Author: Marija Nenadić-Zurka
-
Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (13.07.2024)
Ukrajina, centralna tačka savezničkog samita u Vašingtonu
Pet lidera NATO-a, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena i rumunskog predsednika Klausa Johanisa, potpisali su na savezničkom samitu u Vašingtonu izjavu kojom se obavezuju da će Ukrajini isporučiti protivvazdušne odbrambene sisteme Patriot. Kijev će tako moći da koristi Patriot baterije koje su donirale Sjedinjene Američke Države, Nemačka i Rumunija, kojima su dodate komponente koje obezbeđuje Holandija i sistem koji je donirala Italija. „Mi radimo sve ove stvari: podržavamo Ukrajinu, doniramo Patriot, pomažemo Moldaviji, pomažemo i drugima u regionu, jer možemo i zato što mislimo da je to ispravno“, izjavio je predsednik Johanis. Prema njegovim rečima, Rumunija se transformisala iz države koja je molila da dobije pomoć bilo koje vrste u državu koja ima snagu, energiju i mogućnosti da izvozi bezbednost širom regiona. Na bilateralnom nivou, Klaus Johanis i njegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski potpisali su u Vašingtonu sporazum o saradnji u oblasti bezbednosti. Reč je o političkom dokumentu koji sistematizuje postojeću saradnju dve zemlje u različitim oblastima i obuhvata aspekte vezane za opredeljenje Kijeva da nastavi neophodne reforme na svom evropskom i evroatlantskom putu, poštovanje prava nacionalnih manjina, kao i saradnju u borbi protiv prekograničnog kriminala. Pomoć Ukrajini bila je glavna tačka dnevnog reda NATO samita. „Nameravamo da aktiviramo osnovni paket od najmanje 40 milijardi evra za sledeću godinu, a zatim da održimo bezbednosnu pomoć na održivom nivou, tako da Ukrajina pobedi“, obećale su zemlje članice.
Otvoreni protest, maskirani protest
Na internom planu, sedmica je počela manje uobičajenim protestom, koji su organizovali računovođe i ekonomisti pod moto-om „Bez haosa u poreskom zakonodavstvu“. U Bukureštu i drugim gradovima učesnici su osudili zakonodavne akte i fiskalne mere koje smatraju opresivnim, jer bi duboko pogodile svakog preduzetnika, ekonomistu, računovođu kao i poreske obveznike u Rumuniji. Demonstranti kažu da uvođenje mehanizama poput e-Računa ili e-TVA, zapravo, povećava birokratiju. Protest računovođa je unapred najavljen. Nije bilo isto na Međunarodnom aerodromu Otopeni, gde je otkazano na desetine internih i eksternih letova nacionalne kompanije TAROM nakon što su se neki od pilota proglasili nesposobnim za letenje. Kasnije se ispostavilo da je to bila neka vrsta maskiranog štrajka, neblagovremeno najavljenog, koji je pogodio mnoge putnike i naneo nove gubitke kompaniji. Letovi su nastavljeni sledećeg dana, nakon što je uprava TAROM-a zaključila sporazum po pitanju plata sa osobljem. Evropska komesarka za transport Adina Valean rekla je da problem u Taromu nije povoljan, s obzirom na to da kompanija koristi državnu pomoć koju je odobrila Evropska komisija. TAROM svake godine trpi značajne finansijske gubitke, a analitičari se pitaju da li su napori države da ga reorganizuje i spase nekako uzaludni.
Problemi u transportu
Saobraćaj na DN7 Valea Oltului, vitalnoj arteriji koja prolazi kroz Karpate i obezbeđuje vezu sa centralno-zapadnim deonicama autoputa, zatvoren je mesec dana, tokom dana, zbog radova na raščišćavanju u cilju izgradnje autoputa Sibinj-Pitešti. Autoput na koji se čeka preko 3 decenije. Ograničenja zadaju glavobolje prevoznicima i ne samo njima, a nije trebalo mnogo da se vide efekti: na ionako preopterećenom DN1 između Ploeštija i Brašova stvorilo se nekoliko saobraćajnih zastoja. I to nije sve što se tiče transporta: Most prijateljstva Đurđu-Ruse preko Dunava pušten je u remont, na bugarskoj strani, na dve godine, u sredu. Rumunskim građanima se savetuje da koriste druge granične prelaze sa Bugarskom, turističkom destinacijom za Rumune, ali i tranzitnom zemljom za Grčku i Tursku, dve glavne destinacije tokom leta.
Kontroverzna uredba
Vlada je u četvrtak izmenila hitnu uredbu o testiranju vozača na drogu, nakon što je normativni akt naišao na žestoke kritike civilnog društva. Vozačima koji na testu budu pozitivni ili ga odbiju oduzima se dozvola, ali je vraćaju za 3 dana, ako laboratorije sudske medicine za to vreme ne daju preliminarni rezultat analize krvi. Jedno nevladino udruženje zatražilo je poništavanje uredbe o testiranju na droge, jer uredba navodno sadrži neodgovarajuće odredbe, poput pojave pozitivnih rezultata čak i u slučaju konzumiranja lekova za prehladu.
Toplotni talas u Rumuniji
Rumunski meteorolozi izdali su, za kraj nedelje, do sada najobimniji crveni meteoalarm za toplotni talas, koji pokriva tri četvrtine teritorije zemlje. Vikendu je prethodilo pet toplih dana, sa temperaturama koje su porasle do 39 stepeni, a uslediće, prema prognozama, još tri dana sa ekstremnim temperaturama, koje će prelaziti 40 stepeni. Vlada je zatražila od centralnih i lokalnih vlasti da budu spremne da efikasno intervenišu kada je to potrebno.
