulture prihvatili manje rigorozne mere bezbednosti od onih koje su utvrđene za izložbe u Madridu i Rimu, kao što je nedostatak stalnog obezbeđenja. Drugo odstupanje se odnosi na to što izložba nije imala saglasnost Upravnog odbora Muzeja, kako to nalažu važeći propisi, a ugovor o pozajmici nije zaključen u autentičnoj formi. Pored toga, poslednja je utvrđena vrednost osiguranja robe izložene u Holandiji, a za neke komade je to zasnovano na revalorizaciji izvršenoj pre 14 godina. Prema holandskoj policiji, dobijene su stotine dojava u vezi sa krađom vrednih rumunskih artefakata. Bilo je dosta informacija o mestima na kojima su osumnjičeni viđeni nakon pljačke i ljudima sa kojima su imali kontakt. Policija je prošle nedelje uhapsila trojicu osumnjičenih, dva muškarca i jednu ženu, koji su odbili da kažu gde se nalaze ukradeni predmeti. Sva trojica osumnjičenih su i dalje u pritvoru. Detektiv Artur Brend veruje da postoji 50% šanse da su lopovi već istopili zlatne artefakte: kacigu i tri narukvice, predmete baštine.

Rumunija je pretekla Poljsku po bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika prilagođenom paritetu kupovne moći – otkriva istraživanje koje su pripremili stručnjaci Akademije za ekonomske studije u Bukureštu. Prema citiranom izvoru, Rumunija je i iznad drugih ekonomija u regionu, poput Mađarske, Hrvatske ili Grčke, a njen nominalni bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, koji je u poslednjih pet godina rastao u proseku 11% godišnje, premašio je 80% proseka Evropske unije.

Održavanje makroekonomske stabilnosti, održiv tempo investicija i nastavak reformi su ciljevi rumunske vlade za ovu godinu, rekao je premijer Marčel Čolaku na sastanku sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda u petak u Bukureštu. On je tokom konsultacija istakao opredijeljenost Izvršne vlasti da u ovoj godini ispuni budžetski deficit od 7% bruto domaćeg proizvoda i da nastavi trend smanjenja deficita u narednim godinama, prema Fiskalnom planu dogovorenom sa predstavnicima Evropske komisije. U tom kontekstu, Marčel Čolaku je istakao mere za smanjenje troškova javnog osoblja, restrukturiranje budžetskog aparata i administrativno-teritorijalnu reorganizaciju, koje su uvrštene među prioritete Vlade u narednom periodu. Eksperti Međunarodnog monetarnog fonda takođe su razgovarali sa zvaničnicima Narodne banke Rumunije, uključujući guvernera Mugura Isareskua. Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda nije tražila od Rumunije drastične finansijske mere, povećanje poreza ili druge mere štednje, uverio je ministar finansija Tancoš Barna, koji se u četvrtak sastao sa novim šefom misije Međunarodnog monetarnog fonda u Rumuniji, Južnokorejcem Jong Šik Kangom. Trenutno, Rumunija nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali ta finansijska institucija godišnje procenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija, što predstavlja obaveznu vežbu nadzora za sve zemlje članice.

Plate u Rumuniji će umereno rasti 2025. i 2026. godine, prema poslednjim makroekonomskim prognozama Evropske komisije. Izvršna vlast Evropske unije svoju prognozu opravdava već velikim povećanjem minimalne zarade koju je napravila vlada u Bukureštu, nižom inflacijom i popuštanjem tenzija na tržištu rada, od čega se očekuje dalje smanjenje nezaposlenosti. Stručnjaci Komisije predviđaju značajno usporavanje rasta cena energenata i hrane. Takođe, predviđa se da će prosečna inflacija nastaviti da opada i da će dostići ciljni raspon Narodne banke Rumunije od 2,5% plus ili minus jedan procentni poen, tek krajem 2026. godine.

U Rumuniji će se minimalna bruto osnovna plata garantovana uplatom u zemlji ažurirati svake godine u zavisnosti od stope inflacije i produktivnosti rada, prema odluci Izvršne vlasti, koja uzima u obzir evropsku direktivu u ovoj oblasti. Vlada je na sednici u četvrtak usvojila ažurirani mehanizam – evropski mehanizam obračuna, preuzet kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti, kroz koji evolucija minimalne zarade tako postaje mnogo predvidljivija, izjavio je premijer Marčel Čolaku, precizirajući i da je formula uspostavljena prošle godine zajedno sa socijalnim partnerima. Od početka godine minimalna zarada iznosi 4050 leja.

Ministri spoljnih poslova Češke, Danske, Estonije, Finske, Islanda, Irske, Letonije, Litvanije, Norveške, Poljske, Rumunije i Švedske u zajedničkom pismu pozivaju zemlje G7 da preduzmu dodatne mere za smanjenje prihoda koje Moskva dobija od prodaje svojih energenata. „Ovim prihodima Rusija finansira svoju tekuću agresiju na Ukrajinu, u kontekstu u kojem je trećina ruskih prihoda i dve trećine njenog izvoza vezani za energente“, navodi se u saopštenju rumunskog ministarstva spoljnih poslova. Prema citiranom izvoru, 12 država je „dosledno podržavalo usvajanje najstrožih mogućih restriktivnih mera protiv Rusije“. G7 se stoga ohrabruje da iskoristi gornju granicu cene nafte kako bi osigurala da ona i dalje služi kao značajno sredstvo u ograničavanju tokova prihoda Rusije, da uvede dodatne sankcije moskovskim brodovima „flote duhova“ i akterima koji su uključeni i da razmotri dodatne mere usmerene na pomorski transport ruskog izvoza, navodi se u komunikatu.

Registrovanih novih automobila u Rumuniji prošlog meseca bilo je skoro 12.000, 6% manje nego u januaru 2024. godine, saopštilo je Udruženje proizvođača. Što se tiče polovnih automobila, njihov obim je premašio 27.000. Dačija je i dalje lider na domaćem tržištu sa 4.000 prodatih jedinica, a slede je Tojota i Škoda, sa po preko 800 registrovanih automobila. Prošle godine, proizvodnja automobila u Rumuniji postavila je novi rekord: preko 550.000 vozila proizvođača Dačija i Ford Otosan.

U Rumuniji je otvoreno preko 300 centara za ambulantnu medicinsku procenu respiratornih virusa i gripa, čiji spisak je objavilo Ministarstvo zdravlja. Mera je preduzeta kako bi se smanjio pritisak na bolničke hitne pomoći, s obzirom da se broj slučajeva virusa udvostručio prošle nedelje. U zemlji je prošle nedelje registrovano preko 170.000 slučajeva respiratornih infekcija, a od gripa je umrlo 15 osoba, čime je broj umrlih od ove bolesti od početka sezone porastao na 35. „Ovo je najintenzivniji period poslednjih godina po broju obolelih“, rekao je ministar zdravlja Aleksandru Rafila. On je naveo da ne podržava zatvaranje škola i naglasio da učenike sa respiratornim infekcijama ne treba slati u zajednicu. Aleksandru Rafila je preporučio osobama sa simptomima respiratornih virusa da nose maske, izbegavaju gužve, a za sve vakcinaciju, kao jedini način da se spreči širenje gripa.

