Radio România Internațional

Category: Tema dana

  •  Kada će se održati predsednički izbori ?

     Kada će se održati predsednički izbori ?

    Okupljene na prvoj ovogodišnjoj sedinici, stranke vladajuđe koalicije i predstavnici nacionalnih manjina utvrdili su kalendar novih predsedničkih izbora. Odluka je doneta nakon proslogodišnjeg poništenja predsedničkih izbora odlukom Ustavnog suda zbog hibridnih umešanosti i neprijavljenja finansiranja izborne kampanje nestranačkog kandidata Kalina Djordjeskua, ekstremiste, suveraniste i obožavalaca Vladimira Putina, koji je na opšte iznenadjenje u prvom krugu osvojio najveći broj glasova. Vladajuća koalicija je u sredu donela odluku da se prvi krug predsedničkih izbora održi 4. maja, a drugi 18. maja, sa napomenom da će se odluka potvrditi i zakonski sledeće nedelje hitnom uredbom i nacrtom predloga. Prilikom donošenja odluke vodilo se računa da se izbori ne održe u vreme Uskrsa i Cveti, navodi se u saopštenju za javnost. Istovremeno sa prvim krugom održaće se i delimični izbori u nekim okruzima. Vladajuća koalicija potvrdila je da je bivši predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Krin Antonesku predsednički kandidat koalicije. Pre nekoliko dana Krin Antonesku je saopštio da se samosuspendovao jer još nije utvrdjen datum predsedničkih izbora.

    U sredu je objavljeno i obrazloženje odluke kojom je 31. decembra odbijena žalba Centralnom izbornom birou o poništenju predsedničkih izbora. U žalbi Kalin Djordjesku i Koalicija za odbranu pravne države navode da je zloupotrebom sile uskraćeno parvo glasanje i izbora. Ni parvo rumunskog naroda na nacionalni suverenitet posredstvom reprezentativnih organa konstituisanih na slobodnim i korektnim izborima nije ispoštovano, kao ni parvo Rumuna da žive u demokratskoj i pravnj državi, naveo je u žalbi sudu Kalin Djordjesku. Odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće i ne ne mogu se analizirati na sudu- navodi Apelacioni sud u Bukureštu sa napomenom da se poništenjem izbora nisu prekršena osnovna prava gradaja predvidjena Ustavom.

  • Zlatni globus za Sebastijana Stana 08.01.2025

    Zlatni globus za Sebastijana Stana 08.01.2025

    Odličan početak godine za američkog glumca rumunskog porekla Sebastijana Stana:, u nedelju uveče, osvojio je na 82. dodeli Zlatnih globusa, nagradu za najboljeg glumca u komediji ili muzičkom filmu. Informacija se pojavila na nalogu društvene mreže X posvećen ovim nagradama, koje dodeljuje Holivudsko udruženje inostranih novinara. Sebastijan Stan je osvojio Zlatni globus za ulogu u filmu ‘Drugačiji čovek’, reditelja Arona Šimberga, a takmičio se u ovoj kategoriji sa glumcima Džesi Ajzenberg, Hju Grant, Gabrijel Label, Džesi Plemons i Glen Pauel. To je prvi Zlatni globus koji je osvojio Sebastijan Stan nakon nominacije 2023. godine za ulogu u TV mini seriji ‘Pam & Tommi’. Za svoj nastup u dugometražnom filmu „Drugačiji čovek“ nagrađen je Srebrnim medvedom na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu 2024. U ovom filmu američko-rumunska zvezda igra ulogu ambicioznog glumca, koji boluje od tumora lica, koji se podvrgava radikalnoj kozmetičkoj proceduri kako bi drastično promenio svoj izgled, ali se njegovo novo lice iz snova brzo pretvara u noćnu moru. Nakon što je podvrgnut eksperimentalnom tretmanu kako bi promenio svoj izgled i lažirao svoju smrt da bi započeo novi život, Edvard, njegov lik, ponovo je primoran da se suoči sa demonima svoje prošlosti kada prijatelj režira predstavu zasnovanu na njegovoj priči: nepriznavanje sebe u novom izgledu uspeva da dobije ulogu da tumači sopstvenu priču. Stvari se još više komplikuju susretom sa Osvaldom, koji takođe boluje od iste bolesti, ali je srećan u svom telu i rešen da živi svoj život a da mu bolest ne bude prepreka. U svom govoru na svečanoj dodeli nagrada, američko-rumunski glumac govorio je o prihvatanju i zaustavljanju neznanja i nelagodnosti u vezi sa invaliditetom. Sebastijan Sten je pomenuo i svoju majku i svoju zemlju porekla, Rumuniju, koju su njih dvoje napustili 80-ih, najsurovijim godinama ceausističke diktature, u potrazi za boljim životom. Sebastijan Sten je imao nominaciju i za film „Šegrt” u kojem je igrao Donalda Trampa, ali je u toj kategoriji nagradu dobio Ejdrijen Brodi, zahvaljujući ulozi u filmu „Brutalist”. Godine 2024. nagradu ove kategorije osvojio je glumac Pol Đamati, za ulogu u filmu ‘The Holdovers’. Zlatni globus, prvi put dodeljen 1944. godine, nagrađuje najbolje predstave i produkcije u filmskoj i televizijskoj industriji, grupisane u 27 kategorija.

