Radio România Internațional

Author: Marija Nenadić-Zurka

  • Vesti – 31.07.2024

    Vesti – 31.07.2024

    Palestinska grupa Hamas saopštila je da je njen vođa Ismail Hanije ubijen u Iranu, u izraelskoj raciji na njegovu rezidenciju u glavnom gradu Teheranu. Predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas osudio je „kukavičko ubistvo” političkog lidera Hamasa. Turska je takođe osudila ubistvo Ismaila Hanijea, bliskog saradnika turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. A portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani rekao je da krv ubijenog lidera Hamasa neće biti protraćena. Podsećamo, rat u Pojasu Gaze izbio je 7. oktobra 2023. godine, kada je Hamas izvršio napad na jugu Izraela koji je doveo do smrti blizu 1.200 ljudi, većinom civila. Tada je oteto 250 ljudi. Kao odgovor, Izrael je obećao da će uništiti Hamas, koju smatra terorističkom organizacijom, baš kao i Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, a koja je na vlasti od 2007. godine na palestinskoj teritoriji.

    Letovi TAROM-a u sredu i četvrtak za i iz Bejruta obustavljeni su zbog pogoršanja tenzija na Bliskom istoku i nakon upozorenja Ministarstva spoljnih poslova u Bukureštu da se izbegava bilo kakva putovanja u ovaj region, saopštio je nacionalni avio-operater. Do sada su i druge evropske zemlje obustavile letove na bejrutskoj ruti. Nekoliko zemalja, uključujući Rumuniju, Nemačku, Veliku Britaniju i Holandiju, pozvalo je svoje građane da hitno napuste Liban, zbog rastuće zabrinutosti zbog moguće odmazde velikih razmera Izraela, nakon subotnjeg raketnog napada u kojem je poginulo 12 mladih ljudi na Golanskoj visoravni, a za koje je optužena libanska grupa Hezbolah. Izraelska vojska saopštila je da je u utorak uveče izvela ciljani udar u oblasti libanske prestonice na komandanta Hezbolaha.

    Evropsko tužilaštvo upozorilo je Rumuniju o nekoliko slučajeva prevare, uključujući i onaj sa mogućom štetom od 4,3 miliona evra, u koje je umešana mafijaška grupa iz Italije. Institucija koju predvodi Rumunka Laura Kodruca Kovesi obavestila je Ministarstvo za investicije i evropske projekte iz Bukurešta da u zemlji postoje moguće sistemske slabosti u ugovorima sa evropskim fondovima. Evropsko javno tužilaštvo je ukazalo na visok rizik od prevare sa garancijskim pismima koja su izdala fiktivna lica ili koja nisu imala pravo da izdaju takve dokumente. Kako se navodi u saopštenju evropske institucije, na osnovu ovih lažnih dokumenata, dobijeno je više javnih tendera, a zatim su završili pod istragom.

    40 rumunskih vatrogasaca i 8 tehničkih sredstava poslato je u Grčku, gde je aktivno nekoliko požara vegetacije. Misija će trajati do 15. septembra, a svrha programa je smanjenje vremena odziva u slučaju šumskih požara, efikasnost pripremne aktivnosti interventnih modula koji pripadaju državama članicama, kao i unapređenje interoperabilnosti između snaga učesnica. Šef Direkcije za vanredne situacije Raed Arafat rekao je vatrogascima da je, iako idu u misiju podrške, situacija u Grčkoj teška i da će, najverovatnije, učestvovati u intervencijama. Misija rumunskih vatrogasaca je deo programa pomoći koji finansira Evropska unija, a predviđen je kao mera podrške grčkim zajednicama, nakon razornih požara zabeleženih proteklih godina.

    Savet za etiku i menadžment univerziteta u Rumuniji izvršiće provere na univerzitetima u vezi sa slučajevima seksualnog uznemiravanja i načina na koji je njima upravljano, saopštilo je u sredu Ministarstvo prosvete. Ministarka Liđija Deka traži od univerziteta da strogo sankcionišu svako odstupanje od normi etike i integriteta i da obezbede zaštitu žrtvama i posttraumatsku pomoć. Ministarstvo prosvete navodi i da su prvi put u novom Zakonu o visokom obrazovanju, usvojenom prošle godine, date jasne definicije za dela seksualnog uznemiravanja i psihičkog nasilja, a sve visokoškolske ustanove imaju obavezu da se pridržavaju propisa nove odredbe. Izjave dolaze nakon ozbiljnih optužbi za seksualno uznemiravanje na račun profesora iz Bukurešta, što je izazvalo uznemirenost i negodovanje na društvenim mrežama.

    Japan ostaje na vodećoj poziciji u broju medalja osvojenih na Olimpijskim igrama u Parizu nakon utorka, četvrtog zvaničnog dana takmičenja, dok je Rumunija 16. nakon zlata koji je u ponedeljak osvojio plivač David Popović na 200 metara slobodno. U utorak se David Popović plasirao i u polufinale plivanja na 100 m slobodno. Rumunske gimnastičarke su se takmičile u ženskom ekipnom finalu u umetničkoj gimnastici i završile na 7. mestu, 12 godina nakon prethodnog učešća, na Olimpijskim igrama u Londonu. Tada su Rumunke osvojile bronzanu medalju. Rumunske veslačice Ankuca Bodnar i Simona Radiš, aktuelne olimpijske šampionke u ženskom dvosedu, kvalifikovale su se u utorak u finale A. Istovremeno, rumunski veslači Florin Arteni i Florin Lehać plasirali su se u finale muškog dvoseda, nakon što su pobedili u prvom polufinalu. Rumunija i dalje ima dve posade direktno kvalifikovane za finale A Olimpijskih igara 2024., žensku posadu od četiri  i žensku posadu od osam plus jedan.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 30.07.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 30.07.2024