7 February 2025
Ambulantni centri za respiratorne virusne infekcije (07.02.2025)

U Rumuniji je proglašeno epidemiološko upozorenje zbog velikog broja obolelih od respiratornih infekcija. Poslednjih nedelja povećani su slučajevi gripa, virusnih infekcija i upale pluća i premašili su prosek prethodnih sezona. Bolnice su uvele ograničenja za posetu, a ministarstvo zdravlja apeluje na gradjane da poštuju pravila higijene, izbegavaju mesta sa velikim brojem ljudi i kontakte sa osobama koje imaju simptome prehlade i gripa.

Takodje, resorno ministarstvo preporučuje svakodnevnu trijažu u obrazovnim ustanovama i kućnu izolaciju dece sa simptomima. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da grip ima sezonsku evoluciju, na severnoj i južnoj hemisferi. „Naravno da je naporno, duže se čeka, ali to se dešava apsolutno svuda, ne možemo a da se ne suočimo sa tim problemima i u Rumuniji. „Činimo sve što možemo i lokalne vlasti za javno zdravlje, da upravljamo situacijom na dobar način“, rekao je Aleksandru Rafila.

Kako se broj respiratornih infekcija u Rumuniji iz nedelje u nedelju povećava, a bolničke hitne službe preopterećene, širom zemlje otvoreno je više od 300 centara za ambulantnu medicinsku procenu u slučaju respiratornih virusa i gripa. Spisak ovih ustanova u koje gradjani Rumunije sa simptomima gripa ili prehlade mogu da se obrate objavilo je Ministarstvo zdravlja. Mera je preduzeta da bi se smanjio pritisak na bolničke hitne službe, u kontekstu duplo većeg broja obolelih od gripa i respiratornih infekcija prošle nedelje.Takodje,prošle nedelje registrovano preko 170.000 slučajeva respiratornih infekcija, a od gripa je umrlo 15 osoba, čime je broj umrlih od ove bolesti od početka sezone porastao na 35.

Ministar zdravlja Aleksandru Rafila naveo je da je svake godine, kada je sezona gripa, situacija komplikovana, kako za odrasle, tako i za decu, ali ovo je najintenzivniji period poslednjih godina po broju obolelih. On je naveo da osobe koje imaju simptome pre svega treba da se jave svom porodičnom lekaru, a ako im se zdravstveno stanje pogorša ili pojave zabrinjavajući simptomi, da se jave u dom zdravlja ili u ambulante koje organizuju bolnice u Rumuniji. Ministar zdravlja je naveo i da ne podržava zatvaranje škola, već da učenici sa respiratornim infekcijama treba da ostanu kod kuce. On je istakao da je, iz njegovog ugla, najbolje rešenje da se nastava odvija.

7 February 2025
Solidan rast bruto društvenog proizvoda (07.02.2025)

Prema podacima profesora Akademije ekonomskih nauka u Bukureštu Jonuca Dumitrua, Rumunija je po kupovnoj moći zabeležila veći bruto društveni proizvod po stanovniku od Poljske. Na konferenciji koju je organizovala Poslodavna konferedarcia Konkordija, ekspert je naglasio da ovaj rezultat plasira Rumuniju ne samo ispred Poljske, najveće države regiona, već i ispred Madjarske, Bugarske, Slovačke, Hrvatske ili Grčke. Ubrzanom privrednom rastu Rumunije pogodivale su i strane investicije, povoljne fiskalne politike i ubrzani razvoj strateških sektora kao i znatno povećanje ličnih dohodaka u poslednjim godinama. Visoka stopa inflacije zbog povećanih troškova u post-pandemijskom periodu, doprinela je ubrzanom rastu nominalnog bruto društvenog proizvoda po stanovniku, koji je u proseku povećan za 11% u poslednjih 5 godina. Prema najnovijim podacima ovaj pokazatelj je premasio 80% proseka Evropske unije. Na ovaj način Rumunija je smanjila ekonomsko zaostajanje za zapadnom Evropom i približila se proseku Unije. Jedinstvena poreska stopa na lične dohotke imala je pozitivne rezultate na rast bruto društvenog proizvoda-navodi se u studiji eksperata Akademije ekonomskih nauka. Nakon analize, stručnjaci tvrde su došli do zaključka da sistem progresivnog oporezivanja ne bi doneo veća budžetska sredstva. Jonuc Dumitru kaže da je oporezivanje plata jedna od malobrojnih komparativnih prednosti Rumunije u odnosu na zemlje regiona. Odluka o poreskoj reformi je isključivo političke prirode, a rasprave su ideologizovane i manje bazirane na ozbiljnim analizama i ciframa, kaže profesor Dumitru. Po njegovom mišljenju Rumunija može da predje na progresivni poreski sistem kada će postati bogata država, jer ne treba zaboraviti da mi i dalje zaostajajemo za evropskim standardima. Izvršni direktor Konkordije Radu Brunete tvrdi da se poslovni krugovi ne slažu sa promenom poreskog sistema baziran na jedinstvenoj kvoti. I predsednik Konkordije Dan Šuku kaže da je preduzetnicima i poslovnim krugovima potreban predvidljiv i odživ poreski sistem, sposoban da osigura prosperitet društva na srednji i dugi period. ,,Sa porezom od 40% na lične dohotke svaki novi porez imao bi negativne posledice na primanja zaposlenih, na potrošnju i istovremeno na bruto društveni proizvod. Rešenje za budžetski deficit ne leži u povećanju poreza i još manje u progresivnom oporezivanju, već u sistemskim reformama u administraciji i efikasnijem prikupljanju poreza- navodi se u saopštenju Poslodavne konfederacije Konkordija.

7 February 2025
Vesti – 06.02.2025

Na plenarnoj sednici Parlamenta u Bukureštu usvojeni su u sredu uveče nacrt zakona o državnom budžetu i nacrt budžeta državnog socijalnog osiguranja za 2025. godinu. Budžet je izgrađen na ekonomskom rastu od 2,5% i budžetskom deficitu od 7% BDP-a. Prema rečima ministra finansija Tančosa Barne, time su se stekli uslovi da se podrži razvoj kroz rekordna ulaganja, da se obezbedi isplata plata i penzija, da se zaštite ugroženi, ali i da se uspostavi ravnoteža u finansijama zemlje.

Koaliciona vlada u Bukureštu zasedala je u četvrtak na prvom sastanku nakon usvajanja ovogodišnjeg državnog budžeta. Vlada je donela odluku da će se minimalna bruto osnovna zarada, ažurirati godišnje u zavisnosti od stope inflacije i produktivnosti rada. Portparol Vlade Mihaj Konstantin izjavio je da je to evropski mehanizam obračuna koji će se primenjivati i u Rumuniji i da će doneti predvidljivost u evoluciji bruto minimalne zarade. Od početka godine, bruto minimalna zarada u Rumuniji iznosi 4.050 leja (oko 810 evra). Na agendi Vlade bile su teme odobrenje nekoliko investicionih projekata usmerenih na zelenu tranziciju, vrednih skoro 90 miliona leja (oko 18 miliona evra) i ovogodišnji prioriteti u okviru Programa lokalnog razvoja „Anghel Saligni”.

Rumunija će, u svojstvu zemlje domaćina nastaviti da pruža svu neophodnu podršku borbenoj grupi NATO, preneo je u četvrtak ministar odbrane Angel Tilvar ministru delegatu za evropske poslove Republike Francuske Benjaminu Hadadu. Razgovori u Bukureštu bili su fokusirani na saradnju unutar NATO-a, posebno na jačanje NATO borbene grupe u Rumuniji, gde je Francuska okvirna država. Benžamina Hadada je u sredu primio i ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu. Benžamin Hadad boravio je u dvodnevnoj poseti Bukureštu kako bi izrazio solidarnost svoje zemlje sa Rumunijom, koja je podložna spoljnom mešanju. Francusko vladino telo nadležno za zaštitu od stranih digitalnih smetnji VIGINUM, tvrdi, u izveštaju koji citira dopisnik Radio Rumunije iz Pariza, da su takvi manevri poremetili nesmetano odvijanje predsedničkih izbora u Rumuniji krajem prošle godine.