  • Rezerve prirodnog gasa dovoljne za zimsku sezonu (08.01.2024)

    Rezerve prirodnog gasa dovoljne za zimsku sezonu (08.01.2024)

    Evropska unija nema probleme sa snabdevanjem prirodnim gasom posle prekida dotoka ruskog gasa ukrajinskim gasovodom, saopštila je Evropska komisija, iako je popunjenost skladišta prirodnog gasa u zemljama Unije od samo 70 %. Ovaj nivo je niži od nivoa prethodne godine, kada je popunjenost bila preko 85%. Prema navodima Brisela, u poslednjem mesecu potrošena je veća količina gasa iz skladišta zbog održavanja instalacija. Ana Itkonen, portparolka Evropske komisije za energetiku je precizirala da su ove nedelje operacije održavanja na naftnim platformama Norveške i drugih stanica tečnog gasa razvšene, Ona je dodala da su u toku akcije održavanja instalacija u skladištima Nemačke. U Rumuniji, vlasti u Bukureštu javljaju da je popunjenost skladišta na dve trečine maksimalnog kapaciteta, što je normalno zaovo doba godine. Zemlja ima dovoljne količine prirodnog gasa za zimski period, izjavio je ministar za enegretiku Sebastijan Burduža posle informacija koje su se pojavile u medijima o ubrzanom pražnjenju rezervi gasa u Evropskoj uniji. Burduža je dodao da je u Rumuniji popunjenost skladišta u ovom trenutku dovoljna za zimsku sezonu. U situaciji kada se na skaldištu nalazi 2000 miliona kubnih metara, a dnevna potrošnja je od oko 20 miliona, na kraju zime ostaće u skladištima oko 800 miliona kubnih metara. Ministar je dodao da je Rumunija prošle godine postala najveći proizvodjač prirodnog gasa u Evropskoj uniji i da će od 2027.godine Projekat ,,Neptun Deep’’ udvostručiti nacionalonu proizvodnju. ,,Neptun Deep’’ je najveći projekat prirodnohg gasa u rumunskoj zoni Crnog mora i prvi offshore projekat na velikim dubinama. Sa ukupnom proizvodnjom prirodnog gasa procenjuenu na oko 100 miliardi kubnih metara , Rumunija postaje najveći proizvodjač prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Proizvodjači gasa tvrde da se u teritorijalnim vodama Rumunije nalaze ogromne količine prirodnog gasa koje se procenjuju na oko 200 miliardi kubnih metara. Recimo na kraju da do kraja januara vlasti u Bukureštu treba da utvrde način na koji će funkcionisati tržište energije nakon 31. marta, kada ističe rok za ograničenje i kompenzaciju cene. Postoje razne varijante za postepeni povratak na slobodno tržiste bez večih šokova.

  •  Rumunija i Bugarska punoprevne članice Šengenske zone (03.01.2025)

     Rumunija i Bugarska punoprevne članice Šengenske zone (03.01.2025)

    U noći izmedju stare i nove godine, simboličnim svečanostima obeleženo je punopravno članstvo Bugarske i Rumunije u Šengensku zonu. Na rumunsko-bugarskom graničnom prelazu Djurdju-Ruse predstavnici bugarskih i rumunskih vlasti kao i državljani koji su prvi put prešli rumunsko-bugarsku granicu bez carinske kontrole obeležili su ovaj poseban dogadjaj. ,,Ovo je zaista istorijski trenutak, sa posebnim praktičnim efektima za rumunske državljane i kompanije. Integracija u Evropsku uniju je potpuna i nepovratna-izjavio je rumunski minister unutrašnjih poslova Katalin Predoju, koji je zajedno sa bugarskim kolegom Atanasom Ilkovim bio pristutan na rumunsko-bugarskom graničnom prelazu. Kratka svečanost održana je i na rumunsko-madjarskom graničnom prelazu, gde su bili prisutni načelnik madjaske policije i glavni granični policijski inspector Rumunije. Bugarska i Rumunija, članice Evropske unije od 2007.godine, bile u tandemu za ulazak u Šengensku zonu. Sa ispunjenim tehničkim kriterijumima još u 2011. godini Rumunija i Bugarska uspele su da postanu delimično članice Šengena tek u martu prošle godine, kada su ukinute carinske kontrole na aerodromima i lukama. Nekoliko meseci kasnije, u decembru, dve države su najzad dobile zeleno svetlo evropskih partnera za ukidanje kontrole i na kopnenim granicama. Podsećamo, Austrija je bila protiv ulaska dve države plaseći se novog talasa migranata u slučaju proširenja Šengenskog prostora, ali pri kraju 2024. godine smatrala je da su mere sprovedene u poslednjim mesecima doprinele ,,masovnom smanjenju nelegalnih graničnih prelaza’’.

    Od 1. januara automobili mogu bez zaustavljanja da predju granicu, uključujući kamione koji su ranije morali da čekaju i po dvadeset sati u redovima. Medjutim, u prvih šest meseci posle ulaska u Šengensku zonu obavljaće se alternatine carinske kontrole posebno teretnih vozila. Istovremeno, pojačaće se nadzor na bugarsko-turskoj granici, koja je od sada spoljna granica Šengena. Turistički radnici očekuju veći priliv turista, posebo ka Grčkoj. Posle punopravnog ulaska u Šengen računa se na ekonomske prednosti i rast bruto društvenog proizvoda za 1% na obe strane. Osnovan 1985. godine Šengenski prostor sada ima 25 od 27 zemalja članica Evropske unije. Članice Šengenskog prostora su i Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn.