  • Olimpijsko zlato za Davida Popovića

    Olimpijsko zlato za Davida Popovića

    Rumunski plivač David Popović novi je olimpijski šampion u disciplini 200 metara slobodno. On je u ponedeljak doneo prvu medalju timu koji predstavlja Rumuniju na Olimpijskim igrama u Parizu. To je ujedno bila i prva olimpijska titula koju je Rumunija osvojila u muškoj plivačkoj disciplini. Samo su devojke osvojile zlatne olimpijske medalje, i to 2000. godine u Sidneju, Dajana Mokanu na 100 i 200 metara leđno, zatim 2004. godine u Atini, Kamelija Potek, na 200 metara slobodno.

    U finalu u Parizu David je startovao kao favorit. Došao je sa najboljim rezultatom sezone, a u kvalifikacijama i u polufinalu Olimpijade zabeležio je najbolje vreme. Poslednji čin je, međutim, bio neočekivano izbalansiran. Nemac Lukas Martens, olimpijski šampion u trci na 400 metara, krenuo je veoma snažno. Usred trke je odustao od inicijative i stvari su se izbalansirale. Amerikanac Luk Hobson i Britanci Metju Ričards i Dankan Skot dali su, pak, utisak da mogu da pobede, ali je na kraju pobedio David Popović. Poslušajmo, ekskluzivno za Radio Rumunija:

    „Bio je to izuzetno tesan finiš. Kao što su me pre tri godine delile dve stotinke do bronzane medalje, sada je drugoplasiranom nedostajalo dve stotinke. Čestitam svima koji su stigli do finala, onima koji su se kvalifikovali… Zahvaljujem se svim Rumunima, koji su me uvek podržavali. Zahvaljujem se i onima koji nisu verovali u mene, jer bez njih me ne bi bilo. Imaću vremena, posle trke na 100 metara i nakon što stignem na odmor, da zaista uživam u onome što se upravo dogodilo”.

    Sa samo 19 godina David je tako dodao jedinu medalju koja mu je nedostajala, olimpijsku. Do sada je osvojio dve titule prvaka sveta, u Budimpešti, 2022., i pet evropskih titula: jednu u Kazanju 2021. na kratkoj stazi, zatim po dve u Rimu 2022. i u Beogradu ove godine u olimpijskom bazenu.

    Sada je Davidov sledeći izazov u ​​Parizu takmičenje na 100 metara slobodno, čije se finale održalo u sredu uveče. Podsećamo, Popović je svetski rekord na sto metara oborio 2022. godine, na Evropskom prvenstvu u Rimu, kada je trku završio za 46 sekundi i 86 stotinki, nadmašivši 13-godišnji rezultat koji je držao Brazilac Sezar Sielo Filjo. Ove godine je, međutim, na Svetskom prvenstvu u Dohi svetski rekord postavio Kinez Pan Žanle, za 6 stotinki manje. David Popović može da dobije medalju u disciplini 100 metara slobodno, čime bi Rumuniju podigla na rang listi medalja Igara u Parizu, gde je direktno ušla na 15. mesto, posle zlata osvojenog u ponedeljak.

  • Rumunija prisutnija u svetskoj baštini UNESKO-a

    Rumunija prisutnija u svetskoj baštini UNESKO-a

     

    Skulpturalni ansambl „Put heroja“ koji je stvorio Konstantin Brankuš u Rumuniji i Granice Rimskog carstva – Dakija prihvaćene su da budu uvrštene na UNESKO-ovoj listu svetske baštine, smatrajući se tako jednim od najistaknutijih primera javne umetnosti 20. veka. Skulpturalni ansambl iz Trgu Žiua, malog grada na jugozapadu Rumunije, koji se sastoji od četiri dela – „Trpeza tišine“, „Aleja stolica“, „Kapija poljupca“ i „Beskrajni stub“ – osmislio je i napravio Konstantin Brankuši. Četiri dela su nastala 1937-1938, kao omaž palim borcima u Prvom svetskom ratu. Ovaj skulpturalni ansambl postavljen je na 1,5 km dugoj osi duž Bulevara heroja u Trgu Žiuu i neka su od retkih dela velikog vajara koja se nalaze u Rumuniji. „Dodeljeno priznanje obavezuje nas da čuvamo skulpturalni ansambl, da ga čuvamo netaknutim za buduće generacije i za kulturno pamćenje čovečanstva“, ocenila je ministarka kulture Raluka Turkan.

    Drugi prihvaćeni dosije je onaj o liniji rimskih utvrđenja (limes) podignutih duž severne granice provincije Dakije, koja broji 277 lokaliteta iz 16 okruga. Deo opšteg odbrambenog sistema Rimskog carstva, Granica Rimskog carstva – Dakija predstavljaju izuzetno svedočanstvo o maksimalnom širenju moći Rimskog carstva kroz učvršćivanje njegovih severnih granica. Sa dužinom od preko hiljadu kilometara, to je najveći segment granica Rimskog carstva i obuhvata i kopneni i rečni sektor.