Predstoji ukidanje preko 400 radnih mesta u Parlamentu , nakon što je Poslanički dom rumunskog parlamenta u Bukureštu u sredu odobrio reorganizaciju radnog aparata. Smanjivaće se osoblje Kancelarije predsednika Poslaničkog doma i kabineta članova Stalne kancelarije, do različitih odeljenja i direkcija u okviru institucije. Prema rukovodstvu Poslaničkog doma, 240 radnih mesta manje značiće godišnju uštedu od 35 miliona leja (oko 7 miliona evra). Nedavno je i Senat doneo odluku da ukine skoro 200 pozicija, uprkos protestima zaposlenih. Vlada se pozivala na potrebu smanjenja potrošnje radi ograničavanja budžetskog deficita, dok se opozicija žalila na netransparentnost i kršenje zakonskih odredbi.

Partija Mladih ( POT), nova u bukureštanskom parlament, podnela je u sredu uveče zakonodavnoj skupštini treći zahtev za suspenziju vršioca dužnosti predsednika zemlje Klausa Johanisa. Taj potez je usledio nakon što opozicija nije uvrstila prethodne zahteve na dnevni red parlamenta, zbog kako navodi, proceduralnih nedostataka. Ako ovoga puta budu ispunjene sve zakonske procedure, rukovodstvo parlamenta će sazvati zajedničku plenarnu sednicu dva doma radi glasanja. Prošle godine, 21. decembra predsedniku Klausu Johanisu je istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat, na koji mu je Ustav dao pravo, medjutim nakon što je Ustavni sud poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora, njegova dužnost na čelu zemlje produžena je do izbora novog šefa države.

Pojas Gaze je sastavni deo buduće palestinske države – saopštila je u sredu Evropska unija, posle prethodnih izjava američkog predsednika Donalda Trampa o američkom preuzimanju kontrole nad ovom teritorijom. Brisel ostaje čvrsto privržen rešenju sa dve države, jedinom putu ka trajnom miru za Izraelce i Palestince – rekao je portparol Unije. Projekat koji je predložio lider Bele kuće da se Palestinci koji žive na teritoriji, razorenoj 15 meseci ratom, presele u Jordan ili Egipat izazvao je lavinu protesta širom sveta. Između ostalih, francuski predsednik Emanuel Makron i njegov egipatski kolega Abdel Fatah al-Sisi upozorili su da bi svako prisilno raseljavanje Palestinaca iz pojasa Gaze i Zapadne obale predstavljalo ozbiljno kršenje međunarodnog prava i glavni destabilizujući faktor za Egipat i Jordan, gde bi ovo stanovništvo moglo biti poslato.

6 February 2025
Francuski izveštaj o digitalnim smetnjama (06.02.2025)

Politička kriza u Bukureštu, bez presedana u 35 godina postkomunističke rumunske demokratije, postala je studija slučaja za strane eksperte. Manipulacija informacijama na društvenim mrežama, korišćena u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, može se ponoviti u bilo kojoj drugoj zemlji – upozorava se u izveštaju francuske vladine institucije VIGINUM, koju citira dopisnik Radio Rumunije iz Pariza. Istraživanje ove službe, zadužene za zaštitu od stranih digitalnih smetnji, ukazuje na postojanje veoma sofisticiranih manevara koji su poremetili nesmetan tok izbora u Rumunij. Odrazili su se u mobilizaciji hiljada naloga, sa ciljem da se veštački poveća frekvencija ključnih reči povezanih sa nezavisnim kandidatom Kalinom Đorđeskuom – kojeg njegovi politički protivnici optužuju za veze ili bar afinitete sa putinističkom Rusijom. Algoritam preporuka na kineskoj mreži TikTok je manipulisan, tako se ti postovi pojave u vestima korisnika, što je za samo dve nedelje dovelo do eksplozivnog rasta Đorđeskuove popularnosti. Više od 100 TikTok influensera bez posebnih političkih preokupacija i više od osam miliona aktivnih pretplatnika bili su angažovani da učestvuju, a da toga nisu bili svesni, u kampanji osmišljenoj da pruži vidljivost nacionalističkom kandidatu. U izveštaju se dodaje da primećeni fenomeni nisu ograničeni na TikTok, jer su identifikovani i drugi načini rada na platformama Meta grupe – Fejsbuku i Instagramu. Posle Gruzije i susedne Republike Moldavije, Rumunija je bila treća evropska zemlja pogođena, krajem 2024. godine, masovnim manipulacijama izbornim procesom – navodi VIGINUM, koji precizira da je u ovoj fazi sponzor pro-Đorđeskuovske kampanje i dalje nepoznat. I u Bukureštu postoji bezbroj nepoznanica. Organizovan u roku, 24. novembra 2024. godine, Ustavni sud je prvobitno potvrdio prvi krug predsedničkih izbora. Kasnije, na osnovu dokumenata Vrhovnog saveta odbrane (CSAT), isti sud se pozvao na mešanje takozvanog državnog aktera i odlučio da poništi ceo izborni proces za izbor predsednika. U drugom krugu, zakazanom za 8. decembar, trebalo je da se takmiče Kalin Đorđesku i liderka USR (u opoziciji), proevropska Elena Laskoni. U dijaspori, gde su 6. decembra otvorena biračka mesta za odlučujući krug, desetine hiljada Rumuna je već glasalo pre nego što je Ustavni sud odlučio da poništi izbore. Međutim, uvažena Komisija iz Venecije navodi da takva odluka ne treba da se zasniva isključivo na poverljivim podacima, koji ne garantuju neophodnu transparentnost, već treba precizno da ukažu na povrede i dokaze. Nezavisni stručnjaci ustavnog prava, članovi Komisije smatraju da je dokazivanje kršenja zakona putem onlajn kampanja i društvenih mreža veoma teško.

6 February 2025
Parlament Rumunije usvojio državni budžet za 2025. godinu (06.02.2025)

Nakon maratonskih rasprava, Parlament u Bukureštu je u sredu uveče usvojio Nacrt zakona o državnom budžetu za 2025. godinu i Nacrt budžeta socijalnog osiguranja. Nacrti su usvojeni posle žustrih rasprava nastalih zbog neusvajanja nekoliko hiljada amandmana opozicije. Usvojeni buđžet izmedju ostalog predvidja privredni rast od 2,5% i deficit od 7%. Ministar finansija Tancoš Barna je naglasio da je državni budžet za tekuču godinu uravnotežen i da se bazira na opreznom rastu budžetskih prihoda. Zakon o budžetu socijalnog osiguranja predvidja ,,pre svega isplatu penzija’’, naglasio je resorni ministar. ,,Bez obzira ko će biti na čelu vlade i Ministarstva finansija u narednom periodu, preuzete obaveze Rumunije prema Evropskoj komisiji treba poštovati. Korak po korak treba da smanjimo budžetski deficit i da ne smanjimo investicije. Ove su privredni motor, a investicije su predvidjene i ovim budžetom- kazao je Tancoš Barna. Budžet za 2025. godinu omogućiće razvoj zemlje, podvukao je premijer Marčel Čolaku sa napomeno da su predvidjeni fondovi za Ministarstvo zdravlja veći za 20%, a budžet obrazovanja za oko 10%: ,,Mi nećemo smanjiti plate i penzije. Penzije su prošle godine povećane za skoro 40% a plate za oko 25%, nećemo povećati pdv i nisu nam potrebni fondovi od Medjuarodnog monetarnog fonda. U budžetu smo predvideli rekordna sredstva iz evropskih fondova od naše integracije u Evropsku uniju’’.