Ohrabrujući debi u međuklupskim fudbalskim takmičenjima
Posle dobrog evropskog nastupa reprezentacije Rumunije, pažnja navijača se seli na klupske ekipe angažovane na kontinentalnim takmičenjima. A debi sezone bio je uspešan: šampion FCSB (Bukurešt) deklasirao je šampiona San Marino, Virtus, u utorak, u gostima, u prvoj utakmici prvog pretkola Lige šampiona sa 7-1, a nosilac Kupa Korvinul Hunedoara (centar-zapad) savladao je, takođe u gostima, 4-0, vicešampiona i osvajača Kupa Mađarske Paksi, u prvoj utakmici prvog pretkola Lige Evrope. U slučaju vrlo izglednih kvalifikacija, FCSB će se u preliminarnom drugom kolu sastati sa Makabijem iz Tel Aviva iz Izraela, a Korvinul će se sastati sa hrvatskom ekipom Rijeka. (Stefan Stoica)
-
Izmena zakonodavstva protiv droga
Nakon žestokih kritika civilnog društva, Vlada iz Bukurešta je izmenila Uredbu o vanrednim situacijama u vezi sa testiranjem vozača na drogu. Regulatornim aktom bilo je predviđeno da vozači koji su odbili da se testiraju na drogu ostaju bez dozvole dok se ne saznaju rezultati bioloških testova, što je moglo da traje i mesecima. Izvršna vlast je odlučila da, u slučaju da nalaz bioloških analiza iz laboratorija sudske medicine ne bude gotov u roku od najviše 72 sata, vozačima kojima su oduzete dozvole iste budu vraćene. Nadležni su precizirali da će policija obaviti testove nad vozačima kada bude očigledno da se u vozilu ili kod vozača nalaze zabranjene supstance. Ukoliko konačni rezultati Instituta za sudsku medicinu ukažu na prisustvo droge u organizmu, onda će se ponovo oduzeti vozačka dozvola, a vozač će biti kažnjen u skladu sa zakonom.
Marčel Čolaku je izjavio da su mere koje se preduzimaju da bi se sprečile drame izazvane konzumiranjem droge tokom vožnje veoma važne, ali ne mogu uticati na prava i slobode građana. Premijer je naveo da će veoma pažljivo pratiti kako će se od sada sprovoditi procedura testiranja vozača na drogu. Marčel Čolaku:
„Pripremamo i norme u vezi sa prikupljanjem, skladištenjem i transportom uzoraka za testiranje. Ministarstva zdravlja i unutrašnjih poslova će svakog meseca predstavljati zajedničku analizu o sposobnosti poštovanja roka od 72 sata“.
Ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoiu izjavio je da postoji i treći važan amandman koji predviđa da biološke analize rade samo ustanove sudske medicine. Ranije su, u verziji prethodne uredbe, ove analize mogle da rade i laboratorije rumunske policije, laboratorije koje su, naglasio je ministar unutrašnjih poslova, akreditovane po međunarodnim standardima. Katalin Predoiu je dodao da je u budućnosti prioritet ministarstva povećanje napora u borbi protiv droge. „Veoma je važno da povećamo naše kapacitete, kao društva u celini, da se borimo protiv pošasti droge, koja je pogubna ne samo u Rumuniji, već u svim zemljama članicama Evropske Unije“, rekao je ministar unutrašnjih poslova.
Izmene u uredbi o vanrednim situacijama nastale su kao rezultat zapažanja stručnjaka sudske medicine, nevladinih organizacija i vozača. Naime, zajednica Declick organizovala je u Bukureštu protest kojim su tražili poništenje uredbe o testiranju na droge. Predstavnici ove organizacije tvrde da je dokument sadržao niz neodgovarajućih odredbi, poput pojave pozitivnih rezultata čak i u slučaju konzumiranja lekova za prehladu.
-
Vesti – 11.07.2024
Predsednik Rumunije Klaus Johanis i predsednik Ukrajine Volodimir Zelesnki potpisali su u četvrtak u Vašingtonu bilateralni bezbednosni sporazum, na marginama samita NATO-a kojim se obeležava 75 godina od osnivanja te organizacije. Tako ukupan broj bilateralnih sporazuma koje je Ukrajina potpisala sa svojim partnerima dostiže 23. Sporazum predviđa prenos sistema Patriot u susednu Ukrajinu i kontinuiranu podršku Rumunije ovoj državi. Rumunija će omogućiti brz tranzit neophodne opreme preko svoje teritorije i podržaće demineralizaciju Crnog mora. Sporazum obuhvata i saradnju u oblasti obaveštajnih službi, kontraobaveštajne, sajber bezbednosti i informacione bezbednosti. Istovremeno, Rumunija će podržati ukrajinsku odbrambenu industriju i pomoći obnovu zemlje. Sporazum je deo implementacije Zajedničke deklaracije G7 o podršci Ukrajini iz jula 2023. godine.
Rumunski ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar potpisao je u sredu, na marginama samita u Vašingtonu, Pismo o namerama za stvaranje koridora vojne mobilnosti između Rumunije, Bugarske i Grčke, prenelo je Ministarstvo nacionalne odbrane u četvrtak. Prema citiranom izvoru, „ova inicijativa označava značajan napredak u jačanju odbrambenih kapaciteta NATO-a i odvraćanja u regionu“. Projekat ima za cilj da optimizuje transportne koridore kako bi ispunili zahteve vojne mobilnosti, stvaranjem puteva snabdevanja (drumskih i železničkih) između država učesnica, smanjenjem birokratije u mirnodopskim uslovima i maksimiziranjem efikasnosti u vanrednim i kriznim situacijama.
Pismo o namerama koje su potpisale Grčka, Bugarska i Rumunija usko je u skladu sa prioritetima NATO-a za obezbeđivanje kolektivne odbrane, poboljšanje sposobnosti brzog reagovanja i povećanje interoperabilnosti između zemalja članica, doprinoseći pravednoj raspodeli odgovornosti između saveznika. „Bliska saradnja sa Bugarskom i Grčkom omogućiće nam da efikasnije odgovorimo na sadašnje i buduće bezbednosne izazove. Nastavićemo razgovore i ostaćemo otvoreni za druge slične inicijative, koje će dovesti do konsolidacije uloge Rumunije u okviru Severnoatlantskog saveza“, istakao je rumunski ministar odbrane, navodi se u saopštenju Ministarstva nacionalne odbrane upućenom AGERPRES-u. Projekat će imati koristi od postojećih inicijativa na nivou Evropske unije, sa ciljem koordinisanog pristupa između NATO-a i EU u oblasti vojne mobilnosti. Implementacija projekta na nacionalnom nivou zahtevaće usaglašene napore između različitih institucija, uključujući čitav spektar vlada. U kontekstu samita NATO-a u Viljnusu 2023. godine, dogovoreno je o potrebi jačanja odvraćanja i odbrane Alijanse usvajanjem novih odbrambenih planova i ubrzavanjem vojne adaptacije. Ova adaptacija uključuje mogućnost da se dopune snage i oprema i da se obezbedi logistička podrška, olakšavanjem prekograničnog tranzita snaga i sposobnosti, čak i u mirnodopskim uslovima, objasnilo je Ministarstvo nacionalne odbrane.