    Konstantin Brankuši rođen je u malom selu Hobita u okrugu Gorž, ali je većinu svog života živeo u Parizu. U francusku prestonicu je stigao 1904. godine, posle putovanja dugog 18 meseci, i konačno radio kod velikog vajara Ogista Rodena. Međutim, 1907. je napustio atelje, rekavši da „pod velikim drvećem ništa ne raste“ i postao jedan od najuticajnijih umetnika 20. veka. Svoj atelje i deo svoje umetnosti zaveštao je francuskoj državi nakon svoje smrti 1957. godine. Želeo je da svoje radove ostavi Rumuniji, ali je tadašnja komunistička vlast odbila tu ponudu. Grad Temišvar u zapadnoj Rumuniji je 2023. godine organizovao prvu retrospektivnu izložbu umetnikovih radova koja je održana u njegovoj rodnoj zemlji posle više od 50 godina. Odvojena kompletna izložba Brankušijevog dela takođe je završena ovog meseca u Centru Pompidu u Parizu.

    Novi upisi upotpunjuju rumunsko prisustvo na UNESKO-voj listi svetske baštine, započeto za Rumuniju sa deltom Dunava (1991), a zatim nastavljeno sa Selima sa utvrđenim crkvama iz Transilvanije (1993), Crkvama iz Moldavije (1993, 2010), manastirom Hurezi ( 1993), dačanskim utvrđenjima sa planine Oraštijej (1999), Istorijskim centrom Sigišoare (1999), Drvenih crkava iz Maramureša (1999), Svetovne i devičanske bukove šume sa Karpata i drugih regiona Evrope (2017) i kulturnim rudarskim pejzažom Rošija Montana (2021).

  • Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje – 27.07.2024

    Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje – 27.07.2024

    Sastanak rumunske diplomatije 2024

    „Rumunija je u poslednjoj deceniji postala kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pravi davalac stabilnosti i bezbednosti“ – istakao je šef rumunske države Klaus Johanis na godišnjem sastanku rumunske diplomatije., koji je na dva dana u Bukureštu okupio šefove diplomatskih misija, šefove konzularnih predstavništava i direktore rumunskih kulturnih instituta. Predsednik je preneo rumunskim diplomatama da su glavni spoljnopolitički ciljevi i dalje konsolidacija uloge i uticaja u Evropskoj uniji i NATO-u, produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i diversifikacija bilateralnog dijaloga sa partnerima sa svih kontinenata. Klaus Johanis je izjavio da ostaje snažan pristalica procesa proširenja Evropske unije, a kao država članica NATO-a, Bukurešt ima konstruktivnu ulogu i balansirajući faktor, budući da je pružalac bezbednosti i stabilnosti. I na sastanku rumunskih diplomata pomenuto je pristupanje Šengenu, a predsednik je istakao da ukidanje kontrole na kopnenim granicama takođe ostaje prioritetni cilj. Kao i pristupanje zemlje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, kontekst u kome je šef države pozvao da se povećaju međuinstitucionalni napori za uspešno okončanje ovog procesa u što kraćem roku.

    Rumunija i tranzicija na zelenu energiju

    „Samo uz energetsku sigurnost, pristupačnu energiju za privredu i stanovništvo i ekonomsku konkurentnost može se napraviti odlučujući korak ka sledećem suštinskom cilju – dobijanju čiste, zelene energije“ izjavio je premijer Marčel Čolaku povodom sastanka Partnerstva za transatlantsku energetsku i klimatsku saradnju u Bukureštu, kome su prisustvovali predstavnici javnog i privatnog sektora iz cele Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Rumunija unapređuje svoje interkonekcione kapacitete sa svim zemljama u okruženju, sa Bugarskom i Grčkom, ali i sa Turskom, Azerbejdžanom i Gruzijom, a da bi postala otpornija na regionalne ili globalne šokove, ulaže u nove kapacitete za dobijanje energije iz obnovljivih izvora i ima za cilj da udvostruči nuklearni kapacitet, rekao je premijer. On je pomenuo projekat istraživanja gasa Neptun Deep u Crnom moru i istakao podršku koju Sjedinjene Američke Države daju u strateškim energetskim projektima u nuklearnoj oblasti. Tokom foruma potpisano je i partnerstvo između Nuklearelektrike i dve američke kompanije, projekat kojim se bivša elektrana na ugalj transformiše u modernu nuklearnu elektranu.

    Fragmenti ruskog drona u Rumuniji

    Ostaci drona ruske proizvodnje pronađeni su u blizini grada Plauru u okrugu Tulča (jugoistočna Rumunija), nakon napada od utorka uveče na sredu na civilnu i lučku infrastrukturu u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo nacionalne odbrane u Bukureštu. Još tri drona stigla su u rumunski vazdušni prostor i u četvrtak uveče, kada je Rusija nastavila sa napadima. Tokom dve noći stanovništvo tog područja je upozoreno porukama RO-ALERT, a rumunsko vazduhoplovstvo je podiglo vojne letelice sa zemlje radi praćenja i osmatranja. Otpravnik poslova Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova, gde mu je prenet čvrst protest rumunskih vlasti i naglašen neodgovoran karakter ovih vojnih udara. Sa svoje strane, NATO je saopštio da u ovom incidentu ne vidi znake bilo kakvog namernog napada Moskve na teritoriju Alijanse, komentar dat i u drugim sličnim prilikama.