Parlamentarci opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) i suveranističkih stranaka Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) i Partije mladih (POT) optužili su vlast za odustvo predvidljivosti, precenjivanje budžetskih prihoda, zaduživanje zemlje i eliminisanje pojedinih poreskih olakšica. Poslanik Unije spasite Rumuniju Klaudiju Nasuj je izjavio: ,,Slušamo iste laži, svedoci smo istih naduvanih prihoda samo da bi se opravdali veliki troškovi. Budžetski prihodi interesuju vas samo da biste opravdali rashode koje kažete da želite da smanjite. Ovaj budžet krije istu razotkrivenu laž Marčela Čolakua ponovljenu svake godine.

Na kraju zakoni su dostavljeni predsedniku države na potpisivanje u predloženoj varijanti Vlade sa malim izmenama.

6 February 2025
Sport (06.02.2025)

KOŠARKA

Košarkaši U-BT Kluž-Napoka plasirali su se u sredu uveče u plej-of Evrokupa, pošto su u Solunu u utakmici Grupe B savladali domaci Aris rezultatom 89-74 (21-23, 32-19, 19-13, 17-19). Za plasma u plej-of Klužu je bila potrebna pobeda u Grčkoj. Denis Silej sa 22 poena i 5 skokova i Sasu Salin sa 18 poena bili su najefikasniji košarkaši Kluža. U taboru Arisa istakli su se LJ Figueroa sa 13 poena i Džošua Roberts sa 12 poena i 6 skokova. Kluž je u grupi B osvojio 5. mesto i u plej-ofu sastaje se sa litvanskim Volfsom iz Talina. U ostalim mečevima grupe Umana Rejer Venecija je savladala Ljetkabelis Panevezis sa 91-77, Veolija Hamburg je porazila Cedevitu sa 80-62, Hapoel Jerusalim je pobedio Turk Tepekom sa 76-66, a Valensija je u meču sa Burg en Bresom slavila sa 100-98. Valensija sa 16 pobeda i 2 poraza i Hapoel Jerusalim sa 11 pobeda i 7 poraza plasirali su se u četvrtfinale Evrokupa, a preostala četiri tima tražiće šansu za plaman u četvrtfinale u plej-ofu.

U sredu uveče u utakmici Grupe M košarkaši CSM CSU Oradea savladali su estonski Kalev Kramo sa 94-66 ( 23-22, 32-13, 22-13, 17-18) ali nisu uspeli da se plasiraju u četvrtfinale FIBA Evrokupa. Vicešampionima Rumunije bila je potrebna pobeda u Estoniji i poraz Dižona od PAOKA iz Soluna u Francuskoj. Nažalost Dižon je savladao PAOK mateko sa 97-93. PAOK je osvojio prvo mesto u grupi sa 10 bodova ispred Dižona sa 10, Orade sa 9 i Kaleva sa 7 bodova.

U poslednjem kolu Grupe B Lige severne Evrope Dinamo Bukurešt je u utorak uveče na domacem terenu poražen od Intera iz Bratislave sa 95-96. Najefikasniji košarkaš Dinama bio je Jakov Mustapić sa 22 poena i 4 skoka. Majkl Frankamp je dodao 17 poena a Dalan Ankrum 18. Samuel Stivens sa 31 poenom, 4 skoka i 4 asistencije bio je najistaknutiji pojedinac Intera iz Bratislave. Dinamo je osvojio 7. esto u grupi sa 2 pobede i 6 poraza.

ODBOJKA

U Dragao Areni u Portu odbojkašice Volej Albe Blaž savladale su istoimeni tim sa 3-0 (25-22, 25-20, 25-21) u prvoj utakmici četvrtfinala CEV kupa. Monika Krasteva sa 17 i Elizabeta Ruban sa 16 poena bile su najbolje odbojkašice Blaža. U timu Porta Viktorija Pinto sa 12 poena i Šajina Djozef sa 10 bile su najbolje odbojkašice domaćeg tima. Revanš utakmica održaće se 20. februara u Blažu. U slućaju pobede na domaćem terenu, odbojkašice Blaža odmeriće snage sa boljim iz dvoboja Vašaša iz Budimpešte i Moje Radomka iz Poljske.

TENIS

Rumunske teniserka Žaklin Kristijan eliminisana je u prvom kolu Transilvanijan opena, pošto je sa 4-6, 2-6 izgubila od kvalifikantkinje Ele Zajdel iz Nemačke. U osminu finala od rumunskih teniserki ostala je samo Ana Bogdan, jer su Gabrijela Ruse, Sorana Krstea, Irina Begu i Simona Halep eliminisane u prvom kolu. Posle poraza u prvom kolu od Italijanke Lučije Bronzeti sa 1-6, 1-6, Simona Halep, bivši prvi ženski reket sveta i dvostruka osvajačica grend slema, saopštila je da se oprašta od aktivnog bavljenja tenisom. U sredu su na Transilvanijan openu u Klužu postignuti sledeći rezultati:

Katarina Sinjakova (Češka)- Frančeska Džons (SAD) 6-4, 6-7, 6-4

Anhelina Kalinskaja (Ukrajina). Suzan Lamens (Holandija) 1-6, 6-4, 6-4)

Marina Stankušić (Kanada)- Aleksandra Sasnovič (Belorusija) 3-6, 5-7

Ela Zajdel (Nemačka)-Žaklin Kristijan (Rumunija) 6-4, 6-2

Viktorija Tomova (Bugarska)- Olga Danilović (Srbija) 7-5, 7-5

FUTSAL

Muška futsal reprezentacija Rumunije savladala je u sredu u Nikoziji reprezentaciju Kipra sa 3-2 u Grupi 1 kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2026. godine. Rumunski fudbaleri vodili su sa 3-0 i umalo od gotovog da naprave veresiju jer su Kiprani za samo minut ipo smanjili vodstvo na samo jedan gol. Ukrajina vodi u grupi sa 12 bodova ispred Rumunije sa 9, Nemačke sa 3 i Kipra bez boda. Pobednica grupe plasiraće se na završni turnir Evropskog prvenstva u futsalu 2026. godine. Rumunija u preostala dva kola satsće se u aprilu u gostima sa Nemačkom i Ukrajinom.

6 February 2025
Vesti – 05.02.2025

O državnom budžetu Rumunije za 2025. raspravljalo se na zajedničkoj plenarnoj sednici Proslaničkog doma i Senata, nakon što ga je 1. februara odobrila koaliciona Vlada PSD-PNL-UDMR. To je budžet razvoja – izjavio je ministar finansija Tančos Barna – sa rekordnim sredstvima namenjenim investicijama i sa odredbama za smanjenje javne potrošnje. Zvaničnik je detaljno izneo brojke na kojima se zasniva ovogodišnji budžet: privredni rast od 2,5 odsto i prosečna inflacija od 4,4 odsto. Glavni cilj Izvršne vlasti je smanjenje budžetskog deficita na 7%, ne uzimajući u obzir, međutim, povećanje poreza i dažbina.