U Bukureštu je otvoren Institut za migracionu politiku, koji ima za cilj da poveže studije i javne politike razvijene na nacionalnom nivou sa međunarodnim dešavanjima u oblasti migracija. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju, krajem prošle godine skoro 75.000 stranih državljana imalo je pravo da boravi u Rumuniji radi rada. 70% onih koji su došli poslednjih godina želi da dobije rumunsko državljanstvo. Integracija migracija je jedan od uslova koje Rumunija mora da ispuni da bi se pridružila Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj.
Godišnja stopa inflacije u Rumuniji pala je na 4,9% u junu sa 5,1% u maju, pokazuju podaci koje je u četvrtak objavio Nacionalni institut za statistiku. U analiziranom periodu prehrambeni proizvodi poskupeli su za 1%, neprehrambeni za nešto više od 6%, a usluge za skoro 9%. U odnosu na jun 2023. godine, godišnja stopa inflacije u junu 2024. godine, izračunata na osnovu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, iznosila je 5,3%. Narodna banka Rumunije revidirala je prognozu inflacije za kraj ove godine na 4,9% sa prethodnih 4,7%, i predviđa da će taj pokazatelj na kraju 2025. godine dostići 3,5%.
Rumunija trenutno registruje, na tržištu, cene struje iznad proseka evropskih zemalja, ali one nemaju negativan uticaj na račune, u kontekstu u kome su tarife ograničene do 31. marta sledeće godine – kaže ministar energetike Sebastijan Burduža na svojim društvenim mrežama. On podseća da je Evrostat u poslednjem izveštaju potvrdio da je cena koju stanovništvo Rumunije plaća za energiju peta najniža u Evropskoj uniji, a iz analiza koje su sprovedene u ministarstvu, na osnovu informacija dobijenih od glavnih dobavljača, fakturisane cene poslednjih meseci takođe su 15% niže od maksimalnog plafona.
Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta pozdravilo je obeležavanje Dana prijateljstva između Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, koji se obeležava 11. jula. Nedavni sastanci na visokom nivou, uključujući posete predsednika Rumunije Klausa Johanisa Vašingtonu, u maju i julu 2024. godine, potvrdili su rešenost obe države da razvijaju partnerstvo izgrađeno na zajedničkim demokratskim vrednostima, bliskoj saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane, diversifikovanih ekonomskih i trgovinskih odnosa. 11. jula 1997. godine dogodio se značajan događaj u evoluciji odnosa između Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, a to je poseta predsednika Klintona Bukureštu i govor održan tom prilikom, kojim su utvrđene glavne prekretnice u razvoju odnosa između dve države i najavio nameru da uspostavi Strateško partnerstvo Rumunija- Sjedinjene Američke Države.
-
Bilans evropske komesarke Adine Valean
Evropska komisija dodelila je Rumuniji 12 milijardi evra, u poslednjih 5 godina, za projekte u oblasti saobraćajne infrastrukture, izjavila je evropska komesarka za saobraćaj Adina Valean, povodom predstavljanja bilansa na kraju svog mandata. Predstavnica Rumunije u briselskoj izvršnoj vlasti precizirala je da je preko Evropskog mehanizma za interkonekciju, kojim direktno upravlja, prebačeno više od 850 miliona evra, a novac je bio namenjen za finansiranje 26 velikih projekata. Prema njenim rečima, Rumunija se nalazi na 6. mestu u Evropskoj uniji po izdvajanju sredstava, posle Poljske, Italije, Francuske, Nemačke i Češke.
Valean je pokazala da je tokom njenog mandata Rumunija dobila i novi transportni koridor, koji će obezbediti efikasniju vezu severoistočne oblasti sa ostatkom regiona zemlje. Reč je o transportnom koridoru sever-Jug koji povezuje Baltičko more, Crno more i Egejsko more i koji zahteva nove transportne standarde, nove urbane čvorove i novu brzinu saobraćaja na železnici. Što se tiče luke Konstanca, najveće rumunske luke na Crnom moru, koju je Valean nazvala „srcem koridora solidarnosti“ kao rezultat suštinske uloge koju ima u pomaganju Ukrajini, luka je dobila 162 miliona evra od Evropske unije za unapređenje železničke infrastrukture. Komesarka Evropske unije je rekla da smatra da luka Konstanca treba da ostane kapija u prostor zajednice za robu iz Azije, na srednjem transportnom koridoru, i da je ovu temu iznela međunarodnom formatu na nivou G7. Evropska zvaničnica je takođe rekla da je projekat Fast Danube II, koji ima za cilj poboljšanje uslova plovidbe na zajedničkom rumunsko-bugarskom sektoru Dunava, blizu dobijanja evropskih sredstava.
Što se tiče industrije drumskog saobraćaja u Rumuniji, Adina Valean je navela da ovaj sektor privrede učestvuje sa 6,5% u bruto domaćem proizvodu i da su profesionalni vozači proglašeni neophodnim radnicima za privredu Evropske unije. Istovremeno, sa preko 94 miliona evra iz evropskog budžeta finansirana su ulaganja na graničnim prelazima Rumunije sa Republikom Moldavijom i Ukrajinom, rekla je komesarka. Povodom situacije u Nacionalnoj kompaniji za vazdušni saobraćaj Rumunije – TAROM, koju su stvorili neki piloti koji su se u ponedeljak proglasili nesposobnim za letenje, Valean je rekla da je ovaj gest izazvao neprijatnosti putnicima koji su trebali da budu obavešteni unapred da bi mogli da drugačije planiraju svoja putovanja. Ona je naglasila da ovaj problem ne sluti na dobro, u kontekstu u kojem avio-operater ima koristi od državne pomoći koju je odobrila Evropska komisija, priliva sredstava koji je napravljen na osnovu plana restrukturiranja, sa preciznim uslovima. Adina Valean je istakla da će ovo leto biti teško sa stanovišta vazdušnog saobraćaja, posebno za zemlje Jugoistočne Evrope, u kontekstu povećanja vazdušnog saobraćaja i obima putnika, kao i da incidenti poput ovog u TAROM-u ne pomažu. Bez obzira na situaciju, zaključila je komesarka, prava putnika se moraju poštovati.