  • Poruka Predsednika za Novu godinu

    Poruka Predsednika za Novu godinu

    Rumunija je stabilna, demokratska, bezbedna i proevropska zemlja, pouzdan partner našim spoljnim saveznicima – tvrdi u novogodišnjoj poruci vršilac dužnosti šefa države Klaus Johanis. On podseća da je Rumunija 2024. godine ostvarila značajan ekonomski napredak, smanjila jaz u odnosu na druge zemlje članice Evropske unije i ispunila svoje važne ciljeve, kao što su puno pristupanje Šengenskom prostoru, slobodno kretanje i ukidanje viza za Sjedinjene Američke Države. Životni standard i prihodi su nastavili da rastu i 2024. godine, iako spoljni kontekst nije bio nimalo jednostavan – dodaje vršilac dužnosti predsednika Rumunije. On takođe priznaje da je, u kontekstu opravdanog nezadovoljstva na nivou društva, zemlja na raskršću. „Da bismo to dobro prevazišli, potrebno nam je jačanje solidarnosti i oporavak poverenja u političku klasu“ – kaže Johanis. Samo ako sačuvamo našu demokratiju i vrednosti koje su nas definisale kao autentični deo evropske porodice, proći ćemo ovu tešku fazu – kaže on, a „politička klasa mora da pokaže da je naučila lekciju iz 2024. i da odgovori konkretnim i brzim merama za potrebe društva”. Zajedno možemo da zadržimo Rumuniju na njenom prozapadnom putu, vođeni osnovnim principima i vrednostima koje nas definišu – pravdom, slobodom i demokratijom – zaključuje predsednik u novogodišnjoj poruci. Johanisu je 21. decembra trebalo da istekne drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat na koji mu je Ustav dao pravo. Međutim, njegov boravak u Predsedništvu je produžen do izbora novog šefa države, kojeg će potvrditi Ustavni sud.

  • Fiskalno-budžetske mere na kraju godine (31.12.2024.)

    Fiskalno-budžetske mere na kraju godine (31.12.2024.)

    Vlada u Bukureštu je na poslednjoj sednici ove godine usvojila hitnu uredbu na osnovu koje će biti izgrađen državni budžet za 2025. Snažno osporavan, dokument ima za cilj da zaustaviti državnu potrošnju i smanjiti rashode budžeta za jedan procenat bruto domaćeg proizvoda, što znači približno 19 milijardi leja. Drugi cilj je povećanje budžetskih prihoda kroz primenu strukturnih reformi Nacionalnog plana oporavka i otpornosti.
    Premijer, socijaldemokrata Marčel Čolaku je napomenuo da je Rumunija dobila od Evropske komisije produženje sa četiri na sedam godina za smanjenje budžetskog deficita, a prvi korak je da se u 2025. godini smanji na sedam odsto. Sa ekonomske tačke gledišta, predstoji teška godina naglasio je premijer Čolaku, i dodao da su u tom kontekstu potrebne mere za zaštitu Rumunije “od mogućih velikih finansijskih rizika”.

    Među predviđenim merama su zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, kao i državnih dodataka za decu. Dokumentom je predviđeno i smanjenje subvencija političkim partijama za 25 odsto u odnosu na iznos koji je dodeljen ove godine. S druge strane, 2025. biće suspendovano državno zapošljavanja, a javne agencije i ustanove će biti ukinute i spojene. Istovremeno, vaučeri za odmor biće dodeljeni uz participaciju od strane zaposlenog od 800 leja

    Ministar finansija Tančos Barna izjavio da je uredbom propisano, izmedju ostalog, da zaposleni u građevinarstvu, poljoprivredi i IT moraju da plaćaju porez na platu. Dokumentom koji je usvojila Vlada povećava se porez na dividende sa 8 na 10 odsto i uvodi novi porez na posebne građevine. Ovaj porez se neće naplaćivati u narednih 90 dana, tokom kojih će biti sačinjena pravila primene, a ministar finansija će imati konsultacije, u vezi sa ovim porezom sa velikim kompanijama koje će investirati u Rumuniji.

    Nekoliko sindikalnih i poslodavačkih organizacija izrazilo je nezadovoljstvo fiskalno-budžetskim merama koje je usvojila Izvršna vlast. Sindikati prosvete, javne uprave i socijalne pomoći, kao i Savez poslodavaca u energetici kritikovali su nedostatak socijalnog dijaloga i žurbu kojom je uredba promovisan. Sindikati u prosveti protive se zamrzavanju plata, dok poslodavci u prehrambenoj industriji ne odobravaju ukidanje fiskalnih olakšica za zaposlene u struci, a predstavnici malih i srednjih preduzeća protive se smanjenju poreskog praga i povećanju poreza na dividende.

    Sa svoje strane, studenti su nezadovoljni ograničenjem popusta na železnički prevoz. Policajci iz Kazneno-popravnog zavoda izašli su na ulice kako bi izrazili neslaganje sa odredbama uredbe. Kažu da će primenom novih odredbi primati manje plate i do 30 odsto.

  • Zabrinutosti Rumuna na kraju godine (30.12.2024)

    Zabrinutosti Rumuna na kraju godine (30.12.2024)