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u utorak u Bukureštu sa izvršnom potpredsednicom Evropske komisije, Rumunkom Roksanom Minzatu, o ulozi obrazovanja u borbi protiv dezinformacija i manipulacija, kao i o jačanju demokratske otpornosti evropskog društva. Komesarka Minzatu – odgovorna u okviru Komisije za socijalna prava i zapošljavanje – istakala je potrebu za ulaganjem u osnovne veštine, tehničko i stručno obrazovanje.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku sastao se danas sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanim u Bukureštu. Sastanak organizuje poljsko predsedavanje Savetom Evropske unije – navodi se u saopštenju Izvršne vlasti. Poljska je preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije od Mađarske 1. januara 2025. godine, na period od šest meseci, u teškom geopolitičkom kontekstu, uz evropsku bezbednost, podršku Ukrajini i konsolidaciju privrede kao njene glavne prioritete.

Ministar životne sredine Mirčea Fečet izjavio je za Radio Rumuniju da je sistem garancija i povrata postigao svoje glavne ciljeve u prvoj godini delovanja. Sledeći korak, za 2025. godinu, kaže zvaničnik, jeste da sistem postane navika svim gradjanima Rumunije. Mirča Fečet je rekao i da je u januaru ove godine vraćeno više od 340 miliona PET-ova, flaša i aluminijumskih limenki, a otvoreno je oko 80 novih automatskih reciklažnih punktova.

Hiljade ljudi – stanovnika i turista – napustilo je poslednjih dana vulkansko grčko ostrvo Santorini zbog zemljotresa koji nastavljaju da potresaju region, fenomena bez presedana koji je iznenadio čak i naučnike. Od 2 februara zabelezeno je preko 180 zemljotresa u blizini ostrva, od kojih više od polovine ima jačinu preko 3 stepena Rihterove skale. Na Santoriniju, poznatom u celom svetu, ima preko 15.000 stanovnika, kao i brojni sezonski radnici u turističkoj industriji. Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu preporučuje gradjanima Rumunije da izbegavaju putovanja na ostrvo koja nisu neophodna i da prate zvanične informacije.

Litvanija, Letonija i Estonija pripremaju se za subotu, kada će se isključiti iz ruske elektroenergetske mreže i tako trajno prekinu svoje energetske veze sa Moskvom, koje datiraju još iz sovjetskog doba. Očekuje se da na simboličnoj ceremoniji u glavnom gradu Litvanije Viljnusu bude prisutna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Iako su Litvanija, Letonija i Estonija od 2004. članice EU i NATO-a, pripreme za integraciju u evropsku elektroenergetsku mrežu otegle su se nekoliko godina, zbog brojnih tehničkih i finansijskih problema, kao i zbog potrebe diversifikacije izvora snabdevanja. Odvajanje od ruske mreže postalo je još hitnije nakon invazije na Ukrajinu.

Egipat, Jordan i Saudijska Arabija kategorički su odbacili predlog predsednika SAD Donalda Trampa, na konferenciji za novinare u Beloj kući zajedno sa izraelskim premijerom, u vezi sa preuzimanjem pojasa Gaze od strane Sjedinjenih Država i preseljenjem Palestinaca u druga područja na Bliskom istoku. Saudijska Arabija je izjavila da neće uspostaviti odnose sa Izraelom bez stvaranja palestinske države. Rukovodstvo islamističke grupe Hamas je takođe saopštilo da bi plan preseljenja stanovništva Gaze bio recept za haos i napetost u regionu.

Ceo sportski svet je reagovao na saopštenje rumunske teniserke Simone Halep da se povlači iz belog sporta, dato u utorak uveče u Kluž-Napoki (severozapad), nakon poraza u prvom kolu turnira Transilvanija open. Organizatori Gren slem turnira Rolan Garos, koji je Halep osvojila 2018. godine, poručili su na X platformi: „Naša šampionka iz 2018. Simona Halep je objavila da se povlači. Simona, zelimo ti sve najbolje u narednom poglavlju života. Organizatori turnira u Vimbldonu prokomentarisali su i najavu Rumunke: „Naša šampionka u singlu 2019, @Simona_Halep, završila je profesionalnu tenisku karijeru – želimo joj sve najbolje nakon odlaska u penziju.

Apelacioni sud u Bukureštu danas odlučuje u sredu o predlozima za preventivno hapšenje 11 osoba pritvorenih u slučaju Nordis. Među tim ljudima su bivša predsednica Pravnog odbora Predstavničkog doma PSD-a Laura Vikol i njen suprug Vladimir Ćorba, glavni akcionari kompanije Nordis. Prema tužiocima, supružnici bi potrošili ogromne sume na robu i usluge isključivo za ličnu korist od novca klijenata koji su prevareni u kupovini stanova u zgradama koji nisu izgrađeni. Joana Basesku, najstarija ćerka bivšeg predsednika Trajana Baseskua, i bivša poslanica PSD-a Andrea Kosma, takođe su ispitane u istrazi zbog njihove umešanosti u aferu Nordis kao javni beležnici. Ukupan iznos pronevere premašio bi 70 miliona evra.

5 February 2025
Simona Halep se povlači iz tenisa (05.02.2025)

Teško je videti da tako velika šampionka napušta sport, napisali su Amerikanci sa Tennis Lettera, specijalizovane platforme za informacije iz ovog sporta, nakon najave velike šampionke Simone Help da se povlači. Sportistkinja iz Konstance (jugoistok) je vremenom inspirisala brojne ljude, kaže Tenis Letter. „Ne znam da li je tuga ili radost, mislim da me iskušavaju oba osećanja. Ali ovu odluku prihvatam sa pomirenom dušom. Uvek sam bila realna prema sebi. Moje telo ne može da podnese toliko da bi ponovo stigla tamo gde sam verovatno bila. Veoma je teško stići tamo jer znam šta znači stići tamo”. Ovo su reči Simone, izgovorene posle poraza od Italijanke Lusije Bronceti, u utorak, u Klužu (severozapad), u prvom kolu turnira Transilvanija open. Na konferenciji za novinare govorila je detaljnije o svojoj odluci: „Pomirena sam sa samom sobom, znam da nisam uradil ništa loše u tenisu. Trenutno samo želim da se odmorim, ja sam profesionalni teniser koji je u ovom trenutku profesionalno iscrpljen i želim da se odmorim. Ne želim više da pravim planove, želim da ostavim život da teče sam od sebe i videću usput šta će biti”. Simona Halep je, pokazuju brojke, najveća teniserka u istoriji Rumunije. Bila je broj jedan na svetu 64 nedelje između 2017. i 2019. godine, u vrhuncu svoje karijere. Ima dve grend slem titule – Rolan Garos 2018. i Vimbldon 2019. – kao i još tri finala u najvažnijim teniskim takmičenjima: dve na Rolan Garosu (2014, 2017) i jedno na Australijan openu (2018). Igrala je i u finalu Turnira šampiona. Počev od 2013. godine, godine prvih nastupa u velikim arenama, osvojila je ukupno 24 titule. Zaradila je preko 40 miliona dolara od tenisa, zauzimajući 3. mesto iza sestara Vilijams. Ona je Serenu kategorički pobedila u poslednjem činu na čuvenoj londonskoj travi na Vimbldonu. Istorija belog sporta zabeležila je, osim toga, Simonine nezaboravne mečeve sa protivnicama istog kalibra, poput Marije Šarapove, Anđelik Kerber i Karoline Voznijacki. Najteži i najduži meč u karijeri nije igrala na šljaci, travi ili tvrdoj travi, već u sudnici. Čuveni švajcarski sud u Lozani, pozvao ju je da utvrdi da li se Rumunka namerno dopingovala. Godine 2022. Halepova je bila pozitivna na testiranju na zabranjenu supstancu i potom je suspendovana na četiri godine. Večnost u tenisu i mnogim drugim sportovima, pogotovo što je tada Rumunka napunila 31 godinu. U martu prošle godine TAS je utvrdio da Halepova nije namerno prekršila antidoping pravila, a bolan meč za sopstvenu čast je dobijen. Vratila se takmičenjima, ali ne na nivou koji je želela, zbog fizičkih problema. Na objavu da Rumunka završava profesionalnu karijeru odmah su reagovali organizatori turnira Rolan Garos i Vimbldon, evocirajući njene nastupe i poželevši joj sve najbolje u novom životu, onom posle tenisa.