-
Vesti – 09.07.2024
Savez Srba u Rumuniji godinama uspešno ostvaruje svoje ciljeve i ideale, na čelu sa predsednikom i poslanikom Ognjanom Krstićem, saopštio je Savez. Na lokalnim izborima održanim 9. juna Unija je dobila rekordan broj od 19 lokalnih odbornika. Savez Srba je imao kandidate u 3 grada i 14 opština i osvojio mandate u dva grada i 12 opština. Na lokalnim izborima 2020. godine Savez je osvojio 15 odborničkih mesta. Novi predstavnici Saveza Srba u Rumuniji u mesnim zajednicama biće odbornici: Daniela Josim u Sekušiću, Tomislav Nikić u Fenlaku, Adrijan Mojseš i Zvezdan Konstantinović u Staroj Moldaviji, Živa Uduli u Berzaski, Živa Kokar u Najdašu, Nenad Kornić u Sokolovcu, Miomir Jadran Krstić i Marius Budimir u Požeženi, Ilija Balač, Golubica Jankulović i Lidija Velimirović u Svinici, Zoran Vertopan u Deti, Borko Jorgovan i Dragomir Petkov u Velikom Sanpetru, Predrag Mirjanić u Ulbeču, Laza Ćirka u Banloku, Jovan Milovanov. u Đulvezu, Sava Subin u Čeneju.
Kabinet ministra bez portfelja, zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom, organizovao je u Sremskoj Mitrovici od 29. juna do 5. jula tematski etno-kamp za mlade iz dijaspore i regiona. Decu je primio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pored ove počasti, po tablet su dobili i učenici iz Mačeštija, Požežene, Moldova Noua, Radimne, Kampije i Rešice. Kamp je otvorio Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Srbije sa dijasporom, a učenike je pratio Borko Jorgovan, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji.
Počeli su letnji kampovi za decu iz srpske zajednice. Prvo je bio kamp u Bataniji, u Mađarskoj. Od 24. do 29. juna održan je 35. Kamp folklora Srbije. Bilo je više od 120 učesnika, među kojima su bila i deca koja uče srpski jezik (radionica srpskog jezika) iz Sannikolau Mare, kao i iz Škole folklora za decu „Kolo“ iz Arada. Za decu su bile organizovane brojne radionice: folklor, zanati, gastronomske večeri i slobodne aktivnosti. U pratnji učenika su bili Darko Vošinar, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji, i Dušica Rošu, predsednica lokalne organizacije Saveza Srba u Rumuniji iz Sannikolau Mare. Deca srpskog porekla učestvuju u Velikom Gradištu na tamburaškom tematskom kampu – u organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, koji se odvija do 11. jula.
Odmaralište Banja Herkulane bilo je od 1. do 7. jula domaćin međunarodnog festivala folklora „Herkules“, najdugotrajnije folklorne manifestacije u Rumuniji, koji je 2024. godine imao svoje 54. izdanje. Na scenu su izašli folklorni sastavi i ansambli iz Rumunije, Turske, Gruzije, Meksika, Srbije, Ukrajine, Kolumbije i ansambli nacionalnih manjina iz Karaš-Severina. Prvo mesto zauzeo je ansambl „Sveti Nikola“ iz Radmine, a učestvovao je i ansambl „Stenka“ iz Ljubkove.
Od 3. do 7. jula, u parku Rozelor, održano je 33. izdanje Festivala srca, manifestacije koju je organizovala gradska kuća Temišvara. Učestvovalo je 28 ansambala iz 14 zemalja, među kojima i Ansambl „Dule Milosavljević“, Čačak, Srbija, Ansambl „Mladost“, Temišvar, Ansambl „Sveti Sava“, Sannikolau Mare. Tradicionalna parada narodne nošnje održana je 4. jula na relaciji Piata Libertatii – Opera – Katedrala – Park Rozelor i zvanično otvaranje Festivala u Parku Rozelor. Kao i svake godine, Festival srca putovao je od centra grada do parohija u naseljima, gde su se održavali kratki nastupi međunarodnih narodnih koreografija. U Parku Rozelor održana je izložba tradicionalnih banatskih nošnji iz etnografske zbirke Marijusa Mateja, dostupna i slepim osobama.
U Vršcu je vikend bio vikend festivala. Vinski festival VINOFEST, sada u 18. izdanju, održan je 5. i 6. jula. Učestvovalo je više od 60 izlagača iz Srbije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Republike Moldavije. Međunarodni festival folklora „Cununa Varsetului“ održava se od 7. do 10. jula. Tokom posete Vršcu, gosti imaju priliku da posete vinograde i vinarije u okolini, degustiraju vina, probaju tradicionalnu hranu i istraže posebnu atmosferu grada, izgube se među tipičnim banatskim ulicama ili se popnu na Vršačku Kulu do srednjovekovne tvrđave. Za 30 godina od osnivanja, na festivalu je učestvovalo oko 700 ansambala iz celog sveta.
Toplotni talas se lagano širi i pojačava, tako da je vreme u Rumuniji danas vruće, a termalna nelagodnost je naglašena u većem delu zemlje. Indeks temperature i vlažnosti (ITU) premašuje kritični prag od 80 jedinica lokalno na severu i u centru i u proširenim oblastima u ostatku zemlje. Maksimalne temperature su uglavnom između 32 i 38 stepeni Celzijusa.
-
Vesti – 08.07.2024
Nekoliko stotina računovođa i ekonomista protestovalo je u ponedeljak ispred sedišta vlade u Bukureštu, nezadovoljni najnovijim odlukama koje je donela izvršna vlast, posebno u vezi sa digitalizacijom poreske administracije. Slične akcije su se odvijale u Jašiju (severoistok), Temišvaru (zapad) i Bistrici (severozapad). Članovi Patronata Računovođa iz Rumunije kažu da uvođenje mehanizama, kao što su e-Račun ili e-PDV, dovodi do povećanja birokratije, jer se moraju popuniti mnoge izjave, od kojih neke sadrže suvišne informacije. Osim toga, računovođe su se žalile da tehnički instrumenti koje je obezbedilo Ministarstvo finansija ne funkcionišu po optimalnim parametrima. Protest su podržala i udruženja i organizacije iz oblasti turizma i ugostiteljstva, kao i porodični lekari.
Nacionalni institut za statistiku revidirao je naviše privredni rast Rumunije u prva tri meseca ove godine, na 0,7%, sa 0,4% koliko je ranije procenjeno. U poređenju sa istim kvartalom 2023. godine, bruto domaći proizvod je zabeležio rast od 0,5% na bruto seriji i 2,2% na desezoniranoj seriji, pokazuju privremeni podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku. Budžet zemlje za tekuću godinu izgrađen je na ekonomskom rastu od 3,4%.
