Category: Tema dana

Prema najnovijem izveštaju o „Globalnom ekonomskom izgledu”, koji je objavila Svetska banka, privreda Rumunije će ove godine zabeležiti napredak od 2,1%, u poređenju sa nivoom od 3,8% procenjenim sredinom prošle godine. Za sledeću godinu prognoza ove institucije pada, sa 3,8 na 2,6%. Prema Svetskoj banci, rast u Centralnoj Evropi trebalo bi da se oporavi na 2,8% u 2025. i 3% u 2026. godini, zahvaljujući snažnoj privatnoj potražnji. Međutim, napredak izvoza iz Centralne Evrope ostao bi skroman, u odnosu na evrozonu, koji je takođe smanjen. Nivo investicija, posebno u Poljskoj i Rumuniji, trebalo bi da se poboljša, nakon strukturnih reformi i odloženih evropskih fondova, predviđaju stručnjaci međunarodne institucije. Ovim zemljama je odblokirano 19% odnosno 33% iz Fonda za oporavak i rezilijenciju, sa približno 13% ispunjenih i pozitivno ocenjenih ciljeva, navodi se u izveštaju. Uprkos prilivu finansiranja koje je odobrila Evropska unija, nedavno najavljene mere fiskalne konsolidacije od juna su doprinele značajnoj reviziji perspektiva Rumunije naniže, ocenjuje Svetska banka. Početkom februara misija MMF-a posetiće Bukurešt, gde će se sastati sa predstavnicima nove rumunske vlade i Narodne banke. Poseta ima za cilj analizu nedavnih ekonomskih i finansijskih kretanja i ažuriranje makroekonomskih perspektiva. Agencija za rejting Fitch je krajem prošle godine revidirala naniže prognoze rasta rumunskog bruto domaćeg proizvoda za 2025. i 2026. godinu na 1,4 odnosno 2,2%, s obzirom na manje izražen oporavak u evrozoni. U stvari, Svetska banka predviđa da će u evrozoni BDP zabeležiti rast od samo 1% 2025. godine, nakon što je u junu procenila napredak od 1,4%. Pogoršanje izgleda dolazi zbog niske potrošnje, niskih investicija kompanija i slabog industrijskog razvoja. Svetska banka skreće pažnju na moguće posledice problema sa kojima se suočava Nemačka, koja je odgovorna za skoro 30% BDP evrozone. Pored toga, Svetska banka je upozorila da bi potencijalne dodatne carine od 10% od strane Sjedinjenih Američkih Država mogle da smanje ionako krhki globalni rast za 0,3 procentna poena ako trgovinski partneri Sjedinjenih Američkih Država uvedu sopstvene carinske tarife. Potencijalne dodatne carinske tarife bi smanjile ekonomski rast SAD za 0,9%, što se procenjuje na 2,3% u 2025. Prema podacima Svetske banke strane direktne investicije u zemlje u razvoju sada predstavlja polovinu nivoa iz 2000. godine, a globalna trgovinska ograničenja su pet puta veća od proseka iz 2010- 2019.