    Prema rezultatima sondaže agencije IRES svaki četvrti Rumun je nezadovoljan životnim standardom u 2024. godini  i uz to nije imao ozbiljniji razlog za radost. Prema podacima istraživanja javnog mnjenja svaki treći   od 10 ispitanika izjavio je da je 2024. godine bila finansijski bolja od prethodne i u istoj meri gora od 2022. Prema podacima Eurostata Rumunija je zabeležila najveću stopu inflacije medju članicama Evropske unije, a prema podacima Statističkog instituta Rumunije potrošačke cene su povećane sa 4,67% u oktobru na za 5,11% u novembru.  Kada je reč o zdravstvenom stanju, za nešto manje od jedne trečine ispitanika ova bila je gora od 2023. godine, dok je situacija na radnom mestu bila gora za 25% ispitanih subjekata u odnosu na prethodnu godinu. Kada je reč o poverenju u institucije, vatrogasci uživanju najveće poverenje (92%),  slede stručnjaci IT (71%) inženjeri (69%),medicinske sestre ( 67%) i lekari ( 63%). Zatim vojni oficiri, sveštenici, bankarski radnici, ekonomisti i profesori. Na poslednjem mestu su i ove godine političari–samo jedan od 10 ispitanika  ima poverenje u političare.  Na pitanje koji je dogadjaj  imao najveći negativni uticaj,  4 od 10 ispitanika je odgovorilo da je odluka Ustavnog suda o poništenju prvog kruga predsedničkih izbora.  Više od 60% ispitanika smatra da je odluka bila pogrešna, a jedna trećina da je bila korektna. Inače, odluku Ustavnog suda o poništenju predsedničkih izbora 28% ispitanih subjekata smatra dogadjajem godine u Rumuniji. Punopravni ulazak Rumunije u Šengensku zonu od 1. januara 2025. godine i ulazak nestranačkog kandidata Kalina Djordjeskua, ekstremiste i obožavalac Putina sa prvog mesta u drugi krug predsedničkih izbora 18% ispitanika smatra važnim dogadjajima.  Povećanje penzija je za 14% ispitanika dogadjaj godine, dok se sportski uspesi naših predstavnika na Olimpijskim igrama, Evropskom prvenstvu u fudbalu i medalje Davida Popovića nalaze na 5. 6. i 7. mestu.  Sondaža je obavljena telefonski na uzorku od 964 osobe.

  • Drugi predsednički mandat Maje Sandu (27.12.2024)

    Drugi predsednički mandat Maje Sandu (27.12.2024)

    Predsednica Republike Moldavije Maja Sandu preuzela je pre nekoliko dana drugi predsednički mandat posle pobede na izborima ove jeseni. Na svečanoj sednici Parlamenta i Ustavnog suda Maja Sandu je položila zakletvu i- obaračjući se prisutnima-izjavila da je mandat preuzela sa ,,skromnošću i odlučnošću i da bi ulazak Republike Moldavije u Evropsku unju mogao da znači nasledje ovog mandata, ali je istovremeno upozorila da evropsku integraciju ne treba smatrati ,,biznis kartom za raj’’. Maja Sandu je predstavila i bilans postignutih rezultata u svom prvom mandatu sa naglaskom na činjenicu da je Moldavija uspela da postane energetski nezavisna i poštovana država na zapadu. Predsednica je pozvala društvo na veliku nacionalnu mobilizaciju u pristupnom procesu Evropskoj uniji. Predsednica Moldavije je izjavila da zapadni lideri na Moldaviju gledaju sa posebnim poštovanejm posle prvog uspešnog predsedničkog mandata: ,,Moldavija je sada  poštovana više nego ikada ranije. Svet gleda na nas sa posebnim interesom i naklonošću i podržava naše težnje. Sve ostalo zavisi od nas samih. Počeli smo da se oslobodimo energetske zavisnosti. Iako su cene i dalje visoke, niko nas ne može više ucenjivati. Uspeli smo širom da otvorimo vrata Evropskoj uniji, što nije malo za jedan nacionalni plan. Treba još mnogo toga uraditi, ali pravac je dobar. Ja vas pozivam da idemo napred sa uverenjem u spostvene snage’’.

     

    Predsednica Sandu je dodala da će u drugom mandatu insistirati na reformi pravosudja koja ,,kasni već više decenija’’. ,,Vlada može računati na moju posvećenost i ozbilojnost, ali ja ču istovremeno biti oštar kritičar slabih rezultata’’, dodala je Sandu. Rumunija i Republika Moldavije radiće i dalje na blagostanju, stabilnosti, evropskim vrednostima, otpornosti i demokratiji, dodao je predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je čestitao predsednici susedne države Maji Sandu na novom mandatu. Podsećamo, Maja Sandu je postala predsednica države neposrednim glasanjem na predsedničkim izborima 3.novembra tekuće godine, što predstavlja premijeru u Republici Moldaviji. U drugom krugu Sandu je osvojila 940 000 glasova, a na njen protivkandidat socijalista Aleksandar Stojanoglo 750 000. Istovremeno sa predsedničkim izborima održan je i referendum za pristupanje Moldavije Evropskoj uniji. 51,4%  stanovnika Moldavije a pravom glasa izjasnilo se  sa za ulazak u Uniju. Tekuća godina bile je veoma važna za Republiku Moldaviji sa stanovišta jačanja proevropskog puta zemlje na referendum i na predsedničkim izborima, ali je istovremeno produbila polarizaciju društva. Tokom izborne kampanje vlasti i gradjanso društvo dokazali su da se Rusija u iznorni proces  umešala hibridnim napadima i finansiranjem grupe Ilana Šora, moldavskog oligarha koji je pobegao u Moskvu da bi izbegao izvršavanje zatvorske kazne. Vlasti u Kišinjevu su razotkrile mnoge organizatorske šeme, potkupljivanje glasača, kampanje omalovažavanja i lansiranja lažnih vesti.