Rumunska nacionalna kompanija za vazdušni saobraćaj TAROM saopštila je da je otkazano 10 njenih letova sa aerodroma Anri Koanda u Bukureštu, nakon što je 20 pilota, komandira leta, kopilota i članova posade iznenada navelo zdravstvene probleme i proglasilo se nesposobnim za let. Kompanija je saopštila da će neki letovi biti pomereni za sutra i da će stotine ljudi, uglavnom stranaca, koji su jutros bili na terminalima bukureštanskog aerodroma, biti obeštećeni. TAROM je saopštio da nije reč o štrajku i da za sada nisu poznati razlozi jutrošnjeg razvoja događaja. Predstavnici Upravnog odbora očekuju se danas u Ministarstvu saobraćaja radi razgovora o dešavanjima. Među otkazanim letovima su i oni za Bejrut, Kairo, Budimpeštu, Jaši, Madrid, Amsterdam, Pariz i Frankfurt. U tom kontekstu, rumunska delegacija, koja je trebalo da učestvuje na samitu NATO-a u Vašingtonu, napustila je zemlju vojnim avionom.
Saobraćaj na DN7 Valea Oltului (jug), jednom od najvažnijih puteva u Rumuniji, zatvoren je od ponedeljka, tokom dana, zbog radova na raščišćavanju izgradnje autoputa Sibinj-Pitešti. Stanovnici tog kraja, osoblje Psihijatrijske bolnice u regionu, kao i automobili policije, vatrogasne i hitne pomoći i dalje će moći da se kreću, u određenim vremenskim intervalima. Mera će važiti mesec dana, a saobraćaj će biti preusmeren na više obilaznih pravaca. Biće radova i na mostu prijateljstva Đurđu-Ruse preko Dunava od srede, 10. jula, na deonici na bugarskoj strani. Radovi će se odvijati bez potpune obustave saobraćaja, saopštila je bugarska agencija za putnu infrastrukturu. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije objavilo je saopštenje za javnost u kojem građanima preporučuje opreznu vožnju i poštovanje privremenih putokaza.
Rumunska ministarka obrazovanja Liđija Deka saopštila je da je prolaznost na prvoj ovogodišnjoj maturi 76,4%, što je povećanje od 3,6% u odnosu na prošlu godinu. Prema rečima ministarke, to je najbolji rezultat u poslednjih 10 godina. Deka je takođe predstavila rezultate na konferenciji za novinare. Tako je za teorijski smer prolaznost bila 91%, za tehnološki 63%, a za stručni 77%. Prosvetni stručnjaci kažu da se cifre moraju posmatrati u kontekstu u kojem se samo 79% učenika pojavilo na maturi.
Rumuni i strani turisti koji posećuju Rumuniju sve više su zainteresovani za kulturu – rekla je ministarka kulture Raluka Turkan. Ona je precizirala da je broj posetilaca muzeja, javnih zbirki, botaničkih vrtova, zooloških vrtova, akvarijuma i rezervata prirode u 2023. godini porastao za više od 3 miliona u odnosu na 2022. godinu Gospođa Turkan je cenila profesionalizam i posvećenost svih onih koji su u kulturnom sektoru uspeli da povećaju interesovanje javnosti za kulturne događaje i aktivnosti, što potvrđuju i najnoviji podaci Nacionalnog instituta za statistiku.
Rumunsko-ukrajinski par Gabrijela Ruse/Marta Kostjuk kvalifikovao se u nedelju u osminu finala ženskog dubla na teniskom turniru u Vimbldonu, pošto je pobedio par Jana Sizikova (Rusija)/Jafan Vang (Kina) sa 6-.4, 6-4. Ruse i Kostjuk, koji su prošle godine stigle do drugog kola na grend slem turniru na travi, igraće u utorak, u osmini finala, protiv Gabrijele Dabrovski (Kanada)/Erin Routlif (Novi Zeland).
Francuski premijer Gabrijel Atal najavio je da će u ponedeljak podneti ostavku predsedniku Emanuelu Makronu, posle vanrednih parlamentarnih izbora u nedelju. Saopštenje dolazi nakon što je francuska levičarska koalicija Novi narodni front, koja uključuje socijaliste, ekologe, komuniste i radikale, iznenađujuće osvojila najviše poslaničkih mesta u drugom krugu izbora, ali nije dobila apsolutnu većinu u parlamentu. Atal, koji je deo Renesansne stranke predsednika Emanuela Makrona, rekao je nakon objavljivanja prvih projekcija da savez Ensambl (Zajedno), predvođen Renesansom, nema većinu za upravljanje. Kako prenosi Frans pres, Atalov vladin tabor će verovatno pasti sa 245 mesta na negde između 150 i 180 od 577 mesta u donjem domu parlamenta (Narodnoj skupštini), postajući druga najveća snaga posle Novog narodnog fronta, koji bi imao između 172 i 215 mesta.
-
Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (06.07.2024)
Tri uzastopne nedelje Rumuni će biti pozvani na birališta. 24. novembra biće prvi krug predsedničkih izbora. 1. decembra, na sam Dan državnosti, biće glasanje za izbor predstavnika u dvodomnom parlamentu zemlje. A serija izbora završiće se 8. decembra drugim krugom predsedničkih izbora. Ovi podaci potvrđeni su, u četvrtak, odlukom Vlade, nakon novih razgovora, istog dana, u vladajućoj koaliciji Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL), ali i nakon razgovora koje je socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku vodio početkom ove nedelje, sa svim političkim formacijama zastupljenim u parlamentu. Stranke su premijeru zamerile blokadu na nivou Vlade. Tačnije, Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna stranka (PNL) su početkom godine objavili kompletan kalendar za sva četiri kruga izbora u ovoj godini. Zajedno su već 9. juna organizovani lokalni i evropski parlamentarni izbori. Predsednički izbori – kako su se dogovorili socijaldemokrate i liberali – trebalo je da budu 15. septembra. Međutim, kasnije se Nacionalna liberalna stranka (PNL) nije složila sa datumom. „Organizovanje predsedničkih izbora u septembru, iako su se uvek održavali u novembru-decembru, imalo je logiku koju je odredio optimizam predsednika zemlje – primećuje Dojče vele. Klaus Johanis se nadao visokom mestu u nekoj od institucija Evropske Unije ili NATO-a. Da se ovaj scenario obistinio, on bi preuzeo dužnost na jesen. U međuvremenu, postalo je besmisleno pomerati predsedničke izbore, a Johanisu bi bilo neprijatno da poslednja tri meseca mandata provede zajedno sa novoizabranim predsednikom koji stalno gleda na sat, nestrpljiv da zauzme svoju funlciju.” Uz to, analitičari kažu da bi socijaldemokrate htele da iskoriste dobar rezultat sa izbora 9. juna, tako da bi imali prednost na predsedničkim izborima u septembru. Međutim, liberali su strahovali da bi njihov lider Nikolaje Čuka mogao da propusti ulazak u drugi krug, pa su podržali opciju da se predsednički izbori održe krajem godine.