Broj osoba kod kojih je, prošle nedelje u okrugu Arad, zapadni deo Rumunije, dijagnostikovan respiratorni virus porastao je tri puta u odnosu na prethodnu nedelju. Prema podacima Županijske uprave za javno zdravstvo, registrovano je 1.414 osoba sa respiratornim infekcijama, u odnosu na 548 u prethodnoj nedelji ili 513 u poslednjoj nedelji 2024. Do porasta broja zaraženih virusom došlo je i zbog toga što su porodični lekari tokom zimskih praznika bili slobodni, kada je postavljeno manje dijagnoza i uglavnom su postavljene u bolnicama – kažu predstavnici Županijske uprave za javno zdravstvo Arad. Broj obolelih od pneumonije beleži neznatan pad, sa 160 na 159 novooboljelih u poslednjih sedam dana. U slučaju zaraženih virusom gripa, ako su u prvoj nedelji januara bila četiri potvrđena slučaja, u drugoj nedelji registrovane su 23 osobe. Specijalisti kažu da Arad nije izuzetak, već reprezentativan uzorak za celu zemlju. Županijska bolnica hitne pomoći Satu Mare (severozapad) uvela je ograničenja kada je reč o posetama, upravo zbog porasta broja oboljelih od gripa i respiratornih virusa. Infektivno odeljenje Županijske hitne bolnice Slatina (jug) skoro je popunjeno, rekao je direktor zdravstvene jedinice. Najveći broj slučajeva registrovan je u Bukureštu. Samo u Kliničkoj bolnici za infektivne bolesti “Viktor Babeš” dnevno je pregledano između 150 i 200 ljudi sa različitim oblicima respiratornih virusa. Ukratko, sve više i više Rumuna se pojavljuje u ordinacijama porodičnih lekara i bolnicama sa akutnim simptomima prehlade ili gripa. Predsednica Komisije za epidemiologiju pri Ministarstvu zdravlja, univerzitetski profesor dr Doina Azoikai, izjavila je za Radio Rumuniju da postoji preko 200 respiratornih virusa koji zimi mogu da izazovu infekcije. U zavisnosti od pojedinca i u zavisnosti od vrste patogena, infekcije mogu da evoluiraju od obične prehlade do ozbiljnih oblika teške akutne respiratorne bolesti. Dr Azoikai kaže da je pandemija COVID-19, od pre četiri/pet godina, trebalo da nauči ljude mnogo stvari. Pre svega, da se izbegne gužva i kontakt sa ljudima koji već imaju simptome. Vakcinacija protiv gripa ostaje, međutim, najlakši, najsigurniji i najefikasniji način zaštite od sezonskih bolesti – precizirala je doktorka, ističući da se povećanjem procenta vakcinisanog stanovništva smanjuje i širenje virusa gripa u zajednici. Štampa, međutim, napominje da je, kalendarski gledano, zima već na pola, a Rumuni koji su vakcinisani ili se izjasne da su voljni da to urade su u manjini.

Sada je i zvanično: Vlada Rumunije je vanrednom uredbom utvrdila da će se predsednički izbori održati u maju, pri čemu je prvi krug 4., a odlučujući krug 18. maja. Predsednički izbori trebalo je da okončaju prošlogodišnji izborni maraton, ali ih je Ustavni sud poništio, neposredno pre drugog kruga 8. decembra, s obrazloženjem da je čitav izborni proces bio manjkav i otet, uz angažovanje spoljnog državnog aktera, u korist pobednika prvog krug, proruskog ekstremiste Kalina Đorđeskua.

Izvršna vlast je donela nova pravila, koja se odnose na glasanje u dijaspori, ali i na vođenje kampanje. Rumuni u inostranstvu će, kao i do sada, moći da glasaju tri dana, ali u izmenjenim terminima. Tako će u petak i subotu glasanje u dijaspori trajati od 7.00 do 21.00 po lokalnom vremenu, ali će se u nedelju, 4. maja, kada se glasa i u zemlji, glasanje završiti u 21.00 po rumunskom vremenu. Ova mera usvojena je na predlog Stalnog biračkog tela, kako se više ne bi ostavljao taj vremenski jaz koji se može uticati na glasanje kada se ono zatvori u Rumuniji, a ostaje otvoreno u inostranstvu, na biračkim mestima koja se nalaze zapadno od Rumunije, po njihovim vremenskim zonama. Ako i dalje ima ljudi koji žele da glasaju, produženje glasanja u zemljama koje se nalaze zapadno od Rumunije može se izvršiti do ponoći u toj zemlji.

Uredba utvrđuje i nekoliko obaveza za postavljanje i distribuciju materijala za izbornu kampanju na internetu. One moraju imati jasne elemente identifikacije kao političkog oglašavanja, uključujući ko ih plaća ili da li se tehnike koriste za ciljanu publiku. Nepoštovanje novih pravila kažnjava se novčanom kaznom do 50.000 leja, što je ekvivalentno 10 hiljada evra, a u slučaju velikih onlajn platformi kazna može dostići 5% prometa, ako reklamni materijal u pitanju nije uklonjen u roku od pet sati od obaveštenja Stalnog izbornog organa. Kako je saopštila izvršna vlast, u toku je mehanizam praćenja materijala koji će biti objavljeni na društvenim mrežama, a obaveštenja i žalbe u vezi sa mogućim kršenjem propisa dostavljaju se Centralnom izbornom birou. Nova pravila imaju za cilj da spreče ono što se dogodilo pre prvog kruga, kada je kandidat Đorđesku, samoproglašeni nezavisni kandidat, masovno promovisan, nesrazmerno ostalima, na TikToku.