  • Rumunija ima novu vladu

    Rumunija ima novu vladu

    Nova izvršna vlast Rumunije, na čelu sa socijaldemokratom Marčelom Čolakuom, položila je u ponedeljak uveče zakletvu pred predsednikom Klausom Johanisom. Bio je to intenzivan politički dan, prvi u poslednjih 35 godina, koji je uključivao imenovanje premijera od strane šefa države, saslušanje ministara, glasanje o investituri, polaganje zakletve i prvu sednicu Vlade. Prethodno, istog dana, lideri proevropskih partija Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) i poslanika nacionalnih manjina potpisali su politički sporazum o formiranju većine i vlade. Nova vlada ima tanju strukturu od prethodne. Sastoji se od 16 ministarstava, od kojih osam vodi Socijaldemokratska stranka (PSD), šest Nacionalna liberalna partija (PNL) i dva Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR). Vlada i dalje ima tri mesta potpredsednika vlade, od kojih jedno pripada Socijaldemokratskoj stranci (PSD) – potpredsednik vlade bez portfelja, a druge dve sa resorom – Nacionalna liberalna partija (PNL) i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR). Kabinet Čolaku 2, kako ga novinari nazivaju, dobio je poverenje parlamenta sa 240 glasova za, sedam više od potrebnog minimuma.

    Katalin Predoju iz unutrašnjih poslova, Anđel Tilvar iz odbrane, Sorin Grindeanu iz Transporta, Alekandru Rafila iz zdravstva i Sebastian Burduža iz energetike su zadržali svoje pozicije. Pojavila su se nova imena ministara, poput Danijela Davida za obrazovanje ili Emila Hurezeanua za spoljne poslove, koji nisu članovi partije, ali ih podržava Nacionalna liberalna partija (PNL). Na čelu novog Ministarstva ekonomije i digitalizacije je socijaldemokrata Bogdan Ivan, a poslanik Socijaldemokratske stranke (PSD) Radu Marinesku ušao je u kabinet pravosuđa. Dva druga portfelja, koje drži Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR), su za razvoj, Čeke Atila, i za finansije, Tancoš Barna.

    Premijer Marčel Čolaku izjavio je da su brza organizacija predsedničkih izbora i mere za unapređenje poslovnog ambijenta glavni kratkoročni ciljevi nove vlade. On je takođe rekao da Rumunija ima funkcionalnu vladu, što je činjenica koja šalje signal stabilnosti rumunskom privatnom sektoru i stranim investitorima. Prema rečima premijera, već postoje pozitivni znaci glasanja u parlamentu, odnosno da su spoljne kamate po kojima se zemlja zadužuje počele da opadaju. On takođe upozorava da 2025. godina neće biti laka i da se javni novac mora pristojno trošiti.

    „Ova ekonomska kriza u razvijenim zemljama će se, normalno, osetiti i u Rumuniji 2025. godine. Imaćemo tešku ekonomsku godinu. Rumunija ne može da nudi javne usluge kao na Zapadu, sa prihodima u budžet kojima ne doprinose svi“.

    Sa svoje strane, ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju izjavio je da je u njegovom drugom mandatu prioritet borba protiv trgovine drogom. On tvrdi da će osoblje Ministarstva unutrašnjih poslova nastaviti da održava nisku stopu migracije, kao i stopu bezbednosti, koja je u Rumuniji visoka u poređenju sa drugim evropskim državama.

    „Izazovi u oblasti trgovine drogom, trgovine ljudima, ilegalnih migracija, sajber bezbednosti, govora mržnje i vanrednih situacija su bez presedana po broju, složeni i ponekad se manifestuju istovremeno. Ova nova realnost diktira i prioritete u narednim godinama”.

    S druge strane, ministar odbrane Anđel Tilvar izjavio je da će baza Mihail Kogalničanu (jugoistok) biti modernizovana ulaganjem od 2,5 milijardi evra, čime će se ova lokacija pretvoriti u najvažniji vojni punkt NATO-a u Evropi. Anđel Tilvar:

    „Predstavio sam niz mera koje je Ministarstvo odbrane preduzelo i verujem da su brojke koje sam izneo dokaz da su odluke koje smo doneli bile dobre i nastavićemo da ih primenjujemo, a istovremeno ćemo nastojati da povećamo broj aktivnosti i akcija koje dovode do transformacije ili očuvanja vojnog polja kao atraktivnog polja za one koji žele karijeru u ovom smislu”.

    Po prvi put u Rumuniji, Ministarstvo javnih finansija pripada Demokratskom savezu Mađara u Rumuniji (UDMR), preko Tancoša Barne. On je dao uveravanja da porezi neće porasti 2025. godine i da će se zadržati isti sistem oporezivanja.

  •  35 godina od Rumunske revolucije (23.12.2024)

     35 godina od Rumunske revolucije (23.12.2024)

    Prošlo je 35 godina od kada je Temišvar postao prvi rumunski grad oslobodjen komunizma. Iskra revolucije zahvatila je ubrzo Bukurešt i ostale gradove Rumunije, a 22. decembra 1989. godine pao je Čaušekuov režim. Ove godine u Temišvaru sirene su obeležile ovaj poseban dogadjaj koji je pre 35 godina okupio više od 100 000 stanovnika ovog banatskog grada na proslavi Dana slobode. U Mitropolitskoj katedrali održan je dan žalosti i pomen herojima revolucije. Cveće je položeno ispred Katedrale, a pomen herojima održan i u ostalim crkvama i na Groblju heroja. Posle tri ipo decenije na dogadjaje u Temišvaru odrazili su manje povoljni dogadjaji na aktuelnoj političkoj sceni i temišvarski revolucionari kažu da je ova situacija rezultat nemogućnosti rumunskog društva da ispuni sve ideale revolucije. U svim delovima zemlje je obeležena Rumunska revolucija i mnogi učesnici su podsetili da su se demonstranti borili za demokratiju i evropski put Rumunije. U decembru 1989. godine poginule su 1142 osobe, više od 3000 je ranjeno i nekoliko stotina nelegalno uhapšeno. U poruci povodom Dana pobede revolcije, predsednik Rumunije Klaus Johanis je naglasio da se Rumunija nalazi na prekretnici i treba da odbaci bez oklevanja pokušaje revizije istorije. Ovi pokušaji nastoje da ,,okalje sećanje na heroje demokratske Rumunine i da mistifikuju istinu o diktatorskom režimu’’.