Rumunija će zaraditi 12.250.000 evra nakon učešća na Evropskom prvenstvu u fudbalu EVRO 2024, održanom u Nemačkoj, gde je stala, u utorak, u osmini finala. Prisustvo u prvoj fazi takmičenja obezbedilo je reprezentaciji 9.250.000 evra, kao i ostalim izabranim ekipama učesnicama. Rumuni su dobili milion evra za pobedu protiv Ukrajine (3-0) u debitantskom meču i 500.000 evra posle remija sa Slovačkom (1-1). Rumunski fudbaleri izgubili su od Belgijanaca sa 3:0, ali su i pored toga završili na prvom mestu u svojoj grupi. Kvalifikacije u osmine donele su Fudbalskom savezu Rumunije 1.500.000 evra. Iako je u osminama EVRO 2024. poražena od Holandije sa 3:0, rumunska reprezentacija, nazvana „Generacija duše“, otišla je podignute glave, uz klicanje rumunskih navijača prisutnih u impresivnom broju u Nemačkoj, ali i onih iz zemlje, kao i uz aplauze brojnih stranih navijača koji su cenili njihov sportski učinak, Rumuni su se u noći sa srede na četvrtak vratili kući dočekani navijačima obučenim u žute majice i mašući trobojkama – reprezentacija nije učestvovala na finalnom turniru 8 godina i nije uspela da prođe grupnu fazu na finalnom turniru 24. godine. Ali pre nego što su napustili Nemačku, fudbaleri su dali još jednu lekciju o civilizaciji koja je brzo postala viralna na internetu – posle meča sa Holandijom su ostavili besprekorno čistu svlačionicu, a pisanu poruku zahvalnosti domaćinima UEFA je objavila na svom zvaničnom Tviter nalogu, nazvavši Rumune „savršenim gostima“.
Za decu iz Rumunije u završnim razredima ova nedelja je bila odlučujuća. Učenici 8. razreda dobili su rezultate Nacionalnog ocenjivanja koje se računa za upis u srednju školu. Petu godinu zaredom ocene učenika su anonimne. Da bi ih video, svaki maturant 8. razreda morao je da unese šifru dobijenu u školi na posebno kreiranom portalu. Prema rečima ministra prosvete Liđije Deka, na nacionalnom ocenjivanju bilo je skoro 153 hiljade kandidata. Dobijeni rezultati su najslabiji u poslednje tri godine: oko 74% dece imalo je prosek veći ili jednak 5, što je prelazna ocena u Rumuniji. Imali su veće poteškoće u matematici nego u rumunskom jeziku. S druge strane, i ove nedelje, mladi iz poslednjeg razreda srednje škole polagali su pismene ispite za maturu. Rezultati će biti objavljeni u ponedeljak, kada se mogu podneti i žalbe. Konačni rezultati biće objavljeni 12. jula.
Na rumunskoj obali Crnog mora, u Konstanci, u četvrtak je počelo 6. izdanje najvećeg muzičkog događaja na plaži u Evropi – festival NEVERSEA 2024 – do 7. jula, svake večeri, desetine hiljada posetilaca iz zemlje i inostranstvo mogu da uživaju u nastupu 100 vrhunskih umetnika na nacionalnom i međunarodnom nivou, uključujući Innu, Maluma, Nika Kartera, G-Eazy, Bebe Rexha, DJ Snake, Dimitri Vegas, Steve Aoki, Mahmut Orhan ili Salvatore Ganacci Paralelno sa NEVERSEA, još jedan festival elektronske muzike – SAGA – održava se u blizini Bukurešta ovog vikenda na aerodromu Romaero. Organizatori su postavili sedam bina, klub u napuštenom avionu i svetlosnu predstavu u kontrolnom tornju. A SAGA uživa u prisustvu poznatih umetnika kao što su Nicki Minaj, Rita Ora, Armin Van Buuren, Dennis Lloid i Hardwell.
-
Kalendar predsedničkih i parlamentarnih izbora
Nakon dugih debata, koalicija Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) utvrdila je da će se prvi krug predsedničkih izbora održati 24. novembra, a drugi 8. decembra. Između njih, parlamentarni izbori su zakazani za 1. decembar. Premijer Marčel Čolaku rekao je da sporazum između dve vladajuće stranke poštuje zaključke konsultacija koje je početkom nedelje imao sa političkim formacijama, od kojih se većina opredelila za organizovanje izbora na vreme. Marčel Čolaku:
„Zaključili smo sporazum sa partnerima u vladi u vezi sa izbornim kalendarom, kojim bi se poštovali principi o kojima se razgovaralo tokom konsultacija sa političkim formacijama zastupljenim u Parlamentu. Odredili smo da se predsednički izbori održe 24. novembra, prvi krug, 8. decembra drugi krug, a parlamentarni 1. decembra. Tako možemo da usvojimo odluku Vlade kojom potvrđujemo izborni kalendar i zaključimo ovu temu“.
Sa svoje strane, lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje Čuka je naglasio da je uzeta u obzir i činjenica da stranke nisu htele da spoje dva glasanja. Nikolaje Čuka:
„Iz razgovora koje smo vodili, političke stranke su rekle da nema problema ako se izbori održe 1. decembra. Onda je to naš državni praznik, može ujedno biti i proslava demokratije. U ovom trenutku, imajući u vidu sve ove rasprave i analizu zakonskih odredbi, pokazalo se da je to kalendar koji će danas biti usvojen odlukom Vlade“.
Nikolaje Čuka je rekao i da ne misli da će 1. decembra biti slab odziv birača i ponovo je naveo da će Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Socijaldemokratska stranka (PSD) imati svoje kandidate na predsedničkim izborima.