Nekoliko važnih nevladinih organizacija, međutim, kritikovalo je ove nove odredbe, za koje kažu da su uvedene bez prethodne javne rasprave i da bi mogle da utiču na osnovna prava građana i da predstavljaju pretnju slobodi izražavanja. Po mišljenju nevladinih organizacija, normativni akt rizikuje da ograniči politička mišljenja i legitimne debate. Liderka Unije spasimo Rumuniju (USR) Elena Laskoni, koja se kvalifikovala u odlučujući krug zajedno sa Đorđeskuom, kritikovala je promenu u programu glasanja dijaspore, jer to predstavlja diskriminaciju i ozbiljno kršenje prava glasa Rumuna u inostranstvu.

U kontekstu domaćih i međunarodnih neizvesnosti Narodna banka je ostala oprezna i odlučila je da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na nepromenjenom nivou od 6,5% godišnje. Nakon dva uzastopna smanjenja, referentna kamatna stopa nije menjana od avgusta, usred napora da se smanji inflacija. Kako navode iz Narodne banke Rumunije, inflacija je u poslednjem kvartalu prošle godine porasla više nego što je ranije predviđeno. Takođe je odlučeno da se kamatne stope po kojima poslovne banke mogu zadužiti kod NBR ili koje primaju u slučaju iznosa koji se vode na računima Centralne banke zadrže na 7,5%, odnosno 5,5% godišnje. Istovremeno, aktuelne stope obavezne minimalne rezerve za pasivu u lejima i stranoj valuti kreditnih institucija ostale su nepromenjene. Stručnjaci su predvideli ove odluke i veruju da će NBR nastaviti da deluje oprezno kako inflacija ne bi izmakla kontroli, ali i da ne bi uticala na privredni rast, koji je već prilično nizak. Finansijski analitičar Dragoš Kabat sa više detalja: „Odluka je apsolutno normalna, s obzirom da je to period velike domaće i međunarodne neizvesnosti. Trenutno još nemamo budžet, još nemamo plan za smanjenje budžetskog deficita. Javni dug se kontinuirano povećava, iz meseca u mesec, samo da bi se pokrio ovaj budžetski deficit. Imamo i trgovinski deficit. Ne zna se da li će se porezi povećati ili ne, da li će se i u kom obliku smanjiti javni rashodi“. Inflacija je porasla poslednjih meseci 2024. Ekonomski rast je veoma nizak, rat u Ukrajini se nastavlja, a u EU postoje političke neizvesnosti u nekoliko važnih zemalja, rekao je i Dragoš Kabat. On smatra da su šanse da Centralna banka tokom ove godine snizi stopu monetarne politike prilično male. Višu inflaciju od očekivane NBR pripisuje uglavnom cenama goriva, posebno kao rezultat aprecijacije američkog dolara na međunarodnim tržištima, a u manjoj meri i cenama hrane, zbog velike suše prošlog leta. Prema poslednjim podacima, godišnja stopa inflacije će se smanjiti u prvom kvartalu 2025. godine, ali će zabeležiti veće vrednosti od ranije predviđenih. Stručnjaci Centralne banke ističu da značajne neizvesnosti i rizici u vezi sa evolucijom inflacije proizilaze iz vođenja buduće fiskalne i prihodne politike, u kontekstu sprovođenja nedavno odobrenog paketa fiskalno-budžetskih mera za potrebe fiskalne konsolidacije, ali i od stanja na tržištu rada i dinamike zarada u privredi. Istovremeno, značajne neizvesnosti i dalje su povezane sa evolucijom cena energije i hrane, kao i budućom putanjom cene sirove nafte, u kontekstu geopolitičkih tenzija. Podsećamo, Rumunija je prošlu godinu završila sa inflacijom od 5,1%.

