Vremenski rekord u Rumuniji – najduži toplotni talas
Rumunija je prešla najduži crveni meteoalarm za toplotni talas u istoriji meteoroloških merenja. U četvrtak je isteklo poslednje upozorenje ove vrste koje je bilo ograničeno za okruge na jugu zemlje, uključujući i glavni grad. Maksimalne temperature su prelazile 40 stepeni Celzijusa, a tokom tropskih noći temperature nisu padale ispod 25 stepeni. Posebno je izražena toplotna nelagodnost, a indeks temperature i vlažnosti je premašio kritični prag od 80 jedinica. Iako se, za sada, znatno smanjuje, prekomerne vrućine su uticale na zdravlje mnogih ljudi, broj onih kojima su bile potrebne hitne intervencije u celoj zemlji je bio na desetine hiljada, a bilo je i smrtnih slučajeva. Snabdevanje pijaćom vodom postalo je problem za stotine lokaliteta. Ovih dana došlo je do smanjenja vodosnabdevanja, što je dovelo do toga da nadležni u stotinama lokaliteta smanje snabdevanje na svega nekoliko sati dnevno ili jednom u nekoliko dana. Takođe, stradao je i energetski sistem, a požari vegetacije bili su češći i na značajnim površinama.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis na sastanku Evropske političke zajednice u Velikoj Britaniji
Šef rumunske države Klaus Johanis založio se u četvrtak za saradnju u oblasti energetike i za nastavak podrške Ukrajini, tokom četvrtog sastanka Evropske političke zajednice. Događaj kojem su prisustvovali lideri iz preko 40 zemalja održan je u Velikoj Britaniji. Klaus Johanis je pokazao da napori na jačanju saradnje u oblasti energetike i povezivanja predstavljaju suštinske ciljeve za jačanje nacionalne i evropske otpornosti, u kontekstu izazova upravljanja klimatskim promenama, ali i dešavanjima poput onih u Ukrajini, koji su ponovo potvrdili potrebu za akcijom kako bi se ograničile strateške zavisnosti. Predsednik Johanis je istakao napore Rumunije u podršci ovim oblastima, kao i ulogu zemlje na regionalnom nivou, uključujući aktivnije učešće u crnomorskim projektima. Kako je saopšteno iz Predsedničke administracije, Klaus Johanis je istakao značaj jačanja energetskih veza na nacionalnom i regionalnom nivou i razvoja energetske infrastrukture, što može doprineti konsolidaciji energetske nezavisnosti na evropskom nivou. Takođe, na marginama sastanka održan je i sastanak lidera Rumunije, Velike Britanije, Poljske, Francuske i Nemačke sa predsednicom Republike Moldavije Majom Sandu. Lideri ovih zemalja su ponovo potvrdili svoju odlučnost da nastave da podržavaju Kišinjev u postizanju ciljeva mira, prosperiteta i demokratije.
Dvojica Rumuna u rukovodstvu Evropskog parlamenta
Dva od 14 potpredsednika novog Evropskog parlamenta su Rumuni. Reč je o Viktoru Negreskuu i Nikolaju Štefanucu, koji su izabrani u utorak, na prvoj sednici parlamenta. Viktor Negresku je bio kandidat iz grupe socijaldemokrata, a Nikolae Štefanuca iz zelene grupe. Obojica su uživali podršku skupštinske većine formirane oko narodne stranke, socijaldemokrata i liberala iz Renewa. Viktor Negresku je sa 38 godina predstavljao Rumuniju kao član Evropskog parlamenta između 2014-2017 i od 2020. do danas. Takođe je imao i druge administrativne uloge u evropskom zakonodavstvu, kao što je kvestor. Nikolae Štefanuca, poslanik u Evropskom parlamentu od 2019. godine, dobio je sadašnji mandat kandidujući se kao nezavisni kandidat i povezan je sa grupom Zelenih.
Mere za upravljanje populacijom medveda u Rumuniji
Plenarna sednica Predstavničkog doma iz Bukurešta, sazvana na vanrednoj sednici, u ponedeljak je velikom većinom glasova usvojila nacrt zakona koji je inicirao Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR; bivši partner u vladajućoj koaliciji), kojim se menjaju zakoni o lovu na medvede, a dokument izglasan prošle godine u Senatu. Projekat predviđa, za 2024. i 2025. godinu, mogućnost odstrela više od 400 mrkih medveda. Zakonodavna akcija dolazi ubrzo nakon nedavne tragedije u Karpatima, kada je 19-godišnja devojka umrla na planinskoj stazi nakon što ju je napao medved. Premijer Marčel Čolaku izjavio je da se izmenama zakona neće dozvoliti odstrel medveda, kako strahuju neke vladine organizacije, zakonodavne intervencije imaju za cilj sprečavanja napada na ljudsku populaciju i štete izazvane napadima medveda. Sa svoje strane, senator Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji, Tancođ Barna, inicijator projekta, izjavio je da je potrebna preventivna intervencija, kao što se radi u svim zemljama članicama Evropske unije, gde postoji značajna populacija mrkog medveda.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je sportiste koji će učestvovati na Olimpijskim igrama u Parizu
Predsednik Klaus Johanis primio je u sredu u palati Kotroćeni sportiste koji će predstavljati Rumuniju na Olimpijskim igrama u Parizu. Šef države uručio je zastavu zemlje olimpijskom timu koji čini 107 sportista. Klaus Johanis je ovom prilikom izjavio da se nastup na olimpijskom nivou gradi napornim radom, sa puno odlučnosti, discipline i strasti. Ostajući u ovom registru, podsetimo se da se Nadija Komaneč pojavljuje u ilustrovanoj knjizi o legendama Letnjih olimpijskih igara, objavljenoj nekoliko dana pre takmičenja koje počinje u Parizu. Pod nazivom „Poslednji heroji. 100 trenutaka olimpijskih legendi“, knjiga odaje počast izuzetnim sportistima i predstavlja nezaboravne trenutke svake Olimpijade. Izvanredna epizoda zabeležena u knjizi je prvih 10 ikada nagrađenih u gimnastici, gde je 14-godišnja Rumunka iznenadila na Igrama u Montrealu 1976. godine, čak i semafor koji nije bio programiran za takav rezultat i koji je prikazivao ocenu jedan. Nadia je u Montrealu dobila sedam ocena 10, sa kojima je osvojila tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju.