5 February 2025
Evropska komesarka Roksana Minzatu u Bukureštu (05.02.2025)

Kratko vreme nakon inauguracije, evropska komesarka Rumunka Roksana Minzatu doputovala je u zvaničnu posetu Bukureštu. Članica Socijaldemokratske partije (PSD) od 2000. godine, kada je imala samo 20 godina, bivša rumunska poslanica, evroposlanica i bi ministarka Evropskih fondova, Roksana Minzatu je podpredsednica Evropske komisije zadužena za portfelj ,,Ljudstvo, kompetentnost i pripreme’’. U ovom svojstvu-po sopstvenoj izjavi-odgovorna je za 20 % višegodisnjeg budžeta Evropske unije. U subotu u Bukureštu Minzatu je razgovarala sa predsednikom države Klausom Johanisom o ulozi obrazovanja u suzbijanju dezinformisanja i manipulacija kao i jačanju demokratske otpornosti evropskih društava. Prema saopštenju Predsedničke dministracije, predsednik Rumunije je izjavilo da su veštačka inteligencija, bezbednost i odbrana važne komponente i da uspeh ovih politika zavisi od stepena pripreme i razumavanja društva. Jedna od najvažnijjih tema prilikom susreta Roksane Minzatu sa socijaldemokratskim premijerom Marčelom Čolakuom i ministrima rada, evropskih fondova i obrazovanja bila je takozvana ,,Busola’’, plan Brisela o podsticanju evropske konkurentnosti. ,,Ne možemo biti konkurentni bez sposobniih ljudskih resursi i dobrih uslovima za rad. Ova busola usmeriće buduće politike. Utvrdićemo prioritete novih tehnologija, pristup finansiranju, eliminisanje komplikovanih administrativnih procedura i koordinaciju zeamlja članica. Sve ovo možemo uraditi samo ako imamo sposobnu radnu snagu, motivisanu za rad u ovim oblastima, podvukla je komesarka Minzatu. U februaru Vlada Evropske unije objaviće Plan zelene industrijalizacije kontinenta (Clean Industrial Deal) koji je po oceni rumunske podpredsednice Evropske komisije ,,pragmatićan i koncentrisan na intervencije u važnim oblastima koje mogu osigurati Evropskoj uniji stratešku autonomiju’’ Pažnja će se poklanjati i auto industriji, koja je po oceni Minzatu važna za Rumuniju i lideršip Evrope na globalnom planu, jer zapošljava 13 miliona radnika. U eksluzivnom intervju za Radio Rumunija, Roksana Minzatu je priznala da nažalost u profilnim programima Komisije nema dovoljno rumunskih korisnika u zoni istraživanja i inovacija. ,,Iskazala sam našu punu otvarenost da radimo bolje sa revropskim fondovima, da bi ljudi osećali efekte ovih finansiranja’’, precizirala je podpredsednica Evropske komisije Roksana Minzatu.

5 February 2025
Vesti (04.02.2025)

Počev od 28. januara Rumunija ima 11 linija od 400 kilovolti interkonektivnih dalekovoda sa susednim zemljama i interkonektivnog kapaciteta do 1.000 megavata sa Srbijom, nakon što su oba kola 400 kilovoltnog dalekovoda Rešica-Pančevo puštena u rad, javlja Transelektrika. Ulazak u potpuni rad interkonektivnog dalekovoda između Rešice i Pančeva ostvaren je u okviru druge faze projekta izgradnje nivoa od 400 kilovolti u elektrani Rešica, faze koja će biti završena do kraja prvog kvartala 2025. Novembra prošle godine, 2. kolo nadzemnog dalekovoda Rešica-Pančevo je pušteno u rad kao rezultat delimićnog puštanja u rad nove 400 kilovoltne stanice Rešica. Nadzemni dalekovod daje značajan doprinos konsolidaciji nacionalnog elektroenergetskog sistema i mreže jugoistočne Evrope, odnosno smanjuje prekogranična zagušenja na granici između dva elektroenergetska sistema, rumunskog i srpskog, povećava bezbednost snabdevanja električnom energijom, povećava prenosni kapacitet između Rumunije i Srbije i poboljšava regionalnu razmenu energije. Linija ima ukupnu dužinu od 131. kilometar, od čega se 63. kilometra nalazi u Rumuniji.

Univerzitet Politehnika u Temišvaru pokrenuo je projekat ERA-MIN, u cilju procenjivanja stanja životne sredine i uticaja zagađenja na zdravlje ljudi u rudarskim oblastima Nova Moldava (Rumunija) i Bor (Srbija). Projekat ima kompleksan, interdisciplinarni pristup, u kontekstu klimatskih promena, u pogledu uticaja faktora životne sredine, ali i korelacije i integracije pojmova rudarske delatnosti – jalovište – čovek, kako bi dobijeni rezultati lakše generisali primenljiva rešenja, podržavajući istovremeno povezivanje i konsolidaciju regiona što i jeste cilj projekta u pogledu zaštite životne sredine, doprinoseći sva 4 stuba koji čine osnovu Evropske strategije za Dunavski region. Projekat finansira Evropska unija, kroz Interreg IPA program prekogranične saradnje Rumunija-Srbija, Prioritetna osovina Zaštita životne sredine i upravljanje rizicima, čija je vrednost 1,24 miliona evra. Projekat je podnet u partnerstvu sa Rudarsko-metalurškim institutom u Boru koji je u Borski kraj prepoznat kao najznačajniji rudnik bakra na teritoriji Srbije, što je opredelilo da se celokupni privredni i društveni razvoj teritorije odvija oko rudarske delatnosti. Slično tome, monoindustrijski razvijen u prošlosti, region Nova Moldava se sada suočava, kao rezultat ukidanja rudarskog sektora, sa ekonomskom nerazvijenošću i relativnom izolacijom, uprkos svojoj blizini Dunava. Imajući u vidu geografski položaj pogođenih područja, u blizini Dunava, uzimajući u obzir da rumunsko-srpsku granicu na površini od oko 290 kilometara čini reka Dunav, prekogranični pristup ekološkom problemu je rešenje čija je korist očigledno bolja od jednostranog pristupa. U tom smislu, prekogranična saradnja u okviru Interreg IPA programa Rumunija-Srbija je primer dobre prakse u stvaranju novih veza među ljudima, omogućavanju slobodnog protoka informacija i znanja, upravljanju ekološkim problemima.