Iz opozicije, nova liderka Unije spasimo Rumuniju (USR), Elena Laskoni, pozdravlja dogovor Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne stranke (PNL) oko kalendara predsedničkih i parlamentarnih izbora, ali tvrdi da se dve stranke moraju fokusirati na probleme ekonomije, obrazovanja i zdravstva. Istovremeno, ona poručuje formacijama desnog centra da se pridruže predsedničkom projektu Unije spasimo Rumuniju (USR). S druge strane, lider partije Snaga desnice Ludovik Orban smatra da odluka vladajuće koalicije predstavljala „novi pokušaj da se ozbiljno naruše rezultati izbora”. Odluku Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne stranke (PNL) kritikuje i Alijansa za Ujedinjenje Rumuna (AUR) i smatra da su promenili datume predsedničkih i parlamentarnih izbora „iz straha od Đorđa Simiona (predsednika AUR – n.red.) i Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR)”.
Prvobitno su Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Socijaldemokratska stranka (PSD) dogovorili mesec septembar za predsedničke izbore, varijantu koju su podržale socijaldemokrate. Međutim, Nacionalna liberalna stranka (PNL) se predomislila i zatražila je da se glasanje održi u novembru. Dve stranke nisu uspele da postignu dogovor, što je nedavno izazvalo međusobne napade bez presedana od formiranja vladajuće koalicije. Podsećamo da su 9. juna održani i evroparlamentarni i lokalni izbori.
-
Rezultati Nacionalne evaluacije učenika
U zemlji u kojoj funkcionalna nepismenost i napuštanje škole, posebno u selima i ugroženim sredinama, imaju tendenciju da postanu hronični, rezultati Nacionalnog ocenjivanja učenika koji su završili osmi razred su relevantan pokazatelj kvaliteta obrazovanja. A rezultati pokazuju sledeće: tri četvrtine učenika kandidata dobilo je prosek iznad 5, obavezan za upis u srednju školu, manji procenat u odnosu na poslednje tri godine. Rezultati objavljeni u sredu takođe pokazuju da su učenici imali veće poteškoće u matematici, gde je udeo onih koji su dobili ocene veće ili jednake 5 bio manji nego 2023. i 2022. godine. Skoro 78% učenika imalo je ocene iznad 5 iz rumunskog jezika, ali je manje od 69% njih imalo više od 5 iz matematike. Oko 400 maturanata osmog razreda je dobilo ocenu 10 iz rumunskog jezika, a više od 1.000 je ocenjeno maksimalnom ocenom iz matematike.
Međutim, prosek 10 ove godine imalo je samo 65 đaka. Ministar prosvete Liđija Deka vidi čašu do pola punu i kaže da je, iako manji nego prethodnih godina, broj učenika sa ocenama iznad 5 veći u odnosu na simulaciju. Rezultati koje imaju deca iz ruralnih sredina su i dalje loši: ove godine 40% njih nije dobilo prosek 5 na nacionalnoj proceni. Liđija Deka je takođe govorila o pokušajima prevare i njihovim posledicama:
„Imamo, kao i svake godine, niz pojavljivanja u javnom prostoru zadataka tokom testova, naglasila bih, međutim, da se oni ne pojavljuju pre nego što su učenici već u učionicama. Praktično, ovi slučajevi su identifikovani, jer imamo metode kojima brzo razjašnjavamo koji je centar iz koga su ovi zadaci potekli i u svim slučajevima su okružne komisije zajedno sa policijom izvršile potrebne provere. Sankcije za učenike uhvaćene u ovoj situaciji su uklanjanje sa ispita i neučestvovanje na narednim sesijama. Otvaraju se krivični dosijei za one koji su u komisijama i koji odaju, u ovom ili onom smislu, zadatke”.
Na nacionalnom ocenjivanju za svaki od testova iz rumunskog jezika i matematike bilo je prisutno skoro 153.000 kandidata, što predstavlja 95% maturanata osmog razreda i preko 8.300 kandidata za maternji jezik. Bukurešt i pet drugih okruga registrovali su najveću izlaznost, preko 98%. Ove godine, prvi put, na nacionalnom ocenjivanju, radovi su kompletno korigovani korišćenjem digitalizovane platforme za ocenjivanje. Četvrtak, 4. jul, bio je poslednji dan kada su učenici nezadovoljni ocenama mogli da ulože žalbe.
-
Vesti – 03.07.2024
Projekat blokova 3 i 4 nuklearne elektrane Černavoda (jugoistočna Rumunija) dobio je pozitivni odgovor od Evropske komisije u pogledu tehničkih i nuklearnih bezbednosnih aspekata – saopštava Ministarstvo energetike iz Bukurešta. Projekat sprovodi kompanija EnergoNuclear, u potpunom vlasništvu Nacionalnog udruženja Nuklearelektrika. Prema Ugovoru Euratom, oni koji sprovede nuklearne projekate imaju obavezu da unapred podnesu investicione projekte Evropskoj komisiji i pokažu svoju usklađenost sa najvišim standardima nuklearne bezbednosti. Rumunija je poslala obaveštenje u maju prošle godine, a stav izvršne vlasti zajednice je, prema Ministarstvu energetike, rezultat detaljnih analiza.
Parlamentarna skupština Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju zaključila je svoje sastanke koji su se odvijali ovih dana u Bukureštu. Usvojena je konačna deklaracija koja uključuje rezolucije unutrašnjih komisija, uključujući i onu u vezi sa pogoršanjem stanja ljudskih prava u pridnjestrovskom separatističkom regionu Republike Moldavije. Druga važna tema o kojoj se raspravljalo tokom pet dana sastanka bio je rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine. To je razlog zašto delegacije Rusije i delegacije Belorusije nisu bile prisutne na ovogodišnjem sastanku, objasnila je rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku. Sve dok Rusija ne zaustavi ovu neopravdanu agresiju na suverenu državu, ova organizacija, uključujući i njenu parlamentarnu skupštinu, ne može normalno da nastavi sa radom i ostaje forum na kome Rusija odgovara za kršenje međunarodnog prava, naglasila je Odobesku.
Člana rumunske ambasade u Rusiji moskovska administracija proglasila je personom non grata. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova prenosi da je ta mera „odgovor na prethodnu nemotivisanu odluku rumunske strane da proglasi personu non grata diplomatu ruske ambasade u Bukureštu”. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije potvrdilo je da je ambasador naše zemlje u Moskvi Kristijan Istrate pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije gde mu je uručeno ovo obaveštenje. Bukurešt ceni da je odluka ruskog Ministarstva spoljnih poslova „neosnovana” i podseća da je odluka o proterivanju ruskog diplomate, 24. maja, uzeta zbog njegovih aktivnosti koje su u suprotnosti sa odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. godine. Tačnije, dotični diplomata je bio umešan u slučaj špijunaže i izdaje, u kojem se rumunski državljanin tereti da je ruskoj ambasadi davao informacije vojnog karaktera i fotografije borbene opreme prikupljene sa rumunskih ili NATO vojnih ciljeva u okrugu Tulča. Strane diplomate uživaju imunitet, a odluka o proterivanju je najteža mera koju država može da preduzme.