Polovina električne energije koja se troši u Republici Moldaviji, na desnoj obali Dnjestra, dolazi iz unutrašnjih izvora, uključujući obnovljivu energiju, a druga polovina potiče iz uvoza iz Rumunije, saopštila je u utorak na konferenciji za novinare predsednica Moldavije, Maja Sandu. Liderka iz Kišinjeva je sazvala sastanak Vrhovnog saveta bezbednosti, na kome se razgovaralo o situaciji u energetskom sektoru i merama pomoći stanovništvu. Ona je optužila Rusku Federaciju da, obustavom isporuke prirodnog gasa proruskom Pridnjestrovlju, želi da izazove političku krizu u Republici Moldaviji. Maja Sandu je ponovila da je, iako prolazi kroz humanitarnu krizu, administracija separatističkog regiona odbila pomoć i postavila uslove da prihvati predložena rešenja. Između ostalog, Kišinjev je predložio kupovinu gasa sa evropskog tržišta za levu obalu Dnjestra i da zajedno sa ukrajinskim partnerima ponudi ugalj pridnjestrovskom regionu za proizvodnju električne energije. Svi ovi oblici pomoći ostali su bez ikakve reakcije iz Tiraspolja, naglasila je Maja Sandu: „Kišinjev je vrlo jasno rekao da ako ima pacijenata u komplikovanom stanju, oni mogu biti prebačeni u bolnice na desnoj obali. I ova ponuda je odbijena i još uvek nije dozvoljen pristup vozilima hitne pomoći sa desne na levu obalu za pružanje pomoći ljudima u nevolji. Svrha ove humanitarne krize koju je izazvao Kremlj na levoj obali je izazivanje političke krize na desnoj obali i eskalacija situacije”. Nedavno su vlasti u Pridnjestrovlju saopštile da su im mere štednje energije omogućile da ublaže ograničenja izazvana obustavom isporuke ruskog gasa, što će rezultirati smanjenjem trajanja nestanka struje. Pridnjestrovlje, koje se odvojilo od Republike Moldavije na kraju sovjetskog režima, do sada se oslanjalo na ruski gas koji se transportuje preko Ukrajine. Skoro tri godine u ratu sa Rusijom, ukrajinske vlasti odbijaju da produže ugovor o tranzitu gasa i 2025. godine. Ruski gigant Gazprom najavio je da neće isporučiti gas Republici Moldaviji alternativnim putevima, navodeći moldavske „zaostale obaveze“ od preko 700 miliona dolara. Kišinjev, koji osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, osporava ovu cifru. Predsednica Maja Sandu je rekla da bi Gazprom mogao da snabdeva gasom Pridnjestrovlje alternativnim putem, gasovodom Turkstream, preko Turske, Bugarske i Rumunije. Ministar energetike Sebastijan Burduža je iz Bukurešta još jednom uverio da Rumunija nema problema u snabdevanju energijom za celu hladnu sezonu, da ima dovoljno zaliha i da na potrebe domaćeg prirodnog gasa ne utiče dnevni izvoz u Republici Moldaviji, koji se odvija u komercijalnim uslovima. U tom kontekstu, on je još jednom razgovarao o potrebi da Evropa smanji zavisnost od gasa iz Rusije.

Saslušan po prvi put od strane komisija za spoljne poslove i odbranu iz Evropskog parlamenta, generalni sekretar NATO-a izjavio je da Evropa ne može sebi priuštiti da se odvoji od Sjedinjenih Američkih Država u oblasti odbrane. Mark Rute je rekao evroposlanicima da, u ovom trenutku, Sjedinjene Američke Države plaćaju oko 60% svih troškova NATO-a, a bez Sjedinjenih Američkih Država, Evropljani bi trebalo da povećaju za četiri puta svoje troškove za odbranu. U ovim uslovima, vojna bezbednost bi bila dostignuta tek za 10-15 godina, objasnio je zvaničnik NATO-a, koji je sugerisao i pojednostavljavanje procedura kupovine i dostave opreme.