Institut za kardiovaskularne bolesti u Temišvaru i dve bolnice u Srbiji, iz Smedereva i Zrenjanina, dobiće sredstva iz evropskih fondova u visini od 5 miliona evra za projekat unapređenja infrastrukture javnog zdravlja u cilju nabavke savremene opreme, prenosa znanja i obezbeđivanje pristupa pacijenata iz obe zemlje specijalizovanoj medicinskoj pomoći za lečenje kardiovaskularnih bolesti. U Temišvaru će, na primer, biti otvoreno odeljenje za transplantaciju srca, gde će se pacijentima sa teškom srčanom insuficijencijom pružati šansa za novim životom, saopštilo je Predstavništvo Evropske komisije u Bukureštu. Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti, Konstantin Luka, želi da sekcija iz Temišvara počne sa radom za 2-3 godine. Trenutno se u Rumuniji operacije transplantacije srca izvode u Trgu Murešu i u bolnici Floreaska u Bukureštu. Izveštaj Evropske komisije pokazuje da se u našoj zemlji u proseku uradi najviše 15 intervencija godišnje, dok se u drugim zemljama poput Španije uradi i do 300 transplantacija godišnje. Temišvarska bolnica će nabaviti najsavremeniji aparat za magnetnu rezonancu srca, komponente za angiografiju i kompletno opremiti odeljenje za elektrofiziologiju.

4 February 2025
100 godina rumunske patrijaršije

Rumunska pravoslavna crkva (BOR) 4. februara slavi vek od kada je postala patrijaršija. Ideja o njenom podizanju na rang patrijaršije pojavila se nekoliko decenija ranije, nakon što je Rumunska pravoslavna crkva postao autokefalna, 1885. godine, ali se materijalizovala tek posle Velikog ujedinjenja 1918. godine, kada je brojao 14 miliona vernika i imao pet mitropolija i 18 eparhija u svom sastavu. Zatim, na kraju Prvog svetskog rata, pokrajine sa većinskim rumunskim stanovništvom koje su okupirale susedne multinacionalne imperije, carska i austrougarska, potpadaju pod vlast Bukurešta: Besarabija (istok), Bukovina (severoistok), Transilvanija (centar), Banat, Krišana i Maramureš (zapad). Pored zajedništva etničke pripadnosti, kulture i jezika, oni su bili vezani za Otadžbinu i kroz pretežno pravoslavnu veru. Akt o osnivanju Rumunske pravoslavne patrijaršije, pročitan na sednici Sinoda 4. februara 1925. godine i jednoglasno usvojen od strane njenih članova, kasnije je usvojen u Parlamentu. Istog meseca proglašen je zakon i statut o uređenju Rumunske pravoslavne crkve, po kome je mitropolit primas Miron Kristea postao patrijarh. Poslao je pisma obaveštenja Vaseljenskoj patrijaršiji i ostalim sestrinskim pravoslavnim crkvama. Vaseljenski patrijarh Vasilije III izdao je akt o priznanju Rumunske patrijaršije 30. jula 1925. godine, a ustoličenje Mirona Kriste za patrijarha izvršeno je 1. novembra iste godine.

Povodom stogodišnjice od svog osnivanja, Rumunska patrijaršija proglašava 16 novih svetitelja. Ima sveštenih lica i bogoslova koji su se posebno istakli po ispovedanju vere u vreme ateističkog komunističkog režima, koji je na vlast postavila okupatorska sovjetska vojska, i kroz čije su zatvore prošli. Tri od 16 su poreklom iz Besarabije, teritorije istočne Rumunije koju je 1940. pripojio Staljinistički Sovjetski Savez i na kojoj je osnovana sadašnja Republika Moldavija. Štaviše, Bukureštanska patrijaršija je ponovo aktivirala svoju Besarabsku mitropoliju 1992. godine, samo godinu dana nakon raspada SSSR-a, a brojni građani susedne republike pripadaju rumunskom pravoslavlju. Sinod podržava i osnivanje Rumunske pravoslavne crkve u susednoj Ukrajini, gde živi preko 400 hiljada sunarodnika, većinom u blizini granice, u severnoj Bukovini, severnoj i južnoj Besarabiji i regionu Herca. Milioni rumunskih pravoslavnih vernika su i u dijaspori na zapadu – Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi – koje u svojim parohijama duhovno vode sveštenici iz zemlje.

Na poslednjem popisu stanovništva u Rumuniji, 2021. godine, versku pripadnost je izjasnilo skoro 16,4 miliona ljudi od ukupnog broja stanovnika. 85,3% njih se izjasnilo kao pravoslavno, 4,5% se izjasnilo kao rimokatolici, 3% reformisani, a 2,5% pentekostnici, 0,7% Rumuna se izjašnjava kao grkokatolici. 0,9% ispitanih se izjasnilo kao bez religije ili ateistima ili agnosticima.

4 February 2025
Veći evropski izdaci za odbranu (04.02.2025)

Sa ratom koji preti da se približi svojim granicama i sa nepredvidljivim šefom Bele kuće, koji je po nekima tranazkcionista a po većini i nepredvidljiv, Evropska unija ne može sebi dopustiti luksuz da zajedničku odbranu i bezbednost stavi na poslednjim mestima agende. U Briselu lideri Evropske unije okupili su se na neformalnom skupu posvećenom vojnim izdacima. Lideri su insistirali ne samo na većim budžetima članica za odbranu, već i na finansiranju zajedničkih projekata komunitarnim fondovima. Finansiranje i saradnja na nivou Evropske unije mogle bi da budu protivteža za budžetsku oskudicu koja sada pojedinim članicama ne dozvoljava veće izdatke za odbranu. Na ovaj način mogu se eliminisati razlike u odbrambenoj proizvodnji i da se evropska municija i oprema koristi u svim zemljama članicama. Predsednik Rumunije Klaus Johanis naglasio je na skupu u Briselu da je u ovoj raspravi veoma važno da se ne gubi iz vida pripadnost mnogih članica Unije Severnoatlanskoj alijansi. Rumunija, insistirao je Johanis, ne slaže se sa idejom zasebne evropske odbrane ili paralelne sa NATO-m, jer ovo sigurno ne bi funkcionisalo. Zajednička odbrambena saradnja ne treba da se poklapa sa ulogom Severnoatlanske alijanse, koja je glavni akter transatlanske bezbednosti, smatra večina članica Unije. Generalni sekretar Severnoatlanskog saveza Mark Rute izjavio je na skupu u Briselu da bez obzira na rešenja evropska odbrambena industrija treba da se razvija i da je za razvoj glavno rešenje povećanje izdataka. ,,U ovom trenutku analiziramo rupe u evropskoj odbrani, videćemo gde se nalaze i gde treba da stignemo i tada ćemo postaviti i ciljeve. Odlučićemo koliko je potrebno da saveznici izdvajaju, ali će sigurno biti potrebno mnogo više od 2% bruto društvenog proizvoda, precizirao je Mark Rute. Kada je reč o nabavkama, predsednik Francuske Emanuel Makron je bio jedini koji se opredelio za isključive ili prioritetne nabavke iz Evropske unije. Ovaj stav bi ubuduće isključio veliki deo američkih proizvodjača, tako da su očekivane rezerve pojedinih članica, koje ne žele nove tenzije u odnosima sa SAD, naročito u sadašnjim uslovima globalne nesigurniosti, navodi izveštac nacionalnog radio servisa iz Brisela. SAD su saveznik Evropske unije i do sada su izdvajale najviše za opremanje Alijanse. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute sugerisao je da evropske savezničke države treba da poreuzmu veći deo ovog tereta, ne samo troškova za NATO već i za pomoć za Ukrajinu. Na nacionalnoj pres konferenciji predsednik Klaus Johanis je podsetio da je uprkos velikom budžetskom deficitu Rumunija zabeležila značajan ekonomski rast koji je omogućio i povećanje budžeta za odbranu na 2,5% bruto društvenog proizvoda.