    Velika suša u Rumuniji

    Zbog velike suše, u nekoliko stotina gradova, mesta i sela u Rumuniji ograničeno je snabdevanje vodom. Mnogi poljoprivrednici kažu da su izgubili useve, posebno tamo gde navodnjavanje nije moguće, a u pokušaju da pomognu ugroženima, vlasti razgovaraju sa bankama da pronađu rešenja za pokrivanje stopa kredita i kamata za poljoprivrednike koji se suočavaju sa sušom. Do sada je sušom pogođeno skoro dva miliona hektara za kukuruz i suncokret i 100.000 hektara za pšenicu i uljanu repicu. Vest stručnjaka nije dobra ni za naredni period. Trenutno je stepen napunjenosti 40 akumulacionih jezera u zemlji pao nešto ispod 80%, a iz „Voda Rumunije“ procenjuju da će se trend opadanja nastaviti. Protok Dunava na ulazu u zemlju je ispod višegodišnjeg proseka za jul, ali nema problema sa snabdevanjem nuklearne elektrane Černavoda.

    Učešće Rumunije na Olimpijskim igrama

    „Učešće Rumunije na Olimpijskim igrama je za sve nas ponos i siguran sam da ćemo u ovim danima punim emocija biti bliži jedni drugima. Sport je deo onoga što smo mi kao nacija, identitet koji se razvijao i gradio više od jednog veka, sa rezultatima koji su i danas ostali merila na međunarodnom nivou“, rekao je predsednik Klaus Johanis u četvrtak u Parizu, na inauguraciji Kuće Rumunije, otvorene u sedištu Ambasade Rumunije u Francuskoj, dan pre ceremonije otvaranja Letnjih olimpijskih igara. „Sportisti prisutni u Parizu imaju dužnost da nastave priču prve medalje koju je Rumunija osvojila na Olimpijskim igrama, 1924. godine, takođe u glavnom gradu Francuske“, izjavio je predsednik Rumunskog olimpijskog i sportskog komiteta Mihaj Kovaliju – „Ne mogu a da ne pomislim da smo pre 100 godina, takođe u Parizu, otvorili ovaj put bronzanom medaljom, i imamo lepu misiju da nastavimo ovu prelepu priču o obogaćivanju rumunske riznice još sjajnijim olimpijskim medaljama i uživanju u izdanju Olimpijskih igara na najvišem nivou“. Reprezentaciju Rumunije na takmičenju koje se završava 11. avgusta čini 106 sportista.

  • Rusija i napadi na civilnu infrastrukturu

    Rusija i napadi na civilnu infrastrukturu

    Ostaci ruskog drona pronađeni su u mestu u okrugu Tulča (istočna Rumunija), u blizini granice sa Ukrajinom, nakon napada od utorka uveče na sredu na civilnu i lučku infrastrukturu u susednoj zemlji, saopštilo je Ministarstvo nacionalne odbrane. Drugi ostaci dronova stigli su u rumunski vazdušni prostor sledeće noći, kada je Rusija nastavila svoje napade. Ministarstvo nacionalne odbrane je preciziralo da su sva područja na koja bi pali ostaci dronova izvan naseljenih područja i da nikakvi elementi infrastrukture nisu pogođeni. Načelnik Generalštaba odbrane general Vlad Georgica objasnio je da blizina zone sukoba takođe može da stvori takve rizike, ali da svaki put rade detaljna istraživanja i analize, da bi se isključila svaka opasnost. Vlad Georgica:

    „Ako se pronađu fragmenti, moramo znati njihovo poreklo. Oni se analiziraju sa hemijske tačke gledišta, sa spektralne tačke gledišta. Mnogo je testova koje treba uraditi, kako bismo se uverili da nema opasnosti ni za stanovništvo, ni za životnu sredinu, za svakoga ko bi bio uključen u ovakav događaj”.

    Tokom dve noći kada su strani dronovi stigli u rumunski vazdušni prostor, stanovništvo u toj oblasti je upozoreno porukama RO-ALERT, a rumunsko vazduhoplovstvo je nadgledalo to područje. Otpravnik poslova Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova, gde mu je upućen čvrst protest rumunskih vlasti protiv ovih događaja. Rumunija osuđuje „neodgovorne” postupke Rusije, izjavila je ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku. Sa svoje strane, predsednik Senata, lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje Čuka, rekao je da je Rumunija bezbedna i da kada razgovaramo o bilo kakvoj pretnji po našu bezbednost, najvažnije je da se odnosimo prema situaciji mirno. „U stalnoj smo komunikaciji i koordinaciji sa saveznicima, posebno sa zemljama sa istočnog krila NATO-a. Naša vojska prati sve moguće pretnje’, objavio je Nikolaje Čuka na jednoj društvenoj mreži.

    Sa svoje strane, NATO je saopštio da u ovom incidentu ne vidi znake bilo kakvog namernog napada Moskve na teritoriju Alijanse, ali su takve akcije neodgovorne i potencijalno opasne. Kako se navodi u saopštenju organizacije, NATO je intenzivirao svoje mere nadzora i praćenja u crnomorskom regionu, uključujući i vazdušne patrole. Rumunija ima granicu sa Ukrajinom u dužini od 650 km i u poslednjih godinu dana je više puta prijavila prisustvo fragmenata ruskih dronova na svojoj teritoriji.

  • Sastanak rumunske diplomatije

    Sastanak rumunske diplomatije

    Pred kraj svog desetogodišnjeg predsedničkog mandata, Klaus Johanis je poslednji put učestvovao na sastanku sa šefovima misija, konzularnih kancelarija i direktorima Instituta za Rumunsku kulturu povodom Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Prema rečima šefa države, Rumunija je u poslednjoj deceniji postala kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pravi davalac stabilnosti i bezbednosti. On je rumunskim diplomatama preneo da su glavni spoljnopolitički ciljevi i dalje konsolidacija uloge i uticaja u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu, produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i diversifikacija bilateralnog dijaloga sa partnerima sa svih kontinenata. Predsednik je izjavio da ostaje snažan pristalica procesa proširenja Evropske unije i istakao da Rumunija ostaje posvećena podršci evropskom putu Ukrajine i Republike Moldavije. On je podsetio da je Bukurešt snažno podržao istorijsku odluku o otvaranju pregovora za pristupanje Evropskoj uniji dve susedne države, usvojenu na sastanku Evropskog saveta održanog od 14. do 15. decembra prošle godine. Što se tiče Ukrajine, Rumunija je od prvog dana rata bila u potpunosti solidarna i preduzela je opsežne višedimenzionalne mere podrške, naglasio je Johanis.