Mark Rute je pozvao Evropljane da izdvoje više nego do sad za budžet odbrane. Pokazuje se da je 2% bruto državnog proizvoda premalo u uslovima rata u Ukrajini, naglasio je generalni sekretar NATO-a, dodajući da je bezbednost najvažnija stvar da bi de održala evropska demokratija koja je do sad realizovana. On predlaže, istovremeno, da se od sad hibridni napadi, o kojima se govori već 15 godina, nazivaju „kampanjama destabilizacije“. Govorimo o Rusiji, kaže Mark Rute, koja napada Evropu u različitim oblicima:

„Rat Rusije nastavlja da pravi haos. Istovremeno, Rusija ubrzava svoju kampanju destabilizacije naših zemalja sajber napadima, pokušajima atentata, aktima sabotaže i na još mnoge druge načine. Mi to obično nazivamo hibridnim akcijama, ali ja želim da odustanemo od ovog termina i da ga nazovemo kampanjom destabilizacije. I Rusija ne deluje sama. U tome pomažu Kina, Severna Koreja, Iran. U međuvremenu, i dalje postoje druge pretnje: terorizam, nuklearna proliferacija, dezinformacije i, naravno, klimatske promene. Zemlje NATO-a povećale su svoje izdatke za odbranu. Dve trećine njih sada troši bar 2% bruto domaćeg proizvoda na odbranu. To je dobro i pozdravljam njihove napore. Ali, budimo iskreni, 2% nije ni blizu dovoljno. Naša industrija je i dalje premala, isuviše fragmentirana i, budimo iskreni, prespora. Pozdravljam i podržavam akcije Evropske unije da udvostruči svoje napore da popravi i proširi našu odbrambenu industrijsku bazu. Sa ovim programom Evropske unije sada imamo priliku da ojačamo našu zajedničku bezbednost“.

Trenutno, samo 23 od 32 zemlje članice NATO-a dostižu cilj od 2% bruto domaćeg proizvoda za budžete za odbranu preuzet u okviru Alijanse, uključujući Rumuniju. Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp pozvao je evropske zemlje članice NATO-a da povećaju svoje budžete za odbranu na najmanje 5% bruto domaćeg proizvoda, što je cilj koji se u Evropskoj uniji smatra nerealnim. Eventualna odluka o povećanju ovog cilja očekuje se na sledećem samitu NATO-a, koji će se održati u Hagu u junu 2025. godine.

U prvom tromesećju prošle godine mesećno primanje jednog rumunskog domačinstva iznosilo  je 8555 leja, odnosno oko 1600 evra i bilo  je za 0,5% veće nego u drugom tromesećju iste godine. Prema podacima Statističkog instituta Rumunije, prosečno primanje jednog člana porodice iznosilo je oko 3300 leja, vece za 0,7%. U odnosu na treće tromesećje prošle godine, ukupni mesečni prihodi jednog domačinstva i jednog člana domačinstva  bili su veći za nešto manje od 13 %. Od 8555 leja jednog domačinstva prošle godine u trećem tromesečju najveći de je potrošen. Veći za 9% u odnosu na prethodnu godinu, ukupni mesečni troškovi predstavljali su 85%. U poslednjoj godini zabeleženo je povećanje kupovne moći stanovništva naše zemlje– kaže finansijski analitičar Arijan Kodrlašu i objašnjava zašto je percepcija stope inflacije veća od statističke: ,,Uverili smo se da su troškovi veći od stope inflacije. Kada su prihodi veći i potrošnja je veća, idealno bi bilo da se odvoji obim prihoda od rasta cene. Ali moguće je da pojedine stvari koje ulaze u sastav troškova nisu  uračunate u  inflaciju, tako da se stiče utisak da je inflacija mnogo veća od realne. Istu smo situaciju imali i u prethodnom periodu.’’

Najveći izvor prihoda predstavljale su plate i druga primanja, slede društvene usluge, penzije, pomoć za nezaposlenost i socijalnu pomoć. U jednom urbanom domačinstvu ukupni prosečni mesečni dohodak bio je 1,3 puta veći nego u seoskoj sredini, a dohodak jedne osobe gradskog domačinstva 1,5% veći. Glavne destinacije troškova u trećem tromesečju prošle godine bili su prehrambeni proizvodi, bezalkoholno piće, neprehrambeni proizvodi, komunalne usluge, porezi, doprinosi, takse, odeća i obuća. Manji  mesečni izdaci otišli su za vaspitanje. Štampa u Bukureštu ironično piše da 85% prihoda Rumuna ide na takse i troškove i da Rumuni zaradjuju više ali troše skoro sve.