4 February 2025
Vesti – 03.02.2025

Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu kako bi ojačala našu stratešku otpornost, rekao je predsednik Klaus Johanis. Rumunski šef države učestvovao je danas u Briselu na neformalnom sastanku lidera EU o pitanjima odbrane. Razgovori su fokusirani na vojne sposobnosti i evropsku odbrambenu industriju. Predsednik Johanis je u tom pogledu ukazao na potrebu za adekvatnim finansiranjem, koje se posmatra ne samo kao izdvajanje više novca, već i kao efikasno korišćenje instrumenata koje već imamo. Što se tiče odbrane, predsednik Rumunije je istakao potrebu komplementarnosti između Evropske unije i NATO-a. Na sastanku će biti reči i o pitanjima koja se tiču značaja transatlantskog odnosa i strateškog partnerstva između EU i SAD, odnosa između EU i Ujedinjenog Kraljevstva i odbrambenog partnerstava Evropske unije. Debate takođe imaju za cilj da identifikuju osnovne principe potrebne za izradu i usvajanje programskog dokumenta koji se odnosi na budućnost evropske odbrane – „Bele knjige“, koju će u prvoj polovini 2025. godine izraditi Evropska komisija.

Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju imao je zvaničan sastanak sa bugarskim kolegom Danijelom Mitovom povodom zvanične ceremonije pokretanja zajedničkih patrola na bugarsko-turskoj granici zajedno sa kolegama iz Bugarske, Mađarske i predstavnicima rukovodstva Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova iz Austrije. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova koje je poslato u ponedeljak, razgovarano je o temi bilateralne posvećenosti zajedničkom radu na rešavanju izazova prekograničnog kriminala, radi zaštite spoljnih granica EU i granice izmedju Rumunije i Bugarske. Razmotreni su najvažniji aspekti rumunsko-bugarske saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, sa akcentom na najnovija dešavanja, zabeležena nakon ukidanja kontrole unutrašnjih granica 1. januara 2025. Bugarski ministar je odlikovao Katalina Predojua počasnim ordenom za „Vrednost i zasluge“ Ministarstva unutrašnjih poslova Bugarske, za izuzetne zasluge u razvoju i učvršćivanju saradnje u oblasti bezbednosti i unutrašnjih poslova. On je prvi rumunski ministar unutrašnjih poslova koji je dobio ovo priznanje.

Privlačenje evropskih fondova za finansiranje socijalnih projekata za građane Rumunije, zaštita prava i povećanje kompetence radne snage u Rumuniji teme su današnjeg sastanka premijera Marčela Čolakua i Roksane Minzatu, izvršne potpredsednice Evropske komisije, komesarke za društvena prava, veštine i kvalitetne poslove i obuku. U svojoj prvoj dvodnevno zvaničnoj poseti u ovom svojstvu, Roksana Minzatu je istakla otvorenost za podršku rumunskoj administraciji u privlačenju što većeg broja evropskih fondova. Tokom razgovora, zvaničnici su se osvrnuli i na debatu koja se odvija na evropskom nivou o Jačanju spremnosti EU za vanredne situacije. U tom kontekstu, šef rumunske izvršne vlasti je napomenuo da Bukurešt mora biti deo ove debate, s obzirom na doprinos koji rumunski stručnjaci imaju u upravljanju takvim situacijama, kao što su požari i poplave. Rokana Minzatu će se u utorak sastati sa predsednikom Klausom Johanisom i razgovaraće sa predsednikom Senata Ilijom Boložanom i predsednikom Poslaničkog doma Ćiprijanom Šerbanom.
Nacrt budžeta Rumunije za 2025. nalazi se u Parlamentu, o kojem će se raspravljati po hitnom postupku. Debate i odobravanje su sigurni, pri čemu većinu čine poslanici koalicije PSD-PNL-UDMR. Nacrt budžeta Rumunije za 2025., koji je usvojila izvršne vlasti krajem prošle nedelje, zasnovan je na stopi ekonomskog rasta od 2,5%, prosečnoj inflaciji od 4,4% i deficitu od 7% BDP-a. Prema rečima ministra finansija Tančosa Barne, prioritet budžeta su investicije, sa rekordnim izdvajanjima od 150 milijardi leja (oko 30 milijardi evra).

Misija Međunarodnog monetarnog fonda boravi u Bukureštu od 3. do 7. februara. Tim MMF-a će se sastati sa predstavnicima nove rumunske vlade i Narodne banke Rumunije kako bi analizirali nedavna finansijska i ekonomska kretanja i ažurirali makroekonomske izglede. Trenutno, Rumunija nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali ta finansijska institucija svake godine ocenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija iz člana IV, koje predstavljaju obaveznu vežbu nadzora za sve države članice. Svrha konsultacija je ispitivanje finansijske i ekonomske situacije na nacionalnom nivou i formulisanje opštih preporuka u vezi sa monetarnom politikom, finansijskom i ekonomskom politikom koju treba slediti kako bi se obezbedila stabilnost i pozitivan razvoj na ekonomskom nivou.

Sindikalci u bukureštanskom metrou pokrenuli su u ponedeljak japanski štrajk kako bi upozorili korisnike i osoblje koje donosi odluke o situaciji u kojoj se kompanija nalazi. Ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, 10. februara najavljuju da će krenuti druge protesne akcije. Sindikalci su nezadovoljni uredbom koju je Vlada usvojila krajem prošle godine, kojom su im ukinuta ugovorena povećanja plata predviđena Kolektivnim ugovorom o radu zaključenim početkom decembra 2024. godine i nedovoljno finansiranje preduzeća. Unija Slobodnog metroa organizovala je 21. i 22. januara protestne ispred sedišta Ministarstva finansija i Vlade.

Tužioci Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i terorozma (DIICOT) danas vrše na desetine pretresa u Rumuniji i Monaku, u predmetu koji se odnosi na krivična dela prevare sa posebno teškim posledicama, pronevere, pranje novca i utaju poreza, vezano za ono što je štampa nazvala poslovanje nekretninama Nordis. Istragama je obuhvaćeno oko 70 osumnjičenih, fizičkih i pravnih lica. Među ispitanicima bile su Laura Vikol, bivša šefica Pravnog odbora Poslaničkog doma, i Joana Basesku, ćerka bivšeg predsednika Rumunije Trajana Baseskua, koja je pozvana u DIICOT (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma) da da objašnjenja u vezi sa njenom umešanošću kao notar u aferu. Počev od 2018. godine, trojica osumnjičenih su kako se navodi, pokrenula i činila organizovanu kriminalnu grupu, koja je osmislila i sprovela složen kriminalni mehanizam, koji se uglavnom sastojao od promovisanja i razvoja projekata nekretnina pod okriljem nekoliko komercijalnih kompanija, nakon čega je usledilo prikupljanje novčanih iznosa od klijenata, dovođenje kupaca u zabludu prilikom izvršenja predugovora i kupoprodajnih ugovora. Rezultat je, kažu tužioci, nezakonito sticanje novčanih iznosa kao nadoknada ili refundacija iz državnog budžeta ili obeštećenja iz opšteg budžeta, nanošenje štete privrednim društvima, otkupljivačima i državnom budžetu. Vođe organizovane kriminalne grupe su navodno naplatile od klijenata kao avans po bilateralnim kupoprodajnim obećanjima, odnosno kupoprodajnim ugovorima, iznos od preko 957.000.000 leja (preko 195 miliona evra).

3 February 2025