    Revolucije je doživlejna sa strahom, emocijama ali i nadom i hrabrošću i u ovom trenutku Rumunija je dokazala celom svetu da može sama da izabere svoju sudbinu’’- dodao je predsednik Kloaus Johanis. Ideal slobode, za koji su život žrtvovali heroji Revolucije, sada je prisutniji nego ikada ranije. Ne treba nikada da zaboravimo šta smo uspeli da realizujemo, sa kakvim naporima da bismo danas bili zemlja privržena demokratskim vrednostima i našim partnerima iz Evropske unije i Nato bili partner od poverenja, podvukao je Klaus Johanis. On je upozorio da populistički i licemerni govori ugrožavaju vrednosti i primcipe Revolucije.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u poruci povodom obeležavanja 35-godišnjice Rumunske revolucije naglasila je da se Rumunija i Evropa sećaju kako su se Rumuni žrtvovali. ,,Pre 35 godine Rumuni su se izborili za pravo da odluče o sopstvenoj sudbini. Mnogi su žrtvovali živote da bi njihova deca bila slobodna i živela u demokratiji. Danas se Rumunija i Evropa sećaju njihovih žrtvava’’, dodala je predsednica Evropske komisije.

  • Zaključci zimskog evropskog samita (20.12.2024)

    Zaključci zimskog evropskog samita (20.12.2024)

    Šefovi država i vlada Evropske unije zasedali su u Briselu da razgovaraju o ratu u Ukrajini, migracijama, situaciji na Bliskom istoku, Republici Moldaviji i Gruziji, odgovoru EU na krize i mešanju Rusije u izbore u Rumuniji. Pozvan na zimski evropski samit, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su njegovoj zemlji najpotrebnije i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države da nastave da podržavaju Kijev. Zelenski je dodao da želi da Donald Tramp, koji će se vratiti u Belu kuću 20. januara 2025. godine, bude na strani Ukrajine u ratu protiv ruske invazije i ukazao da će Ukrajini biti potrebne bezbednosne garancije EU i SAD da mir bude dugoročno garantovan. Trampov povratak na čelo SAD takođe je razlog za zabrinutost evropskih država koje očekuju da će njegova suverenistička politika ponovo uticati na komercijalne odnose, kao što se desilo u njegovom prethodnom mandatu. Postoji bojazan da bi nova američka administracija mogla da poveća uvozne carine za evropske proizvode i do 20%. U tom kontekstu, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da dva bloka treba da izbegnu trgovinski rat po svaku cenu, jer bi bile pogođene obe privrede. U trgovinskom ratu nema pobednika, rekla je ona, a ako bismo se suočili sa takvim scenarijem, Kina bi bila najsrećnija. Još jedna tema o kojoj se široko raspravljalo bilo je mešanje Rusije u izborne procese. Predsednik Rumunije Klaus Johanis, prisutan na samitu, je, izjavio da ovakvo ponašanje Moskve ne predstavlja pretnju samo za Rumuniju, već za sve demokratije. On je zatražio od država EU da rade zajedno, uključujući i na nivou razmene informacija, kako bi se takva mešanja mogla brzo otkriti i sprečiti. Povodom ove teme, premijer Poljske Donald Tusk je rekao da su svi evropski lideri, uključujući i skeptike, sada svesni agresivnosti kojom Rusija pokušava da destabilizuje demokratske sisteme država EU i kao primer naveo je mešanje Rusije u Gruziji, Republici Moldaviji i Rumuniji. Na kraju, ali ne i najmanje važno, evropski lideri su razgovarali o razvoju situacije u Siriji, nakon što je Bašar al Asad svrgnut sa vlasti. Evropske države saopštile su da su uspostavile diplomatske kontakte sa novim rukovodstvom, ali da čekaju činjenice iz nove vlade u Damasku da nastave svoju finansijsku i humanitarnu podršku. EU je zainteresovana da se situacija stabilizuje kako bi se deo sirijskih izbeglih migranata u Evropu mogao da se vrati, s obzirom da je njihovo prisustvo pogoršalo socijalne tenzije i dovelo do rasta ekstremne desnice u politici.

  • Ekonomski efekti političke nestabilnosti (20.12.2024)

    Ekonomski efekti političke nestabilnosti (20.12.2024)

    Zastoj poslednjih dana u Rumuniji, vezan za formiranje parlamentarne većine koja predlaže mandatara za sastav nove vlade, a samim tim i nemogućnost formiranja nove Vlade, oseća se na ekonomskom planu. Bukureška berza je zatvorila trgovanje u četvrtak u minusu. Indeks BET, koji obuhvata 20 najlikvidnijih kompanija, zabeležio je pad od 2%, a BET-Plus, koji pokazuje evoluciju 43 najlikvidnijih akcija, smanjen je za 1,97%.