Nakon što su američke vlasti dodelile Rumuniji status zemlje učesnice Programa Visa Waiver državljani Rumunije će posle 31. marta moći da putuju u Sjedinjene Američke Države po pojednostavljenoj proceduri. Ukidanje viza za Rumune zvanično je zabeleženo, u petak, u sedištu Departmana za unutrašnju bezbednost u Vašingtonu. “To je važan i srećan trenutak za sve Rumune, a odluka Sjedinjenih Američkih Država pokazuje koliko su tokom vremene odnosi između Rumunije i SAD vremenom postala jaki”, rekao je ovom prilikom ambasador Rumunije u Vašingtonu. Andrej Muraru je takođe objasnio šta ovaj pristup podrazumeva: „Pored očiglednih ekonomskih i bezbednosnih prednosti, Rumuni koji žele da putuju u Ameriku sada to mogu učiniti mnogo lakše, brže i jeftinije. Rumuni više ne moraju da čekaju mesecima na termin, više ne moraju da polažu test intervjua i više ne moraju da plaćaju značajnu taksu. Od danas je put do Amerike kraći. Rumunija postaje prva zemlja u crnomorskom regionu koja je ušla u ovaj odabrani program, a to je u interesu promovisanja bilateralne i regionalne bezbednosne saradnje“. Rumunski državljani će pre početka putovanja u Sjedinjene Američke Države morati da se registruju u Sistemu elektronske dozvole putovanja – ESTA, a osobe koje ne dobijaju odobrenje preko ovog sistema neće moći da putuju u SAD. Odobrenje za putovanje koje zamenjuje vizu važiće dve godine, sa neograničenim ulaskom ili izlaskom iz Sjedinjenih Američkih Država. Kako javlja Ambasada SAD u Bukureštu, ovlašćenje se može koristiti za posete do 90 dana, a cena je 21 američki dolar. Ambasador Andrej Muraru je u intervjuu za Radio Rumunija izjavio da se menjaju samo vize tipa B, odnosno turističke i poslovne, za bilo koju drugu destinaciju, bilo da se radi o poslu, studiranju ili problemima zdravstvenog stanja, lečenja, tamo su druge vize za koje sistem ostaje isti, uz prijavu. Istovremeno, Rumuni će i dalje moći da apliciraju za američke vize, s tim što one važe 10 godina, a trajanje putovanja je maksimalno šest meseci. “To je uspeh koji će odrediti još dinamičniji razvoj naših bilateralnih odnosa, na svim nivoima”, izjavio je u Bukureštu predsednik Klaus Johanis, koji je čestitao svima koji su doprineli uključivanju Rumunije u Program Visa Waiver.