    Na nivou bezbednosti i odbrane, kao država članica NATO-a, Rumunija ima konstruktivnu ulogu i balansirajući faktor, budući da osigurava bezbednost i stabilnost, smatra lider iz Bukurešta. Prema njegovom mišljenju, Rumunija trenutno ima najveći stepen odbrane i zaštite u čitavoj svojoj istoriji. Što se tiče strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao suštinskog stuba rumunske spoljne politike, Johanis je naveo da je ono postalo snažnije tokom ovog perioda i da je dobilo više sadržaja. S druge strane, šef države je napomenuo da je tokom deset godina njegovog mandata posebna pažnja posvećena jačanju partnerstva i bilateralnih strateških odnosa sa državama sa kojima imamo zajedničke vrednosti i interese, kao što su Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Poljska.

    Ponavljajuća tema i cilj koji još nije u potpunosti ispunjen, pridruživanje Šengenu, takođe je pomenuto ove godine na sastanku rumunskih diplomata. Predsednik je ocenio da je pristupanje Rumunije šengenskom prostoru sa vazdušnim i pomorskim granicama predstavljalo važan etapni uspeh i istakao da ukidanje kontrola na kopnenim granicama takođe ostaje prioritetni cilj. „Uveren sam da ćemo uspeti da završimo ovaj kolektivni napor za dobrobit ne samo rumunskih građana, već prosperitetnije Unije bez veštačkih prepreka“, istakao je šef države. Drugi važan spoljnopolitički cilj je pristupanje zemlje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. On je pozvao na povećanje međuinstitucionalnih napora za uspešan završetak ovog procesa u najkraćem mogućem roku.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 24.07.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 24.07.2024

  • Vesti – 24.07.2024

    Vesti – 24.07.2024

    Rumunija je kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pružalac bezbednosti i stabilnosti, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis na otvaranju Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije, koji se održava u Bukureštu. Predsednik se založio za konsolidaciju uloge i uticaja u Evropskoj uniji i NATO-u i produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama. O partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama, Johanis je rekao da je ono suštinski stub rumunske spoljne politike, da je postalo robusnije i steklo više sadržaja. Što se tiče odnosa sa susednom Republikom Moldavijom, predsednik Rumunije je pokazao da to predstavlja strateški prioritet, a bilateralna saradnja je dostigla „najviši nivo u istoriji”. Takođe, naveo je Johanis, Bukurešt je promovisao i konstruktivan odnos sa kijevskom administracijom. Na kraju, ali ne i manje važno, rumunski predsednik je naveo da pristupanje šengenskom prostoru i sa kopnenim granicama, kao i pristupanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj ostaju prioritetni ciljevi rumunske diplomatije.

    Zamenik premijera Luksemburga Gzavje Betel izrazio je u sredu uverenje da je mesto Rumunije u Šengenu i da na granici „kontrole moraju da prestanu”, u zajedničkoj izjavi za štampu koju je dao zajedno sa rumunskim ministrom spoljnih poslova Luminicom Odobesku na marginama godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Gzavije Betel je, s druge strane, napomenuo da je posetio vojnu bazu Cinku (centar), posle slične posete u septembru, kako bi pokazao „podršku i solidarnost” vlade prema luksemburškoj omladini. Ministarka Luminica Odobesku je sa svoje strane izjavila da Rumunija želi sadržajniju saradnju sa Velikim Vojvodstvom Luksemburga, uključujući i u oblasti odbrambene industrije. Ona je zahvalila na prisustvu luksemburških trupa na rumunskoj teritoriji u okviru jačanja odvraćanja i odbrane NATO-a na istočnom krilu i Crnom moru.

    Rumunija bi trebalo da završi proces koji je pokrenut o uzimanju u obzir preporuka Venecijanske komisije o zakonima o pravosuđu i da ubrza svoje napore da obezbedi efikasne javne konsultacije pre usvajanja zakona, preporučuje Evropska komisija u godišnjem izveštaju o vladavini prava, objavljenom u sredu. Iako je u ovoj oblasti postignut određeni napredak, izvršna vlast Evropske unije preporučuje Bukureštu da nastavi sa svojim naporima da obezbedi adekvatne ljudske resurse za pravosudni sistem, uzimajući u obzir evropske standarde. Druga preporuka je da se preduzmu mere kako bi se obezbedila efikasna istraga i krivično gonjenje krivičnih dela u pravosudnom sistemu, uključujući dela korupcije. Izvršna vlast Evropske unije, međutim, priznaje da je Rumunija postigla određeni napredak u tom pogledu. Rumunska ministarka pravde Alina Gorgiu navodi da je izveštaj o vladavini prava u Rumuniji najbolji do sada. Glavni zaključak petog izdanja godišnjeg izveštaja Komisije o vladavini prava u zemljama članicama je da su one i Unija u celini mnogo bolje pripremljene da otkriju, spreče i odgovore na nove izazove, što doprinosi otpornosti evropskih demokratija i podržava međusobno poverenje u Evropskoj uniji, kao i nesmetano funkcionisanje jedinstvenog tržišta.