    Referentni indeks prinosa investicionih fondova ili onaj koji meri učinak 10 energetskih i komunalnih preduzeća takođe je zabelezio pad. Pozivajući se na političku neizvesnost u Rumuniji, agencija Fič je tokom nedelje pogoršala izglede zemlje sa stabilnih na negativne, što znači da je moguće novo smanjenje rejtinga.
    Smanjen rejtig dovodi do povećanje kamatnih stopa rumunskih međunarodnih kredita, što tera ekonomiste da raspravljaju o potrebi da Bukurešt eventualno pribegne ekspertizi Međunarodnog monetarnog fonda, poznatog po svojoj politici štednje. Medjutim i da nije bilo političke nestabilnosti, ekonomska situacija bila bi sumorna!
    Deficiti budžeta i tekućeg računa su veoma visoki, inflacija i dalje finansijski opterećuje gradjane, privredni rast belezi značajno usporavanje, a javni dug je premašio 50% bruto domaćeg proizvoda i nastavlja da raste – sve ovo prikazuje trenutnu ekonomsku situaciju u Rumuniji .
    Ako se politička nestabilnost nastavi, privreda će se suočiti sa drugim problemima, upozorava profesor Mirčea Košea, koji smatra da politički donosioci odluka praktično sabotiraju sopstvenu ekonomiju:
    “Kakav je trenutni efekat?” Pad berze. Berza je najvažniji termometar ekonomske temperature. To je gubitak od oko milijardu evra za nekoliko minuta. Može doći do uticaja na kurs leja, leu bi mogao imati problema. Kao i uvek Narodna banka će se truditi, da održi lej, ali to ne može u nedogled. Veoma je komplikovano. Videćemo stagnaciju interesovanja investitora za dolazak u Rumuniju i zamrzavanje projekata stranih investitora tokom ovog perioda političke nestabilnosti. A od Evropske unije ćemo imati mnogo strožije praćenje dešavanja na fiskalno-budžetskom planu, s obzirom na to da smo sa Evropskom unijom potpisali 7-godišnji program sanacije fiskalnog deficita. U kontekstu u kojem imamo velika kašnjenja sa Nacionalnim planom oporavka i otpornosti (PNRR), ovaj PNRR nije dugoročan, imamo na raspolaganju još godinu i po dana njegove implementacije, pod ovim uslovima moguće je da će povlačenje novca iz PNRR imati određene poteškoće .
    Drugim rečima – kaže Mirčea Košea – nestabilna zemlja je nepredvidiva zemlja. Međutim, nepredvidivost je najveća poteškoća sa kojom se biznis plan može susresti, uključujući i na nacionalnom nivou.

  • Evropska unija i izloženost dezinformacijama (19.12.2024)

    Evropska unija i izloženost dezinformacijama (19.12.2024)

    Na Samitu Evropska unija-Zapadni Balkan šef rumunske države Klaus Johanis je izjavio da se Rumunija suočila sa stranim mešanjem u izborni proces, ali da je odolela napadu. Reakcija naše zemlje bila je brza, korektna i snažna, dodao je Klaus Johanis i izrazio uverenje u kapacitet zemlje da i dalje ostane stabilna, solidna i partner od poverenja. Podsećamo, prvi krug predsedničkih izbora održan 24. novembra poništen je zbog nelegalnih akcija Moskve na društvenoj mreži Tik Tok. Prema navodima predsednika Rumunija strane interferencije u izborni proces ne predstavljaju samo pretnju za Rumuniju već i za demokratske zemlje i evropske vrednosti. Sve zemlje su izložene ovom riziku, dodao je šef rumunske države, sa napomenom da treba bez odlaganja razvijati odbrambene instrumente i mehanizme. Rumunija je korektno i legalno reagovala jer u Evropi svi Ustavni sudovi nemaju pravo da intervenišu u izbornim procesima. U Rumuniji Ustav zemlje predvidja da Ustavni sud potvrdjuje valjanost izbora i isto tako ima mogućnost da poništi rezultate u slučaju teških nepravilnosti. A ovoga puta su konstatovane teške nepravilnosti. Tokom susreta predsednika Evropskog saveta Antonija Koste sa šefom rumunske države razgovaralo se o posebnom značaju otpornosti i o strateškoj orijentaciji kako bi se ,,odolelo ovim perfidnim napadima’’.

    Predsednik Johanis je u sredu izjavio da je potreban integralni pristup kao i pronalaženje novih instrumenata i rešenja jer to ljudi traze od rukovodstva Evropske unije i nacionalnih rukovodstava. Evropska komisija je pokrenula istragu u vezi sa kineskom društvenom mrežom Tik tok posle predsedničkih izbora u Rumuniji. Iako Tik Tok tvrdi da konstantno udaljuje sadržaje koji se kose sa postojećim pravilima, predsavnici Komisije kažu da postoje osnovane sumnje da su prekršeni evropski zakoni o digitalnim uslugama  i da se nije  reagovalo na sistematske rizike po integritet izbora. U ponedeljak Evropska unija je saopštila da je uvela prve sankcije pojedinim ruskim agentima za destabilizaciju’’ na teritoriji Unije. Evropljani optužuju Moskvu i za sajber napade i dezinformisanje, posebno u vreme održavanja izbora u Uniji.