Tokom posete Rumuniji, u okviru evropske turneje, izvršni potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne, odgovoran za prosperitet i industrijsku strategiju, obećao je podršku važnim sektorima domaće industrije, od proizvodnje akumulatora do proizvodnje čelika. On je najavio da će Evropska komisija sledećeg meseca objaviti strateški plan koji će pojednostaviti regulatorni okvir u oblasti reindustrijalizacije i obuhvatiti sva pitanja sektora baterija, uključujući dekarbonizaciju i konkurentnost kompanija. On je, zajedno sa ministrom privrede Bogdanom Ivanom, posetio rumunsku fabriku „Prime Batteries Technologi”, koja proizvodi litijum-jonske akumulatore poslednje generacije i prilagođene sisteme za skladištenje energije. Evropski zvaničnik sastao se sa zvaničnicima u Bukureštu, a posetio je i Nacionalni institut za istraživanje i razvoj vazduhoplovstva, glavni istraživački centar u oblasti vazduhoplovnih nauka u zemlji. U tom kontekstu, on je ocenio da je Rumunija jedna od industrijski najrazvijenijih država u Evropi i da će podržati nastavak ovog procesa. „Rumunija nam je potrebna u ovim trenucima ekonomske neizvesnosti i reindustrijalizacije“ – ocenio je evropski zvaničnik. Ministar Bogdan Ivan je sa svoje strane istakao značaj ove posete, kao jasnu poruku da Unija podržava Rumuniju da postane ključni igrač u novim industrijama. Bogdan Ivan: „Kada govorimo o industrijskom razvoju Evrope i smanjenju zavisnosti od drugih kontinenata, govorimo o maksimalnom korišćenju resursa koje ovde imamo, a Rumunija ima ogromne resurse kritičnih materijala. S druge strane, ima izuzetno važan geostrateški položaj”. Ministar je dodao da će akcenat biti stavljen na komplementarne projekte između država članica Unije, izbegavanje unutrašnje konkurencije i usklađivanje nacionalnih ciljeva sa evropskom vizijom. Procenjuje se da će se vrednost globalnog tržišta akumulatora udvostručiti u narednim godinama, zbog povećane potražnje za litijum-jonskim akumulatorima, koje se smatraju najefikasnijim rešenjima za skladištenje energije za automobilsku i energetsku industriju. Trenutno je Evropa značajno zavisna od uvoza retkih metala i proizvodi mnogo manje akumulatora nego što je potrebno tržištu. Da bi smanjila ovu zavisnost, Evropska unija ima za cilj da postane drugi najveći proizvođač akumulatora u svetu, posle Kine. Kada je reč o industriji čelika u Rumuniji, evropski zvaničnik je ocenio da je to esencijalni sektor za akumulatore, automobile i eolijnaksu energiju pa će to biti prioritetna tema u njegovoj sledećoj poseti Bukureštu.

Broj poginulih u saobraćajnim nesrećama neznatno se smanjio u 2023. u poređenju sa 2022. Međutim, Rumunija i dalje ima veliki broj žrtava na putevima. Prema podacima objavljenih u Biltenu o bezbednosti na putevima koji je pripremila rumunska policija, 2023. godine život je izgubilo 1.500 osoba, većinom su bili pešaci. Takođe, oko 3.500 ljudi je teško povređeno. Većina od oko 4.500 teških saobraćajnih nesreća dogodila se u ruralnim područjima. U više od polovine slučajeva krivica je bila na vozačima, a najčešći uzroci teških saobraćajnih nezgoda su neprilagođavanje brzine uslovima na putu, ali i prekršaji biciklista. Drugim rečima, neregularno kretanje pešaka i prevelika brzina vozača su dva najčešća uzroka teških saobraćajnih nezgoda u Rumuniji. Kako bi smanjila njihov broj, Saobraćajna policija je već počela da prati saobraćaj putem novog sistema nadzora – „e-SIGUR“. Funkcionalan, za sada, samo na autoputevima A1 Bukurešt-Pitešti i A2 Bukurešt-Konstanca, kao i na DN2 – E85, u okrugu Vranča (istok), sistem koristi radarske uređaje tipa pištolj, sa video kamerom, montiranom na tronožac, vidljiv na putevima. Snimke analizira policija, a ako se utvrdi kršenje saobraćajnog zakona, onda će vozač kaznu dobiti kod kuće, poštom, bez zaustavljanja u saobraćaju. Upozorenje amaterima: povećanje bruto minimalne zarade u privredi je odredilo i povećanje kaznenog boda, tako da najmanja kontravencionalna kazna počinje od 405 leja (oko 80 evra) i može dostići preko 20.000 leja (oko 4 hiljada evra )! Takođe treba znati da se, po zakonu, primena protivpravnih sankcija vrši postepeno, pa na osnovu provera izvršenih u bazi podataka, vozač koji ranije nije kažnjavan može dobiti samo opomenu, dok drugi može biti strože kažnjen. Rad sistema „e-SIGUR“ neće biti samo na navedenim putevima. Policija je saopštila da će postavljanje fiksnih radara biti nastavljeno u fazama na desetine puteva u područjima sa visokim stepenom opasnosti na putevima širom zemlje. Prema zakonu na osnovu kojeg se postavlja „e-SIGUR“, cilj je da se do 2030. godine, broj poginlih smanji za 50% u odnosu na 2019. godinu i za 50% broj teško povređenih u saobraćajnim nesrećama.