    Generalni inspektorat za vanredne situacije poslao je sinoć RO-ALERT poruku za sever okruga Tulča (jugoistok), obaveštavajući stanovništvo o mogućnosti pada nekih predmeta iz vazdušnog prostora na teritoriju u blizini granice sa Ukrajinom. Poruka je objavljena nakon što su strukture odbrane i nadzora granice primetile nekoliko ruskih dronova, uključenih u napade na ukrajinsku infrastrukturu, koji su se približavali rumunskoj granici. Ministarstvo nacionalne odbrane saopštilo je da trenutno timovi nastavljaju potragu za mogućim ostacima dronova koji su pali na državnu teritoriju. Isti izvor je naveo da su dva aviona F-16 rumunskog ratnog vazduhoplovstva doletela u to područje radi praćenja situacije.

    Rumunija može postati pravi snabdevač energetske bezbednosti u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, istakao je predsednik Klaus Johanis u poruci upućenoj u sredu učesnicima 5. ministarskog sastanka Partnerstva za transatlantsku saradnju u oblasti energetike i klimatske promene u Bukureštu.   Prema rečima šefa države, „Rumunija ima mnogo vrednih mogućnosti, a energetski sektor ogroman potencijal”.  Klaus Johanis je istakao da je Rumunija poslednjih godina pokazala solidarnost nudeći tranzitnu i energetsku podršku Ukrajini i Republici Moldaviji. Istovremeno, on je potvrdio ambiciju Rumunije da razvije sopstveni nuklearni energetski program, povećanjem kapaciteta Černavoda (jugoistok), ali i istraživanjem inovativnih rešenja, kao što je tehnologija malih modularnih reaktora. Klaus Johanis je takođe pomenuo da kroz rumunske projekte prirodnog gasa na moru, region Crnog mora postaje pravi „okrugli sto“ energetske diplomatije, obeležje jedinstva i saradnje, promovišući dugoročnu stabilnost i prosperitet. A energetska tranzicija, kaže šef države, trenutno je ključni faktor za održivu ekonomiju.

    Četvoro dece jedne rumunske porodice koju su odveli socijalni radnici u Lidsu, u Engleskoj, vratiće se, privremeno, porodici.  Kako je saopštila rumunska uprava za zaštitu prava deteta i usvojenje, njih četvoro će ostati u brizi strica. Odluku je doneo britanski sud i ona je za sada važeća samo tokom saslušanja i istrage koja je u toku. Veliki sukob dogodio se prošlog četvrtka u gradu Lidsu. Nekoliko Rumuna započelo je nasilan protest, u kontekstu u kojem su britanske vlasti odlučile da četvoro dece treba da budu preuzete na staranje države, nakon što se jedno od njih pojavilo u bolnici sa udarcem u glavu.

    U Rumuniji će uglavnom biti nestabilno vreme i u većem delu zemlje že zahladniti, čak i znatno u jugoistočnim predelima. U istočnoj polovini zemlje i u planinskom području doći će do obilnog naoblačenja, pljuskova, kratkotrajnog pojačanja vetra i grmljavine. U kratkim vremenskim periodima ili kroz akumulaciju, količine vode će prelaziti 15…25 l/m2 a mestimično čak 40…50 l/m2. Biće izolovanih uslova za grad.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 23.07.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 23.07.2024

  • Vesti – 23.07.2024

    Vesti – 23.07.2024

    Pristupanje Rumunije šengenskom prostoru sa kopnenom granicom ostaje izuzetno važan cilj za 2024. godinu, rekla je rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku na televizijskoj stanici Anteni 3. Ona je izjavila da rumunske vlasti, odnosno predsednik, premijer, ministar unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, nastavljaju sa svojim naporima i imaju stalan dijalog sa spoljnim partnerima. Ministarka Odobesku je navela da Evropski parlament podržava puno pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu i da je na zahtev rumunskih vlasti i rumunskih poslanika predstavljen cilj pristupa Rumunije i Bugarske prostoru slobodnog kretanja u govoru predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i u programu buduće Evropske komisije. O temi punog pristupanja Šengenu razgovaraće ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoiu, uključujući i sa mađarskim predsedništvom Saveta Evropske unije. „Važno je istaći da smo uspešno položili važan test, ukidanje vazdušnih graničnih kontrola, odnosno izdavanja šengenskih viza. Imamo pilot projekte na granici sa Srbijom koji napreduju veoma dobro, uvek ih Evropska komisija ističe kao dobre prakse, a cene ih i naši partneri.  Podaci o migracijama su značajno opali“, rekla je rumunska zvaničnica. „Mi smo pružalac bezbednosti, mislim da ne treba da iznosimo više argumenata. Očigledno je da je odluka politička i mi nastavljamo korake da ispunimo ovaj za nas važan cilj, jednako važan kao što je ukidanje viza za Sjedinjene Američke Države“, dodala je ministarka Odobesku. S druge strane, ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoiu primio je u posetu delegaciju Nemačke, koju je predvodio Holger Munk, predsednik Savezne kancelarije sudske policije. Predoiu je napomenuo da se borba protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom, trgovine ljudima, ilegalne migracije, koji su prioriteti njegovog mandata, ne može efikasno ostvariti bez bliske saradnje na evropskom i međunarodnom nivou. U vezi sa šengenskim dosijeom, ministar je potvrdio cilj Rumunije da ukine kontrole na unutrašnjim kopnenim granicama, ističući činjenicu da Rumunija osigurava visok nivo bezbednosti za svoje građane, adekvatno štiti granice i efikasno upravlja migracijama, što je primer smanjenja broja ilegalnih vrednosti migracije za oko 83% na granicama Rumunije. U tu svrhu naša zemlja efikasno sarađuje sa Bugarskom, Mađarskom i Srbijom. Diplomatske napore za pristupanje šengenskom prostoru izgradili smo na radikalnom smanjenju ilegalnih migracija na granicama Rumunije i na intenziviranju međunarodne policijske saradnje, dodao je citirani izvor.