  • TikTok u centru pažnje EU (18.12.2024)

    TikTok u centru pažnje EU (18.12.2024)

    Evropska komisija (EK) pokrenula je zvaničan postupak protiv platforme TikTok zbog navodnog kršenja Zakona o digitalnim uslugama u kontekstu predsedničkih izbora u Rumuniji. U prvom krugu 24. novembra neočekivano je pobedio nezavisni nacionalistički i evroskeptični kandidat, malo poznat javnosti, što je izazvalo mnoga pitanja. Izbori su poništeni nakon što je Ustavni sud dobio dokaze o mešanju Moskve u izborni proces koje su dale rumunske obaveštajne službe. Istovremeno, četiri uticajna američka senatora su u zajedničkom saopštenju upozorila na opasnost koju TikTok predstavlja u Rumuniji. „Napad Vladimira Putina na izbore u Rumuniji je još jedan primer hibridnog rata koji ruski lider vodi protiv naših evropskih saveznika i partnera. Kao jak saveznik u NATO-u, podržavamo Rumuniju u borbi za integritet njenih izbora. Osuđujemo Putinovu manipulaciju TikTokom koji kontroliše Komunistička partija Kine, kako bi se potkopao demokratski proces u Rumuniji“, rekla su četvorica američkih senatora. Izvršna vlast EU postavlja pitanje da li je kineska platforma pravilno procenila i ublažila sistemske rizike u vezi sa integritetom izbora. „Moramo da zaštitimo naše demokratije od bilo kakvog stranog mešanja. Kad god posumnjamo na takvo mešanje, posebno tokom izbora, moramo delovati brzo i snažno. Nakon ozbiljnih indicija da su se strani akteri mešali u rumunske predsedničke izbore korišćenjem TikToka, sada pažljivo istražujemo da li je TikTok prekršio Zakon o digitalnim uslugama tako što nije rešio takve rizike. Trebalo bi da bude veoma jasno da u EU sve onlajn platforme, uključujući TikTok, moraju da budu odgovorne“, rekla je predsednica EK Ursula fon der Lajen. Kao odgovor na ove optužbe, TikTok je naveo da je zaštitio integritet platforme na više od 150 izbora širom sveta. Ne prihvatamo plaćene političke oglase, proaktivno uklanjamo sadržaj koji krši naša pravila o dezinformisanju, uznemiravanju i govoru mržnje i nastavićemo da sarađujemo sa Evropskom komisijom, poručili su predstavnici kineske platforme. Izvršna vlast Brisela je 5. decembra izdala nalog TikToku, tražeći od njega da zamrzne i sačuva podatke u vezi sa stvarnim ili predvidivim sistemskim rizicima koje bi njegova služba mogla da predstavlja izbornim procesima i građanskom govoru u EU, između 24. novembra 2024. i 31. marta 2025. Rizici dezinformacija iz onlajna po integritet izbora bili su i tema debate u Evropskom parlamentu, u Strazburu. U zavisnosti od političke pripadnosti, mišljenja poslanika su varirala – jedni smatraju da su onlajn platforme postale plodno tlo za dezinformacije ili da algoritmi predstavljaju opasnost za izbore, dok drugi izražavaju uverenje da se o slobodi izražavanja ne može pregovarati.

  •                  Novi Zakon o šumama (18.12.2024)

                     Novi Zakon o šumama (18.12.2024)

    Novi Zakon o šumama, predvidjen Nacionalnim planom oporavka i otpornosti, usvojen je velikom večinom glasova u Poslaničkom domu Parlamenta Rumunije, dom  koji ima konačnu reč. Zakon izmedju ostalog predvidja povećanje pošumljenih površina, šumske pojaseve oko gradova, parvo prvenstva domaćih proizvodjača nameštaja kvalitetnim sirvinama po pristupačnim cenama, obavezu organizovanja kurseva za profesionalnu usavršavanje radnika šumske uprave i povećanje ličnog dohotka zaposlenih u Nacionalnoj šumskoj policiji za 25%. Zakon predvidja i video nadzor šumskih puteva, zaplenu ukradenog drveta i vozila koja su korišćena za transport  ukradenog drva kao i zatvorske kazne od 1 do 5 godina za falsifikovanje informatičkih podataka. Istovremeno predvidjen je i pojam ,,starosna ostrva’’, mehanizam kojim su šumske površine od najmanje 1000 kvadrtanih metara od biodiverzitetskog interesa zaštićene od seče. Zakon predvidja takodje i osnivanje Nacionalnog šumskog registra i pošumljavanje i nadgledanje napuštenih šuma i bez ovlašćenja vlasnika. Vlasnicima firmi koje eksploatišu drvnu masu i njihovim rodjacima zabranjuje se zapošljavanje u šumskoj upravi, Novi zakon obeležava novi početak procesa upravljanja rumunskim šumama, naglasio je minister za zaštitu životne sredine Mirča Feket i dodao da zakonske mere stvaraju uslove i za pošumljavanje ogoljelih šumskih terena: ,,Površina šumskog fonda ima blagi trend rasta u poslednje tri decenije i posebno u poslednjoj godini, kada smo uspeli, uz pomoć fondova iz Programa oporavka i otpornosti, da pušumimo površine koje nikada nisu pripadale šumskom fondu, Sada imamo ugovore o  pošumljavanju 9000 hektara, od kojih je ove i prošle godine već pošumljeno više od 3000 hektara. Po meni, ovaj trend rasta nastaviće se i u narednim godinama.’’

     

    Ministar je precizirao da šumski sektor i drvna industrija učestvuju u bruto društvenom proizvodu sa 3,5%. Primedbe na ovaj zakon imao je poslanik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Dan Tanase koji je izjavio: ,, Zaštitićemo rumunske šume tek kada će se stranim kompanijama zabraniti eksploatacija naših šuma i kada će šume eksploatisati Rumuni. Tada možete da se hvalite da ste nešto učinili za rumunske šume.’’

     

    Prošlo je više od sedam meseci od kada je novi Zakon o šumama usvojen u Senatu, prvom domu. U ovom period podneto je i usvojeno više od 2000 izmena. Zakon je dostavljen predsedniku Rumunije na potpisivanje.