Kalendar predsedničkih i parlamentarnih izbora u Rumuniji mogao bi da bude utvrđen u četvrtak, kada je zakazan novi sastanak vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL). Sastanak je dogovoren nakon razgovora koje je socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku dva dana vodio sa glavnim političkim konkurentima. Većina delegacija je tražila da se predsednički izbori održe u zakonskom roku, do kraja godine, i da ne budu spojeni sa parlamentarnim izborima. S druge strane, jedni su se složili da bi prvi krug predsedničkih izbora trebalo da se održi istovremeno sa parlamentarnim, bilo 1. ili 8. decembra, a drugi krug da se održi 15. ili 22. decembra. U martu su se liberali i socijaldemokrate dogovorili da predsednički izbori budu u septembru, a parlamentarni u decembru.
Rumunski ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Florin-Jonuc Barbu boravi u sredu i četvrtak u zvaničnoj poseti Saudijskoj Arabiji. Program posete obuhvata sastanke na visokom nivou sa saudijskim vlastima, sa predstavnicima poslovnog okruženja, kao i terenske posete. Za 4. jul planirano je potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Rumunije i Ministarstva životne sredine, voda i poljoprivrede Kraljevine Saudijske Arabije u vezi sa saradnjom u oblasti poljoprivrede.
Rumunska nacionalna kompanija za vazdušni saobraćaj TAROM potpisala je ugovor o lizingu za kupovinu dva aviona tipa Boing 737. Dva aviona će biti isporučena u periodu od decembra 2025. do januara 2026. godine. Iz kompanije poručuju da će novi avioni omogućiti pružanje kvalitetnih usluga putnicima i značajno smanjenje operativnih troškova. Generalni direktor Kostin Jordake izjavio je da je modernizacija flote ključni element za poboljšanje komercijalnih performansi i perspektive rasta avioprevoznika. Nabavka aviona deo je plana oporavka kompanije i bio je osnovni uslov za odobrenje državne pomoći od strane Evropske komisije. TAROM je u vlasništvu rumunske države, ima preko 50 sopstvenih letova do destinacija ili ih opslužuju partneri i ima flotu od 18 aviona.
U Rumuniji 6 od 10 kompanija procenjuju povećanje prihoda ove godine – pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja o kvalitetu investicionog ambijenta u zemlji, koje su predstavili predstavnici Američke privredne komore u Bukureštu. Kažu da među javnim politikama kojima treba dati prioritet su ulaganja u infrastrukturu, ubrzanje digitalizacije javne uprave, povećanje kvaliteta obrazovnog sistema i veće korišćenje dostupnih evropskih fondova.
Odeljenje za Rumune u rasejanju (DRP) počelo je 15. izdanje programa kampa „ARC“, gde se očekuje oko 6.500 učesnika, dece i mladih iz dijaspore i istorijskih zajednica, zajedno sa pratiocima, nastavnicima i volonterima iz Rumunije i inostranstva. Ovogodišnji kampovi će se održavati istovremeno, u nizu od po sedam dana, između jula i septembra, na lokacijama u okruzima Bistrica-Nasaud, Botošanj, Buzau, Hunedoara i Vranča. Deca i mladi koji žive van granica zemlje učestvovaće nedelju dana u nizu kulturnih, obrazovnih i sportskih aktivnosti organizovanih u okviru kampova, a zajedno sa voditeljima i volonterima uključenim u program, imaće priliku da otkriju deo Rumunije i unaprede veštine komunikacije na rumunskom jeziku. Program je posvećen promovisanju rumunske nacionalne svesti među mladim Rumunima van granica i razvoju bliskih odnosa sa rumunskom državom.
Prvo letnje izdanje Sajma knjiga Gaudeamus Radija Rumunije počelo je u Brašovu na Trgu Saveta (u sredini). Ljubitelji čitanja mogu da biraju između hiljada naslova za sve ukuse i uzraste, pa i za decu, gde je ponuda raznovrsna. Manifestacija se održava do kraja nedelje i deo je „Gaudeamus karavana“, projekta nacionalnog dometa koji je pokrenula i sprovodi javna radio stanica više od dve decenije. Uprkos kiši, naoblačenom nebu i niskoj temperaturi, javnost je u sredu bila u značajnom broju na otvaranju. U odnosu na prethodna izdanja, ovogodišnji sajam u Brašovu odvija se na skoro duplo većoj površini, upravo zbog povećanog interesovanja čitalaca i izlagača. Ulaz je besplatan, a događaj je predstavljen i onlajn, na zvaničnom sajtu gaudeamus.ro.
U Rumuniji na plaži u Konstanci, na obali Crnog mora, u četvrtal počinje 6. izdanje festivala elektronske muzike Neversea. Među pozvanim umetnicima su i kolumbijska superzvezda regetona i latino-popa Maluma, G-Eazy, ali i Nik Karter, bivši član grupe Bekstrit bojs. Jedan od organizatora festivala, Bogdan Doroš, rekao je da je događaj takođe uvršten u međunarodni vrh i da zauzima 23. mesto na globalnom nivou na rang-listi britanskog magazina DJ Magazine. Prošlogodišnjem izdanju, koje je održano od 6. do 9. jula, prisustvovalo je preko 277.000 gledalaca.
Fudbalska reprezentacija Rumunije napustila je Evropsko prvenstvo – EVRO 2024, čiji je domaćin Nemačka, pošto je u utorak uveče u Minhenu, u osmini finala, poražena od reprezentacije Holandije rezultatom 3:0. Rumunija se plasirala u osminu finala sa četiri boda, sa pobedničke pozicije Grupe E, pošto je pobedila Ukrajinu sa 3-0, izgubila od Belgije 0-2 i remizirala sa Slovačkom 1-1. Od Evropskog prvenstva 2000. godine Rumunija nije stigla do nokaut faze završnog kontinentalnog ili svetskog turnira i ovo je bio prvi put u istoriji da je osvojila grupu.