    Akademski folklorni ansambl „Mladost” iz Temišvara i folklorni ansambl „Kolo” iz Arada održali su proteklog vikenda zajednički koncert na Zlatiboru. Učešće ansambala iz Rumunije održano je na poziv Turističke organizacije Zlatibor.

    Sedamnaestogodišnji košarkaš iz Temišvara treniraće sa evroligaškom ekipom. Luka Ileš je od sledećeg meseca pozvan na trening seniorskog tima Partizana Beograd. Treniraće pod vođstvom jednog od najvećih trenera u Evropi, Željka Obradovića, devetostrukog pobednika Evrolige. Luka Ileš je U17 šampion Srbije i proglašen je za MVP (najboljeg igrača) finala. Rođen 2007. godine u Temišvaru, Luka je sin bivšeg prvoligaša Elba Temišvara, Danijela Ileša. Luka je imao veoma zanimljivu karijeru, napustio je Temišvar sa 12 godina, radi bolje karijere. U suštini, to je bio prvi korak ka Srbiji, vođen bivšim igračem CSU Sibiu Željkom Bubanjom, kako kaže mladi košarkaš. Sa nepunih 14 godina, stigao je u beogradski Partizan. Luka Ileš je već igrao za mladu reprezentaciju Rumunije, ali bi u budućnosti mogao da igra pod bojama Srbije. Luka kaže da želi da predstavlja Srbiju, jer na nacionalnom nivou susedna zemlja igra na mnogo višem nivou. Luka Ileš je sezonu završio sa preko 80 mečeva u timovima U17 i U19 iz beogradskog Partizana, a sada se sprema da napravi korak do seniora. U Srbiji je od 2020. godine i ima velike šanse da dobije srpski pasoš.

    U kontekstu suše sa kojom se suočava Rumunija, vodosnabdevanje je ograničeno u oko 450 gradova, naselja i sela, većinom u istočnom delu zemlje. Mnogi poljoprivrednici kažu da su ostali bez useva, posebno tamo gde nije moguće navodnjavanje, a u pokušaju da priteknu u pomoć pogođenima, ministar poljoprivrede Florin Barbu imao je u ponedeljak prvi sastanak sa predstavnicima komercijalne banke od kojih je tražio rešenja za pokrivanje stopa i kamata na kredite za poljoprivrednike koji se suočavaju sa sušom. Ovo, u uslovima gde je do sada zahvaćena površina skoro dva miliona hektara za kukuruz i suncokret i 100.000 hektara za pšenicu i uljanu repicu. Vesti stručnjaka nisu dobre ni za naredni period. Trenutno je stepen napunjenosti 40 akumulacionih jezera u zemlji pao nešto ispod 80%, a iz „Voda Rumunije“ procenjuju da će se trend opadanja zadržati. Protok Dunava na ulazu u zemlju je ispod višegodišnjeg julskog proseka, ali nema problema sa snabdevanjem nuklearne elektrane Černavoda.

    U Rumuniji ostaje toplo vreme, posebno u južnim i jugoistočnim predelima. Ovde će toplotna nelagodnost biti visoka u utorak, a indeks temperature i vlažnosti će dostići ili premašiti kritični prag od 80 jedinica. Meteorolozi su izdali žuti meteoalarm za toplotni talas u ovom delu zemlje.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 22.07.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 22.07.2024

  • Vesti – 22.07.2024

    Vesti – 22.07.2024

    Vlada Rumunije je dopunila sredstva za borbu protiv trgovine drogom, s obzirom da se njihova potrošnja beleži u sve mlađoj dobi. Ekspert za borbu protiv droga Katalin Cone naglasio je, na Radio Rumuniji, da je po prvi put u istoriji zemlje napravljena Mapa puta u vezi sa drogom, izdvojeno je preko 200 miliona evra, a rumunske vlasti ulažu napore da se regrutuje još 200 policajaca, agenata i službenika u strukture za borbu protiv droge. U prvih 6 meseci ove godine rumunska policija i Uprava za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma sproveli su skoro 500 akcija za sprečavanje i suzbijanje trgovine drogom. U ovom intervalu zaplenjeno je 700 kilograma rizičnih i visokorizičnih droga, skoro 4 tone marihuane i isto toliko doping supstanci. Takođe, uhapšeno je preko 800 ljudi, a više od 150 stavljeno je pod sudsku kontrolu zbog trgovine zabranjenim supstancama.

    Dva aviona američkog vazduhoplovstva B-52H Stratofortress sletela su u vazduhoplovnu bazu Mihail Kogalničanu, na jugoistoku Rumunije, radi raspoređivanja misije Bomber Task Force Europe 24-4. Kako se navodi u saopštenju Kancelarije za odnose s javnošću američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi, koje je citirala ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Bukureštu, to je prvi put da američki strateški bombarderi deluju iz Rumunije. Eskadrila će biti integrisana sa saveznicima u NATO-u i drugim međunarodnim partnerima kako bi udružila kapacitete i osigurala bezbednosne obaveze u okviru zone odgovornosti Evropske komande Sjedinjenih Američkih Država.

    Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju imao je u nedelju bilateralni sastanak sa svojim mađarskim kolegom Šandorom Pinterom u kontekstu neformalnog sastanka Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove koji se održava u Budimpešti. Prema saopštenju za štampu bukureštanskog Ministarstva unutrašnjih poslova, razgovori su bili fokusirani na šengenski dosije, organizovani kriminal i granične probleme. Šandor Pinter je ponovio cilj mađarskog predsedavanja da do kraja 2024. godine dobije odluku o pristupanju Rumunije i Bugarske Šengenskom prostoru i sa kopnenim granicama. Što se tiče bilateralne saradnje, dvojica ministara su ocenili da je intenziviranje saradnje u borbi protiv organizovanog i prekograničnog kriminala, sa akcentom na promet migranata, dokazali svoju efikasnost, a rezultati su veoma dobri. S druge strane, dogovoreno je niz mera kako bi se izbeglo povećanje vremena čekanja na zajedničkim graničnim prelazima.

    U skoro 450 lokaliteta u Rumuniji, što predstavlja 15% od ukupnog broja, voda se snabdeva uz ograničenja, u kontekstu toplotnog talasa koji je pojačao sušu. Na još 250 lokaliteta koji imaju samo pojedinačne izvore vode, bunari su suvi, saopštavaju iz Nacionalne uprave “Vode Rumunije”. Stopa punjenja u 40 akumulacionih jezera je oko 80%, što je u blagom padu u odnosu na prošlu nedelju. Za nuklearnu elektranu Černavoda nema problema sa vodosnabdevanjem. Predstavnici Voda Rumunije apeluju na stanovništvo da racionalno koristi vodu, sa prioritetom za piće.

    Rumunski pogranični policajci iz okruga Timiš (zapad) otkrili su devet državljana Nepala, koji su legalno ušli na teritoriju Rumunije, a koji su na prevaru pokušali da pređu granicu u Srbiju. Oni su privedeni u sedište policije, na proveru, tokom koje su stranci, starosti između 20 i 37 godina, izjavili da su pokušali da ilegalno pređu granicu iz Rumunije u Srbiju, sa ciljem da dođu do zapadne Evrope. Strani državljani su u zemlju ušli legalno, na osnovu radnih viza. Granična policija istražuje krivično delo pokušaj lažnog prelaska državne granice, po čijem okončanju će biti naložene potrebne zakonske mere.

    Demokratski predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden najavio je da se više neće kandidovati protiv republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u novembru. To je saopšteno u pisanoj izjavi, izdatoj dok je Bajden bio u izolaciji zbog COVID-19. Lider Bele kuće izrazio je podršku Demokratskoj partiji da njegovu potpredsednicu Kamalu Haris predloži za predsedničkog kandidata. Demokratski lideri su brzo pozdravili odluku Džoa Bajdena da se povuče, a istovremeno su pohvalili njegovu političku karijeru.  Republikanski kandidat Tramp rekao je da smatra da je Harisovu lakše pobediti na izborima nego Bajdena. Mnogi neutralni komentatori pak kažu da je, u nedostatku bilo kakvog novog puča, veoma verovatan Trampov povratak u Belu kuću, posle četiri godine Bajdenovog mandata.

    Fudbalski savez Rumunije saopštio je da je prekinuo saradnju sa selektorom reprezentacije Eduardom Jordaneskuom. Kako se navodi u zvaničnom saopštenju, ugovor između dve strane ističe krajem meseca, a selektor je odlučio da ne nastavi rad u reprezentaciji. Imenovan početkom 2022. godine, Eduard Jordanesku je predvodio fudbalsku reprezentaciju Rumunije u 28 mečeva, od kojih je 10 završeno pobedama, a 10 nerešenim rezultatom. Na završnom turniru Evropskog prvenstva u fudbalu, održanom ove godine u Nemačkoj, pod vođstvom Edvarda Jordaneskua, Rumunija je pobedila u Grupi E, savladavši Belgiju, Slovačku i Ukrajinu. U prvom meču EURO 2024, rumunski tim je ostvario najodlučniju pobedu u istoriji učešća na završnim, svetskim i evropskim turnirima, savladavši Ukrajinu rezultatom 3-0.

    Rumunski fudbalski šampion FCSB iz Bukurešta sastaje se u utorak uveče na svom terenu sa izraelskim Makabijem iz Tel Aviva, u prvoj utakmici drugog pretkola Lige šampiona. Revanš je zakazan za 31. jul u Budimpešti, u Mađarskoj, jer, zbog nesigurne bezbednosne situacije u regionu, izraelski timovi ne mogu da organizuju međunarodne utakmice na svom terenu. U prvom pretkolu FCSB je pobedio ekipu Virtusa iz San Marina ukupnim rezultatom 11-1. Nosilac Kupa Rumunije, Korvinul Hunedoara, igra u četvrtak kod kuće sa vicešampionom Hrvatske HNK Rijekom u prvoj utakmici drugog pretkola Lige Evrope. Revanš je nedelju dana kasnije, u Hrvatskoj. Korvinul je u prvom kolu eliminisao vicešampiona susedne Mađarske, Paksi FK, ukupnim rezultatom 4-2.  Takođe u četvrtak, dve rumunske ekipe igraju prvu utakmicu drugog pretkola Konferens lige: CFR Kluž (severozapad), kod kuće, protiv Neman Grodno iz Belorusije i Universitatea Kraiova (jug), u gostima, protiv NK Maribor iz Slovenije.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 21.07.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 21.07.2024

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 20.07.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 20.07.2024